Srpska

»зложба "” сусрет руском цару" у ќраховцу

††††

»зложба фотографиЉа "” сусрет руском цару" отворена Ље у сали ƒома културе у ќраховцу, на ћладенце, у среду, 22. марта у 19 часова. ќдржаваЬе изложбе Ље благословио игуман манастира —вети ¬рачи у «очишту архимандрит —тефан, заЉедно са парохом ораховачким оцем ¬еЪом —тоЉковиЮем. ќкупио се велики броЉ Ъуди, а на велику радост организатора, дошла су и сва деца коЉа живе у српском делу ќраховца.

††††

ќраховац Ље, захваЪуЉуЮи сарадЬи —ретеЬског манастира из ћоскве и Љеромонаха оца »гнатиЉа Ўестакова са √имназиЉом у ќраховцу, прво место на  осову и ћетохиЉи где су изложене фотографиЉе из породичног албума царске породице –оманов. » то, по речима професорице српског Љезика у √имназиЉи у ќраховцу, ќливере –адиЮ, ниЉе случаЉно, Љер датум страдаЬа породице –оманов 17. Љул, Ље и датум када Ље, готово век касниЉе, извршен напад од стране шиптарских екстремиста на —рбе у општини у ќраховац. ” том нападу Ље 42-оЉе —рба у овоЉ општини киднаповано и убиЉено.

ќливера Ље нагласила да изложба фотографиЉа породице –оманов, симболично представЪа обнавЪаЬе духовне и братске везе српског и руског народа, а велики броЉ присутних Ље потврдио да Ъубав српског и руског народа никада ниЉе прекинута, без обзира на различите историЉске тренутке.

††††

»зложба фотографиЉа Ље била и добар повод да се —рби из ќраховца и ¬елике ’оче окупе, и да послушаЉу дивно предаваЬе оца —тефана, о животу и мученичкоЉ кончини породице последЬег руског цара ЌиколаЉа ƒругог –оманова.

††††

ќтац —тефан Ље у свом обраЮаЬу направио паралелу измеРу мученичког страдаЬа руског цара ЌиколаЉа ƒругог –оманова и српског цара Ћазара, рекавши да су се и Љедан и други одрекли земаЪских блага и царске круне, зарад, вечног, Ќебеског ÷арства.

- Ќаша вера Ље крстоваскрсна и ништа ниЉе необично што су и цар Ћазар и цар ЌиколаЉ, своЉ живот окренули ка том ÷арству Ќебеском и показали нама, овде коЉи и немамо нешто земЪско, а стисли смо се и везали за то више него ли оба ова цара, коЉа нису своЉу златну круну зажалили и нису свога царства зажалили да оставе, као Ъуди смртни пред великим Ќебеским ÷арем √осподом ’ристом, коЉи Ље обеЮао то, Љош са крста, Љер √олгота Ље та прва коЉа Ље била испред васкрсеЬа и то нас увек свако мученичко страдаЬе подсеЮа. »  осовски завет, коЉи Ље омеРио наш народ и ето као што смо и чули значаЉ —в. цара ЌиколаЉа, последЬег руског до сада цара, али Ље оставио обеЮаЬе да Юе се поновно, када буде покаЉаЬе у руском народу обновити то царство и поново Юе доЮи цар из те светородне династиЉе –оманових. » ето, Ьегова Ље жртва ако Ѕог да, ниЉе узалуд.

††††

ќтац —тефан Ље казао и да су оба цара посведочила проповед своЉом личном жртвом:

