Srpska

ѕреподобни ћаксим √рк Ц ревнитеЪ истине и побожности

–евнитеЪ истине и побожности преподобни ћаксим, монах светогорског манастира ¬атопеда, беше пореклом √рк, али своЉим великим подвизима потпуно припада –ускоЉ ÷ркви, коЉоЉ Ље за живота био светило, а и по смрти ЉоЉ остао светило у своЉим списима.

††††

ѕостоЉбина преподобног ћаксима беЉаше град јрто у јлбаниЉи, близу ≈пира. ќн се роди око 1480 године од побожних и богатих родитеЪа ћануила и »рине, √рка по пореклу, због чега се и сам свуда означава као √рк. ќтац му беЉаше важан великодостоЉник и одликоваше се чистотом православне вере. —тога и ћаксима он васпита у дубокоЉ побожности и страху ЅожЉем. ѕрвобитно образоваЬе у наукама ћаксим доби од свога родитеЪа, Љер у то време, са падом ÷ариграда и свих грчких области под власт “урака, беху уништене све школе. ” то тужно време, због поробЪености √рчке, више научно образоваЬе ниЉе се могло добити у ЬоЉ, па су ради тога многи младиЮи из грчких покраЉина одлазили у европске државе. ѕоред тога, многи учени √рци беху се расеЉали по свима западним државама, где су их с ЪубавЪу примали и они су неговали науку. Мима су били отворени владалачки дворови, универзитетске катедре и приЉатеЪство богатих и угледних Ъуди. “ада се »талиЉа првенствено истицала особитим покровитеЪством науке; свуда су се по важниЉим градовима оснивале библиотеке. ѕапе, владаоци и богати граРани хитно су радили на спасаваЬу грчких рукописа, да их незналице завоЉевачи не би поуништавали.

» млади ћаксим, жеЪан науке, отпутова у √алиЉу. “амо Ље слушао предаваЬа свога знаменитог сународника £ована Ћаскариса, коЉи Ље тада био професор на ѕариском универзитету. «авршивши образоваЬе код Ћаскариса, ћаксим, да би се боЪе упознао са старим Љезицима, отпутова у ¬енециЉу. “у се зближи са знаменитим штампаром издавачем јЪдом ћанучи, коЉи Ље дубоко познавао старе Љезике.  од Ьега Ље свагда била група научника, коЉа му Ље помагала при штампаЬу кЬига са старих рукописа. ”з помоЮ таквих руководилаца ћаксим се упозна са кЬижевним производима старе ≈ладе.

»з ¬енециЉе ћаксим отпутова у ‘лоренциЉу, где проведе дуго време, такоРе меРу научницима, коЉи, на несреЮу, беху заражени незнабожачким убеРеЬима. јли он, као мудра пчела, усваЉаше из проповедане философиЉе само оно што ниЉе туРе хришЮанскоЉ вери. ” то време »талиЉа Ље жестоко боловала болешЮу неверЉа. », као што обично бива по закону ЅожЉег правосуРа, за одбациваЬе чисте вере била Ље предана жалосном суЉеверЉу. “ада су веровали да Ље све у свету, нарочито судба човекова, дело само случаЉа. Ќеки су држали да се све управЪа кретаЬем и утицаЉем звезда, одбацивали су будуЮи живот и исмевали религиЉу. Ќеки су у ЬоЉ видели обману и Ъудску измишЪотину. Куди и жене прибегавали су незнабожачком обичаЉу, и бавили се сваком врстом суЉеверЉа. ќва општа зараза безверЉем делимично Ље захватила и младог ћаксима, коЉи, креЮуЮи се у зараженоЉ средини, ниЉе увек могао да правилно схвати однос философиЉе према еванРелскоЉ »стини. ” томе га Ље само Ѕог спасао. ≈во шта сам ћаксим пише о томе: „ƒа се √оспод, коЉи се брине о спасеЬу свих, ниЉе смиловао на мене, и да ме ниЉе убрзо посетио —воЉом благодаЮу и мисао моЉу озарио —воЉом светлошЮу, то би и Ља давно пропао са тамошЬим проповедницима безбожЉа“.

“ако ћаксим заврши своЉе школоваЬе на «ападу: стече опширна знаЬа из богословЪа и философиЉе, из историЉе и кЬижевности, и темеЪно изучи старогрчки, латински, француски и талиЉански Љезик. јли, ниЉе ѕариски универзитет довршио ћаксимово образоваЬе, него —вета √ора јтон. ” »талиЉи и у √алиЉи он Ље добио световно образоваЬе, а на јтону Ц богословско просвеЮеЬе и утврРеЬе у истинама вере православне.

