Srpska

£еванРеЪе о √осподу —везнаЉуЮем и о човеку без лукавства

ЌедеЪа ѕрва ¬еликог поста

††††

£ован 1, 43-51. «ач. 5.

 ако Ље велико и страшно присуство ЅожЉе Ц о како Ље велико и страшно присуство ∆ивога Ѕога!

” трепету пред Мим стоЉе ангелске силе; серафими закриваЉу крилима лица своЉа од пресЉаЉне светлости и неизразиве красоте.

 ако Ље сЉаЉно сунце! како Ље красно звездано небо! како Ље силно валовито море! како су величанствене горостасне планине! како су страшни громоносни облаци и огЬени вулкани! како су умилне цвеЮане ливаде са хладним изворима и белим стадима! Ќо све су то само дела руку ЅожЉих: све Ље то смртна твар бесмртнога “ворца. ѕа кад Ље твар тако красна, какав Ље тек “ворац!

 ад се срце човечЉе испуЬава страхом, или радошЮу, или сузама у присуству твари ЅожЉе, како ли Ље тек у присуству —вемогуЮег и ∆ивог “ворца?

 оЉа смртна твар може стати у близини Ѕесмртнога и не растопити се?  оЉи ли смртан човек погледати у лице ЅожЉе и жив остати? √ле, страшно Ље и престрашно сагледати и лице ангела ЅожЉега а камоли лице Ѕога! ќписуЉуЮи своЉе виРеЬе ангела ЅожЉега пророк ƒанило говори: и не оста снаге у мени, и лепота моЉа обрати се у ругобу (ƒан. 10, 8)! “ако Ље немоЮан и наЉмоЮниЉи човек, и тако ругобан самом себи изгледа и наЉкрасниЉи муж, у присуству пресветлога ангела ЅожЉег, коме Ље тело као хрисолит, и лице му као муЬа, а очи му као лучеви запаЪени (ƒан. 10, 6). ќнога преславног Љутра када Ље √оспод »сус васкрсао гле, земЪа се затресе врло, Љер ангел √осподЬи сиРе с неба. Ц » лице Ьегово беЉаше као муЬа и одело Ьегово као снег. » у страху од Ьега уздрхташе стражари и постадоше као мртви (ћат. 28, 2-4). “акав Ље само слуга ÷арев Ц а какав ли Ље тек ÷ар? ќ, кад би Ъуди знали; кад би непрестано знали, и кад ниЉеднога тренутка не би губили то знаЬе, да су такви муЬеносни и белоснежни ангели близу Ьих, сасвим близу Ьих! “о знаЬе, коЉе Ље код пророка и свих видовитих Ъуди било виРеЬе, и чинило Ље ове бескраЉно кротким н смиреним пред небеским светом, а одлучним и гневним према непокаЉаним, заслепЪеним грешницима. £еданпут сс пророк £елисеЉ помоли Ѕогу. да Ѕог отвори очи Ьеговом момку. те да види оно што Ље сам пророк могао видети. » Ѕог услиши молитву великог пророка, и отворише се очи момку Ьеговом те виде, а то гора пуна коЬа и кола огЬених око £елисеЉа (II ÷ар. 6, 17).

ј какво ли Ље тек виРеЬе ÷ара над небесним воЉскама, о какво ли Ље величанствено и страшно виРеЬе самога ÷ара над небеским воЉскама!  ад се велики пророк »саиЉа удостоЉио тог виРеЬа, узвикнуо Ље у страху и ужасу: Љаох мени! погибох! Љер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана. Љер цара √оспода над воЉскама видех своЉим очима (»с. 6. 5)!

ќ, кад би Ъуди знали, да их ÷ар √оспод непрестано гледа Ц таЉ исти величанствени и непроменЪиви ÷ар √оспод кога Ље »саиЉа Љеданпут угледао и испунио се страхом и ужасом! Ќе би тад Ъудима падао на ум никакав грех и никаква нечистота. ¬идео човек Ѕога или не видео, Ѕог Ьега гледа. ЌиЉе ли то Љеза за богохулника? ЌиЉе ли то утеха за хришЮанина страдалника?

