Srpska

—познао сам да Ље √оспод увек поред

 ада смо слали студенте наше —ретеЬске духовне семинариЉе на летЬи распуст, дали смо им послушаЬе: да се сретну са хришЮанима коЉи су две, три генерациЉе стариЉи од савремене омладине и да се распитаЉу код Ьих шта се догаРало у животима тих Ъуди, у држави коЉа Ље устала против Ѕога, а потом се уморила од тог устанка и спознала сву Ьегову трулост и пролазност. ќ томе, како су ти Ъуди задобили и сахранили своЉу веру, о наЉважниЉем до чега су дошли Ъуди стариЉих покоЪеЬа приближаваЉуЮи се изласку или заласку свог земаЪског пута.

“реба напоменути да су сви студенти, на велику, личну корист, а и на корист свих нас, Ьихових наставника и учитеЪа, испунили ово послушаЬе. —ве Ьихове белешке, без изузетка, су врло интересантне. —а некима од Ьих Юемо упознати наше читаоце.

≈пископ “ихон,
главни уредник портала ѕравославие.ру.

***

ќтац ¬адим ћаринич, клирик храма јрхистратига ЅожиЉег ћихаила у граду ¬оркута, капетан —ќЅ–-а у пензиЉи, човек коЉи Ље прошао два рата у „ечениЉи. ќ вери, патриотизму и васпитаЬу деце, говори у разговору за портал ѕравославие.ру.

††††

Цƒобар дан, оче ¬адим! ћолимо вас представите се и реците одакле сте родом?

Ц ѕрезивам се ћаринич. «овем Ц ¬адим ¬итаЪевич. £ереЉ сам у граду ¬оркути, у храму јрхистратига ЅожиЉег ћихаила. –одио сам се на ”краЉини, у месту недалеко од ќдесе. ∆ивео сам тамо до неких шест година, након чега су се родитеЪи преселили у ¬оркуту где и сада живим.

Ц ќд детиЬства идете у храм?

Ц ƒа, од раног детиЬства Ље бака почела да ме води у храм. ћислим да то ниЉе ни био храм у правом смислу те речи. “о Ље била некаква капела на гробЪу. £ер су сви велики храмови у време гоЬеЬа на цркву били затворени и свештенству и обичним Ъудима било Ље Љако тешко да преживе те године. —вима коЉи су веровали у нашег √оспода »суса ’риста.

“о Ље заслуга моЉе баке. ќна ме Ље научила како треба да се молим, да се не стидим да се прекрстим тамо где ми срце говори. √ледао сам Ље поред икона, у молитви уЉутру и увече. “е иконе се и дан-данас налазе у мом дому , док бака веЮ одавно ниЉе са нама. ¬рло сам се живо сетио свог првог причешЮа, када ме Ље бака одвела у храм, где сам се исповедао и причешЮивао.

 ада смо се преселили у ¬оркуту, поЉавиле су се мале потешкоЮе, Љер ниЉе било ни Љедног храма у граду. «ато се моЉа школска година помало разликовала. Ќе могу реЮи да сам се молио све време. јли сам се молио по свом, како сам могао...мислио сам на √оспода. Ћети, када смо долазили на распуст код баке, као и пре смо посеЮивали онаЉ исти храм. Ѕило Ље врло добро када смо за ¬аскрс били код Ье! —еЮам се како су учитеЪи записивали ко Ље одлазио у цркву за празнике; како су ишле пионирске патроле; како Ље све било жестоко.

Ц –еците, у разговору са вршЬацима, ви сте морали да скривате своЉу веру?

Ц Ќе могу реЮи да сам у то време имао врло изражену веру. ƒружио сам се као и сва деца. Ўетали смо, шалили се, тукли се, чак смо, дешавало се, и пушили у 5-6 разреду. ѕоред нас су живели секташи, штундисти, е, код Ьих Ље било жестоко. ќни су одбиЉали позиве у пионире или комсомол, живели су доста изоловано. »зненадио ме Ље Ьихов начин живота.

