Srpska

ЅоЉ без шанси за победу

 ошаре у јвганистану

††††

” близини пакистанског града ѕешавара, 26 априла 1985. године, совЉетски ратни заробЪеници дигли су побуну у таЉном затвору. Ѕило их Ље свега двадесет и данима су се борили против авганистанских муЯахедина, Ьихових америчких инструктора и пакистанске армиЉе. ƒржали су се против моторизованих Љединица, тенкова, артиЪериЉе и хеликоптера.

‘удбал иза бодЪикаве жице

††††

” селу Ѕадабер у близини ѕешавара налазио се камп за расподелу хуманитарне помоЮи, коЉи су изградили јмериканци. ” сваком случаЉу, то Ље била Ьегова званична намена. ‘актички, у посебно припремЪену базу јмериканци су сместили центар за обуку авганистанских муЯахедина из партиЉе „»сламског друштва јвганистана“. “амо су они прошли основну обуку баратаЬа са експлозивним направама, увежбавали заседе и тактику герилског ратоваЬа. јмериканци су утврдили Ѕадабер на почетку хладног рата као одеЪеЬе ÷»ј-е за ѕакистан. ƒржали су тамо и заробЪенике Ц двадесет совЉетских воЉника и четрдесет јвганистанаца. £едни су умирали, или су их некуда одвозили, а други су заузимали Ьихова места. –атне заробЪенике су искоришЮавали као бесплатну радну снагу, често су их тукли, слабо хранили и убеРивали да приме ислам.

††††

«атворски услови су били неподношЪиви, а наде на ослобоРеЬе Ц никакве. —тога су совЉетски ратни заробЪеници почели да планираЉу план побуне. £едан од будуЮих воРа бунта, професионални воЉник ЌиколаЉ Ўевченко, коЉи Ље био заробЪен три године раниЉе у околини ’ерата, изазвао Ље команданта страже логора на борбу песницама.  ао награду за своЉ триЉумф, Ўевченко Ље тражио да се одржи фудбалска утакмица измеРу логораша и Ьихових чувара. –азуме се да изнурени заробЪеници нису могли да се носе са стражарима, а и нико ниЉе водио рачуна о правилима игре. ” току меча, јвганистанци су беспоштедно ударали заточенике по ногама и одгуривали их од лопте. јли главни циЪ Ље био испуЬен, успели су како ваЪа да осмотре све позициЉе стражара.

††††

ћогуЮе Ље да би припрема побуне траЉала и дуже, да се ниЉе десио немили случаЉ. «аробЪеници су изгубили стрпЪеЬе када су Љедног бившег воЉника „јвганистанске револуционарне армиЉе“, ухватили у покушаЉу бегства и почели да га муче. 26. априла, у шест поподне, за време муслиманске молитве када Ље веЮина стражара била заузета, заробЪеници су започели своЉу акциЉу.

ѕо верзиЉи воРе „»сламске ослободилачке армиЉе“ Ѕурханудина –абаниЉа, све Ље почело када Ље Љедан од совЉетских воЉника успео да разоружа стражара, коЉи му Ље доносио храну. ѕосле тога, ослобоРени заточеници су покушали да се пробиЉу до капиЉе. јли Љедан од авганистанских заробЪеника, ћухамед »слам, Ље побегао како би упозорио исламисте о побуни, и на одбегле воЉнике су код капиЉе отворили ватру.  ада су се заробЪеници повукли, почели су да се пробиЉаЉу пут радио-торЬа, како би се повезали са совЉетском амбасадом, али их Ље и ту чекала невоЪа.

Ѕезнадежна одбрана

÷ео гарнизон базе Ље био подигнут на узбуну Ц више од 3000 бораца заЉедно са Ьиховим америчким, пакистанским и египатским инструкторима. јли до тог времена, воЉници су успели да елиминишу шест стражара и да отворе арсенал, коЉи се налазио у древноЉ тврРави из времена династиЉе Пингис-кана. «аузимаЬе оружарнице Ље било неприЉатно изненаРеЬе за муЯахедине Ц бивши ратни заробЪеници су их напали крупнокалибарским наоружаЬем, минобацачима и противоклопним ракетним бацачима.

††††

ѕобуну Ље предводио ЌиколаЉ Ўевченко, коЉи Ље у заробЪеништву користио име јбдулрахман, Љер су муЯахедини забраЬивали заточеницима да користе руска имена. —удеЮи по томе, колико Ље прецизно био организован план заузимаЬа арсенала и одбране тврРаве, Ўевченко ниЉе био обичан ратни заробЪеник, веЮ таЉни официр специЉалних снага. ѕреживели сведок побуне Ќосиржон –устамов, коЉи ниЉе учествовао у одбрани арсенала, ниЉе знао право име тог заробЪеника, али Ље добро упамито Ьегово лице, а потом га Ље препознао са фотографиЉе.

††††

–азмена ватре Ље траЉала пет сати. ” 23 часа, Ѕурханудин –абани Ље предложио опкоЪеним воЉницима да се предаЉу, уз обеЮаЬе да Юе Ьихови животи бити поштеРени. „Ўурави“, како су јвганистанци називали совЉетске воЉнике, су им испоставили своЉе захтеве: тражили су да им дозволе да се повежу са представницима амбасаде ———–-а, ƒемократске –епублике јвганистана, ÷рвеног крста и ”Ќ-а.

