Srpska

—абор —ветог £ована  рститеЪа Ц £оваЬдан

††

—инаксар

÷рква Ље испочетка узела да сутрадан пo —ветом ЅогоЉавЪеЬу празнуЉе сабор чесног и славног ѕророка, ѕретече и  рститеЪа √осподЬег £ована. £ер Ље доликовало да се празником укаже поштоваЬе ономе коЉи послужи таЉни божанског крштеЬа ставивши руку своЉу на главу √осподЬу. —тога се одмах после  рштеЬа √осподЬег празнуЉе  рститеЪ и прославЪа песмама саборно. ј назива се сабор зато што се Ъуди сабираЉу у цркву ради певаЬа и славЪеЬа Ѕога у част и хвалу празнованог великог £ована, ѕретече и  рститеЪа. ј такав сабор вршио се по свима црквама у свету, и сада се врши.

Ќо нарочито се свечано оваЉ празник прославЪа у храмовима, посвеЮеним  рститеЪу, као што су: храм на £ордану, где Ље он √оспода ’риста крстио; храм у —евастиЉи, где Ље он од »рода посечен био; храм у јнтиохиЉи, где Ље свети еванРелист Ћука донео десну руку Ьегову; и у ÷ариграду, где Ље та света рука из јнтиохиЉе пренесена. Ќарочито Ље оваЉ празник прославЪен у ÷ариграду, када Ље ова рука била пренесена. A то ce десило уочи светог ЅогоЉавЪеЬа, када се врши освеЮеЬе воде. » чинило се тада као да Ље сам свети  рститеЪ невидЪиво дошао на освеЮеЬе воде. Ѕеше то велика радост и за цара и за сав народ. » са великом свечаношЮу прославише сабор  рститеЪа сутрадан по ЅогоЉавЪеЬу.

ѕразнуЉмо и ми с радошЮу духовном сабор светог великог £ована, ѕретече и  рститеЪа, молеЮи га да се моли за нас √осподу ’ристу, да се саберемо и у ÷ркви небескоЉ, у храму нерукотвореном вечном на небу, и да тамо слушамо глас оних што празнуЉу, и да с Ьима празнуЉемо вечно ЅогоЉавЪеЬе, наслаРуЉуЮи ce c Ьима гледаЬем лица ЅожЉег, коЉи Љасно показуЉе себе светима —воЉим, и славеЮи са свима небеским хоровима ќца и —ина и —ветога ƒуха, вавек, амин.

ѕовест о десноЉ руци светог £ована ѕретече коЉа Ље крстила √оспода

ѕошто безакони цар »род неправедно погуби светог £ована, ѕретечу и  рститеЪа √осподЬа, чесно тело Ьегово ученици Ьегови погребоше близу гроба светог пророка £елисеЉа у знаменитом самариЉском граду —евастиЉи. £ер тамо се догодила она крвава гозба »родова и разблудно играЬе кЮери »родиЉадине.  ада свети еванРелист Ћука, проповедаЉуЮи ’риста, обилажаше многе градове и земЪе, доРе и у град —евастиЉу. ј када одатле имаше да путуЉе у своЉу постоЉбину јнтиохиЉу, зажеле да узме са собом и однесе тамо тело светог ѕретече £ована  рститеЪа, коЉе беше нетЪено и читаво.

јли то беше немогуЮе, Љер житеЪи —евастиЉе веома поштоваху мошти  рститеЪеве, брижЪиво их чуваху, и не даваху их. —тога свети еванРелист Ћука узе од тог светог тела десну руку, коЉа Ље крстила √оспода нашег »суса ’риста, и однесе у своЉ град јнтиохиЉу. » Ьоме као неким скупоценим даром обдари град за васпитаЬе што Ље у Ьему добио. » од то доба антиохиЉски хришЮани са великим поштоваЬем чуваху свету руку  рститеЪеву. £ер и велика чудеса биваху од Ье.

ћного времена и много царева проРе, и за цара £улиЉан законопреступник доРе. ќн се Љавно одрече ’риста.  лаЬаше се идолима, и гоЬаше ÷ркву ЅожЉу не маЬе од раниЉих гонитеЪа. ќн гоЬаше и убиЉаше не само живе Ъуде коЉи су у ’риста веровали, него се нечовечно окоми и на мртве. £ер мошти светих што су раниЉе пострадали, из гробова ваРаше и огЬу предаваше, a храмове ЅожЉе и сваковрсне светиЬе спаЪиваше и у пепео претвараше. ѕа крену и у јнтиохиЉу да, с Љедне стране, принесе погане жртве нечестивом богу свом јполону што Ље у ƒафни у предграРу, a c друге, да и тамо гони хришЮане и спали светиЬе коЉе наРе. ј када хришЮани у јнтиохиЉи чуше за Ьегов долазак, кришом сакрише свету руку  рститеЪеву у некоЉ градскоЉ кули, коЉа се зваше √ониЉа, да Ље гонитеЪ не би обешчестио и спалио.

