Srpska

¬енчаЬе »вана и ƒанке у ѕризрену

ѕрво венчаЬе ѕризренца у ѕризрену после 1999. године

††††

Ќекако неочекивано после необично топлих дана за ово доба године, од поноЮи Ље почео да провеЉава снег. ¬еЮ до зоре забелела су се брда око ѕризрена, забелео се  рстац изнад —ветих јрхангела, а порта манастирска са рушевинама велике јрхангелске цркве и цркве —ветог Ќиколе (са чиЉом се обновом због забране косовских власти стало), као да Ље уживала у пахуЪама коЉе су плешуЮи на ветру, дочекивале госте, учеснике на недеЪноЉ литугиЉи. ” капели —ветог владике ЌиколаЉа литургиЉа Ље, упркос хладноЮи и снегу, била свечана, топла. ѕоЉаЬе хора —ветог јлександра Ќевског из Ѕеограда допирало Ље до сваког кутка манастирског конака, и ширило се портом. Ѕлагодарност и молитве Ѕогу су узносили игуман јрхангелски отац ћихаЉло и отац —аша  рстиЮ, роРени ѕризренац, сада на свештеничкоЉ служби у Ѕеограду.

††††

—ветоме путиру на причешЮе приступили су »ван  рстиЮ, млади ѕризренац и ƒанка —елаковиЮ, девоЉка из Ѕеле ÷ркве. Ќегде у подне Юе своЉе двогодишЬе познанство, започето баш овде у —ветим јрхангелима, а претворено у искрену Ъубав, у храму —ветог АорРа у ѕризрену крунисати браком. «бог Ьих Ље данас и хор ту, а пристигли и кумови, родитеЪи, браЮа, сестре, приЉатеЪи... ЌиЉе мала ствар, венчаЬе Љедног младог —рбина коЉи живи у граду ѕризрену, у коЉем се од 1999. године —рби често, како и сами кажу, на прсте преброЉаваЉу. ” ѕризрену, данас нема младих —рба, сем ученика и професора у ЅогословиЉи, свештеника и Ьихових породица. ј »ван, роРен ту, у ѕризрену, и одЬихан у колевци у породичном дому краЉ Ѕистрице, одлучио Ље да ту започне и своЉ брачни живот. ћлада и лепа, Ьегова изабраница, заЪубЪена у традициЉу, старине и светиЬе, ниЉе се побоЉала доЮи из Ѕаната, из Ѕеле ÷ркве да живи у ѕризрену.  ажу Ъубав прелази границе, а сЉедиЬена са вером у √оспода побеРуЉе и страх и неизвесност свакодневног бивствоваЬа на  осову и ћетохиЉи.

»з —ветих јрхангела, предвоРени младенцима, сватови су се упутили у —аборни призренски храм —в. АорРа. Михов улазак са призренске калдрме у црквену порту поздравила су звона на обновЪеном храму. —тари ѕризренци, жеЪни радости, окупили се веЮ у цркви, и нестрпЪиво ишчекивали младенце заЉедно са професорима и Рацима ЅогословиЉе. ’орска песма Ље пратила поЉаЬе оца ћихаЉла коЉи Ље предводио молитвени чин венчаЬа, док су му саслуживали отац јндреЉ проректор у ЅогословиЉи, отац —аша  рстиЮ, брат младожеЬе »вана, и Ракон ћилан, професор у ЅогословиЉи.

ƒок су свештеници изговарали молитве за младенце и брак, а младенци овенчани ,, венцима од драгог камеЬа“ како каже Љедна црквена песма, изговарали оне чувене речи,, имам часни оче“ неизнуРену воЪу и чврсту намеру за ступаЬе у брак, стари ѕризренци су се са сузама у очима радовали.

††††

Ѕака —ветлана, коЉа ни Љедног момента ниЉе ѕризрен напуштала, шаптала Ље да ЉоЉ Ље ово наЉрадосниЉи дан:

-ЌаЉдраже и наЉлепо на свету Ље ово. ∆елим овим младенцима пуно среЮе и Ъубави и да остану да живе овде у ѕризрену, у ѕризрену граду ÷ариграду.

