Srpska

—ерафимова смена

ѕрви део

√оспод Ље положио на блажене старице из манастира ƒивеЉева: ѕелагиЉу, ѕараскеву и ћариЉу, Љедан од наЉтежих подвига Ц подвиг Љуродивости, а ѕреподобни —ерафим —аровски им Ље, по заповести Ѕогородице, поручио да молитвом чуваЉу манастирску обитеЪ. Ќа том попришту су се три блажене жене подвизавале, смеЬуЉуЮи Љедна другу, у току читавог столеЮа.

††††

ѕрва Ље била ѕелагиЉа »вановна —еребреникова, коЉу су потом прозвали другим —ерафимом.

£ош дуго до свог упокоЉеЬа баЮушка —ерафим се побринуо за свог наследника и молитвеника. √оспод Ље довео такву особу право пред Ьега. “о Ље била млада жена са Љако тешком судбином, коЉу су сви сматрали Ђлудомї. ћеРутим, ѕреподобни Ље прозрео у ЬеноЉ Љуродивости истинску тежЬу ка Ѕогу и открио ЉоЉ смисао Ьеног животног пута.

ѕелагиЉа »вановна Ље била из трговачке породице и родила се 1809. године. –ано Ље остала без оца. Мена маЉка се преудала и очух ниЉе заволео своЉу поЮерку. ћи не знамо да ли Ље то био само младалачки бунт или откровеЬе ЅожиЉе, али девоЉка Ље почела да се понаша чудно. „им им се за то указала прилика, одлучили су да Ље удаЉу и тако Ље се реше (1828. године).

”брзо после удадбе, ѕелагиЉа »вановна Ље пошла с мужем и Ьеном маЉком у —аровску пустиЬу. ѕреподобни —ерафим их Ље с ЪубавЪу примио, благословио маЉку и мужа и упутио их у хотел, а ѕелагиЉу »вановну Ље увео у своЉу келиЉу и дуго-дуго разговарао са Ьом. Михов разговор Ље остао таЉна. —ве то време чекаЉуЮи у хотелу и мислеЮи да Ље време да поРу, а жене све нема, па нема, муж Ље изгубио стрпЪеЬе и Ъутито пошао да Ље тражи заЉедно са Ьеном маЉком.  ад су стигли до —ерафимове келиЉе, видели су да старац изводи ѕелагиЉу »вановну из келиЉе држеЮи Ље за руку. ќн ЉоЉ се поклонио до земЪе и рекао: Ђ»ди матушка, иди, не губи време, у моЉу обитеЪ, побрини се за моЉе сиротане; многе Юеш спасити и биЮеш светлост свету. јх, умало да заборавим, Ц додао Ље баЮушка, Ц ево ти броЉаница, узми, матушка, узми.ї

 ада се ѕелагиЉа »вановна удаЪила, отац —ерафим се обратио сведоцима тог разговора и казао им: Ђ“а жена Юе бити велики светионик!ї ѕелагиЉин муж се с подсмехом обратио ташти, чувши те чудне стареве речи: Ђ»х, какав Ље оваЉ —ерафим!  акав светац, шта реЮи! » где Ље та Ьегова прозорЪивост? ƒа ли Ље он при себи? Ќа шта то личи? «ар Ље она девица да Ље шаЪе у ƒивеЉево и Љош ЉоЉ дао броЉаницу?ї

“аЉни и дуги духовни разговор са дивним старцем, одлучуЉуЮе Ље утицао на даЪи живот Ѕлажене ѕелагиЉе. ”брзо се здружила са Љедном женом трговца, ѕараскевом »вановном, у јрзамасу, коЉа се такоРе подвизавала у Љуродивости ’риста ради. ѕод Ьеним руководством ѕелагиЉа Ље научила да непрекидно изговара »сусову молитву, коЉа Ље почела благодатно да делуЉе на Ьу и од тада Ље та молитва постала Ьено животно занимаЬе.

ѕелагиЉа »вановна Ље проводила у молитви читаве ноЮи. £една старица, коЉа Ље била Ьена вршЬакиЬа и другарица у младости, причала Ље да се Ѕлажена ѕелагиЉа, под окриЪем ноЮи, молила на коленима, све време окренута ка истоку, на хладноЉ стакленоЉ тераси. ќна Ље то добро знала, Љер Ље живела преко пута —еребреникових. Ђ—ами просудите, Ц додавала Ље она простодушно, Ц да ли Ље то било по воЪи Ьеном мужу? ƒабоме да му се то ниЉе допадало. ≈х, шта ту има да се прича? £а добро знам цео Ьен пут, велика Ље она била Ц раба ЅожиЉа.ї

ћолитвеном подвигу ѕелагиЉа Ље ускоро додала подвиг Љуродивости, са сваким даном изгледало Ље као да Ље губила моЮ расуРиваЬа. ƒешавало се да обуче наЉскупЪу хаЪину, шал, а главу обавиЉе прЪавом крпом и тако поРе у цркву, или у шетЬу, тамо где се окупЪа пуно Ъуди да би Ље сви видели, осуРивали, исмеЉавали, вреРали. “о Ље искрено радовало Ьену душу, коЉа Ље презрела сва блага овога света.

