Srpska

«авичаЉна шетЬа кроз Ааковицу

ќвих дана у Ќишу Ље одржана промоциЉа кЬиге „ћатерин збор“ ¬есне “. “омиЮ, родом из Ааковице на  осову и ћетохиЉи. ќбзиром да Ље збирка песам писана изворним аутохтоним диЉалектом и да Ље стихове казивала сама ауторка жестином срца и мекоЮом сентимента, присутни су се обрели у сопствено обитавалиште душе и маЉчиног скута.  роз ову своЉеврсну песничку шетЬу присутне Ље зналачки спровео ЅоривоЉе ”гриновиЮ, новинар –“—-а док су о кЬизи говорили проф. др ƒрагиша ЅоЉовиЮ и проф. ¬укашин  остиЮ.

††††

ћеРутим, у варош Ааковицу, у свакодневицу, мучан али достоЉанствен живот —рба од турскога вакта па до последЬих дана, увео нас Ље и кроз особености спровео протоЉереЉ ставрофор ћилутин “имотиЉевиЮ, ректор ѕризренске богословиЉе у Ќишу. ѕрота ћилутин Ље као професор ЅогословиЉе у ѕризрену заЉедно са монахом Ќикодимом Аураковим опслуживао Раковачку парохиЉу у другоЉ половини двадесетог века о чему Ље сачинио и драгоцен запис чиЉе нам Ље делове прочитао.

„” Ааковици Љош и данас постоЉи —рпска улица у коЉоЉ Ље настаЬена веЮина српског живЪа, писао Ље прота пред бомбардоваЬе. ” турско време, а и последЬих година до страшног бомбардоваЬа скоро сви —рби живели су у ЬоЉ. ”лица Ље имала велике дрвене капиЉе с обе стране коЉе су се с првим мраком затварале, а зором отварале. ЌоЮу Ље била гето, али и Љедно велико двориште у коме се могло слободниЉе кретати. ” Љедном делу улице Ље црква, са иконостасом и иконама из 1821. године и црквена куЮа у коЉоЉ Ље била српска школа. £ош ћакензиЉева и »рбиЉева су посетиле цркву и школу и свештеника —тевана коЉи Ље у то време служио.  ако Ље црква била од слабог материЉала то се морала чешЮе поправЪати. £едном приликом спремЪен Ље камен и креч за поправку цркве. Ћетописац даЪе прича:“«нано буди како јмет -бег узе камен од цркве Раковачке коЉи су били спремЪени за цркву да се поправи, а он Љи узи за кулу 1885. године, месеца априла 18. у среду. ј –иза-бег креч узе и он за кулу те исте године, Љуна 3-ег. ѕотписа учитеЪ  рста —имиЮ у школи РаковачкоЉ 85-те године, месеца Љуна 20-ог.“ ќво Ље записано у на последЬоЉ страни —рбЪака коЉи Ље издао ћитрополит ћихаЉло 1861. године, а —има »гуманов га поклонио цркви РаковачкоЉ.

«анимЪиво Ље како народ прати шта се дешава са главним актерима народне несреЮе и богоборцима коЉи усташе на  уЮу ЅожЉу .јмет-бег Ље остао без мушких наследника што се за Ўиптере сматра великом казном. –иза Ѕег Ље 1912. године побегао за —кадар где Ље убрзо и умро. »за Ьега Ље остало пет синова са презименом  руезиу или ÷рноглавиЮ, како су се у предратноЉ £угославиЉи презивали.“

ќнда следи набраЉаЬе трагичне судбине свих пет –изиних синова. ќво Ље проти ћилутину испричао 1977. године —танко јндриЮ, пензионисани мутавЯиЉа, у то време председник ÷рквене општине, старац од осамдесет осам година, „коЉи даде своЉе виРеЬе ЅожЉег присуства у нашем народу, а и потврде оне народне пословице:“ зло раРаЬе- готово суРеЬе“. ƒакле, том вером у Ѕога и Мегову правду одржавао се наш народ на страшном косовско-метохиЉском разбоЉишту, Љер Ѕог никоме дужан не остаЉе“.

