Srpska

ƒонски кадетски корпус у ’ерцеговини: “ребишЬица умЉесто родног ƒона

††††

Ќико ниЉе могао ни уснути да Юе стотинама изгнаника роРену земЪу замиЉенити билеЮки Ћагер, те Юе им “ребишЬица привремено постати родни ƒон. ѕод краЉ граРанског рата у –усиЉи веЮина царске воЉске, или како су их звали “бЉелогардеЉци”, Ље прогаЬана од стране црвеноармиЉских боЪшевичких трупа, да би као резултат тог зулума потражили спас у многим страним земЪама као избЉеглице. ћеРу Ьима Ље био и ƒонски кадетски корпус.

£≈ƒјЌ дио ƒонског кадетског корпуса (основаног 1883. године) Ље евакуисан 1920. године у град »змаил на —уецком каналу, гдЉе Юе га ≈нглези распустити на путу ка ЅугарскоЉ 1922. године. Мегов други дио Ље евакуисан у ÷ариград, па потом у  раЪевину —рба, ’рвата и —ловенаца. ѕрошли су пут од —трнишЮа, потом ЅилеЮе, √оражда, да би се коначно стационирали у ЅелоЉ ÷ркви 1933. године.

ѕослиЉе кратког боравка у —ловениЉи, ови одани воЉници генерала ѕетра ¬рангела (Ѕарон ¬рангел) обрели су се у ЅилеЮи, новембра 1921. године, гдЉе су распореРени по одлуци тадашЬих власти  раЪевине —’—.

ѕ”“ќ¬јМ≈ Ље траЉало данима, а путовало се ускотрачном пругом преко Ѕрода, —араЉева, ћостара до “ребиЬа, одакле Юе пЉешке стиЮи до ЅилеЮе, гдЉе су смЉештени, а гдЉе другдЉе него у тадашЬи Ћагер, коЉи Ље зЉапио скоро празан од завршетка ѕрвог свЉетског рата. Ќакон мало поправки, наРен Ље смЉештаЉ за око 300 особа, а меРу Ьима су били кадети ƒонског корпуса као и други персонал.

ƒоласком у оваЉ, по тврдЬама ћ. «аленског, невЉероватно забити краЉ, почиЬе нова епоха историЉе ƒонске кадетске школе. ѕрвих неколико мЉесеци проведено Ље на обнови инфраструктуре (водовода, електричне мреже, итд.) коЉа Ље била порушене за вриЉеме ѕрвог свЉетског рата, а коЉу Ље изградила јустро-”гарска. “ада су отворене и прве радЬе (кроЉачка, обуЮарска, те столарска), а кадети су се почели навикавати на нови живот.

”Ѕ–«ќ Юе управно, као и наставно особЪе отпочети са своЉим устаЪеним радом. ќтворена Ље и црква у коЉоЉ Ље иконе осликао руски умЉетник, а потом и позоришна дворана. Ќа челу позоришта Ље био генерал јлександар »вановиЮ ¬асиЪев. ѕотом Ље прибавЪена и гимнастичка опрема, а вЉежбаЬе Ље провоРено кроз заЉедничке активности са тадашЬим Љугословенским соколским друштвом. ЌиЉе дуго протеко ни до осниваЬа пЉевачке и трубачке групе.

∆»¬ќ“ као да поприма потпуно друге димензиЉе.  адетски корпус Ље стекао и своЉу прву амбуланту, а руски доктор Ље био задужен и за билеЮку болницу. ѕрви доктор у ЬоЉ био Ље ћитрофан —еменович ѕопов, а Ьегов помоЮник јндреЉ  аритонович ЅелоскиЉ. “ада Ље настала и прва кЬиговезница и столарска радионица.  орпус коЉи ниЉе ограничавао академски програм Ље стимулисао и подучаваЬе занатским радовима, како би ученике и кадете припремио за будуЮи свакодневни живот. ”пркос наглом напретку, ни оваЉ Ћагер, коЉи Ље постао град у граду, ниЉе био имун на разноразне проблеме, што Юе 1922. године довести до смЉене генерала Ѕабкина, коЉи Ље био на челу овог корпуса. Ќа Ьегово мЉесто Ље дошао £евгениЉ ¬асиЪевич ѕерет, бивши артиЪериЉски официр.