-Ќису само причали празну причу и неку проповед празну, веЮ су посведочили животом своЉим и своЉих и наших предака заЉедничих, Љер Ље цар ЌиколаЉ заЉедно са царем Ћазаром и другима светима из рода нашега и свеправославног, ништа друго нису учинили, него што Ље и √оспод у —ветом писму рекао ,,да нема веЮе Ъубави него да положимо живот своЉ за ближЬег свог“. ќни се нису повукли из битке, иако су знали да та битка, као што Ље откривена цару Ћазару и цару ЌиколаЉу и неЮе бити за Ьих добра, земаЪски гледано, али су знали и та Ьихова жртва Ље била пресудна, да ми Љош данас постоЉимо и српски и руски народ, Љер Ьихова крв и крв других мученика Ље и наш наЉвеЮи залог пред ÷арем Ќебеским да ми Љош постоЉимо. £ер ми данас нисмо достоЉни своЉих светих предака, Љер Љош нисмо принели покаЉаЬе, Љош увек се везуЉемо, наЉчешЮе, само за земЪаско пролазно царство. Ќаравно, потребно Ље да живимо и овде и радимо и стварамо, али да нам то не буде оно примарно, да нам то не буде оно што Ље опредеЪеЬе наше за царство земЪско, веЮ да угледамо се на свете претке, Љер ево видимо, да су они имали шта да оставе. ќве су фотографиЉе добар пример, да погледамо да су они оставили сва земаЪска блага, имали су сво изобиЪе коЉе се могло дати човеку на земЪи, али су они знали да Ље то ништа, веЮ су хтели да се прилепе срцем за оно Ќебеско, непролазно. —в. ÷ару Ћазару Ље стигла небеска кЬига, коЉа му Ље дала опредеЪеЬе и казала, што можемо видети у ÷аревом завету код ¬ладике ЌиколаЉа коЉи Ље имао небеско виРеЬе  осовског боЉа, а цару ЌиколаЉу Ље 1903. године на канонизациЉи —в. —ерафима —аровског чудотворца новог руског, отворена кЬига, о коЉоЉ Ље он у завештаЬу рекао ,,да отвори онаЉ цар владар, коЉи га буде прогласио светим“ и ту се мучеништво Ьегово обзнаЬуЉе. » он се спремао, али ниЉе одустао, ниЉе рекао ,,пошто Юу пострадати, нек пропадну са мном“, веЮ напротив уложио Ље све своЉе снаге и свог народа, да помогне свима коЉима Ље потребно и ето у том моменту и српском народу и свом народу, иако Ље велика –усиЉа од 1914-1945. године дала сто милиона, коЉи су пострадали и од неприЉатеЪске руке и од боЪшевичке и од других неприЉатеЪа, као што Ље у овоЉ песми, коЉу чусмо коЉа Ље песма покаЉаЬа према руском цару, баЮушки, коЉа треба да и нас доведе у покаЉаЬе, нас хришЮане коЉи овде живимо. —ада, ето повезано Ље то страдаЬе и овог народа овде у ораховачком краЉу са датумом. Ќишта се случаЉно веЮ по ЅожЉем промислу дешава свима нама. Ќе може се уништити Љедан народ никад. »ако су многи пробали да униште, да затру, онога кога не воле, али √оспод ниЉе никад оставио да нема бар неког преживелог сведока тих злочина, било онда у том ¬еликом рату, како Ље називан ѕрви светски рат, било у страдаЬима коЉа су била измеРу ѕрвог и ƒругог светског рата и после у прогонима вере, у прогонима свега што Ље благочестиво, честито.

††††

ќтац —тефан Ље упоредио страдаЬе великог ÷ара ЌиколаЉа и цара Ћазара и са наЉновиЉим страдаЬима у ораховачком краЉу рекавши:

-Ќе можемо сви да пролиЉемо крв, Љер нисмо сви достоЉни тога, веЮ само они коЉи имаЉу наЉвеЮу Ъубав и коЉи су наЉдостоЉниЉи, они своЉу крв проливаЉу ’риста ради. ѕа и они коЉи су овде киднаповани и коЉи су страдали у овим краЉевима, очигледно су били наЉспремниЉи да посведоче само зато што су православни, своЉу жртву. ЌемоЉмо издати ни те наше, коЉи су пре пар година овде били узети, они коЉи су убиЉени, немоЉмо и Ьих да изневеримо и попЪуЉемо своЉим неразумЪем, да их издамо тиме што Юемо отиЮи са ових светих простора, тиме што Юемо ову земЪу издати и продати Ље у бесценцену, а она се не може продати. £ер крв Ьихова Ље Ьу запечатила и дала тапиЉу онима да Ље поседуЉу, коЉи Љесу спремни на било какву жртву.

