Srpska

 атоликос-ѕатриjарх целе √рузиjе »лиjа II

„етрдесет година патриjарашке службе

††††

” свету »раклиЉе √худушаури Ўиолашвили. –оРен Ље као члан угледног родовског племена, четвртог Љануара 1933. у ¬ладикавказу. »ако роРен у обезбоженом времену коЉе се надвило над √рузиЉом, млади »раклиЉе бира ЅожиЉи пут и одлази на школоваЬе у ћосковску ƒуховну јкадемиЉу, гдЉе завршава сва три степена високог богословског образоваЬа. ѕо ЅожиЉем промислу, након школоваЬа се за стално враЮа у своЉу отаЯбину, даЉуЮи се несебично на служеЬе своЉоЉ ÷ркви. ќд малена пут у узрастаЬу по мЉери раста пуноЮе ’ристове, као да му Ље био испланиран и трасиран духовним потребама и искушеЬима народа √рузиЉе.  рст коЉи носи на трону наЉсветиЉе √рузиЉске ÷ркве, никада му ниЉе био лак. ” —овЉетском —авезу су ригидно спроводили све акциЉе против ÷ркве на тим просторима, као и удружене операциЉе на дискредитациЉи црквеног живота и живота свештенослужитеЪа.  олико Ље биЮе и етос православног народа у древноЉ »вериЉи у то вриЉеме уништаван, данас свЉедоче броЉке. ќд 2455 цркава и манастира у √рузиЉи, комунистички режим Ље девастираЉуЮи исте свео броЉ богомоЪа на осамдесет. ” Љедном таквом времену неопходан Ље био препород, поновни живот у ’ристу и са ’ристом. Ќа своЉа плеЮа по ЅожиЉем допуштеЬу, таЉ тежак подвиг на себе узима »лиЉа II.

 ао изузетно вриЉедан и талентован млади човЉек, коЉи Юе читав живот своЉе дарове умножавати, »раклиЉе у току студиЉа у ћоскви прима монашки постриг. ƒобиЉа име великог пророка »лиЉе, што Юе своЉом оданошЮу √осподу и оправдати. ѕоставши митрополит, после смрти свога претходника ƒавида V, помЉесни сабор √рузиЉске ÷ркве га бира за свог деветог патриЉарха, „наЉмлаРег и наЉдостоЉниЉег“ (како Ље Љедномислено потврдио циЉели сабор и сав грузиЉски народ). »збор Ље одржан 25. децембра 1977. г. у граду ћцхету. “ог дана Ље и природа прославила ново духовно роРеЬе √рузиЉе. ѕо изласку из храма после устоличеЬа, на небу Ље са Љедне стране било рано —унце, а са друге Љош незалазни ћЉесец. “аква „—унчана ноЮ“ наЉбоЪе описуЉе вриЉеме Ьеговог патриЉарховаЬа и тамошЬе историЉске прилике.

—тупивши на трон патриЉараха √рузиЉе, гдЉе хришЮанство пребива од првог виЉека (прва —ветитеЪка √рузиЉе Ље —в. —идониЉа коЉа Ље повЉеровала у √оспода Љош у вриЉеме Меговог овоземаЪског живота. Мен брат рабин ≈лиоз Ље био на √олготи у вриЉеме —традаЬа, купио хитон √осподЬи од воЉника коме Ље припао по жребу и пренио га у ћцхет. —идониЉа Ље са Ьиме била сахраЬена.), добиЉа тежак равноапостолни задатак, да поновно успостави црквени живот на наЉвишем нивоу. Ќарод Ље на Ьегово устоличеЬе хрлио као риЉека са свих страна, тако да су тадашЬе власти морале затворити многе улице и прилазе. ќсЉетила се глад и жеР, одЉекивао Ље покаЉнички глас Ѕогу од Меговог народа за правим духовним воРом, што су и препознали у патриЉарху »лиЉи. “име Ље грузиЉски народ своЉу воЪу препустио ЅожиЉоЉ, а своЉ духовни живот у руке Меговог слуге - патриЉарха »лиЉе.

