Srpska

ЅлагоуханиЉе моштиЉу

«аписи са —вете √оре

 Ьига митрополита ћесогеЉског и ЋавреотиЉског ЌиколаЉа (’аЯиниколауа) представЪа путописни дневник владичиног путоваЬа на јтос 70-их година прошлог века, као и скорашЬе посете —ветоЉ √ори. ѕред читаоцем Ље исечак из поменуте кЬиге, коЉи колоритно дочарава вечну —вету √ору, где Ље све устремЪено ка Ќебесима и вечном животу.

††††

”торак, 18. августа по £улиЉанском календару, 1971. године. “рпеза са свежим деверикама код даниловаца. Ќаравно, деверике нису из рибЬака. ”пецао их Ље отац —тефан. ќн се спушта до манастирског пристаништа и пеЬе се назад с таквом лакоЮом, као када ми просто прелазимо из Љедне собе у другу. ќдмах иза поднева полазимо у мали скит —вете јне. Ќаша прва станица Ље братство из келиЉе —ветог “оме. ќвде се три оца подвизаваЉу. ќни су Љувелири коЉи израРуЉу предмете од сребра и код сваког изазиваЉу добронамерност. ћудри старац Ље човек старог кова: ниЉе много образован, али Ље веома разборит, нема пуно знаЬа, али Ље дубоко просвеЮен. ”гостили су нас, показали нам своЉ занат, али ми смо журили да стигнемо код оца √ерасима ћикраЉананита, те се нисмо пуно задржали код Ьих и убрзо смо их напустили.

ћали скит —вете јне Ље место изузетне лепоте, спокоЉа и благе климе. ”лазимо у колибу старца √ерасима. ќн Ље благородан, великодушан, приЉатан, благодатан, исти онакав какав Ље био када смо се први пут упознали у ”ранопоЪу. ќн говори служеЮи се старинским изразима, што на мене оставЪа непролазан утисак. —лушам га, и не могу да се наслушам. Ќа сву среЮу, он не штеди речи. „удесна атмосфера. Ѕуквално, као да се годинама познаЉемо.

” простоЉ, маленоЉ келиЉи, чиЉи су зидови у потпуности прекривени кЬигама, отац √ерасим проводи све своЉе бесконачно радно време. ќн Ље уроЬавао у дубину времена, како би се тамо сусрео са светима. ”роЬавао Ље у Ьихове животе, како би открио Ьихове таЉне. ”роЬавао Ље у благодат ЅожиЉу, како би написао службе и литургиЉске песме тим свецима.

ѕре него што смо отишли, помолили смо се у пеЮини —ветих ƒионисиЉа и ћитрофана, а затим смо се поклонили моштима —ветог ЌектариЉа (кЪучара, ако ме памЮеЬе добро служи) и —ветог √еоргиЉа из £аЬина. ћошти су тако приЉатно мирисале, да сам чак и Ља изразио чуРеЬе и збуЬеност због тога. »скрено не могу да разумем, како се то дешава!

ѕосле неколико година, са Љош Љедним другом сам посетио манастир —ветог √ригориЉа. ”вече сам игумана √еоргиЉа упитао о благоуханиЉу моштиЉу. ќн нам Ље простодушно принео малени делиЮ моштиЉу (претпоставЪам —ветитеЪа √ригориЉа ѕаламе), да бисмо могли да их целивамо. ѕошто смо их целивали, он нас Ље питао да ли су мошти приЉатно мирисале.

Ч ћожда Љесу, не пуно... £а ни сам не знам, Ц одговорио сам му.

Ч Ќе, Ц казао Ље отац √еоргиЉе, Ц код Ьих нема благоуханиЉа. јли ако бисмо сада одслужили молебан свецу, тада би се читава ова просториЉа испунила предивним мирисом. ’оЮете ли да пробате?

Ч Ќе треба експериментисати са светиЬама... Ц одговорио Ље моЉ приЉатеЪ.

Ђ“реба!ї Ч тврдоглаво рекох сам себи.

јли прилика Ље веЮ била изгубЪена, жртвована скривеним благочестиЉем мог сапутника. »пак, Ѕог Ље испунио моЉу жеЪу.

ЅлагоуханиЉе светих моштиЉу Ље Љедна од наЉупечатЪивиЉих потврда ЅожиЉег присуства и Мегове благодати. “о Ље заиста потресно животно искуство. ƒуховни мирис свеца Ље толико силан, толико испуЬен животом, да он прониче у душу и преображава тело сваког ко доРе у додир са тим чудом. »сходеЮи од мртвих, он пружа тврдо увереЬе да су вечни живот и светост стварни. ѕуно пута сам се, за свог живота, клаЬао светим моштима и притом сам сваки пут примеЮивао нешто посебно: кад год смо почиЬали да певамо молебан или тропар свецу, црква се испуЬавала благоуханиЉем. »ли када би се неко с болном и искреном молитвом у срцу, с дубоким поштоваЬем приближио моштима, светац им Ље даривао благодат у виду благоуханиЉа.