¬ративши се са «апада, ћаксим се кратко време задржа у свом завичаЉу. ќрасположен благодаЮу ЅожЉом за монашки живот, он понова остави своЉе родно место и отиде у —вету √ору јтон. —вета √ора Ље и тада, као и сада, служила као уточиште за душе потпуно предане Ѕогу. “амо су се могле наЮи све згоде не само за монашке подвиге, него и за умно усавршаваЬе и богословско образоваЬе. ћаксим Ље много пута слушао од свога наставника £ована Ћаскариса о скупоценом благу коЉе се чува по библиотекама светогорских манастира, а исто тако и о великим старцима Ц философима, коЉи су у то време живели на јтону и били огледало духовне учености у наЉвишем смислу духовне философиЉе, засноване не само на созерцаЬу него и на делаЬу подвижничког живота. ” то време на јтону су по манастирима биле усредсреРене наЉбогатиЉе грчке библиотеке, нарочито у ¬атопеду, где су се налазиле ретке драгоцености црквене науке, коЉе су остале после смрти дваЉу цара коЉи су монаховали у Ьему: јндроника ѕалеолога и  антакузена.

ћаксим допутова на јтон око 1507 године, ступи у манастир ¬атопед, и ту прими монашки постриг. » ту, у самоЮи и далеко од вреве житеЉске, у кругу опитних, великих и истонаравних стараца, ћаксим стаде, као трудоЪубива пчела, сабирати мед са свих миомирисних цветова светогорских, и проводити живот у упражЬаваЬу монашких подвига. “ако проведе он око десет година. » смераше ћаксим да ту, у тишини ¬атопедске обитеЪи и у подвизима монашког послушаЬа, и дане своЉе оконча спокоЉно. јли √оспод друкчиЉе одреди.

¬елики кнез ћосковски ¬асилиЉе £ованович обрати пажЬу на драгоцену ризницу коЉу имаРаше у своЉим палатама: многе старе грчке рукописе, коЉи су доношени из ¬изантиЉе од самих почетака просвеЮиваЬа –усиЉе ’ристовом вером, па све до Ьегових дана. ∆елеЮи да сазна садржину тих рукописа, а не налазеЮи у –усиЉи човека коЉи би му могао ту жеЪу испунити, он се по савету и благослову свога духовног оца, митрополита ¬арлаама, реши да упути молбу на јтон, да му отуда упуте умнога мужа, коЉи Ље у стаЬу прегледати грчке кЬиге у ЬеговоЉ библиотеци и, ако буде потребно, превести их. ¬елики кнез написа о томе патриЉарху цариградском “еолипту и проту —вете √оре —имеону, молеЮи да му пошаЪу у ћоскву ватопедског старца —аву, на кога му Ље указао ватопедски Љеромонах Ќеофит коЉи Ље у то време био у ћоскви ради скупЪаЬа прилога, па се сада враЮао из –усиЉе. —а овом молбом и богатим даровима бише марта месеца 1515 године послани од великог кнеза на јтон трговци: ¬асилиЉе  опил и »ван ¬аравин.

ƒошавши у —вету √ору, посланици изложише старцу —ави молбу и позив великог кнеза ћосковског, али он одби због старости и због оболелости ногу. ѕосле тога, прот —вете √оре —имеон, по савету ватопедске братиЉе, одлучи да престарелог —аву замени иноком ћаксимом. јли ћаксим, као предвиРаЉуЮи да га у –усиЉи очекуЉу велика и дуга страдаЬа, одбиЉаше тако тешку мисиЉу и одлазак из омиЪене —вете √оре. »гуман ватопедски, видеЮи ћаксимову непопустЪивост, рече му да Ц пружити духовну храну гладнима Љесте свето дело наЉвеЮе Ъубави. ќваЉ разлог умекша ћаксима, и он, предавши се воЪи ЅожЉоЉ, реши се да путуЉе у –усиЉу.

††††

ѕри ћаксимовом поласку за ћоскву, ватопедски игуман јнтим написа митрополиту ¬арлааму писмо, у коме га извештава да су изабрали и шаЪу инока ћаксима „као зналца —ветога ѕисма и способног за превоРеЬе и црквених и, такозваних, Љелинских кЬига. »стина, ћаксим не зна руски Љезик, веЮ само грчки и латински, али ми се надамо да Юе он брзо научити и руски Љезик“. » тако, са молитвом и напутним благословом, инок ћаксим крену са посланицима за –усиЉу, узевши са собом и гореспоменутог Љеромонаха Ќеофита и инока ЋаврентиЉа, да би му се нашли при учеЬу руског Љезика, пошто су га они унеколико знали. ѕутоваЬе Ьихово траЉало Ље две године, Љер су посланици великог кнеза морали провести неко време у ÷ариграду и затим на  риму. «а то време ћаксим Ље учио руски Љезик, и стигао у ћоскву 1518 године.

” ћоскви ћаксима прими велики кнез врло срдачно и, указавши му приЉатеЪску пажЬу, одреди му боравак у „удовом манастиру с тим да издржаваЬе добиЉа из Ьеговог великокнежевског двора. —ем великог кнеза, ћаксиму указа особиту пажЬу првоЉерарх московски ¬арлаам, човек светог живота, коЉи се веома обрадова доласку ученог мужа и касниЉе радо примаше Ьегове мудре савете.

