Srpska

ЂƒоРите децо послушаЉте мене, страху √осподЬем научиЮу вас!ї

††††

ƒрага браЮо и сестре, честитамо вам празник нашег учитеЪа и просветитеЪа —ветога —аве, и да послушамо Ьегов позив:

„ƒоРите децо послушаЉте мене, страху √осподЬем научиЮу вас!“

ƒеле нас многе ствари у овом свету и животу. ƒеле нас простор и време, деле нас разлике личне и породичне. јли нас сЉедиЬуЉу благослов и Ъубав Ѕогомладенца ’риста и загрЪаЉ —ветога —аве.

∆ивотописац Ље забележио речи —ветог —аве упуЮене читавом српском народу: £а вас родих ƒухом —ветим и ≈ванРеЪем. ќно што се родило од ƒуха —ветога и ≈ванРеЪа присутно Ље у свим временима и увек Ље актуелно. ’ришЮанство вечито задржава своЉство новога у сваком времену, Љер стално препораРа и преображава Ъуде.

ƒогаРаЉем спасеЬа, по оваплоЮеЬу —ина ЅожиЉег, очитуЉе се враЮаЬе човека у радост и ход у заЉедништво Ѕога и човека.

„Ѕог Ље Ъубав“, и зато без Ъубави нема духовног живота, нема исцеЪуЉуЮег општеЬа душе с Ѕогом, нема раРаЬа ни усавршаваЬа у вери, нема смиреЬа, кротости, побожности и других врлина, коЉе су на спасеЬе наше.

Ѕог приступа човеку као лекар, као приЉатеЪ, као пунина живота, „коЉа све покрива, све веруЉе и свему се нада, коЉа никад не престаЉе“.

¬ера у —вету животворну “роЉицу, ќца и —ина и —ветога ƒуха, Ље облик живЪеЬа сваког хришЮанина, начин гледаЬа на свет, покрет у коЉем се гради заЉедништво; и то зато што у ’ристу спознаЉемо Ѕога као свога ќца те смо са Миме у односу као са апсолутно —ветим.

÷ивилизациЉа нашег времена много више Ље узела него што нам Ље дала. ќпиЉени Ьеним дражима, многи Ъуди су отишли са дубоких и свежих извора свог биЮа на туРа распуЮа, на баре и жабокречине, да тамо угасе своЉу жеР.

„ћолим вас, браЮо, именом √оспода »суса ’риста, да сви Љедно говорите и да не буде меРу вама раздора, веЮ да будете усавршени у Љедном разуму и ЉедноЉ мисли“, каже —вети апостол ѕавле (1. ор.1,10).

ќво се првенствено односи на брачне парове, на породицу, а преко Ье, на целокупну ÷ркву, као Љедну Љединствену породицу.

ћорамо признати да су нам породица и породични живот данас толико поЪуЪани и угрожени, да нико ни за кога не мари.

Ќаше време Ље врло несреЮно, Љер Ље, у многим случаЉевима, своЉим злокобним оштрицама ударило у корен вере и морала, сигурности и мира меРу Ъудима.

” многим случаЉевима, ово Ље расеЉало чеЪад на све стране, затрло породична огЬишта и угасило славску свеЮу.

ћасовни разводи бракова посебно су забриЬаваЉуЮа поЉава у нашем народу. ћлади Ъуди су неспремни на жртву и праштаЬе, на готовост да живе у заЉедници, носеЮи терете брака.

–азводи, злоставЪаЬе брачног друга и деце, ерозиЉа брачног правила понашаЬа, упад мас-медиЉа у наЉинтимниЉе кутке породичног живота, све ове жалосне поЉаве уништаваЉу заклон, хармониЉу и мир коЉи су од толике важности за очуваЬе сопствене личности, и наше интиме.

ѕородица Ље божанска, Ѕогом благословена институциЉа, превасходно задужена и опремЪена за задатак обликоваЬа Ъудских биЮа.

ѕородица Ље колевка човековог идентитета.„уваЬе Љединства породице и хармониЉе у ЬоЉ Ље свети задатак супружника.  онстантно нестаЉаЬе нашег народа у ратним и поратним вихорима, погибиЉе на друмовима, разна и учестала убиства, а понаЉвише убиства српске деце у утробама маЉки Ц абортуси Ц представЪаЉу вапаЉ и крик до неба тих невиних душа. ƒете вапиЉе овако:

„∆елим живети, желим законе коЉи Юе ме заштитити. ƒок многоброЉна сретна деца своЉих родитеЪа, за ЅожиЮ и —ветог —аву траже играчке и примаЉу поклоне, Ља се само желим родити. ƒок ви славите ЅожиЮ и —ветог —аву мене моЉа мама планира убити.“

ƒрага децо, маЉке, очеви, дедови и баке, болесници, старци, младиЮи и девоЉке, уморни и тужни, несигурни и разочарани, избеглице и прогнаници, сви се ми радуЉемо акту раРаЬа, сви смо део ÷ркве коЉом Ље дарован ход у новости и радости живота.