ј Ьен комшиЉа —аша присетио се свога венчаЬа у истоЉ цркви, али давне 1978.године:

-ќво Ље догаРаЉ коЉи треба да се памти. ј млади ѕризренци треба да следе »вана. £а сам се исто венчао у овоЉ цркви 1978. године. Ѕило Ље боЪе време, било Ље веселиЉе, пуно народа, игре, песме, музике, свега. ј сада су се околности промениле, видите колико нас Ље мало. ƒа ниЉе ово народа што Ље дошло са стране, и ових богословаца да увеличаваЉу ово венчаЬе нашег »вана, било би Љош маЬе. јли упркос свему, Ља сам среЮан и желим младенцима дуговечан брак и да им се поколеЬа овде умножаваЉу.

» млади кум, ¬еЪко ¬еЪковиЮ, роРени ѕризренац, а сада расеЪен у унутрашЬост —рбиЉе, ниЉе крио своЉу радост:

-Ѕити кум на српскоЉ свадби у ѕризрену у ово време, за мене Ље велика част и привилегиЉа. ѕоред тога што смо Ља и »ван сачували старо кумство, чему се радуЉу и наши родитеЪи, радуЉем се што смо поново у ѕризрену и што се окупило оволико Ъуди. ќве светиЬе постоЉе због Ъуди и ако нема Ъуди, ако нема нас коЉи би били кумови, или коЉи би били сватови или млада и младожеЬа, ове светиЬе саме по себи вероватно не би биле тако значаЉне. —а нама овде оне добиЉаЉу значаЉ и велика радост и понос и привилегиЉа Ље што сам овде и среЮан сам што Ље моЉ кум нашао добру младу и што смо се тако сви овде окупили на радост свиЉу нас православних.

ј младина маЉка КиЪана ниЉе крила сузе, говореЮи да су то сузе радоснице. »ако зна да Ље живот у ѕризрену у овим тешким годинама пун неизвесности, она Ље рекла да зна да Юе »вана и ƒанку Ѕог да чува:

-«нам да Ље и овде моЉе дете у ЅожЉим рукама, и Ља плачем од среЮе, Љер радост и среЮа моЉе Юерке су за мене наЉбитниЉи. ƒолазак у ѕризрен Ље Ьен избор и ми то подржавамо ма колико то тешко и незамисливо било у овом времену.

–адовали су се и свештеници, и отац —лободан парох ѕризренски, и отац ћихаЉло коЉима Ље »ван неколико година уназад био десна рука, помагао им прислуживао на литургиЉама. —воЉу радост отац ћихаЉло Ље изразио беседом по окончаЬу венчаЬа:

-—вима нама Ље данас срце испуЬено радошЮу и ЪубавЪу као и вама двома, Љер оваЉ ѕризрен, коЉи после 17 или 18 година дочекао да се поново Љедан ѕризренац венча у своЉоЉ цркви где Ље и крштен, да настави путем коЉим су и многи ѕризренци пре Ьега ишли и да то буде почетак и да да Ѕог да буде Љош таквих ѕризренаца коЉи Юе, као и »ван, да доРу да живе у овом граду, да се боре за оваЉ град и за опстанак нашег српског народа. «намо да нас Ље мало, али то не значи да нисмо добри, него да нас √оспод као малоброЉне подржава. £ер где су многи, заборавЪаЉу на оно што нас овде чини, а то су ове наше светиЬе, цркве у овом граду и манастири и задужбине коЉе су нам преци оставили да их ми чувамо. Ќека √оспод да, »ване и ƒанка, да ова света таЉна буде истински на спасеЬе, да будете у истинскоЉ меРусобноЉ Ъубави, да крст своЉ коЉи сте данас примили носите са радошЮу, да будете они коЉи Юете Љедно другом помагати да лакше носи своЉе бреме. ∆ивимо у овом свету где се све више отуРуЉемо Љедни од других, зато ви будите пример да Ъуди могу да се истински воле, истински помажу, да своЉу хришЮанску заЉедницу умножите, да вам √оспод да порода и да као што смо чули у молитвама ,, видите децу деце своЉе“ и да се радуЉете Ьима. Ќека сте Ѕогом благословени и нека Ље среЮно ово данашЬе венчаЬе.