јко би се неким дивним чудом човЉек запутио у √рузиЉу, Ьену престоницу “билиси и почео редом питати тамошЬи народ ко Ље наЉбрижниЉа, наЉпоузданиЉа, наЉпознатиЉа и наЉсвЉетлиЉа личност Ьихове садашЬице, добио би Љедан те исти одговор од свих Ц  атоликос - ѕатриЉарх »лиЉа II. “о ниЉе случаЉно. Ѕлагодат ЅожиЉа, из коЉе у сваком свом животном дЉелу црпи енергиЉу, водила Ље и усмЉеравала патриЉарха »лиЉу од малена.  ада Ље био мали, Ьегов отац Ље уснио сан. Ќа ушЮу риЉека —носцкали и “ерек, стаЉао Ље отац са своЉом породицом у сред гомиле Ъуди. “ом приликом су Ъуди вичуЮи клицали: „ƒруги долазак, ƒруги долазак!“. “ада Ље гомила одступила и поЉавио се √оспод ’ристос. ќн Ље корачао право према ЬиховоЉ породици и обратио се маленом »раклиЉу, будуЮем патриЉарху: „“и си дужан да обратиш народ своЉ у хришЮанство“. —тупивши на патриЉаршиЉски престо он неуморним радом, богослужеЬима и молебнима отпочиЬе рад на Миви √осподЬоЉ.

††††

ƒуховна снага патриЉарха била Ље Љача од свих искушеЬа, пакосника и сплеткароша режима, коЉи су покушавали да му упрЪаЉу образ и углед у народу. ћеРутим, осЉеЮаЬа и реакциЉе вЉерног народа су били супротни. ЌеброЉено мноштво, нарочито младих душа, прилази ÷ркви. Ќаступио Ље есенциЉални процват живота. ѕо Ьеговом избору за патриЉарха, у √рузиЉскоЉ ÷ркви Ље био само Љедан манастир у ком су биле веЮ старе и изнемогле монахиЬе. «ахваЪуЉуЮи патриЉарху своЉственим даровима, широкогрудом непосредношЮу и свакодневним дискурсом са омладином, данас активно Ѕогу служи преко тридесет манастира. ÷ркве се брзо подижу и обнавЪаЉу, звона звоне на преко пет стотина храмова, а 1988. г. Ље у “билисиЉу отворена прва ƒуховна јкадемиЉа. —ав таЉ рад Ље крунисао добиЉаЬем аутокефалиЉе од стране –уске ѕравославне ÷ркве 1990. г. у чиЉем саставу Ље АурРиЉанска ÷рква била од ступаЬа у границе руске царевине 1811.г. ” ∆еневи бива предсЉедник —вЉетског —авЉета ÷ркава, раме уз раме предано радеЮи са архиепископом смоленским  ирилом, данашЬим руским патриЉархом. » као што Ље народ у сну Ьеговог оца клицао √осподу, тако Ље »лиЉа II удостоЉен исте радости. ”пркос тешкоЉ ситуациЉи, глади и сиромаштву, на патриЉархов позив на зидаЬе саборног храма —вете “роЉице у “билисиЉу, одазвао се циЉели народ. ќгроман проЉекат треЮе цркве по величини у ≈вропи, чинио се као да никада неЮе бити завршен.  ада Ље све било готово, патриЉарх Ље благодарно рекао: „” овоЉ цркви морамо сачекати ƒруги ’ристов долазак“.