–азгледаЬе великокнежевске библиотеке силно усхити знаЬеЪубивог ћаксима, Љер такво мноштво ретких кЬига он не беше видео ни на »стоку. ѕошто прегледа целу библиотеку, ћаксим поднесе великоме кнезу списак непреведених кЬига. ѕосаветовавши се са митрополитом и боЉарима велики кнез замоли ћаксима да се прихвати превоРеЬа “олковог ѕсалтира, пошто Ље та кЬига била у употреби више од других: од Ье се почиЬало са учеЬем писмености; она се наЉчешЮе употребЪавала у црквеном богослужеЬу: она Ље служила и за домаЮи побожни живот, како усамЪеном подвижнику тако исто и простом мирЉанину. Ќо пошто ћаксим Љош не беше Љак у црквенословенском Љезику, Ьему дадоше као помоЮнике два преводиоца: ƒмитриЉа √ерасимова и ¬ласиЉа, коЉи су владали латинским Љезиком; они су имали преводити са латинског на црквенословенски Љезик оно што им ћаксим буде преводио са грчког на латински. £ош им као помоЮ беху дата и два писара: ћихаЉло ћедоварцев и инок “роицког —ергиЉевог манастира —илуан.

††††


√одину и пет месеци радио Ље ћаксим на преводу ѕсалтира, и онда га предао великом кнезу. ¬асилиЉе £ованович предаде кЬиге митрополиту ¬арлааму. ћитрополит са усхиЮеЬем одобри на сабору први рад ћаксимов. —ве то ипак ниЉе засеЬивало ћаксима. ќн Ље предвидео да Ьегов рад може бити или не схваЮен или рРаво протумачен од Ъуди коЉи се не одликуЉу образоваЬем и притом не знаЉу грчки Љезик. —тога Ље скромни трудбеник у писму великоме кнезу, не сматраЉуЮи своЉ рад за савршенство, писао из скромности и дубоке смирености: „“ребало би да овако важна кЬига има и преводиоца вичниЉег, коЉи би био у стаЬу не само дубокомислене речи богомудрих Ъуди достоЉно превести, него и васпоставити и исправити оно што Ље током времена и незнаЬем преписивача искварено. £ер, иако смо ми и сами √рци, и учили се код чувених учитеЪа, ипак се Љош налазимо негде доле, у подножЉу горе “авора, са деветорицом ученика, пошто смо Љош неспособни, због храпавости разума, да будемо учесници богодоличних виРеЬа ѕросветитеЪа »суса, коЉих се удостоЉаваЉу само они коЉи су засиЉали високим врлинама. ќво говорим зато што грчки Љезик, по обиЪу значеЬа речи и по разноврсности израза, измишЪеним древним реторима, представЪа доста тешкоЮа у превоРеЬима, за чиЉе би нам савлаРиваЬе требало Љош много времена и напора. Ќо ипак, колико нам Ље Ѕог дао и колико смо ми сами могли схватити, ми нисмо пропустили потрудити се, да наш превод буде Љасан, правилан и разумЪив; а искварено преписивачима или временом, ми смо се старали да васпоставимо или исправимо уз помоЮ кЬига или своЉим досеЮаЬем; где пак нисмо могли ништа учинити, оставили смо онако како Ље било“. ѕри томе, ћаксим ниЉе одрицао, да се у Ьеговом преводу могу наЮи и погрешке, коЉе су се десиле из непажЬе или неспоразума; Ц и он моли, да се оне, по могуЮности, исправе, али само да те исправке врши човек Љак у знаЬу грчког Љезика и добар познавалац граматике, реторике и значеЬа грчких речи.

”казавши затим на труд своЉих помоЮника и молеЮи господара да их достоЉно награди, ћаксим за себе проси Љедну милост: дозволу да се са своЉим пратиоцима Ќеофитом и ЋаврентиЉем врати у —вету √ору. „»збави нас, писао Ље он господару, од тyгe због дугог отсуствоваЬа; поврати нас безбедно чесном манастиру ¬атопеду коЉи нас веЮ очекуЉе; даЉ нам да монашке завете вршимо тамо где смо их изрекли, пред ’ристом и страшним јнРелима Меговим, у дан пострига. ќтпусти нас што пре у миру, да бисмо и тамошЬе православне хришЮане обавестили о твоЉим царским врлинама, да би знали потлачени хришЮани тих земаЪа, да Љош постоЉи на свету цар, коЉи не само влада над многим народима него и цвета правдом и православЪем, слично  онстантину и “еодосиЉу ¬еликом. Ќека нам подари √оспод да Љош некада царуЉемо, ослобоРени тобом од робоваЬа безбожницима“.

¬идеЮи по преводу ѕсалтира даровитост и огромно знаЬе ученога √рка, велики кнез нипошто не пристаЉаше да га пусти у —вету √ору, и умоли ћаксима да Љош неко време остане у ћоскви. » када ћаксим, преводеЮи друге кЬиге (тумачеЬе древних ќтаца на ƒела јпостолска и тумачеЬе £ована «латоуста на ћатеЉево и £ованово ≈ванРеЪе), довоЪно изучи руски Љезик, ¬асилиЉе £ованович му, у сагласности са митрополитом, повери да се прихвати прегледа и исправЪаЬа тадашЬих црквено-богослужбених кЬига. ѕосао не лак и краЉЬе тугаЪив; али га ћаксим ниЉе могао одбити.