††††

–абани то ниЉе могао да уради, све и кад би хтео. «ванично ниЉе било никаквих совЉетских ратних заробЪеника у ѕакистану, као што ниЉе било ни логора авганистанских муЯахедина и складишта препуних оружЉа. «бог тога Ље као одговор на захтеве совЉетских воЉника наредио нови Љуриш. ” напад су кренули регуларни воЉници пакистанске армиЉе, уз подршку артиЪериЉе и минобацача, а из ваздуха су тврРаву циЪали и гаРали борбени хеликоптери.  ако би се стекла представа о размери те битке, довоЪно Ље знати да Ље логор са воЉном базом заузимао огромну површину од 500 хектара.

††††

ЅоЉ Ље траЉао целе ноЮи. ¬оРа „»сламске ослободилачке армиЉе“ –абани замало и сам ниЉе погинуо, услед гранатираЬа из минобацача. Ѕез обзира на артиЪериЉске ударе, тенковске проЉектиле и нападе из ваздуха, опкоЪени воЉници су држали позициЉе у тврРави. ќни нису имали никаквог излаза и нису имали шта да изгубе, осим своЉих живота. јвганистански муЯахедини коЉи су учествовали у борбама, са поштоваЬем су се касниЉе сеЮали храбрости и снаге своЉих противника. „“о су били прави ратници, Ц рекао Ље учесник тих догаРаЉа, терориста, коЉи Ље после повлачеЬа совЉетске армиЉе постао начелник авганистанске полициЉе. Ц ќни су се борили до краЉа.“

††††

” осам сати уЉутро, арсенал Ље експлодирао као резултат масовног артиЪериЉског напада. —ве Ље полетело у ваздух: камеЬе, Ъуди, возила...  ратер од експлозиЉе Ље био 80 метара у пречнику и из Ьега Ље куЪао дим. ÷ео логор Ље био покривен рушевинама и Ъудским остацима. ѕрви пут у неколико дана, Ѕадабер Ље прекрила потпуна тишина.

††††

 роз неко време, ту и тамо су почели да се придижу са земЪе муЯахедини.  ретали су се у правцу кратера, где су наишли на неколико Љош живих совЉетских воЉника и докраЉчили их.

ѕраво остати непораженим

—а стране нападача погинуло Ље у том боЉу: 100 муЯахедина, 90 пакистанских воЉника (из чега 28 официра), 13 представника пакистанских власти и шест америчких инструктора. ” експлозиЉи Ље у потпуности срушен затворски архив, па су зато многа имена погинулих совЉетских воЉника остала непозната до данашЬих дана. ” уништеном арсеналу се налазило довоЪно технике и мунициЉе да се наоружа читав пук.

††††

 ада Ље израчунао све губитке, лидер „»сламске партиЉе јвганистана“ √улбедин ’екматиЉар Ље издао нареРеЬе: „Ќе узимаЉте руске заробЪенике!“ ќд тог тренутка све „шуравиЉе“ Ље требало убити на лицу места.

††††

Ѕез обзира на нареРеЬе да се под казном смрти не сме причати о томе шта се десило и забрани уласка у државу другим лицима, ова битка ниЉе могла да се сакриЉе. „ћуслиманске новине“ ѕакистана обЉавиле су чланак о овом инциденту и одмах су о томе почели да пишу сви западни медиЉи. “умачеЬе догаРаЉа, Ље меРутим, било различито: док су европски медиЉи писали о неравноЉ борби руских заробЪеника, „√лас јмерике“ Ље известио само о моЮноЉ експлозиЉи, у коЉоЉ Ље погинуло петнаест руских заробЪеника.

«ванична реакциЉа совЉетске амбасаде Ље била изненаРуЉуЮе млитава. “ек много касниЉе Ље совЉетски амбасадор окривио »сламабад за погибиЉу ратних заробЪеника. »пак, незванична реакциЉа ниЉе закаснила: за годину дана Ље на териториЉи ѕакистана било ликвидирано више од 200 муЯахедина, а затим Ље дигнуто у ваздух складиште оружЉа (тада Ље погинуло више од 1000 терориста).

††††

Ѕурханудин –абани, коЉи Ље постао председник јвганистана 1992. године и стекао огромни утицаЉ у тоЉ малоЉ држави, односио се са нескривеним поштоваЬем према своЉим бившим противницима и трудио се да подржи добре односе са –усиЉом, све до своЉе смрти када га Ље убио бомбаш самоубица из покрета “алибана.

††††

“врРава Ѕадабер Ље и до данас разрушена. “е развалине служе као споменик храбрости совЉетских воЉника, коЉи су ступили у боЉ без шанси за победу и без нади да Юе ико о томе сазнати. ќни су доказали своЉе право да остану непоражени, као што Ље некада на Ѕородинском поЪу Ќаполеон рекао за –усе.

††††

ƒмитри Ѕеличенко

— руског јлександар АокиЮ

.

††††

18 / 02 / 2017

     оментари:

    2017-02-19
    16:48
    ѕетар:
    Ѕог вам ѕодарио –аЉска ЌасеЪа, £унаци, ћученици!

    ¬ечна вам ѕамЉат!

    2017-02-18
    03:55
    дамЉан:
    ¬ечнаЉа ѕамЉат, руски витезови!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0