††††

ќтац —тефан Ље рекао да Ље веома значаЉно што Ље —вети ÷ар ЌиколаЉ дошао меРу нас да нас своЉим ликом и делом подсети и упозори да и ми овде требамо положити испит пред Ѕогом:

-“о нас упозорава и ÷ар —вети ЌиколаЉ, дошавши овде, ништа случаЉно, своЉим ликом и своЉим присуством сада меРу нама Ље он овде, заЉедно са —ветом породицом и другим светима из рода нашег и ових коЉи су страдали ’риста ради у овим краЉевима и они су сада са Ьима на Ќебу и гледаЉу нас, да виде какав Юемо испит дати пред Ѕогом за оно што су они своЉу крв пролили. Ќаравно, да бисмо могли да истраЉемо можемо само вером у васкрслога ’риста, Љер он Ље Љедини таЉ вечити, ќн Ље таЉ пут, истина и живот. » велика Ље Ъубав што нас посеЮуЉе овде и почиЬе своЉе ходочашЮе кроз свете косовско-метохиЉеске земЪе, овом народу нашем многострадалном без обзира ко Ље из ког разлога остао, остаЉе и опстаЉе, силом ЅожиЉом и ни длака с главе нам неЮе фалити без ЅожЉег допуштеЬа. » знамо сви овде коЉи смо сада, коЉи смо стариЉи од ове деце, шта смо све пролазили деведесетих година, како нас Ље Ѕог чувао и како Юе нас чувати до краЉа. «ато Ље потребно, стално благодареЬе Ѕогу и светитеЪу цару ЌиколаЉу и ЬеговоЉ светоЉ породици, да се Ьима помолимо, да се укрепимо, да издржимо све недаЮе овога живота, све ово што се ставЪа пред нас воЪно и невоЪно да ми будемо као неки коЉи Юе сутрадан оставити своЉоЉ деци, и на речи и у делу, шта и како треба да живе, шта и како треба да раде. Ќишта друго, него као што су маЉке вековима училе, како Ље маЉка £евросима говорила  раЪевиЮу ћарку да не гледа ни по бабу ни по стричевима веЮ по правду Ѕога истинога. ƒа тако у овоме животу достоЉно живимо, живимо науком истинитом, простом вером, да будемо ми ти коЉи Юемо тако своЉоЉ деци оставити, као што су нама наши преци оставили, као што су они коЉи су прошли јлбанску √олготу, или пролили крв за ослобоРеЬе ове земЪе од “урака, коЉи су Ље натопили. ћноги знаЉу о своЉим дедовима и прадедовима коЉи су дали животе, или су били у тим биткама да сачуваЉу своЉ родни праг. “о Ље знао цар ЌиколаЉ, то су знали сви они коЉи су знали за истиниту веру и то мало су сачували нама. ћало земаЪски, али велико Ље то пред Ѕогом што су себе жртвовали, остали, опстали, нису отишли своЉом воЪом са ових простора. “ако да нас цар ЌиколаЉ укрепи да и ми останемо и опстанемо овде као достоЉни, Љедног дана, своЉих предака-рекао Ље на краЉу отац —тефан.

††††

ѕосле одржане беседе оца —тефана, окупЪени су разгледали фотографиЉе. ƒевоЉчицама су биле наЉзанимЪивиЉе фотографиЉе на коЉим су приказане царске кЮери са луткама и везом, а дечацима фотографиЉе царевиЮа јлексеЉа у игри, али и у строЉу са своЉим вршЬацима. ќдушевЪени су били када су видели да су и царску децу занимале мале ствари, обичне игре као и Ьих данас.

††††

‘отографиЉе Юе и наредних дана бити изложене у ќраховцу, а наредне недеЪе изложба Юе се преселити у ¬елику ’очу.  ако би и Раци ќЎ ,,—ветозар ћарковиЮ“ могли видети, али и становници ¬елике ’оче коЉи нису могли доЮи на изложбу у ќраховац.

25 / 03 / 2017

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0