Srpska

—вети ‘илип митрополит ћосковски

—вети ‘илип се родио 11 фебруара 1507 године у ћоскви од побожних и племенитих родитеЪа, из славне лозе боЪара  оличевих. ќтац му —тефан спадао Ље у боЪаре блиске великом кнезу ¬асилиЉу £овановичу; а побожна мати Ьегова ¬арвара оконча дане своЉе као монахиЬа са именом ¬арсонофиЉа. «а Ьихов побожан врлински живот Ѕог их благослови добрим плодом: од Ьих се роди блажени ‘илип, коЉи на светом крштеЬу доби име “еодор. –одитеЪи га васпитаваху у свакоЉ побожности.  ада он мало поодрасте, они га дадоше да учи кЬигу. ќсобито приЪежан, он напредоваше у учеЬу, туРеЮи се у исто време игара и забава своЉствених дечиЉем узрасту. Ќа таЉ начин “еодор за кратко време изучи сву кЬижну мудрост и навикну на душекорисно читаЬе. –одитеЪи се радоваху због таквог владаЬа Ьеговог. ѕосле извесног времена “еодору одредише „отроке“ да га уче ЉахаЬу. јли он ни наЉмаЬе ниЉе марио за то, претпоставЪаЉуЮи ЉахаЬу читаЬе кЬига, у коЉима Ље налазио житиЉа светих и вредних дивЪеЬа мужева, и кроз то се учио усавршаваЬу у врлинама. ѕотом га стадоше учити у воЉничкоЉ вештини. јли и то не измени побожно настроЉеЬе Ьегове душе; он избегаваше своЉе вршЬаке и Ьихов лакомислени живот, те су се многи чудили таквоЉ побожности ЬеговоЉ.

††††

ѕосле смрти великога кнеза ¬асилиЉа £овановича скиптар царства прими Ьегов син, велики кнез целе –усиЉе £ован ¬асиЪевич. ” то време “еодор, веЮ пунолетан, би узет на двор у царску службу и задоби Ъубав и благовоЪеЬе малолетног кнеза £ована ¬асиЪевича. Ќо “еодор ниЉе дуго службовао на двору. —тоЉеЮи Љедном, као младиЮ тридесетих година, у цркви на светоЉ литургиЉи, он чу где свештеник чита из ≈ванРеЪа: Ќико не може два господара служити (ћт. 6, 24). ѕоражен овим речима, он размишЪаше у себи како се оне и на Ьега односе, и донесе одлуку да напусти световни живот. ќпоменувши се —оловецког манастира[9] и да се тамо монаси добро подвизиваЉу, он се реши да се удаЪи тамо. ѕошто сатвори молитву пред светиЬама, са сузама припадаЉуЮи к чудотворним ракама светих, “еодор целива свете мошти и са молитвом крену на пут, таЉно од свих, оставивши царски двор, завичаЉ и роРаке и поневши само наЉнеопходниЉу одеЮу. To je било половином 1537 године.

††††

ЌаЉпре “еодор доРе у краЉеве ¬еликог Ќовгорода, код Љезера ќЬега. “амо се он настани у насеЪу ’ижах код Љедног сеЪака. ¬идеЮи да Ље “еодор добре нарави и смирен, домаЮин му повери своЉе овце да их пасе. “ако Ѕог одреди да он пре словесних оваца пасе добро бесловесне овце. ћеРутим, родитеЪи га свуда тражаху по градовима; и не нашавши га нигде, они много плакаху за Ьим. ј благочестиви Љуноша, проживевши не мало дана у споменутом насеЪу, удаЪи се одатле на —оловецко острво. “амо га прими игуман —оловецког манастира, и одреди му да ради манастирске послове. ј он, оградивши себе страхом ЅожЉим, са усрРем и смиреЬем испуЬаваше у простоти срца све што му нареРиваху да ради. —екао Ље дрва, копао у градини, преносио камеЬе, понекад износио помиЉе на леРима, и обавЪао друге, Љош теже послове. ћного пута дешавало му се да га неки монаси вреРаЉу, па чак и биЉу, но он се никада ниЉе гневио, и с радошЮу и смиреЬем подносио Ље све; и нико ниЉе знао ко Ље и откуда Ље.