††††

” 5 сати поподне, изашли смо из скита ћале јне и запутили се у скит —вете јне.  роз неколико минута, прошли смо мимо колибе ¬аскресеЬа ’ристовог, где се подвизавао отац —ава-духовник. ѕред нама се открио невероватан поглед. Ќисмо могли да се нагледамо. Ќикада неЮу моЮи да се навикнем на лепоту овог дела јтоса. ”век ми Ље Љако тешко да престанем да уживам у овом видику. » не умем да опишем то што виде моЉе очи, и тешко ми Ље да изразим то што осеЮа моЉе срце. ќвде се на диван начин преплиЮе лепота земаЪска са лепотом небеском. ќвде се: ЂневидЪиво од постаЬа света, умом на створеЬима Љасно видиї (–им. 1, 20).

” —ветоЉ јни смо се зауставили код братства картсонеЉа. “о су тихи и смирени Ъуди. ќтац ѕантелеЉмон, дословце као мало дете, певао нам Ље све што смо га замолили.  акав чудесан глас!  акво скромно братство!

—ледеЮе вечери смо посетили колибу старца јнтима. ќтац јнтим Ље касно могао да нас прими, Љер Ље дуго исповедао. ѕитао Ље младог господина, коЉи Ље чекао старца заЉедно са мном, да ли Ље ожеЬен.

Ч ƒа, Ч одговорио Ље, Ч и имам троЉе деце.

“акав одговор Ље скрушио и разочарао оца јнтима. ќн ниЉе очекивао тако нешто, желео Ље да чуЉе нешто сасвим друго. јли у сваком случаЉу, он Ље уверио младиЮа да се он Љош увек може спасти. ј мени Ље, нажалост, Љош увек доступна погодна могуЮност... £а сам нежеЬа. — великом ЪубавЪу, отац јнтим ми Ље показао светлост града —арти, коЉи се налази на полуострву —итониЉа.

Ч “амо Ље пакао, Ч рекао Ље, Ч овде Ље раЉ.

јли мени Ље изгледало, као да Ља заправо бирам пакао... £ако ме Ље привлачио свет. “амо сам се осеЮао своЉим.

»з —вете јне, кроз Ќови скит, упутили смо се у манастир —ветог ѕавла. “о Ље велелепни манастир, у подножЉу јтоса. »скЪучива чистота. —ве плосто блиста! «идови ходника украшени су библиЉским причама и повестима светих отаца, а распореРени су тако да обогате ум свим посетиоцима. ќдвели су нас у собу за ходочаснике. ѕожелео нам Ље добродошлицу и донео окрепЪеЬе, необично висок монах, скоро два метра, стар око 55 година, помало неспретан и успорених покрета. —трог Ље и краЉЬе шкрт на речима. ¬рло Ље приЉатан, али без трага осмеха. —тално Ље нешто шапутао за себе. ѕажЪивиЉе сам га погледао и схватио да понавЪа молитву: Ђ√осподе »сусе ’ристе, помилуЉ меї. ѕокушао сам да га погледам у очи, али испоставило се да ниЉе могуЮе ухватити Ьегов поглед. Ќе само на Ьеговом лицу, коЉе не би смео ни да погледаш, веЮ у целом Ьеговом држаЬу био Ље видан Ьему своЉствен спокоЉ. —амо Ьегово присуство било Ље прожето спокоЉем.

Ќеки непознати ходочасник га Ље питао:

Ч ќче, колико сте високи?

Ч √о-о-осподе, помилуЉ, Ч одговрио Ље отац ћитрофан (тако су га звали).

«авладала Ље тишина. «атим, после неколико минута ходочасник Ље поставио друго питаЬе:

Ч  олико година сте веЮ у овом манастиру?

Ч —ла-а-ава “еби, Ѕоже, Ч гласио Ље Ьегов одговор.

ќпет тишина.

Ч —тарче, колико се отаца подвизава у манастиру? Ч то Ље било треЮе питаЬе.

Ч ѕоРите, показаЮу вам ваше собе, Ч одговорио Ље отац ћитрофан, устаЉуЮи.

 ада Ље наше преноЮиште било спремно, изашли смо да се мало прошетамо по манастирском дворишту. “амо смо срели дедицу, седог као снег, невероватно младоликог лица и са истом таквом душом. ” рукама Ље држао грозд грожРа и стрпЪиво са Ьега чупкао Љедно по Љедно зрно. —тарац Ље почео да нам прича о ÷арству Ќебеском, о таЉном благу Ђнаших непроцеЬивих душаї, о нашем спасеЬу, коЉе Ље Ьему изгледало тешко. Мегова борба за спасеЬе Ље била очигледна. ќн се смркао и замолио да се молимо за Ьега. Ќеко од нас му Ље предложио да се сликаЉу заЉедно.