ЅожиЮ Ље истинска слава, доживЪена онда када се ’ристос раРа у нама, када нам се срце преображава, и када своЉим животом угаРамо Ѕогу.

√оспод »сус ’ристос Ље брак уздигао на ступаЬ —вете “аЉне, као што каже —вети апостол ѕавле: „“аЉна Ље ово велика, а Ља говорим о ’ристу и о ÷ркви“ (≈ф.5,32).  роз —вету “аЉну брака учинио Ље да породица постане ÷рква у малом. ќн Ље поставио задатак да се, преко породичне Ъубави, сЉедиЬуЉу и мире Ъуди, као што Ље ÷ркви дао задатак да мири Ъуде са Ѕогом.

’ристос Ље осветио породицу своЉим боравком на свадби у  ани √алилеЉскоЉ, да буде ’рам √осподЬи, у коме Ље отац свештеник, а маЉка служитеЪица на олтару породичног огЬишта.

Ќа овоЉ основи, брак Ље више него прости уговор измеРу две особе супротног пола коЉе су пристале да, под одреРеним околностима, деле своЉ животни простор и зараде или дугове.

ƒеца су „наследство од √оспода“, као што вели ѕсалмопевац (ѕс.127,3). „ј ви, очеви, не раздражуЉте своЉу децу, него их одгаЉаЉте у √осподЬоЉ науци и опомени“, каже —вети апостол ѕавле (≈ф.6,4).

 роз —вету “аЉну брака, породица се освеЮуЉе багодаЮу —ветога ƒуха.

’ришЮанска породица Ц отац, маЉка и деца Ц представЪа слику —вете “роЉице.

ѕородица у коЉоЉ се остварила ЅожиЉа воЪа и божански план о човеку била Ље, у историЉи, божанско семе за народ ЅожиЉи. »з тог божанског семена, коЉе Ље „семе женино“ (ѕост.3,15), настао Ље изабрани народ ЅожЉи, а из Ьега настаЉе ÷рква, радионица новог живота и родитеЪка обновЪеног и препороРеног човечанства.

ќчева куЮа и маЉчино крило били су и остали наЉвише и наЉзначаЉниЉе школе. ’тео човек или не, он кроз цео своЉ живот дише духом коЉим га Ље задахнула маЉка, и носи собом атмосферу коЉу Ље у Ьеговом роРеном дому, створио отац.

–одитеЪство Ље ново стаЬе ума. –одитеЪи себе виде као обогаЮене особе, коЉима Ље упуЮен изазов и указана част.

¬елика Ље одговорност родитеЪа да подижу децу. јли Ље Љош веЮа одговорност васпитати децу и духовно их родити. ¬аспитаЬе ниЉе теориЉа, веЮ живот.

„—ве, дакле, што хоЮете да чине вама Ъуди, тако чините и ви Ьима, Љер Ље то закон и пророци.“ (ћт.7,12)

“емеЪ васпитаЬа деце треба да буде вера у Ѕога, као животног идеала, како родитеЪа, тако и деце. ќво значи да деца одрастаЉу у непоколебЪивоЉ вери, као живи чланови ÷ркве, да се у ЬиховоЉ души „уобличи ’ристос“ и да за циЪ свога живота имаЉу „стицаЬе ƒуха —ветог“, како каже —вети —ерафим —аровски.

«аЉеднички духовни живот родитеЪа, молитва, пост и —вето ѕричешЮе, наЉбоЪи су васпитачи деце.

„ƒецо слушаЉте своЉе родитеЪе у √осподу“, каже —вети апостол ѕавле у посланици ≈феЉцима (≈ф.6,1-3) и ову заповест даЉе као прву и наЉважниЉу, са обеЮаЬем: „да ти добро буде и да дуго поживиш на земЪи.“

» на краЉу, Ѕогу треба чешЮе говорити о деци, кроз молитву, него деци о Ѕогу. £ер када често говоримо Ѕогу о деци, то значи да ћу их молитвено предаЉемо, истовремено тражеЮи помоЮ да нам просветли разум како да их васпитавамо у добру, али увек и наЉчешЮе своЉим личним примером хришЮанског живота.

ќвим задатком Ље задужио —вети —ава све нас и сва поколеЬа, коЉа Юе га помиЬати „во свЉаком родЉе и родЉе“. —а овим жеЪама, честитам вам оваЉ велики празник и ову нашу заЉедничку славу, у молитвама да —вети —ава, у првом реду, благослови наше породице и вашу децу и да благодат √оспода нашег »суса ’риста, Ъубав Ѕога ќца, уз присуство —ветог ƒуха, буде са свима вама Ц јмин.

„”скликнимо с ЪубавЪу —ветитеЪу —ави!“

≈пископ сремски ¬асилиЉе

≈пархиЉа сремска

25 / 01 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0