A када гонитеЪ стиже у јнтиохиЉу, почини много безбожности, безакоЬа и насиЪа. јли руку  рститеЪеву не могаде пронаЮи, иако Љу Ље веома ревносно тражио. «ато посла у ѕалестину у град —евастиЉу, да се цело тело  рститеЪево коЉе се тамо налазило, сем главе и руке, и гроб Ьегов и храм предаду огЬу и униште. “ако и би, као што пишу Ќикифор и  едрин. јли блажени —имеон ћетафраст пише и то, да Ље спаЪено не тело  рститеЪево, него неко друго тело коЉе Ље било ставЪено место Ьега. £ер, каже ћетафраст, патриЉарх £ерусалимски, сазнавши раниЉе за нареРеЬе гонитеЪево, узе кришом из гроба  рститеЪеве мошти, и посла их у јлександриЉу на чуваЬе, а место Ьих стави кости неког мртваца, и оне бише место моштиЉу  рститеЪевих спаЪене заЉедно са Ьеговим гробом и храмом.

”скоро затим погибе безакони цар £улиЉан. » благочешЮе опет засиЉа. » рука светога ѕретече би изнесена из куле, где беше сакривена као свеЮа под судом. » хришЮани Ље поштоваху. A од Ье, као и раниЉе, биваху чудеса. ƒа испричамо Љедно од Ьих:

” околини јнтиохиЉе беше Љедна велика и страшна змиЉа, коЉу тамошЬи незнабожни £елини обожаваху као Љедно од своЉих поганих божанстава. » сваке године ЉоЉ приношаху по Љедну жртву. ј та жртва биваше овако: чедна девоЉка, нарочито за то чувана, давана Ље змиЉи да Ље поЉеде, док Ље сав народ посматрао са гледалишта, коЉе Ље било направЪено недалеко од змиЉине пеЮине. » деси се Љедне године да коцка падне на Љедног граРанина коЉи беше хришЮанин, да своЉу кЮер да на жртву змиЉи. ј он са многим сузама моЪаше се ’ристу Ѕогу и Ьеговом светом  рститеЪу, да кЮер Ьегову избаве од тако горке смрти.

††††

» што се време тог богомрског празника змиЉиног све више приближавало отац Ље све веЮим плачем и ридаЬем вапиЉао к Ѕогу, и призивао у помоЮ светог £ована  рститеЪа. ƒоРе и у храм, где се рука  рститеЪева чуваше, и замоли свесрдно црквеЬака, да му отвори, и допусти да се поклони чесноЉ и светоЉ руци. ќво пак чиЬаше са таЉном, смишЪеном намером, због чега и многе златнике беше понео са собом. » кад он у светом храму чиЬаше метаниЉа пред кивотом у коме се чувала света рука, Ьему тобож случаЉно поиспадаше златници из недара. ј црквеЬак, како беше златоЪубив, поче их марЪиво скупЪати. «а то време оваЉ хришЮанин, целиваЉуЮи свету руку  рститеЪеву, таЉно одгризе зубима делиЮ малога прста, сакри га, и пошто се довоЪно помоли, отиде добивши оно што Ље желео.

ј када стиже онаЉ црни дан, у коЉи Ље требало невину девоЉку принети на жртву, слеже се народ у гледалиште. ” одреРени час стиже и отац, водеЮи кЮер за жртву змиЉи, а срце му беше пуно молитве к Ѕогу и наде у Ѕога. » гле, изиРе из своЉе пеЮине она страшна змиЉа шиштеЮи и са разЉапЪеним чеЪустима. » упути се своЉоЉ жртви, припремЪеноЉ девоЉци, да Ље прогута, а отац не отступаше од Юерке своЉе, и непрестано призиваше у помоЮ свевидца и —паситеЪа ’риста Ѕога и Ьеговог  рститеЪа.  ада се змиЉа приближи и разЉапи уста што Ље више могла, девоЉчин отац убаци змиЉи у уста делиЮ светог прста  рститеЪевог, и змиЉа одмах паде мртва.