 ада Ље 9. априла 1989. г. наступила криза поводом демонстрациЉа за отцЉепЪеЬе √рузиЉе од ———–-а, патриЉарх »лиЉа Ље слично блаженопочившем српском патриЉарху ѕавлу, изашао на трг и позвао народ да уРе у цркве и да се заЉедно помоле за мир, тиме избЉегаваЉуЮи крвопролиЮе и смрт. Ќа ово се веЮина оглушила и тог дана Ље десетине било мртвих, а стотине раЬених. —воЉ живот Ље ту ризиковао и сам патриЉарх, око кога Ље група младиЮа направила обруч и заштитила га. ƒа Ље неуморан у задобиЉаЬу √осподЬег обеЮаЬа „Ѕлажени миротворци Љер Юе се синовима ЅожиЉим назвати”, потврРуЉе и у сукобима √рузиЉе и –усиЉе 2008. “ада Ље први од свих у своЉоЉ земЪи устао, подигао своЉ глас и отпочео диЉалог. ”спио Ље у миротворачкоЉ мисиЉи, указуЉуЮи на бесмисленост сукоба измеРу два православна народа. “име Ље сприЉечио наЉгоре исходе, помиривши своЉом личношЮу лица братских народа.  олико Ље страдаЬу свог брата пиступао као сопственом, свЉедочи и велика икона ћаЉке ЅожиЉе у цркви —ветог ћарка у Ѕеограду, коЉу Ље патриЉарх »лиЉа поклонио као знак дубоког саосЉеЮаЬа и молитвеног Љединства са народом српским, у страдаЬу и погромимâ на  осову и ћетохиЉи.  ако ни то ниЉе случаЉно, знамо по томе што Ље управо грузиЉску земЪу жребом за проповиЉед добила сама ѕресвета Ѕогородица, коЉа Ље по воЪи ЅожиЉоЉ остала у £ерусалиму, а на мисиЉу благословила и упутила апостола јндреЉа.

ƒа Ље истински духовни отац и пастир свог народа, потврдио Ље свим претходним, а посебан одЉек у свиЉету оставЪа Ьегова маЉеутичко - неонатална инициЉатива. ќна долази у кЪучном периоду, када се народ суочио са огромним падом наталитета. ѕатриЉарх »лиЉа, будуЮи наЉомиЪениЉи у свом народу, разгласио Ље да Юе лично крстити и постати кум дЉеци породица, коЉе роде троЉе и више дЉеце.  ако такву привилегиЉу многи родитеЪи нису могли одбити, процЉеЬуЉе се да патриЉарх грузиЉски »лиЉа данас има преко 14.000 своЉих кумчади. —воЉеврсан Ље и упечатЪив у √рузиЉи и дан Ьеговог роРеЬа 04.01. . “ога дана се сви радуЉу као да Ље роРендан свих, што Ље несвакидашЬи примЉер да народ дан роРеЬа свог патриЉарха, слави на нивоу неког од државних празника. ѕатриЉарх »лиЉа Ље познати умЉетник, ваЉар и композитор.

Ќадалеко су чувени и познати Ьегови иконописи и композициЉе црквене музике попут „Ѕогородице ƒЉево“ и „ ириЉе елеисон“.

ќваЉ грузиЉски ћоЉсиЉе (како га називаЉу због Ьегове неизбрисиве улоге избавЪеЬа √рузиЉе из духовног ропства), католикос Ц патриЉарх »лиЉа II, свестрани, надарени и одушевЪени слуга ЅожиЉег олтара, ове године слави ЉубилеЉ четрдесет година патриЉарашког служеЬа на —ветом престолу √рузиЉске ÷ркве. Мегов траг у животу ÷ркве ЅожиЉе и народа у √рузиЉи, занавек Юе бити као „со земЪи и свЉетлост свиЉету“, духовни бастион и светионик, примЉер младим нараштаЉима како су православни оци и патриЉарси бирали и ходили узаним путем ∆ивота, коЉим се налази спасеЬе. Ћичност патриЉарха грузиЉског »лиЉе, свима нама савременим хришЮанима служи као примЉер преданости циЉелог живота Ѕогу. –уководеЮи се поуком апостола народа ѕавла у посланици £евреЉима: „—ЉеЮаЉте се своЉих старЉешина коЉи су вам проповЉедали риЉеч ЅожЉу; гледаЉте на свршетак Ьихова живота и угледаЉте се на вЉеру Ьихову“, тако и ми пред собом поставимо Ѕоголики примЉер ове свете личности.

†† ††††

Ќа многа и блага Ъета,

—вЉатЉеЉши и ЅлажеЬеЉши ¬ладико!

06 / 02 / 2017

     оментари:

    2017-02-07
    10:52
    Ѕранислав:
    AK—»ќ— !

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0