Srpska

Habent sua fata libelli

÷иклус ДћоЮ кЬигеУ. „ланак девети

††††

јвгустин из времена блокаде

„ Ьиге имаЉу своЉу судбину.“ “ако гласи Љедна од латинских крилатица. Ћатински Љезик, налик на лего-коцке, на своЉ начин префиЬен, али ипак строг и избрушен, изродио Ље мноштво крилатица. ќне су више крилате попут авиона него попут птица. –еченица о томе да кЬиге имаЉу сопствену судбину Ље Љедна од таквих. —удбине кЬига се могу пратити исто тако помно и с подЉеднаким чуРеЬем, као Ъудске судбине.

–ецимо, „јвгустинова“ исповест Ље кЬига коЉа се на путу стицаЬа знаЬа нипошто не може заобиЮи. “о Ље кЬига коЉу си дужан да прочиташ или у младиЮким годинама на студентскоЉ клупи, или у зрелости, крпеЮи рупе у образоваЬу. ” XVIII веку превео Љу Ље игуман јгапит (—кворцов) и она Ље изашла под редакциЉом митрополита ѕлатона (Ћевшина). ” XIX веку  иЉевска духовна академиЉа поново ствара своЉ превод. јутор Ље ѕодгурски. јли наЉдивниЉи превод коЉи се може такмичити с оригиналом у погледу околности у коЉима Ље написан и по степену посвеЮености Ѕогу Ц Љесте превод ћариЉе £ефимовне —ергеЉенко. Ѕлажени јвгустин Ље под Ьеним пером проговорио на руском у ЋеЬинграду за време блокаде. Куди су силазили с ума од страха, падали су у несвест од глади, заборавЪали су укус некада наЉобичниЉе хране и жвакали су лепак. Куди су масовно умирали, а они коЉи су остали у животу нису имали снаге да копаЉу гробове. » у то време у Љедном од леЬинградских станова без огрева, педесетогодишЬа жена се увиЉа у рите и дува у прсте. ѕред Ьом су листови папира и латински текст о патЬи срца наЉплодниЉег оца «ападне ÷ркве. ЌемоЉ ме казнити, √осподе, ако нисам у праву, али ми се чини да град у блокади ниЉе преживео и да неприЉатеЪ временом ниЉе био потиснут само захваЪуЉуЮи воЉним напорима. £едноставно, тешко Ље побеРивати опкоЪене градове у коЉима гладни Ъуди преводе богословске текстове.

Ќа ивици

ƒо оваквих откриЮа свако долази сам. ƒа би се остварила човек не може само да прочита кЬигу. “реба да прочита нешто о аутору, о околностима у коЉима Ље текст написан, о историЉскоЉ епохи. ќдносно, треба да смести текст у контекст, или тачниЉе, да учини тако да му контекст постане очигледан. ј текстови не живе ван свог контекста. “о треба да буде Љасно. ≈во, доспела ми Ље у руке кЬига Ќ. ЅерРаЉева „–уска идеЉа“. —ве у ЬоЉ ми се свиРа. ћного Ље Ъубави према домовини, много Ље знаЬа пропуштених кроз срце. –уска жудЬа за слободом, руско ропство, пространство и бекство. —уровост у свакодневном животу, а поред Ье Ц одрицаЬе, аскеза и светост. „ас бекство из историЉе, час страствени подухвати да се промени свет. —ве то треба читати и о свему томе треба размишЪати. ј онда пратити фусноте и проналазити у речницима и енциклопедиЉама непозната имена, незнане кЬигеЕ

јли ево датума на краЉу кЬиге Ц 1946. година. ЅерРаЉев Юе 1948. године умрети од инфаркта.  Ьига Ље написана две године пре него што се Ьегова душа опростила од земЪе и пре сусрета Ьеговог тела с истом овом земЪом. јутор има 72 године. » кЬига због ове чиЬенице постаЉе Љош занимЪивиЉа. ƒа ли сте разговарали са старцима коЉи имаЉу преко 70 година? —ложиЮете се да не поседуЉу сви они добро памЮеЬе, ватрено срце и одреРени поглед на свет. ЅерРаЉев ниЉе од другачиЉег материЉала. јли Ље врло необичан. „£а сам, Ц каже аутор у позним годинама, Ц преживео три рата од коЉих су два добила назив светски. ѕреживео сам две руске револуциЉе, кризу европске културе, руски комунизам, преврат у ЌемачкоЉ, окупациЉу ‘ранцуске и прогонство. „етири пута сам био у затвору: два пута за време старог режима, и два пута за време новог. ќчигледно Ље, умреЮу у прогонству.“ ѕажЪиво читаЉте ове речи старца коЉи Ље Љедном ногом у гробу. ”право он две године пред смрт пише дубоку кЬигу о рускоЉ мисли, о Ьеним лутаЬима и озареЬима. –еците, зар се у вама не раРа и нехотице поштоваЬе према овом витезу духа, чак и ако се ваши ставови не подудараЉу с Ьеговим мислима? „ини ми се да вредност кЬига таквог писца расте сразмерно с тим како се умножаваЉу Ьегове невоЪе и како се приближава оноЉ Љами из коЉе Юе Љедног дана васкрснути.

»знад судбине

—ергеЉенко и ЅерРаЉев. ќвих имена има много.  Ьиге сваког човека коЉи их пише одликуЉу се Ьеговим своЉствима. ќне су више него деца, него кЬиге.  Ьиге  афке коЉи ниЉе имао деце, личе на заметке коЉи за очевог живота нису пронашли пут до полица у кЬижарама у виду готових производа.  Ьиге ‘. ƒостоЉевског су малтене написане на коленима, али су распродате као вруЮе пирошке.  Ьиге ¬. –озанова слепЪене од чланака коЉе као експлозиЉа буде успавани мозак малограРанина огрезлог у мисаоном салу. —ве ове кЬиге и друге исте такве Љесу жива деца роРена од живих родитеЪа. ќне носе у себи татин генотип иако изЉавЪуЉу да се од Ьега потпуно дистанцираЉу. „Ќе, јЪоша, ти си моЉа крв. » ти си  арамазов,“ Ц с пуним правом стари развратник каже младом искушенику.

ƒа —ервантес ниЉе био раЬен у бици код ЋепантаЕ ƒа се ƒостоЉевски ниЉе намучио на робиЉиЕ ƒа ’емингвеЉ ниЉе био у ЎпаниЉиЕ  Ьижевност би била другачиЉа. » проучавати Ље одвоЉено од судбине аутора Ље подЉеднако безумно, као и обЉашЬавати све преврате сижеа околностима пишчевог живота. » Љедно и друго Ље само део истине. ј цела истина се не добиЉа од збраЉаЬа првог и другог. ѕостоЉи Љош нештоЕ „итаЉте кЬиге и читаЉте биографиЉе. јли знаЉте да постоЉи Љош нештоЕ

—а руског ћарина “одиЮ

20 / 02 / 2017

 

 оментари:

2017-02-22
22:18
дамЉан:
“а дивна жена_хероЉ-преводилац ниЉе била гладна. ƒок су умирале хиЪаде од глади око Ье она се Ље хранила бл. јвгустином. ¬еличанствени пример победе хришЮанског духа у ЉедноЉ пакленоЉ атмосфери. Ѕлагодарим оче јндреЉе.

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0