††††

£ош два необЉавЪена податка о животу —рба у Ааковици прота ћилутин Ље посведочио. „” Ааковици Ље постоЉао обичаЉ све док су тамо живели, да на ЅожиЮ, сви посетиоци Раковачког храма после нафоре приме пола „питарке“, како се лепиЬа зове, и парче свиЬског печеног меса. ќваЉ обичаЉ постоЉи Љош из времена ропства под “урцима, коЉе Ље дуго траЉало, а малоброЉни српски живаЪ ниЉе смео да гаЉи свиЬе у своЉим домаЮинствима. ЌаЉхрабриЉи и наЉспретниЉи су одлазили у неко српско село, обично у ¬елику ’очу, и отуда ноЮу, у Яаковима, да се не види, пребацивали свиЬско месо, на ову Љединствену „агапе“ трпезу, на ЅожиЮ. ќвим „српским причешЮем“ бранио Ље српски народ своЉе памЮеЬе о различитости слободних робова и неслободних господара. ќдговорно тврдим, записао Ље прота, да Ље и данас то радост за све, особито за децу, а може се замислити шта Ље то значило у турско време. ЌиЉе то обично парче меса.  роз Ьега Ље Ааковчанин доживЪавао и своЉу нациЉу и име и предкосовску слободу, с надом да Юе му опет доЮи“.

ƒруга особеност Ље та што Ље само у Ааковици сачувана Љедна предивна песма о цару Ћазару са предивном мелодиЉом. ѕочетком седамдесетих година двадесетог века прота ћилутин забележио Ље ову песму заЉедно са монахом Ќикодимом Аураковим, такоРе професором ЅогословиЉе, са коЉим Ље опслуживао Раковачку парохиЉу.

“ “екст и мелодиЉа Ље прихваЮена од тадашЬих ученика ЅогословиЉе и многе генерациЉе научиле су Ље и са собом однеле из школе у народ, не само у отаЯбини него и у расеЉаЬу. ћузичка група „–енесанс“ изводи ову песму са скраЮеним текстом и измеЬеном мелодиЉом. ќву песму Ље такоРе у своЉ репертоар унео и ƒрагослав ћихаЉловиЮ Ц  анаринац,“ каже професор.

ѕесму су на промоциЉи отпевали садашЬи ученици ЅогословиЉе, а вокалне солисткиЬе „Ќишке девоЉке“ отпевале су косовске старе песме, што Ље незаборав прошлих времена мешало са сетом и радошЮу.

ѕрофесор др ƒрагиша ЅоЉовиЮ подсетио Ље присутне на плач £еремиЉин и Мегошев плач као наЉвеЮи плач за  осовом, а потом додао да су и песме ¬есне “омиЮ елегиЉа завичаЉа, Љер чуваЬе матерЬег Љезика песнички Љезик постаЉе и плач душе. ѕравославни мотиви исписани Љужно метохиЉским диЉалектом посебна су поетика : ¬еЪигдан, АутРевдан, ¬рбица, ћетохоЪетка, –аовац (ќраховац), а свему томе супротставЪена Ље јмерика као антипод. «начаЉ оваквог начина певаЬа професор ЅоЉовиЮ подвукао Ље речим „јко сачувамо материн збор, сачували смо наду“. ѕрофесор ¬укашин  остиЮ додао Ље да су песме наративне са лирским субЉектом. “о потврРуЉу и називи песама“—рпска улицо, у Ааковици, ти не си умрела“, „—тара чаршиЉа у Ааковицу“ и друге. ” песми „” Ѕел д’н повише неба“†† песникиЬа нас подсеЮа на игуманиЉу “еоктисту и Ьено мало стадо коЉе су остале да у Ааковици чуваЉу жижак наде у манастиру ”спеЬе ѕресвете Ѕогородице.

ћатерЬим збором ¬есна “. “омиЮ исписала Ље живот свога града, свога народа, свог детиЬства ,поменула Ље сва давно заборавЪена имена, занате коЉи су давно нестали, заЉедничке радости —рба коЉе су одласком са огЬишта угаснуле, овековечила Ље Ааковицу коЉа Ље „од човека саздана“. —ав таЉ излив душе Љесте заправо Ьен разговор са Ѕогом, како и сама каже у песми „—’с Ѕога зборим“.

„ ¬есна се присеЮа завештаЬа светог —имеона „Ќарод Ље траЉниЉи од сваке државе.  ад- тад народ Юе се споЉити као вода, чим пукну бране коЉе га раздваЉаЉу.ј Љезик, чедо моЉе, Љезик Ље та вода увек иста са обе стране коЉи Юе као тиха и моЮна сила, коЉи брегове рини, опет споЉити народ у Љедно отачество, у Љедну државу...“ записала Ље у рецензиЉи проф. др ƒаринка ¬учиниЮ.

30 / 03 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0