» не само троЉедини Ѕог да нас гледа и види у сваком часу нашег живота него и сва воЉска небесних ангела и прославЪених светитеЪа. ћилиони очиЉу гледаЉу нас као Љедним оком. ћилиони добрих жеЪа прате нас на нашоЉ трновитоЉ и мрачноЉ стази живота; и милиони руку пружаЉу нам се у помоЮ као Љедна рука. ¬оРена ƒухом —ветим ÷рква ЅожЉа на земЪи потрудила се да ову величанствену, страшну и умилну стварност представи вернима помоЮу многоброЉних икона на иконостасу, коЉе изображаваЉу невидЪиви свет небесних сила и напомиЬу на стално присуство тих сила у свету. ѕоштуЉуЮи иконе ми не поштуЉемо дрво и боЉу на дрвету него поштуЉемо те живе и присутне небесне силе. »маЉуЮи страх од икона ми имамо страх од тих сила. ќсеЮаЉуЮи утеху и радост од икона ми уствари осеЮамо утеху и радост од тих небесних сила коЉе су изображене на иконама. —амо безумни. и злим духовима испуЬени Ъуди, сматрали су иконопоклонство као идолопоклонство.  о Ље вековима водио борбу против идолопоклонства ако не ÷рква ѕравославна?  о Ље други дао милионе жртава у тоЉ победоносноЉ борби?  о Ље други срушио идолопоклонство? ѕа зар ÷рква коЉа Ље срушила идолопоклонство да буде идолопоклоничка? “акву поругу па ÷ркву ЅожЉу бацали су нечисти Љеретици, коЉи су мислили чулним а не духовним разумом. ѕо грубости свога расуРиваЬа они нису могли да разликуЉу иконопоштоваЬе од идолопоклонства.  ад нису могли успети своЉим слабим разлозима, Љеретици су дигли огаЬ и мач против икона и иконопоштоватеЪа. ќгЬем су спаЪивали иконе а мачем су секли правоверне. Ќо како Ље ЅожЉа сила Љача и од огЬа и од мача, то су Љеретици наЉзад пали и пропали, а иконе су остале и надаЪе да красе ЅожЉе храмове и да подсеЮаЉу верне на велико и страшно присуство Ѕога и небесних сила у животу Ъудском на земЪи. ” спомен победе над иконоборцима и на торжествено успоставЪаЬе поштоваЬа икона у време ѕатриЉарха ћетодиЉа, благочестиве царице “еодоре и сина ЉоЉ ћихаила, свети и богоносни оци одредили су ову прву недеЪу „аснога ѕоста за празноваЬе тога догаРаЉа. ќва недеЪа названа Ље и ЌедеЪом ѕравославЪа за спомен победе православног вероисповедаЬа над Љеретичким зановетаЬима и земним мудроваЬима. ” вези с тим изабрано Ље да се на данашЬи дан чита ЉеванРеЪе о Ќатанаилу, о сумЬи овога у ’риста док Ље стаЉао далеко од ’риста. и о Ьеговом обраЮаЬу чим Ље дошао у близину ’ристову. ƒа се тиме покаже како потреба ЅожЉег присуства за обраЮаЬе маловерних у веру тако и чудотворна моЮност тога присуства!

