Srpska

” време поста и молитве

††††

1. »стина и чврсто вероваЬе, усаглашени и Љедномислени са нашим богоносним ќцима, представЪаЉу краЉЬи циЪ божанских догми, истраЉног рада на Ьима и созерцаЬа. «а делатну врлину, меРутим, то не представЪа краЉ и пре би се могло реЮи да Ље то Ьен почетак, коЉи Юе, ако се не здружи са одговараЉуЮим завршетком, бити узрок Љош веЮе осуде за онога ко Ьу на себе привуче, Љер Ље речено: ј онаЉ слуга коЉи Ље знао воЪу господара свога и ниЉе учинио по воЪи ЬеговоЉ, биЮе много биЉен (Ћк. 12; 47). Ќа таЉ начин, за делатну врлину ниЉе довоЪно знаЬе о ЬоЉ и истина, него Ље учиЬено добро оно што представЪа Ьен завршетак.

2. ѕрема томе, када видимо Ъуде коЉи су непоколебиви у познатом добру, коЉи га претвараЉу у дело и путем дела постаЉу добри, не допуштаЉуЮи никакво одступаЬе од правилног вероваЬа коЉе носе у души, неЮемо таквима много говорити ? праведним поступцима, целомудрености, уздржаЬу и сличним стварима.  оме ниЉе познато да Ље свака од ових врлина добра, а особито живот у уздржаЬу, коЉи, као што сви знамо из личног искуства, доноси велику корист и души и телу? ћеРутим, многи ово знаЉу, и то врло добро, али острашЮеност и гнев надвладаваЉу Ьихову добру воЪу, као што каже апостол: ¬идим друш закон у удовима моЉим коЉи се бори против закона ума мога и поробЪава ме законом греха коЉи Ље у удовима моЉим (–им. 7,23). «ато вас ми, браЮо, стално саветуЉемо, да бисмо вас усправили и да бисте се без скретаЬа и правилним размишЪаЬем латили твореЬа добрих дела и тако Ьиховом познаЬу (тЉ. знаЬу ? добрим делима) придодали и добар краЉ. ƒоброг су разума, каже ƒавид, сви коЉи творе заповести Мегове (в. ѕс. 110,10) и: ѕравда Ље Мегова на синовима синова оних коЉи чуваЉу завет Мегов и памте заповести Мегове да их извршуЉу (ѕс. 102; 17-18). ѕавле, опет, каже: Ќису праведни иред Ѕогом они коЉи слушаЉу закон, него Юе се оправдати они коЉи испуЬаваЉу закон (–им. 2; 13). √оспод пак обоЉици каже:  ад ово знате, блажени сте ако то творите (£н. 13; 17).

3. ƒосегнимо, браЮо, посредством дела прекрасна дарове поста и добре дарове уздржаЬа; добрим делима потврдимо своЉу добру воЪу према Ьима (посту и уздржаЬу). Ќа делу покажимо какве плодове они доносе, Љер се дрво по плоду познаЉе. ћеРутим, земЪорадник треба први да окуси од плодова. –азуми шта говорим (2. “им. 2; 6), каже апостол. “ако свака од врлина очишЮуЉе и украшава или душу, или тело, тачниЉе речено Ц само неки део душе или тела. –ецимо, молитва и знаЬе украшаваЉу и очишЮуЉу ум, кротост обуздава гнев, целомудреност гаси пожуду. ѕост и уздржаЬе умируЉу побуну тела, махнитост гнева и гасе пожуду, ствараЉуЮи у уму чисто и ведро небо без иЉедног облачка и очишЮуЉуЮи душу од испареЬа насталих услед преЉедаЬа као и помрчину коЉа отуда следи. ЅлагодареЮи посту и уздржаЬу, споЪашЬи човек копни, а сразмерно томе колико он копни, унутрашЬи човек се обнавЪа, као што каже апостол. Ќеко Ље рекао да препун желудац не раРа истанчани ум[1]; према томе, сразмерно томе уколико човек бива истанчаниЉи услед поста и уздржаЬа, утолико истанчаниЉи бива и Ьегов ум.

4. Ќа таЉ начин се све што Ље прекрасно и добро успешно окончава и савршава. ѕост и уздржаЬе су двоструке зидине, и онаЉ коЉи живи унутар Ьих наслаРуЉе се великим спокоЉством, као да се налази унутар £ерусалима, пошто „£ерусалим“ у преводу означава „мир“. » ево, у осваЉачком походу под ове зидине стиже „архи Ц кувар“ вавилонског кнеза! “амо, где опази да зидине нису изнутра беспрекорно утврРене, наваЪуЉе и руши их обманама куварске вештине, као ратним пробоЉним направама.