He мало времена проведе ћаксим у овоме послу, и за све то време он уживаше Ъубав и повереЬе великога кнеза. „√ореЮи божанском ревношЮу, он Ље чупао коров обема рукама“, као што се о томе сам он изражавао. » имаЉуЮи слободу у √осподу, преподобни Ље понекад давао оштре оцене о ономе што Ље видео. јли то што Ље видео он, видело Ље мало Ьих. —тога Ље слепа пристрасност према старини све те ћаксимове оцене сматрала као увреду светиЬе. » отпоче потаЉно гунРаЬе против „грчког дошЪака“, Ц како се о ћаксиму изражаваЉу гунРалице. ѕа Љош стадоше крадом говорити како ћаксим не исправЪа него квари црквене кЬиге! ћаксим Ц Љеретик! »пак се нико не усуРиваше да Љавно клевета честитог и некористоЪубивог трудбеника, боЉеЮи се великога кнеза. £ер кнез, не само указиваше Ъубав и поштоваЬе ћаксима, него га често призиваше к себи и коришЮаше се Ьеговим саветима односно црквених и државних послова, пошто Ље гледао у Ьему човека мудрог и ревносног поборника за православну веру. ј и сам ћаксим, видеЮи владарево расположеЬе према Ьему, ниЉе скривао ту царску наклоност, него Ље тиме користио и ближЬима, Љер Ље често посредовао пред великим кнезом за боЉаре коЉи су пали у немилост. –евнуЉуЮи за чистоту православне вере, преподобни Ље и сабору духовном давао савет да ревносно предузима мере против упорних Љеретика, нарочито против Љереси ∆идовске. Ho у исправЪаЬу богослужбених кЬига ћаксим Ље поступао опрезно, препуштаЉуЮи своЉе недоумице митрополиту ¬арлааму на решеЬе. »ако Ље ствар имала келиЉни карактер, ипак ћаксим изазва незадовоЪство код духовенства: сви стадоше говорити како ћаксим тобож одбацуЉе руске црквене кЬиге и тврди да у –усиЉи нема ни ≈ванРеЪа, ни јпостола, ни ѕсалтира, ни устава. ќве клевете не би могле имати никаквих последица по ученог дошЪака грчког, да Ље на московскоЉ столици остао благоразумни пастир Ц Ьегов заштитник. јли 1521 године митрополит ¬арлаам би приморан да напусти своЉу столицу због неслагаЬа са великим кнезом, и на Ьегово место ступи монах ƒанило из ¬олоколамског манастира, тежак за ћаксима. » одатле почеше све ћаксимове невоЪе. ѕреподобни ћаксим Ље и раниЉе примеЮивао, да Ље неправично унета у архиЉереЉску заклетву обавеза Ц никога не примати од цариградског патриЉарха. To je могло бити потребно последЬих година грчке царевине, када су се многе ствари колебале у ЬоЉ; али доцниЉе, кад се патриЉарх строго држао ѕравославЪа, ово Ље постало увредЪиво за патриЉаршиЉски престо, Љер поробЪеЬе царевине ниЉе могло имати никаквог утицаЉа на послове вере. Ц ћаксим не остави ово без приговора и написа о томе чланак. ѕромена митрополита даде повода и за друго питаЬе: «ашто Ље нови митрополит поставЪен без договора са грчким патриЉархом? Ц –адозналом монаху одговараху да у ћоскви постоЉи благословна грамата од цариградског патриЉарха, коЉом се дозвоЪава да се руски митрополит поставЪа од стране руских епископа. Ќо ћаксим, ма колико да Ље тражио ту грамату, он Ље ниЉе могао видети. Ц —ве то, разуме се, ниЉе било приЉатно ƒанилу.

Ќовим митрополитом не беху задовоЪни, Љер су налазили да Ље сувише снисходЪив пред светском влашЮу. ћеРу тим незадовоЪницима беху и ћаксимови познаници, коЉи долажаху к Ьему за савете. Ц ” Љедно време ƒанило замоли ученога монаха да преведе ÷рквену историЉу блаженог “еодорита, не зна се ради чега. ѕреподобни ћаксим одби ову молбу, пошто у тоЉ кЬизи има много Љеретичких података, коЉи би могли бити саблажЬиви за прост народ. Ц ќво веома увреди митрополита.
Ќо ћаксим, чврст као диЉамант, ниЉе падао духом него Ље истраЉно воЉевао за истиниту веру. Ќа све клевете, ширене против Ьега, он Ље неустрашиво гледао, Љер Ље чиста душа Ьегова желела само Љедно: неуморно и ревносно радити за истину ’ристову, на корист ближЬих.