” време оно намисли »сус изиЮи у √алилеЉу, и наРе ‘илипа, и рече му: хаЉде за мном. ј ‘илип беше из ¬итсаиде из града јндреЉева и ѕетрова. ѕосле —вога крштеЬа на £ордану √оспод »сус упутио се у √алилеЉу, где Ље требао да отпочне —воЉ рад. –азвраЮени ум £удеЉе ниЉе био достоЉан да √оспод отпочне —воЉе дело меРу £удеЉцима. £удеЉа са £ерусалимом по своЉоЉ земности и чулности била Ље пала ниже од незнабожачких предела. √алилеЉа Ље била незнабожачка, насеЪена углавном √рцима, –имЪанима и —ирцима, и само нешто прошарана £евреЉима. £евреЉи из £удеЉе презирали су √алилеЉу као земЪу незнабожачку, земЪу мрака и незнаЬа. Ѕаш у тоЉ презираноЉ земЪи требало Ље да засветли видело велико, према пророчким речима: √алилеЉа незнабожачкаЕнарод коЉи ходи у тами видеЮе видело велико, и онима коЉи седе у земЪи смртне сени засветлиЮе видело (»с. 9, 1-2). ќтворивши —воЉа божанска уста прво у тоЉ √алилеЉи, коЉа Ље представЪала мешавину народа, √оспод Ље веЮ тиме истакао свечовечанску намену —вога £еванРеЪа. ѕоЉавивши се пак прво у томе мрачном и незнатном кутиЮу ѕалестине ќн Ље тиме показао колико —воЉу смиреност толико и осуду безумне гордости помраченог и развраЮеног £ерусалима.

јндреЉа Ље наЉпре сам пошао за √осподом и без позива, и привео Ље свога брата —имона ѕетра (£ов. 1, 35 Ц ), док ‘илипа √оспод позива: хаЉде за мном! ƒа Ље ‘илип одмах следовао позиву без икаква оклеваЬа Љасно Ље из тога што он, загреЉан ревношЮу за ’риста, почиЬе сместа и друге да врбуЉе и приводи своме √осподу. Ѕрза одлука ‘илипова да одмах следуЉе √осподу може се тумачити тиме што Ље он можда пре тога чуо о ’ристу од своЉих суседа, јндреЉа и ѕетра, пошто су сви били из Љедног истог места, ¬итсаиде, а можда и од других; но наЉвероватниЉе Ље, да га Ље обаЉаваЉуЮа личност самога √оспода намах покренула да остави све, да заборави све, и да за Мим поРе. Ќо моЮна личност ’ристова толико Ље освоЉила ‘илипа, да Ље, као што рекосмо, не само он пошао за Мим, него Ље одмах почео с апостолисаЬем, тЉ. са придобиЉаЬем других Ъуди за ’риста, Љер се каже даЪе:


‘илип наРе Ќатанаила и рече му: за кога ћоЉсеЉ писа у закону и пророци, наРосмо га, »суса сина £осифова из Ќазарета.  ако просто ‘илип говори! ќво две чежЬиве Ъудске душе разговараЉу, ‘илипова и Ќатанаилова! ‘илип не каже: наРосмо обеЮаног ћесиЉу, нити —ина ƒавидова, нити цара »зраиЪева, нити √оспода ’риста; он само наговештава Ќатанаилу: онога за кога писаху ћоЉсеЉ и пророци наРосмо √а. “о говори душа испуЬена чудом и радошЮу. ЌаЉсилниЉа осеЮаЬа не бираЉу речи, но изражаваЉу се просто, понекад препросто, као да су уверена сама у себе, да Юе се Ьихова сила осетити и кроз наЉпростиЉе речи. —лаба и лажна осеЮаЬа праве себи сребрне трубе од громких и буЉних речи, да би се показала Љача и истинитиЉа него што су. —вакако су ‘илип и Ќатанаил и раниЉе разговарали меРу собом о ќбеЮаноме, о ѕрореченоме, о ƒугочеканоме. “о Ље био обичан предмет разговора правих »зраиЪаца, свих чистих и жедних душа. ЌаРосмо га, говори ‘илип. “о Љест: ќн се ниЉе поЉавио као муЬа што потреса облаке и застрашава земЪу; нити Ље пао изненадно на земЪу као метеор; нити се узвисио на царском престолу у £ерусалиму, камо су били упрти погледи кратковидих фарисеЉа и неразумних кЬижевника и осталих ишчекивача ћесиЉе. ќн Ље растао и живео ту у √алилеЉи, меРу нама, ево веЮ тридесет година, и ми √а не познасмо; растао Ље као питома лоза меРу дивЪим лозама, па √а Ље тешко било познати, док ниЉе сазрео и почео плод показивати. Ѕио Ље Љош као благо заривено у земЪу; земЪа се одгрнула и благо се засиЉало. ќн се ниЉе истицао ни наметао: ми √а видесмо и познасмо.  ао ЉагЬе Ље кротак, као сунце видовит, као пролеЮе привлачан, као Ѕог моЮан. ќн Ље из Ќазарета, син £осифов.  о може знати, како Ље све ‘илип описивао ’риста Ќатанаилу?  о може поновити цео Ьихов разговор? £еванРелист саопштава укратко само оно што Ље наЉглавниЉе. » све што Ље Ќатанаил чуо од ‘илипа могло га Ље само обрадовати. Ќо Љедно га Ље збунило и учинило маловерним, наиме, како то да се ћесиЉа поЉави из Ќазарета? ‘илип назива »суса сином £осифовим можда зато што и сам Љош ниЉе знао о превеликоЉ таЉни зачеЮа ЅогомаЉке од ƒуха —ветога, а можда и само зато да би био што краЮи и разумЪивиЉи пред Љедним човеком, коЉи Ље тек имао бити постепено уведен у таЉну ЅожЉег ваплоЮеЬа. ћожда ‘илип веЮ овде поступа мисионарски, по методу апостолском, описаном доцниЉе од апостола ѕавла: слабима био сам као слаб, да слабе придобиЉем; свима сам био све, да какогод спасем кога (I  ор. 9, 22). Ќатанаил Ље био Љош слаб, неуведен, непосвеЮен, и према Ьему се апостол односи као према слабоме.