«а ѕелагиЉу »вановну Ље имао смисла само таЉ циЪ, коЉи ЉоЉ Ље поставио ѕреподабни —ерафим. ќтуда потиче и Ьено радвнодушно понашаЬе према деци, мужу и породици. јли, наравно, бол у души Ље остаЉао. »пак, што Ље више она поступала Љуродиво, више се гневио Ьен муж: тукао Љу Ље, везивао и на краЉу краЉева прогнао из дома. ќна се вратила своЉоЉ породици, али ни тамо ЉоЉ живот ниЉе постао лакши, Љер Ље наставила да се подвизава у Љуродивости.

ѕелагиЉина маЉка Ље одлучила да Ље пошаЪе на ходочашЮе са богомоЪцима не би ли се исцелила. ѕрво су Ље повели у «адонск —ветитеЪу “ихону, затим у ¬ороЬеж —ветитеЪу ћитрофану.  ада су стигли у ¬ороЬеж, арзамски богомоЪци су пошли с ѕелагиЉом до преосвештеног јнтониЉа, коЉи Ље тада био познат по светости свог живота и прозорЪивости.

¬ладика јнтониЉе Ље брижно примио ѕелагиЉу »вановну и богомоЪце, све их благословио, а ЅлаженоЉ рекао: Ђ“и, рабо ЅожиЉа, останиї. “ри сата су разговарали насамо. ѕелагиЉини сапутници су се увредили што се владика бави Ђлудачомї, а не Ьима. ѕрозорЪиви владика Ље ухватио Ьихове мисли и рекао изводеЮи ѕелагиЉу из келиЉе: Ђ¬ише ништа ти не могу реЮи. јко Ље —ерафим започео твоЉ пут, нека га он онда и завршиї. «атим се обратио Ьеним сапутницима, коЉи су се узгордили мислеЮи да могу преосвештеном дати прилог: ЂЌе тражим Ља земаЪског богатства, веЮ духовногї. » све их отправио с миром.

 оначно, увидевши да и свети угодници ЅожиЉи Ђне помажуї ѕелагиЉи и чувши да Ље владика јнтониЉе споменуо старца —ерафима, Ьена измучена маЉка одлучи да опет отпутуЉе у —аровску пустиЬу. ќна се жалила оцу —ерафиму: ЂЅаЮушка, моЉа удата кЮер, коЉа Ље била да те посети, Ље сишла с ума, ради то и то, и никако не може да се смири, свуда смо Ље водили и без сврхе, толико Ље необуздана да смо морали да Ље вежемо.ї Ђ ако Ље то могуЮе?! Ч ускликнуо Ље старац. Ч  ако сте могли то да урадите?! ѕустите Ље, пустите Ље да иде куда ЉоЉ Ље воЪа, а ако то не учините √оспод Юе вас страшно казнити због Ье, оставите Ље, не дираЉте Ље, оставите!ї ѕреплашена маЉка Ље почела да се правда: Ђѕа ми имамо и друге Юерке и оне хоЮе да се удаЉу, али их Ље срамота од ове луде. Ќикако не могу да Ље смирим, не слуша. ј Љако Ље болесна, без везиваЬа ништа не можеш с Ьом. ”зме и с конопцем бежи по целом граду, права срамота.ї

ЅаЮушка —ерафим се невоЪно насмеЉао желеЮи да утеши збуЬену маЉку: ЂЌа такав пут √оспод не позива слабе матушка, ќн за таЉ подвиг бира храбре, силне и духом и телом. ј немоЉте Ље држати на конопцу, Љер Юе вас √оспод грозно позвати на одговорност због тога.ї

«ахваЪуЉуЮи речима старца, ѕелагиЉина породица Ље почела боЪе да се односи према ЬоЉ. ¬ише Ље нису везивали и пуштали су Ље да излази из куЮе. „им Ље добила слободу, почела Ље све време да проводи на паперти цркве. “у су Ље видели, како се ноЮима моли с рукама управЪеним ка небесима, уз многе уздисаЉе и плач. ƒанима Ље била Љуродива, трчала по улицама, ужасно викала и на разне начине била безумна, покривена ритама, гладна и промрзла. “ако Ље провела четири године док се ниЉе запутила у ƒивеЉевски манастир.

Ќапокон се 1837. године обрела у ƒивеЉеву. » заживела Ље Ђбезумна ѕелагиЉаї, како су Ље називале монахиЬе, али не радосно. ƒоделили су ЉоЉ младу, али сурову девоЉку ћатрЉону ¬асиЪевну, коЉа Ље касниЉе постала монахиЬа ћаркина. ќна Ље толико тукла Ѕлажену, да таЉ призор нико ниЉе могао да гледа без жалости. ј ѕелагиЉа »вановна, не само да се ниЉе жалила, него се и радовала таквом животу.