5. ќни пак коЉи се налазе иза ових зидина, не само да презиру разноврсна Љела него, ради уштеде, сами и хлеб месе. “ачниЉе речено, они су, благодареЮи Љедино уздржаЬу, срушили мадиЉамске шаторе. ”право Ље то предизображавала повест о √едеону: √ле, печен хлеб Љечмени, каже, котрЪаше се ка табору мадиЉамском (—уд. 7; 13). £ечмени хлеб представЪа скромност и уздржаЬе оних коЉи су ратовали заЉедно са √едеоном, чак и у погледу неопходног Љела. » докотрЪа се до шатора мадиЉамскш и испремета их, и попадаше шатори, речено Ље у наставку. ћадиЉамски шатор, оборен Љечменим хлебом (у нашем пореРеЬу) представЪа жарка жеЪа грла и стомака чиЉе Љаросне захтеве одсеца пост и скромна трпеза. ќнаЉ воЪени човек, ƒанило, не само да Ље тестом убио змаЉа, бога оних коЉима Ље бог Ц стомак, него Ље, не окушаЉуЮи жеЪеног хлеба и не пиЉуЮи вина током многих недеЪа, имао нова виРеЬа и био удостоЉен архангелског надзора.

6. “ако Ље поступио ƒанило. Ќапротив, незасити и незахвални народ Ље говорио:  о Юе нас нахранити месом, Љер нам Ље сада душа изнемогла (4. ћоЉс. 11; 6). ћеРутим, кад су се толико наситили меса да им Ље и на нос излазило, били су погоРени опаком болешЮу. » разгневи се, каже, Ѕог на Ъуде и ситост се Ьихова обрати у колеру. „√робови незаситости (пожуде, похоте)“ о коЉима се говори на том месту (4. ћоЉс. 11; 33,35) означаваЉу споменик божанског гнева на те Ъуде. √ледаЉуЮи на оваЉ споменик, бежимо од стомакоугаРаЬа и пригрлимо уздржаЬе, заволимо ове дане поста, Љер они чине да тело буде послушно души и истанчаваЉу ум, због чега се он хитро узноси ка Ѕогу. £ован, ѕретеча благодати, током читавог живота хранио се само акридама и дивЪим медом. ѕетар Ље употребЪавао само усоЪене маслине, вучЉи боб и очишЮено поврЮе. Ўта тек можемо реЮи о ѕавлу, коЉи каже: ” глади и жеРи, често у постовима (2.  ор. 11; 27)?

7. ѕериод четрдесетодневног поста не обухвата цели твоЉ живот. ќсим тога, из дана у дан залазак сунца ограничава твоЉ пост.[2] ќ, зар ниЉе свима лако, зар свима не погодуЉе ово уздржаваЬе од хране?! Ќека оброци буду примерени посту, тако да ни онаЉ ко се умерено уздржава од хране и умерено Љеде не буде много иза онога коЉи гладуЉе. “и се, можда, бринеш за тело и клониш се поста мислеЮи да те он исцрпЪуЉе? Ќапротив! ”право преЉедаЬе узрокуЉе костобоЪу, главобоЪу и остале болести, док Ље пост маЉка здравЪа. ”след тога, против свог тела не греши само блудник, него и прождрЪивац, Љер тело чини слабим и болесниЉим.

8. ѕошто се неуздржаЬе проЉавЪуЉе кроз сва чула, онда Юемо свима Ьима наложити уздржаЬе. јко постиш у погледу хране а очи те наводе на преЪубу у скривеним одаЉама душе, на радозналост и на клеветаЬе, ако те уши наводе да слушаш увреде, рРаве песме и злобна дошаптаваЬа, ако се и осталим чулима излажеш стварима коЉе ти шкоде на Ьима своЉствен начин, каква Ље онда корист од поста? Ќаравно, никаква! “и, на пример, бежиш од Љедног зла, али посредством чула отвараш улаз за она друга (зла). ћи смо сложени од душе и тела; ми, дакле, немамо само тело, него и душу коЉа се састоЉи од више делова (Љер она има хранитеЪни, жеЪни, воЪни и разумски део). «бог тога Ље прави само онаЉ пост коЉи се распростире на све, коЉи све очишЮуЉе и све исцеЪуЉе. »сцеЪеЬе душе постом Ље благо и човекоЪубиво, због чега су га наши ќци ради нас и установили у ове дане.

9. јко се, дакле, будемо неразумно клонили поста, очекуЉу нас паклене муке, одсецаЬе и гореЬе, Љер Юе ’ристос неисцеЪене одсеЮи и предати неугасивом огЬу на вечну казну. » као што некад нисмо постили у раЉу па смо били протерани у оваЉ многострадални живот, тако Юемо и сад, ако не будемо постили и ако, сагласно своЉим снагама, не будемо живели у уздржаЬу, бити бачени у неугасиву и неподношЪиву геену (пакао).

