Srpska

ќдмах доведите... аутора!

÷иклус ДћоЮ кЬигеУ. „ланак 5

 рилати лав Ље симбол апостола и ЉеванРелисте ћарка. ’рам —ветог ћарка, ¬енециЉа  рилати лав Ље симбол апостола и ЉеванРелисте ћарка. ’рам —ветог ћарка, ¬енециЉа
††††

£едан случаЉ из  онфуциЉевог живота

” зрелим годинама, скоро у старости,  онфуциЉе Ље одлучио да почне да се бави музиком. ќваЉ „хир“ се често поЉавЪуЉе код великих. » —ократ Ље у зрелим годинама почео да се бави музиком. —коро пред смрт. –ади усавршаваЬа душе, наравно, а не ради славе или убиЉаЬа времена. ƒакле,  онфуциЉе Ље нашао великог маЉстора по имену Ўи —Љан и под Ьеговим руководством Ље почео да пребира струне традиционалног кинеског инструмента Ц циЬа. Ќаучивши неколико класичних акорда  онфуциЉе Ље одбио да настави обуку и Љош увек Ље свирао само оно мало што Ље научио. ”читеЪ Ље рекао: „¬реме Ље да идемо даЪе.“  онфуциЉе Ље одговорио: „£ош увек нисам схватио смисао онога што свирам.“ ”читеЪ Ље после извесног времена поново казао: „¬еЮ сте схватили. Ћепо сте ово усвоЉили. »демо даЪе.“  онфуциЉе Ље поново одговорио: „“ехнику сам савладао, али смисао Љош увек нисам схватио.“ » то Ље дуго траЉало.

Ќе цитирам. ѕреносим општи дух и стил специфичног неспоразума.  онфуциЉе Ље желео нешто више него што Ље само механичко овладаваЬе техником. Ќапокон, лице мудраца се озарило, уперио Ље поглед у даЪину и рекао: „ћогу да замислим овог човека.“ ѕосле тога  онфуциЉе Ље речима описао изглед аутора мелодиЉе коЉу Ље свирао. » учитеЪ музике Ўи —Љан се два пута поклонио  онфуциЉу, зато што Ље оваЉ без грешке навео име аутора легендарне и класичне мелодиЉе коЉу Ље свирао. јутора обавиЉеног седим облацима древних времена, кроз коЉе Ље  онфуциЉе препознао Ьегово име по звуковима мелодиЉе коЉу Ље изнедрио. ќво што Ље речено директно се односи на кЬиге.

” приЉатеЪским односима

Ўта радимо кад читамо кЬигу? ѕрелеЮемо очима по редовима саставЪамо слова и речи, поимамо смисао? Ќаравно, тако Ље. ј шта Љош? £ош општимо с душом аутора.  ао што се  онфуциЉе кроз мелодиЉу дотакао душе аутора до те мере да Ље чак успео да опише како он изгледа, тако и свако од нас читаЉуЮи кЬигу, општи с аутором, дотичуЮи душом душу и учествуЉе у таЉни општеЬа срца са срцем. “и (Ља, он) можеш да се дружиш и да будеш у блиским односима с ѕлатоном и јристотелом, ƒикенсом и “екериЉем, “олстоЉем и ƒостоЉевским. ƒолазили смо у додир с Ьиховим душама, и Ьихове душе су се подЉеднако моЮно дотицале наших. ќднос према стваралаштву аутора Ље наЉвероватниЉе скривени однос према ауторовоЉ личности.  ао у пословици: „ЌиЉе ми драг зато што Ље леп, него ми Ље леп зато што ми Ље драг.“ ≈то, не волим га. ќдвратан ми Ље. “о значи да су ми и Ьегове кЬиге одвратне. »ли насупрот томе: он Ље диван човек, чак и ако Ље у заблуди Ц диван Ље. ¬олим га. ќсеЮам у Ьему Љош нешто осим текста, лепо или нежно. ј пошто га волим, волим и оно што Ље он написао. “ако свуда и увек несвесно делуЉе Ъудска душа.

“аЉна читаЬа Ље попут таЉне музичког извоРеЬа. “ако аутор (Ѕетовен, –ахмаЬинов, ћусоргски итд.) чуЉе небеске звуке. ќн пати као трудна жена и ове звуке из другог света преноси на нотно писмо и папир. Ќема коме другом да их пренесе. ƒа ли их преноси на адекватан начин? ƒа, али с извесним одступаЬем.  оефициЉент дозвоЪеног одступаЬа нипошто не износи 100 процената. «атим извоРач чита нотни запис гениЉа и изводи га помоЮу инструмента (инструмената). ƒа ли Ље у потпуности схватио оно што свира? ƒа не уноси превише себе у оно што Ље написао неко други? –аРа се питаЬе за питаЬем. ѕревише Ље Ъуди коЉи сопственим интерпретациЉама врше насиЪе над дивним откровеЬима малоброЉних аутора. ћузика пати од тога. ѕозориште пати од тога. („ќЬегин“ Ље Љедан, а извртаЬа на тему овог текста има безброЉ).

