Srpska

¬ерни у малом

 ада ми, мали, просечни Ъуди, почнемо да размишЪамо о свету и животу и о себи самима, доРе нам понекад да се сажалимо над собом.

††††

—ав наш живот пролази у ситним доживЪаЉима и ситним делима коЉа се у општем току живота и не примеЮуЉу. ќдживеЮемо своЉ век и оставити за собом незнатан траг само у наЉужем кругу у коме смо се кретали. £еднога дана угасиЮемо се за оваЉ свет, не давши му ништа значаЉниЉе и траЉниЉе. Куди коЉи су нас познавали помиЬаЮе нас Љош неко време по добру или по злу и онда Юе нас полако заборавити.  ада проРе Љедно двадесетак година од наше смрти, тешко да Юе нас се више ико на земЪи сеЮати.

»стина Ље, мали смо ми Ъуди и незнатна су за свет наша дела, али не мери увек и Ѕог ствари онако како их ми Ъуди меримо. £ер, и за нас незнатне Ље умро ’ристос, и нас Ље ќн назвао своЉом малом браЮом, и нама Ље Ц према нашим моЮима Ц дао савет да ћу будемо верни у малом (Ћук. 16, 10). ƒок Ље ходао по земЪи, велику Ље Ъубав указивао баш малима и незнатнима. Ќезнатни су у очима света били они коЉе Ље изабрао за своЉе ученике, незнатне жене коЉе су га помагале и пратиле, незнатни приЉатеЪи у чиЉе Ље куЮе залазио. ќн се ниЉе устезао да говори о наЉвишим проблемима с оном простом женом водоношом с коЉом се срео краЉ студенца £аковЪева, ниЉе се устезао да уРе у куЮу малога «акхеЉа, ниЉе одгурнуо презрену грешницу коЉа му Ље опрала ноге у дому —имона √убавог.

ѕрема свим тим бедним и пониженим односио се са исто онолико поштоваЬа с колико и према „наЉвеЮем меРу роРенима од жене“ Ц светом £овану  рститеЪу. £ер, сви су за Ьега синови ќца небеског, сви су му подЉеднако драги, сви су Ьегова мала браЮа.

Ќе морамо, дакле, жалити што можда неЮемо моЮи да дамо свету велика дела и што нас Ъуди можда неЮе имати по чему да спомиЬу. «а Ѕога Ље доста да му будемо верни у малом: у преданом обавЪаЬу свакодневних послова, у ревносном испуЬаваЬу ситних обавеза коЉе Ље Ѕог пред нас ставио и коЉе смо на себе узели.

£ер зашто саЬати о великим делима, а стално пропуштати мале послове коЉе нам Ѕог свакодневно шаЪе да испунимо: да некоме помогнемо, да некога утешимо, да према Ъудима с коЉима се у животу среЮемо покажемо знаке добре воЪе и Ъубави? » зашто саЬати о Ъубави према целом свету, а не подносити ни оно неколико особа из своЉе наЉближе околине и вечито имати неког суседа или сусетку, роРака или роРаку са коЉима не говоримо?

Ѕудимо верни Ѕогу у маломе и не очекуЉмо у животу неке велике триЉумфе.

—ве учиЬено од добре воЪе и од чистог срца прима Ѕог као наЉвеЮи дар, ма то било и нешто наЉнезнатниЉе у очима Ъуди.

” £еванРеЪу Ље изнета она дирЪива сцена како Ље —паситеЪ стоЉао пред £ерусалимским храмом и посматрао како свет даЉе прилоге. Ќаишла Ље и Љедна сирота удовица и стидЪиво спустила своЉе две лептице. Ўта су за Ъуде значила та два новчиЮа? ! јли Ље у очима —паситеЪа то био велики, наЉвеЮи прилог, Љер Ље био дат од свег срца.

Ќе мери Ѕог дела по споЪашЬоЉ величини, него по унутрашЬоЉ каквоЮи. «ато јпостол и саветуЉе: „Ўто год чините, од срца чините, као √осподу, а не као Ъудима“ ( ол. 3, 22).

ј служеЮи Ъудима око себе, у ствари служимо √осподу.

»ма код “олстоЉа она потресна прича о Љеромонаху оцу —ергиЉу коЉи се подвизавао у Љедноме скиту, али коме Ље Ѕог за узор ставио ону стару госпоРу коЉа Ље, бедно обучена, по читав дан трчала по граду, давала часове и тако издржавала болесног зета и кЮер с многоброЉном децом. ќна Ље то радила и не мислеЮи да тиме стварно служи Ѕогу и да му Ље верна у малом.

∆итиЉа светих пуна су тих малих ЅожЉих трудбеника. ¬еЮ први по времену хришЮански светитеЪ Ц свети архиРакон —тефан ниЉе заузимао неки високи положаЉ у свету ни у цркви. Ааконски чин ни данас ниЉе неки високи чин, а у Ьегово време био Ље Љош нижи. ” хришЮанскоЉ општини у £ерусалиму, где Ље он као Ракон служио, сви верни су имали заЉедничке трпезе и Раконска се служба стварно састоЉала у служеЬу око трпезе. ѕо речима светог апостола ѕетра, таЉ Ље посао био ниже врсте и ниЉе пристоЉао апостолима. јли свети —тефан Ље и на том незнатном послу умео да буде веран Ѕогу, „био Ље пун вере и ƒуха —ветога“, како пише у ƒелима апостолским, и Ьега Ље Ѕог изабрао за свог првог светитеЪа и мученика.

Ќа свакоме се, дакле, послу може послужити Ѕогу, само ако се он ради из Ъубави и од добре воЪе. Ѕог види сваки, и наЉмаЬи труд; сваку, и наЉтаЉниЉу, молитву; сваку, и наЉскривениЉу, добру мисао и намеру. «а Ьега Ље важно све оно што служи добру, што служи Ъубави, што служи човеку: и рад у канцелариЉи, и рад у школи, и рад у фабрици, и одлажеЬе на пиЉацу, и чекаЬе у редовима и обавЪаЬе ситних домаЮих послова.

Ѕог ниЉе само тамо где се свршаваЉу велика дела, дела коЉа Юе забележити историЉа, него Ље и тамо где маЉка подиже своЉе дете, где човек с трудом поштено зараРуЉе хлеб своЉоЉ породици; Ѕог Ље тамо где човек воли, где човек подноси жртве ради другога, где се човек радуЉе човеку.

£едан надахнути индиЉски песник написао Ље да „на звук ЅожЉе свирале игра и трепти све подЉеднако од планете до атома“.

—вуда Ље ќн и све Ље за Ьега подЉеднако важно.

Ѕудимо му, дакле, верни у маломе; у свакодневним пословима из коЉих Ље изаткан наш живот, свесни да оваквим преданим, па и наЉмаЬим трудом, и сваком жртвом, учествуЉемо у Ьеговом великом делу и служимо Ьему, ЌаЉвишем и ЌаЉвеличанствениЉем.

» нека буде на нама безгранична милост Ьегова, да се и кроз нас мале прослави свето и велико »ме Ьегово! јмин.

—ветосавЪе.орг

23 / 03 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0