» спасе се девоЉка од Ъуте смрти. ј отац са сузама радосницама громко захваЪиваше Ѕогу —паситеЪу и Ьеговом светом  рститеЪу. » исприча свему народу дивно и преславно дело ЅожЉе. Ќарод пак коЉи беше на гледалишту, видеЮи змиЉу мртву и девоЉку живу где са оцем хвали Ѕога, наЉпре се веома зачуди и пренерази пред тако славним чудом, па затим удари у радост и Љеднодушно прослави Љединог истинитог Ѕога коЉи на висинама живи и на смирене погледа. » то би празник и велико весеЪе за све јнтиохиЉце, Љер врло велики броЉ незнабожаца придружи се хришЮанима, поверовавши у ’риста Ѕога. ј на оном месту, где се догоди ово славно чудо, подигоше дивну и огромну цркву у име светог £ована  рститеЪа.

ј прича се и ово, да на  рстовдан архиЉереЉ подизаше и ту чесну руку  рститеЪеву, и она се некад пружала, а некад савиЉала. » тиме показивала да ли Юе бити година родна или неродна. £ер када се пружала, све Ље изобилно раРало: и Ьиве, и виногради, и градине, и воЮЬаци. ј када се савиЉала, бивала Ље неродица, и глад Ље наступала.

 ада по попуштеЬу ЅожЉем за грехе наше јгарЉани нагрнуше, и заузеше и јнтиохиЉу. и све Ьене покраЉине, и завладаше Ьима, тада ова скупоцена ризница, чесна рука светог великог £ована  рститеЪа, беше као у ропству. ј благочестиви хришЮански цареви велики труд улагаху, како би ту чесну руку истргли испод агарЉанске власти и пренели у своЉ царствуЉуЮи град, али не успеше остварити своЉу жеЪу. £ер Ље не могаху ни златом откупити, нити на коЉи други начин отуда добавити.

“ек за цароваЬа порфирородног  онстантина VII и –омана, таЉ дар, скупоцениЉи од свих земаЪских блага, би подарен на оваЉ начин. Аакону неком у јнтиохиЉи, £ову, по ЅожЉем надахнуЮу доРе мисао, да свету руку  рститеЪеву однесе из агарЉанске државе у хришЮанску земЪу коЉа светли побожношЮу. ј та света рука лежаше у прекрасном антиохиЉском храму светог апостола ѕетра. £ов дакле удеси да буде при тоЉ цркви, и сприЉатеЪи се са црквеним ризничарем, да би лакше могао извести своЉ план. ћного пута Ље покушавао да ризничара придобиЉе за своЉ план, али он не пристаЉаше.

††††

“ада £ов поступи овако: спреми богату вечеру, позва ризничара, угости га и добро напи. » кад оваЉ тврдо заспа, £ов оде кришом у цркву, отвори кивот, узе руку  рститеЪеву, и сакри Ље код себе. ј сутрадан устаде од спаваЬа ризничар, и не сазнаде шта Ље ураРено. «а то пак време £ов оде из јнтиохиЉе са чесном руком, и журно путоваше ка границама хришЮанског царства, боЉеЮи се да јнтиохиЉа и незнабожачке власти не сазнаду да Ље света рука однесена, и да не поРу у потеру за Ьим. » он, чуван Ѕогом и штиЮен молитвама светог  рститеЪа, убрзо стиже здрав и без сметЬе у хришЮанско царство. ј кад доРе у ’алкидон обелодани таЉну своЉу: показа вернима бескраЉно скупоцено благо што Ље из јнтиохиЉе донео. » одмах известише о томе благочестиве цареве. ј кад они тако добру вест неочекивано чуше, испунише се неисказане радости.

» сместа своЉу царску лаРу са пресветим ѕатриЉархом и неколицином угледних сенатора послаше у ’алкидон, да сретну  рститеЪеву руку и чесно донесу у царски град. ј кад се лаРа враЮаше из ’алкидона са светом руком, коЉу сам ѕатриЉарх на рукама своЉим носаше, изиРоше цареви и сав народ на обалу, као да самог светог  рститеЪа коЉи невидЪиво долази с неба сусреЮу. » пошто се како треба свесрдно поклонише чесноЉ руци и с ЪубавЪу Ље целиваше, они Ље са псалмима и песмама, и са свеЮама и кадионицама, пренесоше, и положише у цркви коЉа беше у царским дворима.

ќво преношеЬе свете руке  рститеЪеве догоди се уочи самог светог ЅогоЉавЪеЬа пред освеЮеЬе воде. » отпразнован би таЉ празник, a за Ьим сабор  рститеЪев са великом радошЮу, у част чесног пророка светог £ована  рститеЪа, a y славу самог у “роЉици Ѕога, кога сви славимо и коме се клаЬамо вавек, амин.

20 / 01 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0