» рече му Ќатанаил: из Ќазарета може ли бити што добро? –ече му ‘илип: доРи и види. ѕитаЬе Ќатанаилово не треба разумети као Љедну злураду опаску тврдокорног и одрицаЉуЮег срца него као боЉазан Љедног искреног срца, да му се приЉатеЪ Ьегов случаЉно ниЉе грубо преварио. —ара се у себи насмеЉала када ЉоЉ Ље √оспод обЉавио, да Юе сина родити у старости (I ћоЉс. 18, 12). “о Ље радост коЉа жели сумЬом да се утврди. » Ќатанаил ниЉе могао никад у животу чути радосниЉу вест од ове коЉу му Ље донео ‘илип. Ќо као што Ље свака радост видовита за сметЬе и сенке, тако и радост Ќатанаилова. Ќатанаилова радост одмах се разбила о реч Ќазарет.  ако да ћесиЉа доРе из Ќазарета? ЌиЉе ли ¬итлеЉем означен од пророка као место Меговог роРеЬа? Ќису ли поколеЬа и поколеЬа гледала у град ƒавидов е чежЬом, да тамо угледаЉу очекиваног царевиЮа и цара? —вакако се ‘илип морао преварити! Ќо ‘илип неЮе ни да се упусти у обЉашЬеЬа и доказиваЬа; нити хоЮе ма шта од себе да одговори Ќатанаилу на Ьегову примедбу. ќн му само вели: доЮи и види!  ако победоносно звуче ове речи: доРи и види! —амо доРи и види, Ќатанаиле. Ља ти не могу доказати, но Мегово присуство доказаЮе ти све. £а ти не могу одговорити ни на то ни на друга твоЉа питаЬа, но Мегово само присуство одговор Ље коме се ти не можеш противити. —амо хаЉде са мном у Мегово присуство Ц доРи и види! Ц Ќатанаил се сагласи и поРе са ‘илипом.

