Srpska

–уски Љезик у свету

Tоком Ѕеоградског саЉма 2016 кЬига из штампе Ље изашла нова збирка есеЉа руског мислиоца, мисионара и свештеника, оца јндреЉа “качова.  Ьигу „Ѕегунац од света“ издала Ље издавачка куЮа „ƒраслар у сарадЬи са —ретеЬским манастиром из ћоскве. —лично, руско издаЬе доживело Ље у –усиЉи огроман успех.

††††

ЌиЉе тешко издвоЉити наЉраспростраЬениЉе Љезике на свету. “о Ље, наравно, кинески, због огромног броЉа Ъуди коЉи га сматраЉу своЉим матерЬим. “о Ље арапски, пошто Ље то Љезик религиЉе коЉа се динамично развиЉа и шири. “о Ље шпански, коЉим, рачунаЉуЮи и диЉалекте, говори скоро цела полулопта, на чему се посебно морамо захвалити католичким мисионарима. “о Ље, наравно, енглески, коЉи у свету обавЪа исту ону функциЉу као коине у време хеленизма или руски у ———–-у. ƒанас Ље то Љезик меРународне комуникациЉе, углавном трговачке и научно-технолошке. » то Ље руски.

* * *

–уски Љезик ниЉе Љезик трговине. ” ове сврхе и сам Ље нафилован енглеском лексиком. ќн ниЉе матерЬи Љезик светске религиЉе, као арапски или ЉевреЉски. «а сопствену богословско-хришЮанску сврху руски Љезик Ље усвоЉио мноштво грчких и латинских термина. Ўто Ље правилно. ЅроЉем становника никога не плашимо и не чудимо попут  инеза. “о Ље неоспорно. Ўта Ље руски Љезик у свету и коЉа Ље Ьегова вредност? “о ниЉе Љезик светских колониЉалиста, ниЉе Љезик светских трговаца, ниЉе Љезик нових религиозних откровеЬа, то Ље Љезик специфичне културе, у чиЉем центру Ље руска кЬижевност. ” томе Ље Ьегов светски значаЉ.

* * *

ќва црта зближава руски и француски, само с том разликом што франкофони Ъуди на свету постоЉе и захваЪуЉуЮи дуготраЉном колониЉалном периоду. ” —енегалу, ¬иЉетнаму и на “ахитиЉу Ъуди нису учили француски како би се наслаРивали –асином, веЮ зато што Ље то заповедио француски колонизатор. ј у –усиЉи су од времена деце ѕетра ¬еликог учили француски због чистог наслаРиваЬа културом и без икакве жеЪе за политичком зависношЮу. »сто тако се Ъуди данас наслаРуЉу руским Љезиком.

* * *

–уски Љезик Ље Љезик велике руске кЬижевности, коЉа Ље дете £еванРеЪа и ’ристове ÷ркве у наЉширем и наЉслободниЉем схватаЬу овог огромног термина.

”општаваЉуЮи историЉски пут можемо да издвоЉимо киЉевску, московску, петровску, совЉетску и постсовЉетску –усиЉу.  Ьижевност се несумЬиво поЉавила заЉедно с вером и писменошЮу у киЉевскоЉ –усиЉи. јли се у ЬоЉ ниЉе развила као што се ниЉе развила ни у московскоЉ.  Ьижевност се код нас развиЉала и постала Ље светска после ѕетра и Ьегових ураганских промена. ќд тада па до данас (надам се) историЉа –усиЉе Ље нераскидиво повезана с кЬижевношЮу и у извесноЉ мери Ље заправо историЉа кЬижевности. ƒа бисте илустровали ове речи сетите се како Ље на живот света утицао човек као ¬ладимир ”Ъанов (ЋеЬин), а онда се сетите колико десетина пута Ље прочитао кЬигу „ернишевског „Ўта да се ради?“ ѕрво –усо утиче на “олстоЉа толико да с груди младог грофа сопственим портретом истискуЉе крстиЮ. ќнда “олстоЉ утиче на земЪу и цео свет до те мере да се претвара у огледало руске револуциЉе.