” то време –имска црква, слабЪена на «ападу Ћутером, много се старала да своЉу власт прошири на –усиЉу и да –усе приволи на уЉедиЬеЬе са Ьом. —а тим циЪем би од стране папе послат делегат Ќикола Ўонберг, коЉи по свом доласку у ћоскву, стаде ширити по народу „–еч о уЉедиЬеЬу –уса и Ћатина“. ќн успе да заведе боЉарина “еодора  арпова; поколебао Ље и друге; нарочито су Ьегове мисли о судбини изазивале узбуРеЬе у суЉеверном народу. ѕреподобни ћаксим Ље будно пратио ток ове ствари и, наоружан оружЉем истине, устаде против лукавства римског, разби и оповрже све доказе и смицалице Ўонберга, написавши поводом тога петнаест дела. ѕри томе он Ље на сваком кораку изобличавао вероломства паписта. ” исто време Ьегови мудри списи беху уперени против £удеЉа, незнабожаца и мухамеданаца.

ѕреподобни ћаксим се ниЉе плашио Ъудских страсти, Љер Љош ниЉе био искусио сву силу Ьихову. „«аповест ЅожЉа нареРуЉе нам говораше он, да проповедамо свима коЉи нас питаЉу о ≈ванРелскоЉ истини, не обзируЮи се на злобу незнаЬа“. » он ниЉе штедео самоЪубЪе, изобличаваЉуЮи пороке духовенства и велможа. Ќо тако Љака светлост учеЬа Ьеговог беЉаше сувише тешка за болесне очи; очекивали су само згоду, па да раздражено самоЪубЪе Љурне на ревнитеЪа истине и побожности. » та се згода указа 1524 године.

¬елики кнез ¬асилиЉе £ованович намисли да раскине брак са своЉом врлинском супругом —оломониЉом, Љер Ље двадесет година у браку остала бездетна, и да ступи у нови брак са £еленом √линском, да би имао наследника престолу. ћитрополит ƒанило беше на страни великога кнеза, иако ≈ванРелски закон и црквена правила не дозвоЪаваЉу развод брака због таквог разлога. —тарац ћаксим пак, као што Ље и требало очекивати, беше на страни црквених правила, a са Ьим и простодушни приЉатеЪ Ьегов, старац ¬асиЉан, потомак кнезова литванских, кога Ље до тада велики кнез много поштовао. Ќошен ревношЮу, преподобни ћаксим написа поуку великоме кнезу, у коЉоЉ га убеРиваше да се не подаЉе телесним страстима. „ќнога сматраЉ, писао Ље он, истинитим самодршцем, о наЉблаговерниЉи царе! коЉи иште да правдом и доброзакоЬем уреди живот своЉих поданика и свагда се стара да у души своЉоЉ савлада похоту и бесловесне страсти. £ер онаЉ кога оне савлаРуЉу, ниЉе живи лик небеског √оспода него само човеколико подобиЉе бесловесног Љестества“.

“ада се недоброжелатеЪима пружи згодна прилика да одмазде странцу, коЉи се усудио да осуРуЉе руско. ќни доставише великоме кнезу да ¬асиЉан и ћаксим, са своЉим приЉатеЪима, наносе срамоту –уском царству: произвоЪно кваре речи црквених кЬига; у сумЬивим су односима са прогнаним боЉарима, ЅерсеЬем и ∆ареним; одржаваЉу везе са турским послаником у ћоскви »скендером, преко кога ћаксим пише султану да зарати на –усиЉу; и ћаксим се неповоЪно изражава о воЉноЉ сили великога кнеза и о Ьеговим свирепостима.

ѕосле деветогодишЬих сталних почасти, одЉедном изненада ухватише ћаксима у фебруару 1524 године, и без икаквог испитиваЬа бацише га окованог у тамницу —имонова манастира. “у се он мучаше неколико дана. «атим га изведоше на суд, и стадоше испитивати какве Ље везе имао са прогнаним боЉарима. ¬рлински старац ниЉе имао шта да скрива из своЉих разговора, Љер су му многи долазили за душекорисне савете. ќн исприча шта су му говорили умни, али нетрпеЪиви, боЉари; исприча и то шта им Ље сам говорио када су му се жалили да неЮе дуго опстати земЪа коЉа меЬа своЉе обичаЉе: „He, боЉари, обичаЉи царски и владари земаЪски меЬаЉу се, како Ље боЪе за државу; али она земЪа, коЉа нарушава заповести ЅожЉе, та земЪа треба да очекуЉе казну ЅожЉу“. »скрен у свему, он не сакри чак ни таЉне мисли душе своЉе о великом кнезу: како Ље неосетЪив према сузама сиротиЬе.

” фебруару ћаксим би бачен у тамницу; у новембру веЮ —оломониЉа би пострижена за монахиЬу, a у Љануару се велики кнез ожени £еленом √линском. —ве се то одигра у току Љедне године.