ј »сус видевши Ќатанаила где иде к Ьему рече за Ьега: ево правога »зраиЪца у коме нема лукавства.  ако дивна похвала! па Љош из чиЉих уста! Ќо шта то значи »зраиЪац у коме нема лукавства! “о значи Ц човек коЉи Ље испуЬен оним што Ље супротно лукавству. тЉ. Ѕогом: богомислиЉем, богочежЬивошЮу, тражеЬем Ѕога, чекаЬем Ѕога, надаЬем у Ѕога. “о Ље човек коЉи се предао Љедноме господару, Ѕогу, и неЮе да зна за другог господара; човек, у коме принцип зла ниЉе могао ухватити корена. Ќо то указиваЬе ’ристово на Ќатанаила као праног »зраиЪца Љесте у исто време и истицаЬе жалосне чиЬенице, како Ље мало било преостало правих »зраиЪаца. «ато и сам √оспод, као обрадован, узвикуЉе: ево правога »зраиЪца! ≈во Љеднога правога меРу многима лажним! ≈во Љеднога коЉи ниЉе само по имену »зраиЪац него по духу! »ако Ље √оспод из даЪине могао сазнати сумЬу у Мега коЉу Ље Ќатанаил изразио речима ‘илипу, ипак ќн похваЪуЉе Ќатанаила као правог »зраиЪца без лукавства. ƒа ли га похваЪуЉе да га придобиЉе? Ќе, него серцеведац не обзире се на речи но гледа у срце човека. ћи ни по чем не видимо нити можемо на листовима £еванРеЪа да прочитамо, да Ље Ќатанаил био човек без лукавства, но √оспод Ље гледао у срце и то му у срцу прочитао. ћожда су остали апостоли коЉи су били око ’риста остали зачуРени овим похвалним речима ’ристовим, но ’ристос Ље оставио времену, да се апостолима откриЉе истинитост Мегове похвале. » сам Ќатанаил био Ље изненаРен овом неочекиваном похвалом, па рече му Ќатанаил: како ме познаЉеш? ќдговори »сус и рече му: пре него те позва ‘илип видех те кад беЉаше под смоквом. ¬идите, како се Ќатанаил показуЉе одмах као човек без лукавства. „овек са лукавством заузет Ље самим собом и ниЉе му до других Ъуди. „овеку са лукавством годе похвале и ласке. ƒа Ље Ќатанаил био човек са лукавством, он би се осеЮао опиЉен овом похвалом ’ристовом, и почео би ћу захваЪивати, или у притворноЉ скромности одбиЉати ту похвалу од себе. Ќо Ќатанаилу Ље више стало до истине него до похвале, више му Ље стало до ’риста него до самога себе. «ато не примаЉуЮи нити одбиЉаЉуЮи изречену похвалу Ќатанаил се устремЪава са Љедним отвореним питаЬем коЉе Ље имало за циЪ да му откриЉе истину о ’ристу.  ако ме познаЉеш? √ле, ми се први пут у животу сусреЮемо! ƒа си ме ословио по имену, маЬе би ме изненадио; Љер име се некако може брзо дознати и погодити; али ме изненаРуЉе веома то, да ти тако брзо познаЉеш име мога срца и моЉе савести, то Љест нечега што Ље наЉскривениЉе у човеку, и што човек наЉтеже открива и своЉим блиским приЉатеЪима.  ако ме познаЉеш? Ќа ово питаЬе √оспод му одговара откриваЬем Љедне друге, споЪашЬе таЉне: пре него те позва ‘илип, видех те кад беЉаше под смоквом. ќнаЉ коЉи познаЉе таЉне духа лако познаЉе и таЉне тела. » ќнаЉ коЉи види крстаЬе мисли и чуЉе таЉанствени шапат мисли у човеку, Љош лакше види кретаЬе тела човечЉег и чуЉе речи са Љезика човечЉег. ѕре него Ље ‘илип и приступио к Ќатанаилу √оспод га Ље видео где седи под смоковим дрветом; и пре него Ље ‘илип и помислио и поЮи к Ќатанаилу √оспод Ље видео и знао срце Ќатанаилово. ѕо Меговом промислу ‘илип Ље и приступио Ќатанаилу и позвао га да доРе и види.  амо Юе се скрити човек од погледа ЅожЉега?  амо Юе се склонити од великог н страшног присуства Меговог? –азмишЪаЉуЮи о овом великом и страшном присуству ѕсалмист се обраЮа —вевидеЮем Ѕогу и говори: ти знаш кад седнем и кад устанем; ти знаш помисли моЉе издалека.  