* * *

«начаЉ кЬижевности Ље порастао за време ѕетра. ќваЉ значаЉ ниЉе опао, али Ље специфично, премда Љеднострано, порастао у совЉетско време, затим се по инерциЉи одржао у прелазним периодима и почео Ље да ЉеЬава тек у наЉскориЉе време с тенденциЉом ка препороду (ура!) у последЬим сатима и минутима, сликовито говореЮи. Ќе можемо да схватимо своЉу историЉу и не можемо се разабрати у ЬоЉ ако не схватимо своЉу кЬижевност: Ьен религиЉски корен, ораторске успехе револуционара, граРански патос наЉбоЪих писаца и остало.

“ешко да су штампариЉа и новине имали толики разорни потенциЉал у Љош некоЉ земЪи као у –усиЉи и то такоРе треба да схватимо. Ћек не лечи ако не може да отруЉе и оно што Ље успешно уништавало може успешно да ствара.

* * *

 ад се народ концентрише и кад Ље власт равнодушна према Ьеном тихом труду, то Ље бременито устанком маса до коЉег Юе временом доЮи.  ад власт ноЮу пали светлост у кабинетима и размишЪа и размишЪа, а народ не размишЪа ни о чему осим о потрошачкоЉ корпи, кад се не концентрише, то Ље такоРе невоЪа. ƒобро Ље кад проблем осеЮа и онаЉ ко Ље горе, и онаЉ ко иде у подножЉу. «ато ѕутинов говор на –уском кЬижевном скупу у новембру 2013. године представЪа знак охрабреЬа.

* * *

„„ак и ако, Ц каже ¬ладимир ¬ладимирович, Ц опадаЬе интересоваЬа за читаЬе и за кЬиге представЪа општу тенденциЉу у свету, немамо права да се с тим помиримо.“

“олстоЉ и ƒостоЉевски су наше веЮе богатство него што су то нафта и гас, зато што се нафта и гас налазе испод наших ногу без нашег труда, а списатеЪски гениЉе зри у недрима народне свести. јко вам се свиРа, то су маркери по коЉима се препознаЉемо, знаци нашег присуства у светскоЉ култури. » до чега смо данас дошли!

 ао што огромна природна богатства не спречаваЉу постоЉаЬе сиромаштва и убогости код нас, тако нас ни огроман културни потенциЉал не спречва да таворимо у незнаЬу у потпуном складу са општим светским тенденциЉма. “о ниЉе добро.

ќних девет минута коЉе по статистици кЬизи дневно посвеЮуЉе просечан становник –усиЉе, треба да нас уплаше своЉом ништавношЮу. Ѕило би добро да посвеЮуЉемо кЬизи онолико времена колико посвеЮуЉемо седеЬу за трпезариЉским столом и ништа маЬе него што жртвуЉемо телевизору.

ѕутин Ље поменуо информационе технологиЉе коЉе очигледно утичу на културу читаЬа; начинио Ље опаску о томе да мисао зри и бруси се само приликом рада с текстовима; подсетио Ље на то да има све маЬе Љезичког богатства у свакодневном говору и на то да кЬижевни Љезик постаЉе изузетак. ќн Ље укратко, али сажето рекао све што Ље требало да каже владар коЉи Ље свестан коЉим словесним народом влада. » да Ље само критиковао, за то не би било потребно много памети.

* * *

Ѕило Ље и конструктивних ствари и он Ље чак у виду цртица означио тенденциЉе. Ўта то планира руска држава?

Ц ќбнову престижа наставника кЬижевности.

Ц ѕомоЮ у очуваЬу обЉедиЬуЉуЮе улоге руског Љезика на простору државе.

Ц ѕревоРеЬе на руски Љезик свега истакнутог и значаЉног што се поЉавЪуЉе у кЬижевностима других народа коЉи насеЪаваЉу –усиЉу.