ѕрекаливши се тако у трпЪеЬу, “еодор моли игумана да га постриже у монаштво. » би пострижен у монаштво, добивши име ‘илип. ќнда га дадоше у послушаЬе Љедном опитном монаху, коме беше име £она, коЉи га упути на сваку врлину. ѕотом га игуман посла у куЉну. » тамо он смирено раРаше за братиЉу, ложеЮи ватру и цепаЉуЮи дрва. ѕровевши доста у том послушаЬу, ‘илип би преведен у манастирску ковачницу, где се ревносно труРаше, носеЮи дрва и воду. » сви коЉи раРаху у ковачници хваЪаху га за Ьегове трудове. “ада, избегаваЉуЮи славу, он се удаЪи из манастира у пустиЬу. » тамо, уперивши ум своЉ ка Ѕогу, он непрестано провоРаше време Љедино у молитвама.

ѕошто се тако подвизавао дуго у пустиЬи, у шумама —оловецким, свети ‘илип се поново врати у манастир на своЉе преРашЬе послове. ¬идеЮи га толико усавршена у монашким подвизима и украшена дубоким смиреЬем, игуман јлексиЉе се веома тешаше Ьиме и држаше га поред себе као свог помоЮника, поверивши му надзор над почетним послушницима. —ве то ‘илип обавЪаше с ревношЮу, и у тим трудовима проведе девет година, помаган молитвама и благословом свог игумана.
ѕотом се игуман јлексиЉе због старачке немоЮи одрече управЪаЬа манастиром и, на савет братиЉе, постави светог ‘илипа за игумана. To би 1548 године. Ќо светитеЪ, иако прими управу, ипак ни наЉмаЬе не измени преРашЬи начин свога живЪеЬа. Ќапротив, он Љош више поЉача своЉе подвиге и предаде се веЮим трудовима телесним. ј када виде да га због тога хвале и цене, он то сматраше као штетно, Љер од младости беше украшен смиреЬем. «ато остави игуманство и понова се удаЪи у пустиЬу, долазеЮи у манастир само ради причешЮиваЬа чесним “елом и  рвЪу ’риста Ѕога нашег. ћанастиром стаде управЪати раниЉи игуман јлексиЉе, коЉи се након пола године после тога упокоЉи. “ада, на молбу братиЉе, свети ‘илип се понова прими игуманства. ќн се предаде Љош веЮим подвизима, и постиже Љош веЮе савршенство у врлинама. ј —оловецка обитеЪ у време Ьегове управе цветаше и напредоваше.

††††

” току свог осамнаестогодишЬег управЪаЬа —оловецким манастиром, свети ‘илип га потпуно обнови: подиже у Ьему две камене цркве Ц ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице и ѕреображеЬа √осподЬег, заведе звона, сагради за братиЉу двоспратне и троспратне конаке и болницу, умножи и поправи варишта за со Ц главни извор манастирских прихода, направи воденице на води, начини тор за овце и Љелене, веза Љезера каналима и исуши ритове, просече пролазе и путеве по шумама.

ћеРутим слава светог ‘илипа доРе до цара и кнеза £ована ¬асиЪевича. ” то време митрополит целе –усиЉе јтанасиЉе остави престо. ÷ар зажеле да на престо –уске митрополиЉе буде доведен свети ‘илип, и позва светитеЪа у ћоскву на духовно саветоваЬе. Ќо у то време настадоше у народу немири и нереди. Ќа двору меРу боЉарима отпочеше сваРе, опака неприЉатеЪства и сваковрсна меРусобна раРеЬа о глави. To потстаче цара на силан гнев и Љарост. «бог страшних клевета боЉарских цар се стаде плашити чак и наЉоданиЉих слугу своЉих, наЉближих роРака и приЉатеЪа своЉих, гледаЉуЮи у Ьима своЉе неприЉатеЪе и заверенике. » цар раздели државу у два дела установивши норочите телохранитеЪе своЉе Ц „опричнике“, коЉи беху поред цара и сачиЬаваху засебну управу. ќпричници злоупотребЪаваху дату им власт, угЬетаваху народ, отимаху имовину, пропраЮаЉуЮи своЉе пЪачке убиствима и мучеЬима. ј цар Ље веровао у Ьихову верност и оданост, те за Ьих ниЉе било суда.