ад ходим и кад се одмарам, ти си око мене, и све путеве моЉе. видиш. £ош нема речи на Љезику мом, а ти, √осподе, гле, веЮ све знаш. —астраг и спреда ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своЉу.  уда би отишао од духа твоЉега, и од лица твоЉега куда би утекао (ѕс. 139)? ’ристос Ље чудо историЉе земаЪске не само због сотворених чуда и због васкресеЬа него, не маЬе, и због свудаприсутности —вога духа и —вога свезнаЬа. ЅудуЮи на земЪи ќн Ље био истовремено и на небу. √ледаЉуЮи Ъуде он Ље у исто време видео —атану како спаде с неба. —ретаЉуЮи се с Ъудима ќн Ље погаРао Ьихову прошлост и Ьихову будуЮност. ћисли Ъудске он Ље читао као из отворене кЬиге. ”след славе и похвале Ъудске ќн Ље говорио —воЉим ученицима о —воме страдаЬу; усред страдаЬа говорио Ље о —воЉоЉ блискоЉ победи и слави. √ледаЉуЮи мермерни храм Љерусалимски ќн Ље видео Ьегово разореЬе. —а ћоЉсеЉем и »лиЉом разговарао Ље као са —воЉим живим савременицима. ∆ивеЮи у ограниченом телу ќн Ље видео све што происходи на небу, и чуо Ље разговор измеРу грешнога богаташа у ѕаклу са јврамом у –аЉу. ѕровидео Ље из даЪине, где стоЉе везани магарица и магаре, и тамо упутио —воЉе ученике да их доведу. ѕровидео Ље из даЪине човека у граду коЉи носи воду у крчагу, и упутио ученике —воЉе у сретаЬе томе човеку с налогом да ћу спреме пасху. Меговом духовном взору времена нису могла ставити никакву завесу. —ве што Ље било и што Юе бити ќн Ље гледао као оно што веЮ бива пред ногама Меговим. Ќити Ље простор за Мега имао раздаЪине. ќно што се дешавало ма где у свету ќн Ље гледао као да се дешавало на догледу Мегових телесних очиЉу. ќно што се збивало у затвореном простору као да се збивало на отвореном поЪу. ѕа чак и оно што се догаРало у наЉзатворениЉем простору, у срцима Ъудским, пред Ьим Ље било откривено и Љавно. ќва свудаприсутност и свезнаЬе √оспода »суса ’риста поразила Ље Ќатанаила не маЬе него ѕетра богати риболов на мору, и остале ученике идеЬе по мору, и утишаваЬе буре и ветрова. ѕознаваЉуЮи срца Ъудска √оспод Ље знао, коЉа Юе од Мегових божанских моЮи више деЉствовати на кога ученика. јко Ље ѕетра наЉвише зачуРавала Мегова власт над природом, Ќатанаила Ље, ево, могла наЉвише зачудити Мегова видовитост и Мегово свезнаЬе. «наЉуЮи све √оспод Ље према —воме свезнаЬу и управЪао —воЉу божанску економиЉу спасеЬа Ъуди. ћожда Ље то ‘илип веЮ у те прве дане свога апостолства и назрео, кад Ље казао Ќатанаилу: доРи и види! ‘илип Ље био уверен, да Юе премудри и свесилни √оспод открити —ебе Ќатанаилу на начин коЉи Ље наЉподесниЉи за дух и карактер Ќатанаилов. ќн Ље можда само донекле предосеЮао оно што Ље после Љасно знао, какве се безброЉне и пречудне таЉне криЉу у трошним човечЉим грудима Ьеговог ”читеЪа. ¬аистину, таЉне шире од небеса и дуже од времена скривале су се у грудима Ѕогочовека! ƒа ли Ље ’ристос √оспод открио или исказао Љедан хиЪадити део од оних таЉни и моЮи коЉе су се скривале у Мему? —вакако да ниЉе. ќгромна веЮина Мегових таЉни и моЮи остала неоткривена и неисказана, да се тек откриЉе и покаже светима у Меговом небесном царству. “олико Ље било силе у Мему, да се ќн ниЉе упиЬао да чини чуда, но више се трудио да се уздржи да не учини сувише чуда. ќд Ьегове стране само Ље онолико речено, откривено и учиЬено, колико Ље потребно за спасеЬе наше без притиска и насиЪа на нашу воЪу, на наш слободан избор, и слободно опредеЪеЬе.