††††

ѕреподобног ћаксима пустише на слободу. ѕошто га нису могли окривити ни за какву кривицу према држави, они су га морали пустити. јли неприЉатеЪи Ьегови не остадоше на миру. ќни прибегоше ономе за шта Ље наЉлакше било окривити га: покренуто би питаЬе о исправЪаЬу кЬига. ѕо жеЪи митрополита ƒанила би сазван сабор у великокнежевским палатама. “у иступише тужиоци против грчког дошЪака, како Ље тобож искварио смисао —ветога ѕисма, даЉуЮи значеЬе прошлога времена непрекидноЉ радЬи; на пример извор о —ину ЅожЉем: „сЉеде одеснуЉу Ѕога“ заменио Ље прошлим временом истога глагола: „сЉедЉел Љеси“; и Љош: за васкрсло тело ’ристово рекао Ље да Ље описиво. ћаксим Ље у своЉе оправдаЬе указивао на граматичко значеЬе наведених речи, коЉе изражаваЉу прошло време. јли и то му би уписано у кривицу, као да тиме признаЉе седеЬе —ина с десне стране ќца као веЮ окончано; па Љош стадоше наводити против Ьега, као против Љеретика, сведочанства светих отаца. “ада ћаксим смирено признаде своЉу прву исправку као погрешну, истичуЮи да он тада ниЉе добро знао руски Љезик и разлику меРу овим изразима, Љер Ље мисао своЉу предавао на латинском Љезику руским тумачима, коЉе Ље по савести питао, да ли су ти изрази добри. —воЉу пак мисао о описивости васкрслог тела ’ристовог, он се труРаше да одбрани наводима из —ветога ѕисма, али га нико не хте слушати.

“ри пута се ћаксим бацао на земЪу пред —абором, са сузама молеЮи да му се опросте погрешке, ако их има у кЬигама. Ќо све беше узалуд: Ьега осудише као Љеретика коЉи Ље искварио ѕисмо ЅожЉе. ќнда га таЉно одведоше из ћоскве у £осифо-¬олоколамски манастир, и тамо бацише у загушЪиву тамницу. “у он би, као нераскаЉани грешник, одлучен од —ветог ѕричешЮа; чак му би забраЬено да и у цркву иде. ќд дима и смрада, од окова и батина, он Ље понекад обамирао. Ќо ту му се у тамници Љави јнРео и рече му: „“рпи, старче, овим мукама Юеш се избавити вечних мука“. » ту, на зидовима своЉе волоколамске тамнице, он угЪеном написа канон ”тешитеЪу ƒуху —ветом, коЉи се и сада пева у цркви.
„етири године проведе преподобни ћаксим у тешкоЉ тамници волоколамскоЉ. јли се тиме не окончаше Ьегова страдаЬа. Мега преведоше у тверски ќтроч манастир, да буде под надзором тверског епископа јкакиЉа. ќваЉ затвор му би лакши: епископ Ље невиног сужЬа често призивао за своЉу трпезу; и било му Ље допуштено да чита кЬиге.
√одине 1534 умре велики кнез и преподобни ћаксим искористи ову прилику, да писмено одбрани себе од нанетих му клевета. ќн писмено изложи своЉе исповедаЬе вере, потпуно праведно, и показа да су Љеретичких израза пуне не оне кЬиге коЉе Ље он исправио, него оне коЉе Ьегови противници сматраЉу за светиЬу. Ќа завршетку своЉе богомудре и снажне одбране преподобни ћаксим моли да га пусте у —вету √ору јтонску, наглашуЉуЮи и то, да суд над Ьим припада не руским епископима веЮ васеЪенском патриЉарху.

јли удео страдалца ћаксима се не промени. ”том митрополит ƒанило би смеЬен и на Ьегово место доРе нови митрополит £оасаф. ѕреподобни ћаксим упути к Ьему писмени извештаЉ о своме раду на исправци руских богослужбених кЬига и о своЉоЉ вери. Ќови митрополит се стараше да страдалца утеши благом речЉу. јли ништа друго не могаше од боЉара учинити да олакша удес невиног сужЬа. „÷еливам твоЉе узе, као Љеднога од светих, писао Ље он преподобноме, али не могу ништа више да учиним у твоЉу корист“. ћитрополит Ље желео да допусти осуРенику —вето ѕричешЮе; но противници пристаЉаху само ако Ље у питаЬу болест на смрт. » наЉзад, после тринаестогодишЬе неправедне забране —ветога ѕричешЮа, преподобни ћаксим доби разрешеЬе да приступа —ветим “аЉнама кад год жели.

»сточни Љерарси нису остали равнодушни према судбини невиног страдалца ћаксима. ¬асеЪенски патриЉарх ƒионисиЉе и столетни £оаким, патриЉарх александриЉски, писали су 1545 године младоме цару £овану да пусти на слободу монаха ћаксима и да му дозволи да се врати у —вету √ору, место свога пострига.