 адети су вЉежали са тадашЬим соколима  адети су вЉежали са тадашЬим соколима
††††

»ћј“» своЉу управу, радЬе и цркву више Ље од урбане средине, а невелик руски оркестар Ље изводио корачнице све до пред цркву —в. —аве у ЅилеЮи. ѕовремено су свештеници учествовали у литургиЉи, а посебно су упамЮене свечаности за ¬елики петак у овоЉ наЉвеЮоЉ билеЮкоЉ цркви.  озачки Ракон Ље пЉевао тако дубоким гласом у басу да би се стакла на прозорим цркве тресла, док га Ље са црквене галериЉе пратио руски хор. –уси су за Љако кратко вриЉеме подигли ниво културног и социЉалног живота у ЅилеЮи. —тари добри Ћагер Ље оЉачао економски, а кроз многе активности оживио Ље изнова ионако учмали живот овог малог града.

—¬≈ Ље, наЉеднапут, процвЉетало, уз можда Љедину замЉерку да се –уси ниЉесу пуно дружили с ЅилеЮанима, што се може обЉаснити чиЬеницома да Ље тадашЬе, махом сеЪачко становништво ЅилеЮе било ненавикнуто на ондашЬе манире и ниЉе имало склоности ка дружеЬу. ћеРутим, прави разлог Ље у лаганом одумираЬу руских студената, као и у поЉачаном интересоваЬу билеЮке младости из редова и српског и муслиманског живЪа за даЪним образоваЬем. “ако су у корпусу образоваЬе стекли £ефто ¬учиниЮ, √олуб  уреш,  оста и Ќикола “абаковиЮ, као и многи други.

Ќаредбом генерала ЅогаЉевског, 1922. године, ƒонски кадетски корпус промиЉенио Ље име у ƒонски кадетски корпус ÷ара јлександра III, те су Ьихови чинови означавани на лиЉевом рамену са јтаманском плавом еполетом опточеном биЉелом боЉом.

ЅјЎ као што се и данас види, Ћагер Ље био опасан високим зидом а красио га Ље и дрворед мурви коЉи Ље засадила јустроугарска. Ќаравно, посебна чар овог краЉа Ље била “ребишЬица са Ьеним врелима подно Ћагера. ЅиЮе да Ље Љедини изазов или инспирациЉа за прогнанике са ƒона, у овом каменом беспуЮу, била управо “ребишЬица или “ребинка, како су Ље грешком звали ови напаЮени  озаци. ћеРу Ьима и ћиша «аленскиЉ, коЉи ЉоЉ Ље посветио и следеЮе стихове:

Ќј “–≈Ѕ»Ќ ≈

ћиша «аленскиЉ

Ћетний полдень. —олнцем жгучим

—ерый камень раскален.

¬ небе не увидишь тучи;

ƒушно, знойно; клонит сон.

¬ тесном, сжата€, ущельи

 ак зме€ река блестит.

¬ырываетс€ из щели, Ц

√ромко родничек звенит.

ѕод напев студено-скорый

  роднику припал € ниц

”влеченный бурной ссорой

ƒвух враждующих синиц.

¬ омуте форель забилась,

ѕодн€в водорослей муть.

√ладь реки избороздилась,

“еплый ветер начал дуть.

 ак весною ранней, льдинки

” береговых камней,

¬олны ожившей “ребинки

ѕлещут звонче и быстрейЕ

—труй причудливых извивы

» отраден плеска гул.

ћир обманчивый и лживый

¬ светлой дреме потонул.

” —ЋќЅќƒЌќ вриЉеме, кадети би сишли на врела, напили се ледене воде, пецали рибу и ловили добро познате ракове коЉи су били прави специЉалитет. “а нераскидива веза са “ребишЬицом створила Ље ивалцер ”“аласи “ребинке”, кога су компоновали на текст ове пЉесме (непрофесионални превод ƒƒ“):

 ако чудно Ље саздан оваЉ ЅожиЉи свиЉет

ј ми у Ьему набити као сардине.

 аква штета што тиЉело ниЉе кафана

ј “ребишЬица ниЉе вотка,

“ада би се грчевито држао обале

» жедним устима теглио, теглио, теглио,

ƒок не загрцам и липшем.