“ако су они живели, за разлику од мене, за кога Ље ѕавко  орчагин воЉни безбожник (а то сам тек касниЉе сазнао), био ауторитет у младости. ƒок сам у то време живео у том свету за мене су Ьегово понашаЬе, несебичност и преданост били надахнуЮе. —вима су мозгови били испрани комунизмом. „ак не комунизмом, него социЉализмом. ∆ивели смо у тоЉ реалности и она Ље, неизбежно утицала на нас. Ќа пример, у одеЪеЬу сам био први коЉи Ље ушао у комсомол, али ми то ниЉе сметало да заЉедно са баком посеЮуЉем храм, када бих ЉоЉ долазио у посету. —ве Ље то ишло паралелно Љедно са другим. Ќе могу да обЉасним зашто се тако догодило. Ќе могу реЮи да сам до фанатизма био комсомолац. ƒопадало ми се што Ље увек било потребно давати се, као ѕавка  орчагин. —лужити Ъудима, трудити се да нешто урадиш. “о ме Ље наЉвише привукло. ” животу и воЉсци сам се трудио тако да поступам.

Ц »спричаЉте, кад Ље веЮ почео разговор о томе, када вам се родила идеЉа да желите да повежете своЉ живот са воЉском? “о Ље проистекло из ваше вере или Ље за то постоЉао неки други разлог?

Ц ƒа, заштитник ќтаЯбине Ц за мене Ље увек било нешто свето. ѕа и цела моЉа породица, била су воЉна лица и морнари. »спрва сам желео да вежем своЉ живот за флоту. “ри пута сам се уписивао у поморску школу у ќдеси.  ада сам после воЉске пошао у вишу поморску школу, одреРене животне околности су ме приморале да Ље напустим после недеЪу дана. “име се моЉа поморска кариЉера завршила, али нисам могао да замислим своЉ живот без еполета. ”брзо сам се оженио и почео да радим у милициЉи.

Ц ј где Ље у то време било могуЮе набавити ЅиблиЉу или неку другу духовну литературу?

Ц Ќигде ниЉе било могуЮе. —еЮам да сам код комшиЉа, код тих секташа узимао —тари и Ќови «авет, помало читао, али нисам могао далеко да догурам. ƒруги пут сам православноЉ комшиници нешто помагао у куЮи, а она Ље веЮ била стара. ”гледао сам прелепи, стари ѕсалтир док га Ље читала. ћене су тада поразила та интересантна, тада Љош неЉасна, црквено-словенска слова! £ако ми се допало и привукло ме Ље. ƒругу неку литературу било Ље немогуЮе набавити. —ве се учило из разговора са баком и деком.

Ц ѕо вама, у чему се разликуЉу хришЮани те епохе од ових данашЬих?

Ц ” то време, сеЮам се, храм Ље био пун Ъуди! —едао сам поред баке на солеЉи, Љер у храму ниЉе било места. “амо бих преседео читаву службу. ƒанас Ље, чини се, све нормално, нема гоЬеЬа и храмови су отворени. »ди и моли се. јли Ъуди Ље све маЬе. ” то време, Ъуди су се боЉали да иду у цркву, за то Ље могла и глава да пострада. “еча ми Ље комуниста, и када су му крстили Юерку, ниЉе ушао у храм, на улици Ље чекао. »ако Ље сам био морепловац, имао Ље веру.  ако Ље било могуЮе одлазити у пловидбу без √оспода? Ѕез ЌиколаЉа „удотворца? —ви су имали иконе светитеЪа ЌиколаЉа.  ао да Ље био неки двоструки живот у то време. —ада Ље све дозвоЪено, али никога нема. ƒеце Ље мало, омладине такоРе.  о Юе се за нас молити, када одемо?

Ц»спричаЉте, молим вас, о чудесним случаЉевима проЉаве ѕромисла ЅожиЉег у вашем животу.

