Srpska

 осово и ћетохиjа: ”скликнимо с ЪубавЪу —ветитеЪу —ави

Ўколе на  осову и ћетохиЉи као и у читавоЉ —рбиЉи почеле су да обележаваЉу светога —аву као школску славу далеке 1992. године.

††††

√енерациЉе коЉе су стасавале после рата у учионицама су имале слику £осипа Ѕроза “ита. ” школи су их учили да Ље он наЉбоЪи син наше домовине, а сви други, па и свети —ава, помиЬани су као замагЪене историЉске личности. –аспуст Ље планиран тако да не будемо у школи за време празника.

÷рква Ље и тада била окриЪе за верне коЉи су живели светоставски. Мима ниЉе било ни мало лако, али се нису жалили.

јутор ових редова памти живо како се некада славило.  од бабе и деде у селу краЉ ”рошевца проводили смо распуст. «име су биле Љаке, пуне снега коЉи се ниЉе могао лако отопити и због тога што га Ље било много и зато што су ледени дани траЉали дуго. јли, за —ветог —аву обавезно смо ишли у цркву у град. ѕешице, три километра. ÷рква посвеЮена празнику ”сековаЬа —ветога £ована, налази се у центру, а многогодишЬи парох прота –атомир ЅожиЮ био Ље прави пастир коЉи Ље сваку куЮу у душу познавао. Ѕио Ље воЪен и поштован прота –ата од свих, па и нас коЉи смо само о фериЉама долазили у урошевачку цркву. ѕоштовали смо Љеднако и оца ∆ику  оЉиЮа коЉи Ље у ”рошевац дошао касниЉе. ќн Ље до прошле године састрадавао са своЉом црквом, боравио и служио у ЬоЉ после обнавЪаЬа Љер Ље и ова црква запаЪена марта 2004. године.

«а светога —аву напоЪу мраз, све оковано снагом и ледом. ÷рква пуна народа и Љош више деце. “опло Ље од поЉаЬа и узношеЬа молитве. ѕресечен Ље славски колач кога домаЮини наизменично узимаЉу. Ќакон литургиЉе на балкону смеЬуЉу се деца и декламуЉу песмице светом —ави. –адост на лицима и честитаЬа. Ќа излазу из цркве жене, чланице кола —рпских —естара деле деци црвено беле „свилене бомбоне“. —ви смо у свечаном расположеЬу.

ƒеда Ље дошао на свом магарцу, озбиЪан, среРен, бела кошуЪа закопчана до испод грла, вунени Яемпер испод сакоа, шубару држи у рукама. ада се нико други не Љави да преузме славу увек приступи деда, АорРе ¬еЪковиЮ.  од Юерке попиЉе кафу, одреши магаре  улу ( ми деца звали смо га  оки), и врати се у село.

ћи деца остаЉали смо код тетака Љош неки дан у госте, па су нас уЉаци поново водили у село. ƒруго полугоРе Ље увек почиЬало шестог фебруара. “ада смо веЮ стигли у ѕриштину и полазили у школу. ѕечат светосавског живота урезан у дечЉа срца остао Ље траЉно у нама.

 ада ме Ље игуманиЉа манастира √рачаница, мати ≈фросиниЉа, позвала на послужеЬе после литургиЉе, поставила ми Ље питЬе: „«наш ли причу о —еЉачу и семену?“ „Ќе знам, Ља ништа не знам“, завапила сам из сопственог мрака. ћати ми Ље испричала ЉеванРеЪску причу. ” исти мах, пред очима ми Ље засветлело детиЬство, баба и деда, црква у ”рошевцу коЉа се налази у истом дворишту у коме Ље и ЯамиЉа. —ветосавско семе у мени Ље проклиЉало. ќсетила сам неизрециву радост.

» почела сам да учим. ”чиЮу докле год сам жива. —ада, у дубоко зрелим годинама прославЪам —ветога —аву за све оне године што га нисам славила када сам била Рак.

ќвде у √рачаници, свечаности траЉу данима. «борник литерарних радова ученика основних школа излази веЮ двадесетпет година и носи назив „ѕрво перЉе“. ƒруги део зборника зове се „Ќеобично плаво“ и двадесетак година садржи радове ученика средЬих школа. –атко ѕоповиЮ, песник из √рачанице стара се о томе.