∆иво и мртво

»сто Ље и с кЬигама. ƒостоЉевски Ље Љедан и увек Ље исти. ÷еловит, диван, чудан, али нераздеЪив. ј интерпретациЉа Ьеговог стваралаштва има милион. „ќкрутни таленат“, лудак с пером у руци, пророк будуЮег света, познавалац дубина Ъудске природе, конзервативац и мрачЬак, свети писац... —ве Ље то он и Љош ни из далека нисмо све рекли. ќчигледно Ље да Ьегове текстове, као неку партитуру, читаЉу наЉразличитиЉи извоРачи уносеЮи у замисао своЉе и потискуЉуЮи ауторово. ќвде се заправо раРа читав роЉ мисли. ≈во прве од Ьих: читаЉуЮи текст веома се приближаваш личности аутора. ƒружиш се с Ьим. ƒружиш се више него што су се савременици дружили. ќни су са аутором имали нерешене послове, било Ље ту увреда, спорова, Ъубоморе и сл. Ѕило Ље свега оног телесног, пролазног, ситног и онога што притиска, свега онога трулог што заклаЬа вечност од погледа коЉи не види на близину. ј твоЉе приЉатеЪство Ље чистиЉе. ƒостоЉевски ти ниЉе дужан, а ниси ни ти Ьему. Ќиси спорио и ниси се сваРао с Ьим. –ади се само о смислу. —амо о идеЉама и прозреЬима. „—амо!“ Ўта може бити боЪе? ≈во √огоЪ Ље увек био мрзовоЪан и потиштен. Ќикад ниЉе имао пара. ќн Ље ово, он Ље оно... Ќека одступе ове сувишне информациЉе. — √огоЪем општим у свету чистог смисла и у овом свету он Ље моЉ друг и наставник. “о Ље велика ствар. ќно што Ље у √огоЪу било мртво узела Ље смрт. ј оно што Ље у √огоЪу било вечно сачувала Ље кЬига. » треба се смирити пред аутором и пред оним што му Ље откривено. Ќе треба своЉим интерпретациЉама заклаЬати откровеЬе коЉе му Ље дато. „итаЬе (као и музичко извоРеЬе) претпоставЪа смиреЬе.

» душа с душом разговара

”згред речено, зашто треба да читамо свете оце? ƒа бисмо накупили цитате и да бисмо Ьима као пендрецима тукли своЉе духовне супарнике? ƒа бисмо се надимали и правили да лично „познаЉемо Ўулберта“? ќваЉ Ље рекао ово: ето ти! ј оваЉ Ље одговорио: ето ти! Ќаравно да не. Ќе због тога. “реба да читамо оце како бисмо своЉ дух сЉединили с Ьиховим духом, како бисмо своЉ дух учинили заЉедничарем духа великих Ъуди.  ако бисмо додирнули. ќсетили. «адрхтали. “реба да читамо да бисмо усвоЉили Ьихов начин размишЪаЬа, Ьихов приступ животним тешкоЮама. ƒа бисмо на свет бар понекад гледали очима »сака, јнтониЉа, ћакариЉа и »гЬатиЉа. »наче све то нема никаквог смисла. »наче Ље уображеност и лажно знаЬе коЉе надима, али не гради.  Ьиге светаца треба читати само ради личног упознаваЬа са свецима. Ћично познанство Юе са своЉе стране родити молитву, угледаЬе, жеЪу да научимо и да постанемо слични. —тарчество Ље управо лично познанство. ј Љош и учеЬе, предаЬе, школа светости, и уопште све дивно и наднебеско.

јко читаш кЬигу великог, али не светог човека Ц помоли се за Ьега. јко читаш кЬигу заиста светог човека Ц замоли да се он моли за тебе. Ќе читаш само кЬигу. ќпштиш с душом. ќву таЉну читаЬа треба уврстити у све школске програме. “екстови су добра ствар, али Ље душа коЉа Ље родила текст, увек више од текста коЉи Ље родила. » у кЬигама не треба тражити речи, веЮ душу. ќд Љедних душа треба бежати вртоглавом брзином. ƒругим душама се исто тако вртоглавом брзином треба приближавати. „ини ми се да Ље само такав приступ читаЬу осмишЪен и моралан. —амо такав.

—а руског ћарина “одиЮ

16 / 01 / 2017

 

 оментари:

2017-01-16
21:51
ћиодраг:
ѕредиван текст и веома поучан.“ек сада ми Ље Љасно да читаЬем житиЉа светитеЪа наша душа општи са оним светитеЪем чиЉе житиЉе читамо и Ьеговог благодатног утицаЉа на нас.’вала,данас сам научио сврху читаЬа кЬига.ѕоздрав.

ћиодраг.

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0