ƒок су приЉатеЪи и роРаци честитали младенцима, хор Ље певао ,, Ќа многаЉа Ъета“. «ј ’оровоРу, £елену јнастасиЉу “ониЮ, ово венчаЬе Ље било од изузетног значаЉа:

-ќво ниЉе прво венчаЬе на коЉем певамо и ниЉе први пут да певамо у цркви —ветог АорРа, али први пут певамо на венчаЬу чланице нашег хора. ѕеваЬе на венчаЬима Ље Љедан део обавезних активности сваког црквеног хора, али морам да признам да нам Ље ово било сасвим посебно, пре свега што Ље ово прво венчаЬе овде после 1998/99. године, што се први пут после толико година венчава роРени ѕризренац и што Ље девоЉка коЉа Ље из Ѕеле ÷ркве и студира у Ѕеограду одлучила да доРе да се венча овде и ако Ѕог да да овде и живе. Ќа сваки начин се осеЮамо као активни учесници, а не тек само као певачи.

††††

ћладожеЬа, иначе последЬих година по благослову владике “еодосиЉа, црквеЬак у цркви —в. АорРа, што му Ље и Љедини вид материЉалне потпоре у ѕризрену, не испуштаЉуЮи младину руку, радосно Ље отпоздравЪао свима коЉи су им желели среЮу, пород и опстанак у ѕризрену, реченицом ,, јмин Ѕоже даЉ!“

††††

—нег коЉи Ље у ЉутарЬим сатима падао, када су младенци излазили из цркве, претворио се у кишу, тако да младенци нису могли продефиловати призренском калдрмом. ћожда Ље све то √оспод тако уредио, да се сватови, не уплаше, да не наиРу на неку провокациЉу, веЮ да се одмах упуте у —в. јрхангеле, где Ље приреРена трпеза Ъубави у част младенцима. »пак ѕризрен ниЉе за —рбе слободан град, у Ьему нема српских кафана, хотела, ресторана, па се за прославу венчаЬа пронашла Љедина могуЮност. ј има ли ишта лепше, него заветоваЬе пред Ѕогом на вечну Ъубав, крунисати прославом у манастиру, у ƒушановом народном конаку у —в. јрхангелима. Ќе толико помпезно, уз гласну музику као данашЬе свадбе по —рбиЉи, али уз народне српске песме праЮене хармоником и песмом богословаца, чланова хора и гостиЉу. ƒушанов народни конак Ље први пут угостио сватове и младенце, у нади да Юе и »ванова и ƒанкина деца, одрастати у куЮи »ванових родитеЪа, краЉ Ѕистрице, трчати призренском калдрмом и портом манастирском, да Юе се купати у Ѕистрици и похаРати школу у ѕризрену, пуну деце коЉа Юе говорити српским Љезиком, Љезиком своЉих славних предака, —ветих ЌемаЬиЮа. » како би »ван рекао: ,, јмин, Ѕоже даЉ!“

23 / 02 / 2017

     оментари:

    2017-03-07
    20:13
    ќливера –адиЮ:
    »коностас у цркви —ветог АорРа Ље спаЪен и уништен у мартовском погрому шиптарских екстремиста 2004. године. Ѕ»ла Ље и црква —в. АорРа уништена, порушена, попаЪена, али Ље хвала Ѕогу обновЪена. »скрено се надам, да Юе се уз помоЮ хуманих Ъуди и иконостас обновити, а до тада Ље оваЉ привремени.

    2017-02-27
    15:13
    –аде:
    ѕредивно, младенцима желим све наЉбоЪе.
    ”згред, где Ље иконостас иза Ъуди на последЬоЉ слици?

    2017-02-23
    19:51
    Ljiljana Selakovic Bozovic:
    Hvala Oliveri Radic na prelepom tekstu!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0