10. ќбратите се, синови одступници, каже пророчанство (£ер. 3,14)! Ќишта потпуниЉе не садеЉствуЉе милости ЅожиЉоЉ према преобраЮенима као пост, чему нас учи пример преобраЮених ЌиневЪана. Ќишта пак тако не умртвЪуЉе као стомакоугаРаЬе, а што показуЉе ќнаЉ  оЉи говори о преобраЮеном блудном сину: ќваЉ син моЉ беше мртав и оживе; и изгубЪен беше, и наРе се (Ћк. 15; 24). Ѕлудни син Ље изабрао свиЬски живот, наслаРивао се свиЬским блатом, изЉедначивши се са свиЬама и уподобивши им се, свукавши са себе подобиЉе ЅожиЉе. ¬елики £ов каже да се он уподобио не само животиЬама него и потпуно неосетЪивом мочварном биЪу, дивЪим травама, папирусу и трсци, меРу коЉима борави сваштождер левиЉатан. ƒавид Ље ову влагу прогнао тако што Ље живео у уздржаЬу, због чега каже: —асуши се као опека снаш моЉаЕ и кости моЉе као сува грана сасушише се.., колена моЉа изнемогоше од поста и тело моЉе се измени ЉелеЉа ради (ѕс. 21; 16, 101; 4. и 108; 24). »зменивши самога себе, изменио Ље и „десницу ¬ишЬега“ (тЉ. одлуке ЅожиЉе за Ьега) и васцелог себе предао Мему, у свему √а гледаЉуЮи испред себе и имаЉуЮи √а пред собом чак и у помислима срца.

11. ќво Юемо, ЪубЪени, и ми подражавати, и не само да Юемо од себе удаЪити размажен и разнежен начин живота, него Юемо наш пост, молитву и псалмопоЉаЬе савршавати тако као да Ље ту присутан и да нас посматра —ам Ѕог. ѕри том Юемо знати да нас ни пост, ни псалмопоЉаЬе, ни молитва не могу спасти сами по себи, него да нас спасаваЉу када их творимо пред очима ЅожиЉим. » као што сунце греЉе оне коЉе обасЉава, тако нас и очи √осподЬе освеЮуЉу када нас посматраЉу.

12. —ве ово пак творимо пред пред лицем ЅожиЉим онда, када ум нетремице мотри на Мега и када, гледаЉуЮи на Мега, постимо, певамо псалме и молимо се. ћеРутим, ако нам се током молитве и псалмопоЉаЬа ум понекад узноси ка Ѕогу, а понекад малаксава и бива расеЉан, то значи да се Љош нисмо потпуно предали Ѕогу и да циЪ онога што чинимо ниЉе само и Љедино закон ЅожиЉи. ƒакле, у оноЉ мери у коЉоЉ одступамо од дела праведности, у тоЉ мери не можемо да опстанемо пред очима ЅожиЉим, као што Ље речено: Ѕезаконици неЮе стаЉати пред очима “воЉим (ѕс. 5; 5). ћи, коЉи лежимо изранавЪени, призиваЉмо √оспода  оЉи може да стави мелеме и завоЉе на наше ране.

13. ћолим вас да себи не допустимо да ослабимо, и да √а постом, молитвама, сузама и на сваки други начин призивамо све дотле док нам се не приближи и док нас не исцели. ѕокажимо и делима да смо толико богати да за ∆еника имамо ’риста,  оЉега са надом ишчекуЉемо, иако Ље сада далеко од нас и скрива се у небеском. ƒоЮи Юе дани када Юе бити отет од Ьих ∆еник, и онда Юе постити (ћт. 9; 15). ќтуда Ље очигледно да они коЉе ’ристос призива мораЉу цео живот проводити у уздржаЬу и у посту, ишчекуЉуЮи у доброЉ нади Мегов страшни ƒруги долазак. ѕосебно пак треба да постимо и да се припремамо у ове дане, када очекуЉемо и годишЬи дан ¬аскрсеЬа ’ристовог, како бисмо као чисти чисто прославили Мегова страдаЬа и посредством Ьих задобили бесмртни и блажени живот коЉи нам Ље —ам √оспод приуготовио.

14. Ќека се и сви ми удостоЉимо овог блаженог и бесмртног живота, благодаЮу и човекоЪубЪем √оспода нашег »суса ’риста,  оме приличи свака слава, част и поклоЬеЬе, са беспочетним Меговим ќцем и пресветим и благим и живототворним ƒухом, сада и увек и у векове векова. јмин.

—ветосавЪе.орг

12 / 03 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0