”право у то време цар и позва светог ‘илипа из —оловецког манастира.  ада светитеЪ доРе, цар га с чешЮу прими и каза му да жели да га види на митрополитском престолу. ѕо смиреЬу свом, преподобни ‘илип одбиЉаше тако високи чин. » говораше цару: He могу примити на себе дужност коЉа превазилази моЉе моЮи. ќтпусти ме, √оспода ради, зашто малоЉ лаРи поверавати велики терет? ј када цар и даЪе настоЉаваше, светитеЪ изЉави да Юе испунити цареву жеЪу, ако он укине опричнину, од коЉе пати –уска земЪа. ÷ар одговори да Ље опричнина потребна за цара и царевину, пошто се куЉу завере против Ьих. —ветог ‘илипа онда умолише да се због тога не одриче митрополитског престола, Ќего да се са царем саветуЉе, као што су се саветовали раниЉи митрополити. ќсигуравши на таЉ начин право своЉоЉ савести да се заузима за невино гоЬеЬе и да говори еванРелску правду, свети ‘илип уступи царевоЉ жеЪи и би узведен на митрополитски престо.

††††


” прво време све беше мирно; цар уважаваше светитеЪа и указиваше му своЉу благонаклоЬеност. јли затим, када зверства опричника достигоше врхунац, блажени ‘илип стаде молити цара да обустави зверства опричника, и изобличавати самога цара за Ьегове свирепости. ÷ар се страховито разЉари на светитеЪа, претеЮи му мучеЬем и прогонством. јли он, остаЉуЮи непоколебЪив и чврст као диЉамант, не обазираше се на цареве претЬе и не престаЉаше говорити истину, Љавно иступаЉуЮи против цара и опричника. Ќа жалост, и меРу духовним лицима наРоше се издаЉице, коЉи су се старали само како Юе угодити цару. јрхиепископ новогородски ѕимен, и неки други са Ьим, и заЉедно са царским саветницима ћаЪутом —куратовим и ¬асилиЉем √рЉазним и Ьиховим ЉедномишЪеницима, измишЪаЉуЮи разне сплетке против светитеЪа, стараху се да га збаце с престола и наговараху цара да не напушта своЉу намepy. Ho цар ниЉе желео да Љедноставно смакне митрополита ‘илипа са митрополитског престола.  ратко време после тога, на доставу лажних сведока цар посла у —оловецки манастир суздаЪског епископа ѕафнутиЉа и кнеза ¬асилиЉа “емкина да испитаЉу какав Ље био раниЉи живот митрополита ‘илипа.

—тигавши у —оловецки манастир, изасланици стадоше се старати да раде онако како би угодили цару. £едне од монаха ласкама и митом, друге Ц обеЮаваЬем виших духовних одликоваЬа, треЮе Ц претЬама, придобише да говоре клевете против светитеЪа. ќне пак чесне старце коЉи говораху истину о преподобном ‘илипу, тешко избише, нареРуЉуЮи им да говоре мрске ствари о светитеЪу. Ќо они, испуЬени побожности, сва злоставЪаЬа примаху с радошЮу и Љедним устима продужише говорити истину о блаженом ‘илипу, да Ље житиЉе Ьегово у обитеЪи било беспрекорно, по Ѕогу. јли царски изасланици не хтедоше о томе ни да слушаЉу, него, урадивши оно што им Ље било потребно, вратише се у ћоскву. ѕри томе они поведоше са собом соловецког игумана ѕаисиЉа, коме обеЮаше епископски чин, и друге клеветнике коЉи лажно сведочаху против светог ‘илипа.

ќдмах би сазван сабор да суди светитеЪу.  леветници из —оловецког манастира поднесоше цару своЉа лажна сведочанства написмено изложена. ÷ар, видевши писмена сведочанства против ‘илипа, коЉа му беху по воЪи, нареди да се гласно прочитаЉу. ѕосле тога лажни сведоци стадоше и усмено клеветати светитеЪа. —ветитеЪ се ниЉе правдао, и стао Ље скидати са себе знаке достоЉанства, но цар нареди да чека одлуку суда.