јли и ове молбе остадоше без успеха. “ек 1551 године, после двадесетогодишЬег тамноваЬа, приЉатеЪ ћаксимов игуман јртемиЉе са неколицином врлинских боЉара умолише цара да ослободи невиног дошЪака. ѕуштен из тамнице, старац би чесно примЪен у ћоскви, и с чешЮу ступи у лавру преподобног —ергиЉа. јли он беше веома изнурен тешким оковима и тамницом, унутрашЬим тугама и споЪашЬим страдаЬима. » беше слаб не само у ногама, него и целим телом. »пак, дух му беЉаше бодар и способан за узвишена созерцаЬа.

Ќа молбу свога ученика Ќила, преподобни ћаксим приступи у лаври светог —ергиЉа превоРеЬу ѕсалтира са грчког на руски Љезик, иако му Ље тада веЮ било око седамдесет година. ѕосле две године боравка под окриЪем преподобног —ергиЉа, светога старца посети у ЬеговоЉ тихоЉ келиЉи цар £ован ¬асиЪевич, и oткри му своЉу намеру да хоЮе да иде на богомоЪу у манастир преподобног  ирила, и тиме испуни обеЮаЬе коЉе Ље дао при свом исцелеЬу. ќпитни старац рече господару искрену реч, као што Ље навикао да увек говори владарима: ќбеЮаЬе твоЉе царствености не слаже се са данашЬицом, када удовице, сирочад и маЉке побиЉених код  азана Љош сузе лиЉу очекуЉуЮи твоЉу хитну помоЮ: сабери их под своЉе царско окриЪе, и онда Юе се и сви свеци ЅожЉи обрадовати теби и узнети топле молитве за твоЉу државу, Љер Ѕог и Мегови светитеЪи не гледаЉу на наше молитве према месту него према добром расположеЬу срца нашег“.
÷ар смирено саслуша искрену реч многострадалног ћаксима, али не хте да одустане од своЉе намере сматраЉуЮи Ље побожном. “ада свети старац рече кнезу  урбском, Љедноме од четири боЉара коЉи су пратили цара, пророчку реч, са молбом да Ље пренесу цару: „јко не послушаш мене коЉи ти по Ѕогу саветуЉем и не обратиш пажЬу на крв побиЉених од незнабожаца, знаЉ да Юе ти умрети новороРени син ƒимитриЉе!“ Ц јли цар упорно остаде при своме, и зби се пророштво светога старца.
ќво Љош више испуни грознога цара поштоваЬем према преподобном ћаксиму, не само као према исповеднику истине него и као према пророку. »дуЮе године цар позва преподобнога на сабор у ћоскву, ради осуде нове Љереси ћатеЉа Ѕашкина, коЉа Ље имала сличности са  алвиновом, Љер се Ѕашкин беше заразио овим новим учеЬем «апада. Ќо пошто преподобни ћаксим због старости и изнемоглости не могаде отиЮи и учествовати на —абору, цар му написа писмо у коме га моЪаше да му пошаЪе своЉе мишЪеЬе о овом чудноватном учеЬу. ” писму цар писаше светоме старцу: „Ќека ти буде знано, шта нас Ље побудило да ти упутимо ово писмо. ƒо ушиЉу нам Ље дошло, да неки Љеретици не исповедаЉу —ина ЅожЉег за равног ќцу; и —вето “ело √оспода нашег и скупоцену  рв Мегову ниушта не сматраЉу него их примаЉу као прост хлеб и вино; и ÷ркву одричу и називаЉу идолима иконе √оспода, ѕречисте ћаЉке Мегове и свих —ветих; и не признаЉу покаЉаЬе, ни отачка предаЬа, гордо устаЉуЮи против —едам ¬асеЪенских —абора; и друге уче овом зловерЉу. «бог тога ми се душа потресе и срце ожалости, и не мало туговах што се тако зловерЉе увуче у нашу земЪу. » у тузи своЉоЉ ослонивши се на √оспода, Ља одлучих да сазовем на —абор све епископе и игумане и црнорисце, да почупаЉу коров из чисте пшенице, и буду сарадници светих —едам ¬асеЪенских —абора. £а сам желео да и ти доРеш, и да будеш поборник ѕравославЪа, као некадашЬи богоносни оци, да би и тебе примиле небеске обитеЪи, као и раниЉе борбене ревнитеЪе вере, чиЉа су ти имена позната. «ато, покажи се Ьихов сарадник, и дани ти од Ѕога талант умножи, па ми пошаЪи своЉ утук на садашЬе злочинство. „ули смо да се ти вреРаш и мислиш, да смо те ми зато позвали што те прибраЉамо к ћатеЉу. Ќо, не било тога! да вернога сврставамо с невернима. “и одбаци сваку сумЬу у том погледу, па нам, по даном ти таланту, пошаЪи писану посланицу као одговор на ово писмо. ћир теби у ’ристу! јмин“.

