Srpska

Ѕезумне речи

Ѕеседа у недеЪу о митару и фарисеЉу

††††

” име ќца и —ина и —ветога ƒуха!

 ад се човек разболи, кад поремети умом и памет му се помрачи, он чини радЬе ненормалне и неприродне за Ьегове године и положаЉ. » ово се посебно огледа у томе шта и како говори. “о Ље Љедан од симптома коЉи указуЉе да Ље човек сишао с ума и да се разболео духовно и умно. ќвакви Ъуди, на пример, почиЬу да се представЪаЉу као неко други: Љедан сматра да Ље цар, други да Ље познати космонаут, треЮи тврди да поседуЉе таЉанствени план и да хитно треба да доРе до врло важних Ъуди и да им га предочи. „етврти вели да у Ьегов стан непрекидно упадаЉу непознати Ъуди, да га претресаЉу, проваЪуЉу браве и премеЮу му ствари или нешто краду. ѕсихиЉатри коЉи лече овакве Ъуде посебно добро знаЉу мноштво облика душевних болести.

ќно што болесници говоре изазива чуРеЬе, а често и подругиваЬе и подсмех меРу Ъудима из околине и жалости Ьихове ближЬе и наЉроРениЉе. Куди су болесни и говоре бесмислене ствари: безумне, смешне, неадекватне или страшне. » то траЉе годинама. ќви Ъуди доспеваЉу у специЉалне установе. » у стара времена Ље било тако, били су изоловани од света, од општеЬа с околином, како не би учинили неко Љош веЮе безумЪе, а сад се лече на различите начине у специЉалним медицинским установама. „есто на лечеЬе одлази цео живот, Ъуди годинама говоре „безумне речи“ одаЉуЮи своЉу страшну болест.

ћеРутим, постоЉи и болест у духовном животу, на коЉу нас √оспод данас подсеЮа у причи о митару и фарисеЉу (в.: Ћк. 18, 10Ц14). ќна Ље подЉеднако страшна, али нажалост, ниЉе толико очигледна за све нас. јндреЉ  ритски, свети писац и песник, ову поЉаву назива безумниЉе глаголи (безумне речи). ” покаЉном канону говори се о томе како Ље фарисеЉ хвалеЮи се своЉом праведношЮу изговара: „ѕостим два пута недеЪно, даЉем десетак,“ и остале безумне речи. Oво стаЬе тако прецизно и тако Љасно дефинише јндреЉ  ритски, а Ьеговим гласом га одреРуЉе и —вета —аборна ÷рква.

ƒошавши у храм фарисеЉ се молио √осподу, али Ље ова молитва од почетка до краЉа више изгледала као похвала самом себи. ќн Ље благодарио √осподу због тога што ниЉе грешник као сви остали, и што ниЉе као човек коЉи Ље стаЉао недалеко од Ьега, цариник, сакупЪач пореза, човек коЉи Ље учествовао у прЪавим стварима: новцу, миту, убираЬу данка, понижаваЬу и тлачеЬу ближЬег.

ќваЉ фарисеЉ Ље сматрао да Ље безусловно изнад тога. £ер држи постове, чини све како би испунио заповести «акона ЅожиЉег и управо за то благодари √осподу.

»стовремено цариник коЉи Ље стаЉао поред Ьега, ниЉе говорио ништа слично, Љер Ље знао колико Ље грешан, ниЉе се усуРивао чак ни поглед да подигне, само се ударао у груди и изговарао: „ѕомилуЉ ме, √осподе!“

√оспод каже да Ље митар изашао из храма више оправдан. Мегова молитва Ље била услишена, за разлику од фарисеЉеве. ќво безумно стаЬе задовоЪства собом Ље наЉстрашниЉе стаЬе у духовном животу коЉе се може замислити. ќно Ље страшниЉе чак и од стаЬа кад човек падне у неки грех за коЉи се касниЉе каЉе. ќно стоЉи на путу нашег спасеЬа и не дозвоЪава Ѕогу да нам се приближи. ‘арисеЉски квасац делуЉе у свим Ъудима и може донети тако страшне плодове.

»споставЪа се да ми, коЉи смо хришЮани и коЉи себе таквима називамо, можемо заправо да се одрекнемо ’риста и да √а разапиЬемо своЉим животом, као што су то учинили фарисеЉи. Ўта су на краЉу учинили Ъуди коЉи су познавали «акон? Ќису прихватили ’риста, нису желели да √а слушаЉу, осудили су √а, оклеветали, испЪували и разапели.  ад слушамо о свему томе чини нам се да се ради о Ъудима коЉи су живели некада давно, а заправо се ради о нама самима.

” сваком од нас живе ова два човека: самозадовоЪни фарисеЉ и митар коЉи се каЉе и коЉи плаче због своЉих грехова. „есто се дешава да се ова расположеЬа у нама смеЬуЉу Ц извесно време се каЉемо молеЮи √оспода само за то да нам опрости грехове, апсолутно не размишЪаЉуЮи о нашим наводним достигнуЮима у духовном животу. ј у друго време се зауставЪамо и постаЉемо мирни сматраЉуЮи да веЮ живимо тако, да нам Ље спасеЬе загарантовано, а не онако као што око нас живе неки прЪави нечастиви грешници.

”право то Ље наЉстрашниЉе и наЉужасниЉе стаЬе. ќно Ље подЉеднако безумно у очима ЅожиЉим, као што су у нашим очима безумни речи и поступци душевно и умно болесних Ъуди. »сто тако, а можда Љош и страшниЉе и чудовишниЉе изгледаЉу ове наше безумне речи коЉе толико често говоримо √осподу.

«ато нам ÷рква као болница данас нуди ову причу, да бисмо се сетили и да би нас Љош Љедном отрезнила уочи ¬еликог поста, предивног и благодатног времена, припремЪеног за лечеЬе наших духовних болести.

√лавно Ље да постанемо свесни те болести, да Ље увидимо у себи, и да се са одлучношЮу изборимо против Ье, одбацимо задовоЪство собом и привидан мир, да кренемо путем очишЮеЬа и исправЪаЬа, вапиЉуЮи ка √осподу: „√осподе, буди милостив мени грешном!“

јмин.

—а руског ћарина “одиЮ

05 / 02 / 2017

     оментари:

    2017-02-07
    14:26
    ƒраган ѕавловиЮ:
    ќд срца вам захваЪуЉем за све послато на моЉ емаил,не престано стижу разне православне рубрике.ќд √оспода ¬ам свако добро драги ќче.— поштоваЬем ƒраган ѕавловиЮ Ѕеоград.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0