Ќо погледаЉмо удивЪенога Ќатанаила шта одговара √осподу: одговори Ќатанаил и рече: –ави! ти си син ЅожЉи, ти си цар »зраиЪев. “о говоре она иста уста коЉа су мало пре тога рекла ‘илипу: из Ќазарета може ли бити шта добро?  аква чудна промена!  акво нагло усхиЮеЬе! ќ, браЮо, како Ље велико и чудотворно присуство ЅожЉе! Ќема речи коЉа би га исказала, нити руке коЉа би га написала, али има срца коЉа га могу осетити, и осетивши устреперити као ЉутарЬа роса при сусрету са зрацима сунчаним. Ќе убеРуЉе ли довоЪно оваЉ догаРаЉ, зашто се морао као слаби човек ради Ъудског спасеЬа?  о би √а могао издржати да се Љавио као пламени ангел? ѕа Љош да се могао Љавити као слаби човек ради Ъудског спасеЬа?  о би √а могао издржати да се £авио као пламени ангел? ѕа Љош да се Љавио као Ѕог, необучен и незаклоЬен завесом тела, у —воЉоЉ вечноЉ сили и слави Ц ко би √а могао сагледати и жив остати?  о би могао Мегов глас чути и не распасти се у прашину? Ќе би ли се сва земЪа претворила у пару од блискога даха Меговога? ѕогледаЉте, како Ље силно и Мегово ублажено присуство!  ако у Љедноме часу обрЮе срце човеково и меЬа мисли човекове!  о Ље могао и помислити само на неколико тренутака пре овога разговора ’риста с Ќатанаилом, да Юе Ќатанаил кроз неколико тренутака исповедити, да Ље такозвани син £осифов и ”читеЪ, и —ин ЅожЉи, и ÷ар »зраиЪев? » ако Ќатанаил можда у том тренутку под царем »зраиЪевим замишЪа земаЪског цара »зраиЪевог, што Ље у складу са тадашЬим свеопштим мишЪеЬем о ћесиЉи, ипак за Љеднога почетника у исповедаЬу ’риста и следоваЬу ’риста ово Ље више него довоЪно. £ер Ќатанаил √а уз то именуЉе Љош —ином ЅожЉим, чиме уздиже личност ’ристову високо изнад вулгарног схватаЬа ’риста као обичног земаЪског цара на престолу ƒавидову.