ќ¬ј£ валцер Ље остао овЉековЉечен у добро познатоЉ оди ”«вериЉада”, коЉа Ље преношена из генерациЉе у генерациЉу и таЉно чувана Љер су у ЬоЉ, у стиху и прози,  озаци описивали догодовштине из школских клупа, хвалили омиЪене професоре, али и критиковали и исмиЉавали оне омражене коЉе су називали ”звери”. ѕо Ьима Ље кЬига и добила име. Ќакон матуре, тачно у поноЮ, свршени кадети таЉно су предавали кЬигу новоЉ генерациЉи, да Ље чува и допуЬуЉе. ”«вериЉада” Ље дуго била брижЪиво чувана таЉна.  асниЉе Ље оваЉ симпатичан обичаЉ руских кадета прерастао у традициЉу.

«а вриЉеме свог боравка у ЅилеЮи, кадети су током фериЉа посЉеЮивали околна мЉеста, укЪучуЉуЮи и пикнике и шетЬе чак и старим путем до ЌикшиЮа. ѕосебне прилике су били пикници на обалама “ребишЬице, уз пЉесму и звуке балалаЉки. ќпчиЬени Љоргованом на обали „епелице, повремено би одлазили на Ьене обале недалеко од ЅилеЮе, као и у посЉету манастирима ƒобриЮево и  осиЉерево.

 адетска знамеЬа  адетска знамеЬа
«ј –ј«Ћ» ” од претходних смЉештаЉа, билеЮки Ћагер Ље био доста комотан и удобан за кадете, коЉи су на горЬем спрату имали спаваоне а на доЬем учионе, те салу за ручаваЬе. ƒвапут дневно би се помолили Ѕогу у дугачким ходинцима зграда билеЮког Ћагера, коЉи Ље био окружен обиЪем насада и растиЬа из времена јустро-”гарске. √лавна писта Ље служила за построЉаваЬе, као и посебне параде, те оне незаборавне, 6. Љанауара, као и оне када их Ље посЉетио генерал ѕетар ¬рангел и генерал ЅогаЉевски.

ƒ”’ќ¬Ќќћ животу се придавала посебна пажЬа, а образоваЬу, коЉе Ље било гимназиЉског типа, Љош више. ЅиЮе да би то могао да буде разлог да Ље из кадестких клупа билеЮког Ћагера 100 кадета дипломирало на Ѕеоградском универзитету, 28 на «агребачком свеучилишту, 12 на универзитетима изван £угославиЉе, 48 на воЉним академиЉама и 21 на посебним инжеЬерским школама.

»ј ќ су само неколико година провели у ЅилеЮи (новембар 1921 Ц септембар 1926.), коЉоЉ су посветили и двиЉе пЉесме, ови су бЉелогардеЉци оставили дугорочан траг, како у културном тако и у социЉалном, животу тадашЬе ЅилеЮе. ЅилеЮа се тада сусрела и са врхунским руским литератама: ѕушкином, ƒостоЉевским, √огоЪем, ќстровским, по чиЉим дЉелима су креиране и позоришне представе. ј 1924. године Ље изведена прва позоришна представа, √огоЪев ”–евизор”, те Ље тако ЅилеЮа добила своЉе можда прве ”даске”.

 –ќ« сва ова десетЪеЮа, с краЉа XIX виЉека па до данас, ЅилеЮи Ље цокула, чини се, судбина. Ќо, за надати се да Юе ЅилеЮа изродити неког ко Юе можда Љедном, уз оваЉ Ћогор, Ћагер,  асарну или како се веЮ звао оваЉ камен(и) град, сазидан 1880-тих, створити и јкадемиЉу филма и позоришта, те обЉединити све билеЮке ”даске”, од —екуловиЮа,  озака и –евизора,’аЯиЮа, па до данашЬег добаЕ ћожда Ћагер можда средЬовЉековни “орич град!

Ќјѕќћ≈Ќј:

—ЉеЮаЬа ƒонског кадетског корпуса су остала забиЪежена у доста риЉеткоЉ кЬизи (M. K. Buguraev Ц Vospominaniia Kadet Donskogo Korpusa ISBN 84-399-2662-6), а само седам примЉерака излистано у библиотекама ”— и Љедна у МемачкоЉ. ƒигиталну верзиЉу ове кЬиге, иначе дар господина M. Conrad,ƒраган ƒ. “абаковиЮ Юе поклонити билеЮкоЉ библиотеци, како би ово штиво било доступно свима онима коЉи желе да знаЉу циЉелу истину, чиЉи Ље само Љедан малени дио остао у ЅилеЮи.

ƒраган ƒ. “абаковиЮ

–адио “ребиЬе

23 / 03 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0