††††

—редЬе школе коЉе су из ѕриштине избегле у оближЬа села, славе —ветог —аву. » среднЉоЉ саобраЮаЉноЉ школи професорица ћариЉа АекиЮ организуЉе литерарни час на коме своЉе радове читаЉу ученици и гости, песници. —утрадан, литерарни час одржан Ље у ЋапЪем —елу у —редЬоЉ економскоЉ школи где су заЉедно читали радове и ученици приштинске √имназиЉе. Ќаредног дана приредбу у славу светитеЪа одржали су ученици —редЬе медицинске и —аобраЮаЉно- граРевинске школе.

”очи празника одржана Ље —вечана академиЉа на коЉоЉ су учествовали ученици средЬе мушичке школе и хор основаца и средЬиошколаца. —туденти ћузичке академиЉе из ѕриштине коЉа сада ради у  осовскоЉ ћитровици одржали су мини концерт.“радиционална награда за просветитеЪски рад“АорРе ЋекиЮ“ додеЪена Ље академику, хирургу из √рачанице, др —тоЉану —екулиЮу.

Ќа сам дан —ветога —аве свечаност у ћанастиру. ЋитургиЉу служе свештеници и Ракон, сестре у свечаном миру одговараЉу за певницом. ѕриносе колач и жито. ƒеца су испунила цркву и причешЮуЉу се. Ќеколико школа пресекло Ље школски колач и Љош неколико породица коЉе прославЪаЉу светог —аву као своЉу крсну славу. ј потом, деца декламуЉу песмице о светом —ави. Ѕаш као некад када смо живот проводили у мраку.

—екретар –ашко-призренске епархиЉе, свештеник —ава ЎмигиЮ, коЉи Ље служио литургиЉу на дан свога роРеЬа и светитеЪа чиЉе име достоЉно носи одржао Ље беседу коЉа улази у свако срце:

„—вети —ава Ље значаЉан за род наш православни, хришЮански не само због тога што Ље 1219. године измолио самосталност за српску православну цркву него што Ље нашу државност утврдио када Ље крунисао светога краЪа —тефана ѕрвовенчаног. јли ми морамо да се сеЮамо и времена када смо се клели неком другом тамо да са Ьеговог пута неЮемо скренути, а скренули са пута кога Ље био наставник —вети —ава пута коЉи нас води у вечни живот. ’вала Ѕогу те смо са онога другога пута скренули вративши се на оваЉ прави пут да прпославЪамо светог оца нешег —аву ѕрвог архиепископа српскога коЉи нам Ље у наслеРе оставио да чувамо веру православну, веру светоотачку и да живимо ’ристу. ј ми свештеници српске цркве позивамо да живимо са светим —авом свакога дана, не само на данашЬи дан, него да са —авом живимо и ’ристом кога Ље он ѕрославио и кога Ље ’ристос прославио живимо сваки дан.

„—ветога —аву преко осамстотина година прославЪаЉу не само православни, него и сви они коЉи цене добро и коЉи желе добро како себи тако и свету. —вети —ава Ље наш први научник,наш први уметник, наш први лекар, наш први учитеЪ, наш први монах, наш први свештеник. —вети —ава Ље све оно какви ми треба да будемо. Ќека би √оспод Ѕог дао да га хришЮани прославЪаЉу као светога, а нехришЮани као наЉбоЪега и да такав буде узор свима нама коЉи овде живимо. Ќека —вети —ава живи у нама да будемо искусни и дични Ьегови потомци. Ќека —вети —ава благослови нашу децу, Љер док Ље наше деце имамо будуЮности. ƒа буду здрава и насмеЉана, а и ми Юемо све поднети лакше када су нам деца насмеЉана и радосна. Ќека √оспод Ѕог да да дух светога —аве живи у нама, да живи она земЪа коЉу Ље свети —ава нама оставио, а то Ље наша маЉка —рбиЉа“

„еститаЉуЮи славу отац —ава Ље подсетио и на молитве коЉе се веЮ осам векова узносе на ’иландару где Ље велико светосавско бдениЉе почело синоЮ, а завршава се у касно Љутро.

” подне Ље одржана Љош Љедна свечаност у основноЉ школи „ раЪ ћилутин“. ќни своЉ славски колач пресецаЉу на школскоЉ свечаности Љер уз родитеЪе и децу ту су монахиЬе и парохиЉски свештеник. ƒеца су представила значаЉне догаРаЉе из житЉа светога —аве, државника и миротворца.

. √одине нису важне сви смо Ьегова деца .

ƒеца —ветога —аве поново су ускликнула с ЪубавЪу песмом и игром.

03 / 02 / 2017

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0