Ч Ўта Юе вам та фотографиЉа? Ч успротивио се дедица.

Ч ѕросто за успомену, Ч ниЉе одустаЉао ходочасник.

Ч «а успомену ти памти пакао и раЉ, Ч одговорио Ље монах. “име Ље коначно била разрушена свака нада да благодатни лик старца од 80 година, коЉи Ље био леп попут младиЮа, буде овековечен на фотографиЉи.

”вече после вечере, позвао нас Ље отац јндреЉ. ѕровели смо с Ьим око 2 сата, седеЮи у полутами, при светлу петролеЉке. Мегово грубо лице човека из  ефалониЉе, било Ље избраздано борама од непрестаних испосничких подвига и напора. Ѕлагородна споЪашЬост. ѕромукао глас. ќтац јндреЉ Ље отворенео поразговарао са нама о савременим црквеним проблемима: о екуменизму, као фактору извртаЬа истине ѕравославЪа и наслеРа светих отаца и напослетку, о важности честог причешЮиваЬа —ветим ’ристовим “аЉнама. —видела ми се Ьегова племенитост и искреност.

††††

»пак, наЉнезаборавниЉи утисак на мене, у манастиру —ветог ѕавла, Ље оставила ноЮна служба. Ќе могу речима да изразим колико ме Ље надахнуо главни храм ове обитеЪи. ¬ероватно ме не би привукао неки хладан, мраморни иконостас ураРен у «ападном стилу. јли овде... —миреЬе, кроткост, тишина, спокоЉство свештеника коЉи Ље служио службу, благочестиви и ревносни духовни пламен у монасима, умилно певаЬе Љедног од стараца... —ама мисао да Юе се ускоро и то завршити, постати део прошлости, будила Ље у мени неисказиву тугу. Ќикада у животу нисам имао прилике да будем близу таквог мира, спокоЉа и благочестиЉа. £ош увек памтим осеЮаЉ апсолутног савршенства самог устроЉства службе: савршенство таЉанственог осветЪеЬа, природне простоте и унутрашЬе моЮи богослужеЬа, и услед свега тога осеЮаЉ умиЪеЬа, коЉи ме Ље пратио након молитве. ќвде постоЉе сви споЪашЬи услови, потребни да донесу мир нашим узнемиреним душама. “о Ље ретки одраз небеског спокоЉства, у коЉем савшрено природно, чак и не мислеЮи о томе, живе душе оних, коЉи су смирено и без суЉете изабрали своЉ животни пут и потпуно предали себе воЪи ЅожиЉоЉ.

Ќаше последЬе преноЮиште, у овоЉ незаборавноЉ посети —ветоЉ √ори 1971. године, био Ље манастир √ригориЉат. ЅлистаЉуЮи од чистоЮе, строги манастир. ¬реме Ље било чудесно. »зашли смо на балкон. „аробни залазак сунца. —ви око нас се диве призору. ј монаси седе у своЉим келиЉама. Ўта они тамо раде?  акву лепоту пропуштаЉу!  ако то могу? »ли, можда они нешто добиЉаЉу заузврат?

“а питаЬа су буквално испунила моЉу главу и натерала ме да се окренем од прекрасне природе ка дубоком духовном сагледаваЬу, ка тражеЬу истине.

—ледеЮег дана Ље дошло време да се растанем са —ветом √ором. ќтпловили смо из ƒафни у 14 часова, 21. августа. ѕосле двочасовне пловидбе стигли смо у ”ранопоЪ у 16 часова, 3. септембра. —вет у коЉи смо стигли био Ље сасвим другачиЉи. ќвде Ље на снази други календар. ’ронолошки смо скочили 13 дана унапред, а духовно смо били у давним временима, вековима уназад... Ќико у овом свету не може да достигне византиЉско време. ћирЉанима Ље понекад тешко да схвате, зашто се на јтосу држе тог чудног, неудобног система рачунаЬа времена. ћеРутим, главни циЪ тог календара Ље да се очува ноЮна молитва. ѕосвуда Ље шаренило, бука, галама, туристи, роштиЪи, световне песме, упадЪива одеЮа. ѕоред нас пролазе породични парови, жене с малом децом, Љуре бицикли и мотори. ќвде нема јтоса. ќвде Ље свет. —вет коЉем недостаЉу небеса. » с небеса се враЮамо на земЪу, на пристаниште ”ранопоЪа Ц Ќебесног √рада! ѕрави правцати парадокс...

26 / 01 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0