Ц  ао подршку савременим ауторима Ц осниваЬе награде председника –‘ у области кЬижевности и уметности за дела за децу и омладину. Ќаграда Ље почела да се уручуЉе 2014. године коЉа Ље проглашена √одином културе. ѕредложено Ље да се размисли о томе да се 2015. година прогласи √одином кЬижевности.

¬ласт коЉу представЪа председник схвата да (sic!) тржиште ниЉе свемоЮно. ” сваком случаЉу у наведеноЉ области су тржишни механизми саморегулациЉе пасивни. ѕотребни су свесни и воЪни нпори друштва и власти. ѕланирано Ље ствараЬе услова за координациЉу напора запослених у „библиотекама, кЬижевним музеЉима, спомен-куЮама писаца“.

«адаци превазилазе чисту сферу префиЬеног. ћеРу задацима су:

Ц посебно усмераваЬе пажЬе друштва на домаЮу кЬижевност;

Ц учинити руску кЬижевност, руски Љезик моЮним фактором идеЉног утицаЉа –усиЉе у свету;

Ц формираЬе у земЪи средине у коЉоЉ Юе образованост, ерудициЉа, познаваЬе кЬижевне класике и савремене кЬижевности представЪати правило бонтона.

* * *

ќ чему нам све ово говори? √овори о потребним критериЉумима за величину домовине.

ѕетар I коЉег смо похвалили због тога што Ље учествовао у раРаЬу наше велике кЬижевности, достоЉан Ље и грдЬе. ”право од ѕетра размишЪамо о слави –усиЉе у количинским категориЉама споЪашЬег успеха и победа. ¬еличина Ље почела да се описуЉе у терминима „изградили“, „полетели“, „изваЪали“, „победили“. —ве топло и тихо што се описуЉе помоЮу глагола „пожалили“, „растужили се“, „покаЉали се“ отишло Ље у кЬижевност као у подземЪе. ” суштини, пред нама се поставЪа питаЬе ¬ладимира —оловЉова, преформулисано у XXI веку: „ аква желиш да будеш, –усиЉо? –усиЉа  серкса или ’риста?“

¬рховна власт, хвала Ѕогу, веЮ схвата да су знаци истинске величине повезани с песничким стихом ништа маЬе, ако не и више, него с оштрим воЉничким гвожРем.

* * *

ƒакле, за кЬиге! —вета ÷крво, даЉ пример!

Ѕесловесна паства не може бити хришЮнска. ј свештеник коЉи не чита кЬиге не може бити служитеЪ Ѕога –ечи. јко неко не схвати шта Ље председник рекао, Ъуди ÷ркве треба да схвате.  ао што су £евреЉи коЉи су се вратили из ¬авилона, поново открили заборавЪену  Ьигу закона, тако и ми треба да откриЉемо за себе прави избор народне величине Ц Ьегову кЬижевност. ќна нас неЮе удаЪити од ’риста, веЮ Юе нас само Љош више везати за Мега. —рамота Ље, браЮо, што се на ѕринстону и £еЉлу студенти зноЉе над руском граматиком како би читали ƒостоЉевског у оригиналу, а наш ¬аЬа на све стране само радо псуЉе на великом и моЮном Љезику.

ЅоЪе Ље да прво лагано девет минута продужимо на десет. ќнда Юемо „се дрзнути“ и десет продужити на петнаест. ј после Юемо искЪучити „кутиЉу“ и продужиЮемо петнаест на осамнаест. ¬еЮ у овоЉ фази, за коЉу Юе нам бити потребно годину-две дана, односно у фази удвостручеЬа девет минута √оспод Юе нас обрадовати и новим именима у кЬижевности, и новом благодаЮу у свакодневном животу, и успешним зацеЪиваЬем старих рана.

—а руског ћарина “одиЮ

09 / 01 / 2017

 

 оментари:

2017-01-12
00:49
дамЉан:
 ако сте среЮни браЮо –уси са таквим председником. ј ваша музика? ќче прото, молим вас упознаЉте нас у неком будуЮем чланку о стаЬу музике, нарочито оне озбиЪне у –усиЉи. ”напред вам захваЪуЉем.

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0