» тако, на самом заходу дана Ьегових, би, наЉзад, одато пуно признаЬе исповеднику истине. » то би последЬе црквено дело великога страдалца.  роз годину дана, 1556 године, он премину после четрдесетогодишЬих подвига и страдаЬа, у дубокоЉ старости, пуноЉ свих животних невоЪа. » чесно многострадално тело Ьегово би сахраЬено у лаври преподобног —ергиЉа, где Ље у светоЉ тишини провео последЬе дане свога земаЪског живота.
ѕо смрти преподобнога, пробуди се према Ьему опште поштоваЬе, и многи су хитали у Ћавру ка Ьеговим свештеним остацима, као ка моштима, називаЉуЮи га час пророком, час великим учитеЪем. » стварно незабораван треба да буде за руски народ невини страдалац, преподобни ћаксим √рк, коЉи Ље ЉаркиЉе од других осветлио мрак тадашЬег стаЬа и са састрадалним болом позивао из Ьега Љаднике на пут спасеЬа. »ако Ље он скупо платио своЉу пламену Ъубав према истини и своЉу ревност за славу ЅожЉу, ипак Ље, без обзира на све то, Ьиме посеЉано семе касниЉе донело изобилне родове од трудова праведног мужа.
ћосковски митрополит ѕлатон подигао Ље гробницу над незаборавним прахом преподобног ћаксима. A 1840 године, намесник —вето “роЉицке —ергиЉеве лавре, архимандрит јнтониЉе, са благословом митрополита ћосковског ‘иларета, подиже на Ьеговом гробу капелу, где усрдни богомоЪци у свако време приносе топле молитве Ѕогу.

††††

He треба преЮутати ни чудеса коЉа су се догодила на гробу преподобног ћаксима, а коЉа су записана у предаЬима —ергиЉеве лавре. “ако, године 1651, у дане сверуског патриЉарха Ќикона, доРе Љедан човек из ћоскве у обитеЪ преподобног —ергиЉа и после литургиЉе и молебна седе близу храма —иласка —ветога ƒуха на гробничЉу даску; но Ьега одЉеданпут сила ЅожЉа збаци с Ье, и несреЮник се при паду силно угрува, те ниЉе могао дуго да устане. ј када се наЉзад с муком придиже и довуче до гробнице, он стаде распитивати присутне Ъуде ко под том даском почива. ќни му одговорише: „ћонах ћаксим √рк“. “ада угрувани викну: „ќче ћаксиме, опрости ми!“ » када на Ьегову молбу би одслужен парастос за преподобног ћаксима, то он одмах би потпуно исцеЪен. Ќо овоме чуду не поверова келеЉник старца ¬асиЉана £ован. ќбузет гордошЮу, он самопоуздано седе на гробницу преподобног ћаксиада, мислеЮи у себи: „онда Юу поверовати у бивше чудо, ако се и са мном деси то исто“. Ќо несреЮника постиже гнев ЅожЉи, те он би три пута збациван са гробнице, тако да му се лице искрвави, зуби поломише и Љезик повреди.  ада на краЉу устаде и опомену се свога неверЉа, он се горко покаЉа за своЉу дрскост, па преклонивши колена пред иконом √оспода нашег »суса ’риста, стаде молити опроштаЉ. ”том он заспа дубоким сном и угледа пред иконом свемилостивог —паса молеЮег се инока. £ован га упита:  о си ти? ћолеЮи се инок одговори: „ћаксим √рк“. ќнда га £ован стаде молити за опроштаЉ. Ќо преподобни му са гневом рече: „«ашто ме бешчестиш? “и си чуо да Ље данас био збачен човек коЉи Ље седео на мом гробу. «ато си за своЉе неверЉе и добио што треба“. –екавши то, старца нестаде не давши опроштаЉ изранавЪеном £овану. Ц “ако Ље сам £ован причао о свему овоме.

††††


√одине 1851, по казиваЬу „ћанастирских писама“, сам преподобни —ергиЉе –адонежки „удотворац Љави се Љедном московском трговцу и даде сведочанство о светости преподобног ћаксима. To ce чудо догоди на следеЮи начин: ћосковски трговац «. беше болестан код своЉе куЮе, и у молитви своЉоЉ призиваше у помоЮ преподобног —ергиЉа. «атим идуЮе ноЮи виде он у сну преподобног —ергиЉа,  ао да Ље устао из гроба. Ѕолник му приРе и, припавши к ногама Ьеговим, стаде просити Ьегове свете молитве и посредоваЬе пред Ѕогом. јли преподобни —ергиЉе му рече: „√реси твоЉи вреРаЉу √оспода, стога се постараЉ да се поправиш и принесеш покаЉаЬе“. Ќо болник, не губеЮи наду на Ьегову помоЮ, стаде га поново молити. “ада му преподобни —ергиЉе обеЮа да Юе се помолити Ѕогу за Ьега и помоЮи му у болести. „увши то, болесник у усхиЮеЬу говораше: „ѕреподобни оче —ергиЉе, чиме ти се могу достоЉно заблагодарити?“ Ц „ћени не треба ништа, одговори му преподобни, него што можеш донеси преподобном ћаксиму √рку“. Ц ѕосле тога болесник оздрави и, према упутству преподобног —ергиЉа, донесе 4 децембра 1851 год. два покривача: Љедан за гробницу преподобног —ергиЉа, a други Ц за гробницу преподобног ћаксима √рка.

04 / 02 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0