Srpska

Ќе мучи себе!

††††

£едно време читала се код нас по црквама читаву годину дана Љедна молитва у коЉоЉ су, измеРу осталог, биле и ове речи: „√осподе, спаси нас од нас самих!“

” први мах то звучи мало необично. «ашто би нас Ѕог спасавао од нас самих кад Ље Ц мислимо ми Ц и тако сваки човек себи наЉвеЮи приЉатеЪ?

јли ако само мало боЪе загледамо у живот, увиРамо да човек у веЮини случаЉева може да буде себи велики неприЉатеЪ и уме да нанесе себи страховито много зла.

” Љедном селу краЉ манастира  алениЮа показали су нам неког бедно одевеног и по изгледу судеЮи сасвим пропалог човека и испричали да Ље томе несреЮнику било остало од оца наЉлепше имаЬе у селу коЉе Ље он по очевоЉ смрти за врло кратко време пропио и упропастио. ƒолазило Ље дотле да Ље односио у кафану и на коцкарски сто постеЪне покриваче и женине хаЪине. «а тога се човека никако не би могло реЮи да Ље био приЉатеЪ себи и он Ље своЉом неуредношЮу и расипношЮу стварно нанео себи и своЉима далеко више зла, него што му Ље нанео ико други.

” Љедном женском манастиру живела Ље нека врло даровита калуРерица: ванредно Ље певала, везла и сликала. јли су из године у годину почеле долазити у манастир све нове и нове сестре и меРу Ьима се нашло доста способних. “о Ље ону даровиту монахиЬу коЉа Ље некада била прва у свему толико погаРало да Љу Ље сваки успех млаРе сестре ужасно болео. ѕостала Ље била у толикоЉ мери завидЪива да ЉоЉ се живот претворио у прави пакао. ј Ѕог ЉоЉ Ље био дао толико дарова да ЉоЉ Ље живот могао бити као раЉ. » за ту се сестру не би могло реЮи да Ље била приЉатеЪ себи. » она Ље, предаЉуЮи се неразборитоЉ зависти, осудила саму себе на непотребне, али страховите муке.

јли, не наносе себи зло само пиЉанице и не муче себе само болесно завидЪиви, него наносе зло себи и загорчаваЉу своЉ живот и обични честити Ъуди кад оне муке и ране коЉе им задаЉу други сами Љош позлеРуЉу и повеЮаваЉу. Ќа земЪи нема места где бисмо се могли склонити да нам Ъуди не нанесу зло. »ли Юе нас увредити, или Юе нас оклеветати, или Юе нам нанети какву било рану на души. ќд тога се нико и нигде на земЪи не може спасти. јли на нама стоЉи да таЉ бол и те ране коЉе нам други задаЉу сами Љош не позлеРуЉемо и не повеЮавамо.

ƒостоЉевски Ље испричао живот онога младиЮа кога су другови Љош у детиЬству страшно вреРали због Ьеговог ванбрачног порекла. Мега су те увреде толико пекле да Ље Љош читав низ година после тога свакоме новоме познанику веЮ од првих речи с неком чудном и болесном озлоЉеРеношЮу саопштавао да Ље он ванбрачно дете, премда га за то више нико ниЉе питао. ќн Ље оне увреде коЉе Ље у детиЬству примио непрестано позлеРивао и себе без стварне потребе мучио.

»ма, опет код ƒостоЉевског, она тужна повест о честитом старцу Ќиколи —ергиЉевиЮу, чиЉа Ље Љединица кЮи била одбегла из родитеЪског дома Љедноме младиЮу коЉи Ље ниЉе био нимало вредан и чиЉа Ље породица и без тога била нанела старцу Ќиколи много бола и увреда. —тарац Ље у увреРеном родитеЪском поносу проклео кЮер, наредио да се Ьене ствари избаце из куЮе и спале и забранио да се у Ьеговом присуству Ьено име уопште спомиЬе. ”вреРени понос ниЉе му дозвоЪавао да опрости кЮери ни онда када Љу Ље онаЉ лакомислени младиЮ напустио, а очинска Ъубав гонила га Ље да кришом, кад нико не види, узима медаЪон са кЮерином сликом, да га Ъуби, да с том сликом разговара и да ЉоЉ говори милоште и нежности као кад му Ље кЮи Љош била дете. ”вреРени понос ниЉе му дао да Љавно спомене име своЉе Љединице, а ноЮу, кад га нико ниЉе видео, одлазио Ље под Ьене прозоре, стаЉао и гледао неЮе ли можда на завеси видети кЮерину сенку; прилазио Ље Ьеним вратима и стаЉао у мрачном ходнику и на степеништу и слушао неЮе ли чути Ьен глас или корак. » траЉале су те страшне и непотребне муке све док очинска Ъубав ниЉе, наЉзад, победила увреРени понос и док старац ниЉе поново примио своЉе дете у очински загрЪаЉ.

јли зашто наводити примере из манастира и из кЬига кад Ље и сваки од нас током живота тако често задавао бол себи и озлеРивао ране коЉе су му други наносили?  олико Ље сваки од нас пропатио због увреРеног самоЪубЪа, због Ъубоморе, због увреРеног поноса! “а пола живота проРе нам у томе!

 ад Ље наш —паситеЪ говорио своЉу чувену Ѕеседу на гори, ќн Ље првих девет поука отпочео речЉу „блажени“. –еч „блажен“ на оном источЬачком Љезику на коме Ље први пут изговорена значи: онаЉ коЉи не гризе себе.

Ќе гризи, дакле, себе, не мучи себеЕ ƒоста Ље што те муче други, не мучи Љош и ти сам себе.

Ќе мучи себе завишЮу, Љер тиме не зауставЪаш успехе онога коме завидиш, него само ствараш од своЉе душе пакао.

Ќе мучи себе мржЬом ни према наЉвеЮем неприЉатеЪу, Љер тиме не шкодиш ономе кога мрзиш, него само разЉедаш сопствену душу.

Ќе мучи себе памЮеЬем увреда, Љер се тиме не светиш ономе коЉи те Ље увредио, него само дозлеРуЉеш овоЉе сопствене ране.

—вети £ован Ћествичник Ље писао: „«лопамЮеЬе Ље као трЬе забодено у душу“.

«ашто онда памтити зло, зашто носити то трЬе у души, зашто гристи себе када Ље далеко лакше опростити, и заборавити, и волети, него таЉ Љед у себи носити?

£еванРеЪе нас, браЮо и сестре, учи да будемо истински приЉатеЪи себи, да кротошЮу, праштаЬем и ЪубавЪу улепшавамо живот и себи и другима.

Ќека би нам зато наш —паситеЪ био у помоЮи да не носимо у срцу ништа ни против кога, него да нам у души буде светло, лако и радосно као у царству ќца нашег небеског коме нека Ље слава у векове! Ц јмин.

—ветосавЪе.орг

10 / 03 / 2017

     оментари:

    2017-03-14
    10:06
    Ѕранислав:
    ...диван текст..Љедан део из текста "«ашто онда памтити зло, зашто носити то трЬе у души, зашто гристи себе када Ље далеко лакше опростити, и заборавити, и волети, него таЉ Љед у себи носити ?"..... благодарим на овом дару у „асном посту..

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0