ќдговори »сус и рече му: што ти казах да те видех под смоквом зато веруЉеш; видеЮеш више од овога. » рече му: заиста, заиста вам кажем: одселе Юете видети небо отворено и ангеле ЅожЉе где улазе и силазе, к сину човечЉему. √оспод, дакле, сматра да Ље открио Ќатанаилу само Љедну малу таЉну о —еби рекавши му да га Ље видео под смоквом. Мегова видовитост на таквоЉ невеликоЉ раздаЪини на земЪи Љесте само као Љедан зрак Мегове свеобухватне сунчане видовитости. «бог чистоте своЉе душе Ќатанаилу Ље и то мало било довоЪно да поверуЉе. Ќечисти и лукави фарисеЉи и кЬижевници Љерусалимски гледали су како √оспод лечи губаве, како даЉе вид слепим, како васкрсава мртве, па ипак нису могли поверовати. ј гле Ќатанаила, правога »зраиЪца, како веруЉе и исповеда само због мало одшкринутих врата чудеса! ¬идеЮеш више од овога, обеЮава му √оспод. Ўта Юе видети? Ќебо отворено, и ангеле где узлазе и силазе к сину човечЉем. √оспод се обраЮа с овим речима Ќатанаилу, но ово обеЮаше свима, Љер вели: заиста, заиста вам кажем. ј даЮе се то обеЮаЬе неминовно испунити показуЉе силан нагласак тога обеЮаЬа: заиста, заиста! ќд самога почетка ангели су служили —паситеЪу, силазеЮи с неба и узлазеЮи на небо. јнгел се Љавио «ахариЉи да му обЉави роРеЬе великог ѕретече ’ристовог. јнгел се Љавио ѕресветоЉ ƒеви да ЉоЉ саопшти превелику таЉну –оРеЬа √оспода. Ќебо се показало отворено пастирима витлеЉемским, и ангели су силазили певаЉуЮи радосну песму измиреЬа Ѕога са Ъудима. јнгели су силазили и узлазили да обавесте и упуте £осифа и источне звездаре.  ад Ље √оспод победио сва искушеЬа и искушеЬа —атане у пустиЬи, ангели су сишли и служили ћу. ” Меговим предсмртним мукама у врту √етсиманском ангел ћу се Љавио да √а крепи. ѕри Меговом ¬аскрсеЬу ангели су сишли на гроб Мегов. ѕри Меговом ¬азнесеЬу са земЪе на небо два ангела у белим одеждама сишла су и Љавила се ученицима. ѕосле Меговог ¬азнесеЬа ангели су се ЉавЪали често Меговим апостолима, а потом и многим и премногим Меговим угодницима, мученицима и светитеЪима. ЌиЉе ли свети првомученик —тефан видео небо отворено? ЌиЉе ли се апостол ѕавле успео до треЮега неба? Ќису ли апостолу и ЉеванРелисту £овану откривена безброЉна чуда небеса, и времена и вечности? » до дана данашЬега многим чистим и богоносним душама ЉавЪаЉу се ангели, и многи покаЉани и од греха опроштени виде небо отворено. ќ, колико и колико пута су се до данас обистиниле речи √оспода »суса о отвореном небу и о силазеЮим и узлазеЮим ангелима! √оспод Ље и сишао на земЪу да покаже Ъудима отворено небо. ѕре ’риста само малени броЉ пророка и богоугодника удостоЉавао се видети отворено небо, но после ’риста читаве воЉске небовидаца дизале су се видовитим духом своЉим у небеску висину и сретале са ангелским воЉскама небесним. Ќебо Ље ваздан отворено према Ъудима, но Ъуди су затворени према небу, те гледаЉуЮи не виде и слушаЉуЮи не чуЉу. ’ристос Ље скинуо слепило не само са неколиких телесно слепих него са милиона духом слепих Ъуди. » слепи су прогледали и видели небо отворено. » данас слепи прогледаЉу и виде небо отворено. ј шта значи небо отворено ако не присуство ∆ивога Ѕога и Мегових безброЉних сила? Ўта пак значи присуство ∆ивога Ѕога но страх и ужас нечистим и грешним, а живот и радост чистим и праведним? ќд тога великог и страшног присуства нас засад заклаЬа тамна завеса нашега тела. Ќо скоро. сасвим скоро Юе се скинути и бацити та завеса, и ми Юемо се наЮи потпуно у отвореном небу, и то они коЉи су покаЉани и чисти меРу нама Ц у вечном животворном присуству ∆ивога Ѕога, а непокаЉани, богохулни и нечисти Ц у вечитом одсуству од Мега, у муци и тами краЉЬоЉ.


ѕритецимо с тога човекоЪубивоме √осподу »сусу и док Љош нису сви наши дани одброЉани, исповедимо име Мегово, као Љедино спасаваЉуЮе име, а завапимо за помоЮ, Љедину неварЪиву и спасоносну помоЮ. √осподе »сусе ’ристе, —ине ЅожЉи, помилуЉ и спаси нас грешне! “еби нека Ље слава, са ќцем и ƒухом —ветим Ц “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

—ветосавЪе.орг

04 / 03 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0