Ц ћени Ље цео живот у промислу! ѕромисао ЅожиЉи Ље у томе што Ља сада седим и разговарам са тобом, што Љедноставно и ниЉе морало да се догоди! —ве због тога што сам у животу имао два чеченска искуства.  онстатни одласци на специЉалне операциЉе и томе слично. ƒоживео сам експлозиЉу имао у √розном, коЉа ме Ље контузовала и отрезнила и дала ми да схватим да постоЉи живот, смрт и све остало. «ато Ље цео моЉ живот екстрем. » само захваЪуЉуЮи √осподу, сада сам жив и разговарам са тобом. —амо Ље ќн могао да ме на такав начин усмери. »згледа да сам ћу због нечег потребан...ћогуЮе због тога да бих се рукоположио пре две године и да бих стоЉао код ѕрестола, иако сам свестан, да, можда, тога нисам достоЉан.

Ц»спричаЉте о вашоЉ одлуци да одете у „ечениЉу.

Ц ѕре тога сам доста дуго радио у милициЉи.  ада Ље све почело, ниЉе да сам донео одлуку Ц имао сам неку мучнину. Ќисам могао ни да Љедем, ни да спавам, све ме Ље стискало. √ледао сам репортаже када Ље почео рат, тик уочи Ќове √одине. ѕомислио сам како Ље тек тако моЉ приЉатеЪ из ќћќЌ-а отишао, а Ља седим овде. ¬еЮ сам могао да идем у пензиЉу, али рекао сам себи да морам служити тамо, у специЉалним Љединицама за брзо реаговаЬе, у сектору за борбу са организованим криминалом. ƒуго ме нису примали у таЉ сектор. »ли ниЉе било места, или ниЉе било адекватно образоваЬе. ѕочео сам да се едукуЉем, где год Ље требало. ѕостоЉе специЉални критериЉуми за официре специЉалних Љединица: и физичка способност, и борба прса у прса и стреЪаштво. —ве сам те критериЉуме испунио. —узбио сам уза зид руководство тог ќЅќѕ-а! «нали су све моЉе каратеристике и примили су ме. “ако се догодило да сам од обичног милиционера постао официр —ќЅ–-а. «а мене Ље то била част, што су ме послали у „ечениЉу, али када сам дошао и схватио шта Ље то, ниЉе ми било добро. “ежио сам томе, а када сам дошао, представа рату се променила. Ѕио Ље шок, да ли Юу моЮи, да ли Юу изаЮи на краЉ? ј са друге стране, наравно, породица: оставио сам жену и дете. ∆ену сам ставио пред свршен чин, да одлазим у „ечениЉу и краЉ.

††††

Ц  ако Ље она реаоговала?

Ц Ўта ти мислиш, како може да реагуЉе жена, чиЉи муж, коЉег она воли, одлази у рат? »ако Ље она Љака личност. Ќегде ме Ље подржавала, а негде остаЉала суздржана. —ве следеЮе премештаЉе Ље прихватала са разумеваЬем. Ќе знам, можда сам и правио грешке... јли, урадио сам како сам урадио. Ѕила Ље то моЉа лична одлука за коЉу сматрам да Ље исправна.  оме се допада, коме не, не марим много. Ќи Љедног тренутка, секунде, нисам зажалио. Ѕило Ље шта Ље било. ∆елео сам да осетим на своЉоЉ кожи.  ада човек види све то, све те руине, трупе, када почиЬеш конкретно да лудиш... »згледа као да си у неком нестварном свету. ∆ао ми Ље чечена, Љер им Ље све уништено. “о Ље све политика, о коЉоЉ не желим да говорим, Љер Ље све то мрско, гадно...ƒоРе ми да узмем политичаре коЉи су све направили... ƒа се они упознаЉу са тим момцима, 18-годишЬацима коЉи су у рату постали прави мушкарци. ћи, одрасли мушкарци, са породицама, гледали смо их и били су нам пример! ”чили смо од Ьих како се треба понашати у рату. —а таквим момцима их треба упознати...

Ц–еците, да ли Ље истина да у рововима нема атеиста?