—утрадан, осмога новембра 1568 године, када свети митрополит ‘илип чинодеЉствоваше у ”спеЬскоЉ саборноЉ цркви, цар посла тамо свога боЉарина јлексеЉа Ѕасманова са великим броЉем опричника. ”шавши у цркву, Ѕасманов нареди да се гласно пред целим народом прочита судска пресуда о свргнуЮу митрополита. «атим се опричници као дивЪе звери бацише на светитеЪа, свукоше му архиЉереЉско одЉеЉаЬе, па му обукоше просту, одрпану монашку расу, и срамно истераше из цркве, натоварише на сеЪачке саонице, и одвезоше у ЅогоЉавЪенски манастир, грдеЮи га и биЉуЮи га. “у свети митрополит, ставЪен у тешке окове проседе у смрдЪивоЉ тамници целу недеЪу, мучен глаРу. ѕотом би превезен у манастир светог ЌиколаЉа „удотворца, такозвани —тари. ЌезадовоЪан страдаЬем светог ‘илипа, цар подвргну мукама и смрти боЉарску децу коЉа беху код Ьега на служби; од роРака Ьегових  оличевих он погуби десеторицу Љедног за другим. √лаву Љеднога од Ьих, »вана  оличева, кога Ље —ветитеЪ нарочито волео, цар посла светитеЪу у тамницу. —ветитеЪ се поклони пред Ьом до земЪе, благослови Ље, с ЪубавЪу целива и даде доносиоцу.

ѕотом, на цареву жеЪу, свети ‘илип би протеран у тверски манастир ќтреч, при чему претрпе многа зла од спроводилаца. ѕроРе око година дана, откако се светитеЪ нахоРаше у заточеЬу, злоставЪан од чувара на разне начине. ” то време цар, путуЉуЮи у Ќовгород и приближаваЉуЮи се к “веру, опомену се светог ‘илипа, па посла к Ьему гореспоменутог ћаЪуту —куратова. ќваЉ изненада уРе у келиЉу светитеЪеву. ћеРутим светитеЪ Љош на три дана пре тога говораше присугнима: „≈во приближуЉе се краЉ мога подвига“, Ц и причести се, чесним и животворним “аЉнама ’риста Ѕога нашег.

”шавши у келиЉу светог ‘илипа, ћаЪута —куратов са притвореним страхопоштоваЬем паде пред ноге светитеЪу и рече: „—вети владико, даЉ благослов цару да иде у велики Ќовгород“. јли светитеЪ одговори ћаЪути: „„ини што хоЮеш, но дар ЅожЉи не добиЉаЉу на превару“. Ц “ада бездушни зликовац удави праведника Љастуком. To би 23 децембра 1569 године. Ќо ускоро неприЉатеЪе светога митрополита постиже казна ЅожЉа. ÷ар, увидевши своЉу неправичност према светоме мужу и лукавство Ьихових неприЉатеЪа, посла их на заточеЬе по разним манастирима, а неке од Ьих предаде на смрт. јрхиепископ новгородски ѕимен би скинут са престола на две недеЪе после кончине светог ‘илипа и подвргнут наЉстрашниЉим поругама; после тога би заточен у ¬еневски манастир, где ускоро и сконча. ÷арев Ъубимац ћаЪута —куратов убрзо после свог злочина би убиЉен код града “оржка од заробЪених  римЪана, при чему се сам цар Љедва спасе смрти. »гуман ѕаисиЉе би заточен на ¬алаамском острву и тамо умре; монах «осима и десет других монаха, коЉи су клеветали светог ‘илипа, беху разаслати по разним манастирима. ј таква иста казна ЅожЉа постиже и неке друге неприЉатеЪе светитеЪеве.

††††

ѕо смрти ÷ара £ована ¬асиЪевича, престо руске царевине заузе Ьегов син, цар и велики кнез “еодор £ованович. ” седмоЉ години Ьегова цароваЬа, а у двадесет првоЉ по преставЪеЬу светога ‘илипа, игуман —оловецквг манастира и братиЉа обратише се молбом цару, да нареди да се тело светитеЪево пренесе из манастира ќтреча у —оловецки. ÷ар им даде дозволу, и они наРоше тело светитеЪево читаво и неповреРено, тако да се трулеж не беше коснула чак ни одеЮе Ьегове, а од светих моштиЉу Ьегових потече миро и испуни ваздух миомиром. ћонаси чесно пренеше тело светога ‘илипа у своЉ, —оловецки манастир, и погребоше на оном месту коЉе сам светитеЪ беше ради тога припремио.

††††

«а цароваЬа цара јлексиЉа ћихаиловича, нетЪене мошти светог митрополита ‘илипа бише с чешЮу пренете новгородским митрополитом Ќиконом из —оловецког манастира у првопрестолну ћоскву и положене у нови кивот у ”спенскоЉ саборноЉ цркви, где и сада почиваЉу откривене.

Ѕогу нашему слава, сада и увек и кроза све векове, амин.

††††

.

23 / 01 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0