ќна Ље намерно изазивала све у манастиру на увреде и батине.  ао и раниЉе Ље беснела, трчала по манастиру, бацала камеЬе и ломила стакла по келиЉама, ударала главом и рукама о зидове манастирских зграда. ” своЉоЉ келиЉи Ље боравила ретко, веЮину времена Ље проводила у манастирском дворишту, седеЮи или у Љами, коЉу Ље сама ископала и напунила Рубретом, или у стражарскоЉ куЮици, где Ље изговарала »сусову молитву.

» лети и зими, Ѕлажена Ље шетала босонога. Ќамерно Ље газила ексере, пробадала своЉе ноге наскроз, на сваки могуЮи начин мучила своЉе тело. ” манастирску трпезариЉу никада ниЉе ишла, хранила се само хлебом и водом, понекад ни то ниЉе узимала. ƒешавало се да увече огладни и моли хлеба, управо од оних сестара коЉе Ље нису волеле. ”место хлеба оне су Ље ударале, шутирале и избацивале напоЪе. ѕелагиЉа се враЮала у своЉу келиЉу, а ту Љу Ље чекала ћатроЉна ¬асиЪевна и тукла за казну.

“ек после смрти игуманиЉе  сениЉе, ЅлаженоЉ су доделили другу послушницу, с коЉом Ље она проживела 45 година. Ќова послушница се пуно намучила са ѕелагиЉом, Љер Ље била чистуница, а матушка Ље стално у келиЉу доносила свакоЉако смеЮе и камеЬе.

ѕелагиЉа скоро ниЉе спавала, само Ље помало дремала седеЮи, а ноЮу Ље стаЉала негде посред манастирског имаЬа, не обазируЮи се на кишу и мраз. ѕритом никада ниЉе боловала. Ќокте ниЉе секла и ниЉе се купала. £едном приликом, три године пре упокоЉеЬа, ноЮу Ље пала у повртЬаку услед снежне олуЉе, смрзла се на земЪи и девет сати провела на цичи зими обучена само у хаЪину и кошуЪу.

–азни Ъуди свих професиЉа и сталежа су путовали у ƒивеЉево не би ли видели Ѕлажену и чули од Ье неку мудру поуку, утеху, духовни савет или пак, да буду разобличени и укорени, свако према своЉоЉ потреби и заслузи. » она Ље сваком говорила оно што му Ље било потребно у циЪу спасеЬа, будуЮи да Ље владала даром прозорЪивости.

£еданпут Ље код Ье дошла висока, мршава жена, коЉа се подвизвала у земЪаници у саровскоЉ шуми. Ѕила Ље босонога, у мушкоЉ монашкоЉ кошуЪи, раскопчаноЉ, с обнаженим рукама и озбиЪним изразом лица. ¬ероватно Ље подвижница била у неким духовним проблемима. ќна Ље ЮутеЮи села пред ѕелагиЉу. Ѕлажена Љу Ље дуго посамтрала, и изражаваЉуЮи сву Ъубав према своЉим дивеЉевским Ђсиротанимаї, рекла: Ђƒа! “еби Ље лако, немаш брига као Ља Ц погледаЉ колико деце Ља имам!ї »спосница Ље устала, ниско се поклонила ѕелагиЉи и отишла, не изговоривши ни речи. ” суштини, ѕелагиЉин одговор на ЮутЪиво питаЬе Ље био Љедноставан: Ђ“воЉ трновит пут тек предстоЉи, твоЉ терет Ље много лакши него моЉї. √ошЮа Ље разумела поруку Љер су обе биле истог духа. ќна Юе доцниЉе постати наследница Ѕлажене ѕелагиЉе Ц ѕаша —аровска.

ѕелагиЉа »вановна Ље светлошЮу попут муЬе обасипала своЉ пут, говоривши у разним приликама: Ђ£а сам —ерафимоваї, Ђ—ерафим ме Ље поквариої, Ђ—тарчиЮ (—ерафим) нам Ље ближеї. ƒо краЉа свог живота Ље неуморно бдила над дивеЉевском обитеЪи. —ве су се ЉасниЉе обистиЬавале речи великог старца: ЂѕоРи, поРи у ƒивеЉево, постараЉ се за моЉе сиротане.ї » она их Ље чувала и сачувала за вечност. „ува их и данас, своЉом молитвом и заступништвом пред Ѕогом.

Ѕлажена ѕелагиЉа Ље проживела у ƒивеЉеву 47 година и 30. Љануара 1884. године Ље отишла √осподу. »мала Ље 75 година. ќпело Ље одржано девет дана после Ьеног упокоЉеЬа, уз присуство огромног броЉа Ъуди. ѕелагиЉа Ље сахраЬена на манастирском гробЪу код олтара “роЉицког сабора.

£елена ¬ладимирова

— руског јлександар АокиЮ

22 / 03 / 2017

     оментари:

    2017-03-24
    03:52
    дамЉан:
     акав пример!само немогу да разумем......монахиЬе у ƒивЉеву су Љу тукле и уопште малтртирале. «ашто? ѕа какве су то монахиЬе_ ѕа каква игуманиЉа? √ƒ≈ £≈ “” ’–»ЎОјЌ— ј К”Ѕј¬? Ѕоже опрости мени грешном......помози ми разумети све то

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0