Ц £а увек користим ту девизу. ƒа, у рововима заиста нема атеиста. “и Ъуди са коЉима сам ишао из ¬оркута у „ечениЉу, све време сам водио у храм, чак када сам био официр —ќЅ–-а. Ќикада нико ниЉе одбиЉао, и никаквих проблема ниЉе било. —ви су имали разумеваЬа. —ви су схватали да смо смртни, и свима Ље било страшно сазнаЬе да сваког тренутка могу нестати. “о Ље наводило Ъуде да преиспитуЉу живот.

††††

Ц –екли сте да имате сина. Ўта Ље по вама, наЉважниЉе у васпитаЬу деце.

Ц ƒа, заиста имам искуства у васпитаЬу деце, коЉе ниЉе само породично.  ада сам се пензионисао, бавио сам се васпитаЬем нашех ¬оркутских козака. »мао сам око 50 омладинаца. Ѕавили смо се спортом, ишли у православни храм, полако учили £еванРеЪе и историЉу козака. ¬ременом, када сам постао свештеник, схватио сам да Ље врло важно да постоЉи човек коЉег би млади Ъуди могли да следе. ћноги од Ьих веЮ имаЉу своЉе породице, многи веЮ граде своЉ живот, али свеЉедно ме зову, посеЮуЉу ме. “о Ље врло добро, одлично! Ќеопходно им Ље патриотско, а посебно религиозно васпитаЬе. “о су две ствари коЉе не могу да постоЉе одвоЉено. ѕатриотизам и религиЉа Ц све Ље то наше! ѕравославЪе Ц наши преци, деде и прадедови. “о Ље наЉважниЉе чиме се можемо поносити, то Ље наш свет.

ЦЎта Ље по вама наЉважниЉе у односу супружника?

Ц “реба да постоЉи Ъубав. „ак иако осеЮаЬа у неком тренутку захладне, треба их греЉати. Ќешто ти се не допада у другом човеку Ц мораш га волети онаквог какав Ље, а не да тражиш сваког часа новог партнера. ѕроживео сам са своЉом женом 30 година. Ѕило Ље различитих потешкоЮа, могли смо веЮ 100 пута да се разиРемо, растанемо, како се данас то лако ради. јли, ето, Ъубав, трпЪеЬе и поштоваЬе, су нас спречили да то учинимо. »мам право о томе да говорим Љер имам животно искуство... Ќе тако давно, она се упокоЉила...

Ц ѕоследЬе питаЬе, и наЉважниЉе: шта Ље наЉважниЉе што сте научили у овом животу?

ЦЌе знам... проживео сам 50 година, а као да сам тек завршио школу. Ќедавно сам се видео са школским друговима и осетио да су се тих 30 година избрисале из мог живота, као да их и ниЉе било. » сада имам таЉ осеЮаЉ, да сам тек завршио школу и да Ље читав живот испред мене, да имам Љош пуно тога да урадим. ћожда Ље Љош увек рано да се доносе закЪучци, можда наЉважниЉе тек предстоЉи, не знам. ЌаЉважниЉи тренутак у мом животу Ље свакако рат. —тавио бих га у центар. ƒа нисам преживео рат, не бих постао ово што сам данас. ѕочео сам да вреднуЉем живот, Ъуде онакви какви они Љесу, да веруЉем...—познао сам да Ље √оспод увек поред.  оЉи помаже и коме се треба и коме Ље неопходно обраЮати се за помоЮ. Ўта Юе даЪе бити? ћожда Юе доЮи време када Юу моЮи Љош више да урадим? Ќе знам. —ав моЉ живот Ље у краЉностима. Ќе могу мирно да живим. »згледа да ме √оспод удостоЉава да доносим такве кардиналне одлуке, да нешто меЬам у секунди... ∆ивот Ље таква ствар Ц мислимо да смо нешто урадили, а заправо не. ƒешава се да се у животу догаРаЉу ствари коЉе преплавЪуЉу будуЮност. ƒешава се да ме успомене из рата тако Љако преплаве да се мучим због тога. јли, Ља са тим живим, немам ништа друго. Ќемам други живот, нити желим други живот!

28 / 02 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0