Академија поводом 100-годишњице Топличког устанка

    

Удружење Топличана у Београду, које окупља потомке ратника у Топличком устанку, у организовало је Руском дому 16. марта 2017. године Свечану академију поводом 100- годишњице Топличког устанка.

У време Првог светског рата Топлички устанак је представљао, у целој Европи, синоним слободарског устанка који је у самоорганизацији локалних вођа, устаника и становништва пружио отпор бугарском окупатору и зверствима које су починили на овим просторима. Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја у Руском дому дочекао је протојереј Виталиј Тарасјев, старешина храма Свете Тројице, Подворја Московске Патријаршије. Свјатјејши је дошао у пратњи ђакона др Александра Прашчевића.

Свечана академија почела је химном Боже правде и руском химном, а затим молитвом Оченаш у извођењу хора Покров Пресвете Богородице, при цркви Свете Петке у Сурчину (дириговао је Предраг Стаменковић).

Вече је отворио г. Василиј Галактјонов, заменик директора Руског дома, а затим се присутнима обратио председник Удружења Топличана г. Драган Владисављевић.

Његова Светост је казивао о Топлици, овом историјском немањићком подручју српског народа, као и о значају Топличког устанка и нашој обавези да негујемо сећање на учеснике у томустанку, на бројне јунаке који се нису помирили са стањем у којем су се нашли, него су дигли буну ценећи слободу изнад свега.

    

У уметничком делу програма посебан допринос дали су полазници Војне гимназије у Београду, који су припремили драмски програм о догађањима пред Топлички устанак. Питомци Војне гимназије обавили су и овај задатак на врхунском нивоу са мајором Јоцићем, који се о њима стара и руководи, и који је песмом обрадовао све присутне.

Културно уметничко друштво „Градимир“ из Београда игром и песмом радовало је све присутне из Топличког округа, као и бројне Београђане.

    

Црквени хор „Бисери“ из Житорађе је у новом, подмлађеном саставу са оркестром испунио салу Руског дома народним духом, вером која нас спаја, радошћу у којој се препознајемо. Велики вишегодишњи труд вероучитеља Горана Антанасковића изнедрио је нове житорађске бисере који песмом плене срца како у Србији, тако и ван њених граница. После завршеног програма млади из Житорађе , отац Александар Стојиљковић и вероучитељ Горан Антанасковић, имали су прилику да разговарају са Патријархом српским Иринејем.

Захвалнице за непрестану помоћ и подршку добили су Његова Светост Патријарх Иринеј, протојереј Виталиј Тарасјев, мајор Радослав Јоцић из Војне гимназије, вероучитељ Горан Антанасковић из Житорађе, диригент хора Покров Пресвете Богородице Предраг Стаменковић, као и још неке личности које непрестано пружају помоћ и подршку Удружењу Топличана.

    

* * *

Бројни су и значајни историјски споменици српске средњовековне културе и државности на тлу Топлице. Стефан Немања је на простору Куршумлије саградио своје прве задужбине, манастире Светог Николе и Свете Богородице. Треба споменути да је бој на Плочнику 1386. године, био прва победа цара Лазара и Српске војске над Турцима. Период под влашћу Турске империје је десетковао становништво и био је то простор војних споразума и договора али и буна и масовних сеоба.

После ослобођења од Отоманске империје и Берлинског конгреса 1878. на простору Топлице живело је око 17.000 православних становника. У периоду од 1880-1900. и нешто слабијим интензитетом до 1930. године Топлицу је из пасивних крајева Црне Горе, Херцеговине али и из разних крајева Србије , Баната, Новопазарског санџака и Старе Србије населило између 12.000-14.000 Срба.

Период Балканских, Првог и Другог светског рата је донео једну нову димензију у свим сферама живота, рада и опстанка људи Топличког краја. Дуго притајене, вишевековне аспирације Бугарске, испољене кроз деловање егзархије, према пограничним деловима Србије, ескалирале су управо у периоду 1900-1945. године, што је довело до огромних страдања становништва овог краја.

У време Првог светског рата Топлички устанак је представљао, у целој Европи, синоним слободарског устанка који је у самоорганизацији локалних вођа, устаника и становништва пружио отпор бугарском окупатору и зверствима које су починили на овим просторима.

По попису од маја 1916. године на територији Војно-инспекцијске области БугарМорава уписано је 1.006.848 житеља док је по претходном попису из 1910. године на истом простору живело 1,287.319 становника. Умањење од 280.471 особе или 21,7% указује на стравичне жртве и страдања којима је српски живаљ био изложен од стране бугарског окупатора за време Великог рата. Сличан ратни сценарио, на истом простору виђен је и у Другом светском рату нарочито од 1942.-1945.године када Бугари поново окупирају простор Топлице.

Миран 70-годишњи период после Другог светскограта доноси и нова животна искушења. Депопулација Топлице је процес који и данас траје и који прети да угрози виталне услове за живот у овом крају. Следе подаци из карактеристичних пописа:

1910. . . . 111.153
1948. . . . 141.502
1981. . . ..121.933
2011. . . .   91.754

Из ових пописа се јасно закључује је да у протеклих 60 година број становника Топличког округа смањен за скоро 58.000(57.667) односно 35% од укупног броја становника, што указује да на овом простору сваких десет година нестане један град приближне величине Блаца. Основна одлика ове врсте одлива становника су економски разлози, јер процентуално, у огромном броју из Топличког краја, нажалост, одлазе млади (преузето из говора др Горана Бојовића).

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×