Srpska

,,—ѕќЌј,, као Љака веза —рба из ћакедониЉе са  осовом и ћетохиЉом

–азговор са ћилутином —танчиЮем, председником  ултурно-информативног центра —рба у –епублици ћакедониЉи ,,—пона,, приликом Ьегове посете  осову и ћетохиЉи

Ќа Љедно од многоброЉних путоваЬа по  осову и ћетохиЉи, и овога марта, Ље ћилутин —танчиЮ из —копЪа, повео десетак чланова,  ултурно-информативног центра —рба и –епублици ћакедониЉи „—пона”, на чиЉем Ље челу као председник веЮ неколико година. —воЉа путоваЬа, у последЬе време чланови ,,—поне,, усклаРуЉу са поклоничким путоваЬима организациЉе ,,—ви за  осмет,, из Ѕеограда. ” току године ,,—пона,, организуЉе по неколико хуманитарних акциЉа за српски народ у ћакедониЉи као и за социЉално угрожене породице на  осову и ћетохиЉи. —а ћилутином —танчиЮем, коЉи Ље поред водеЮе улоге у активностима ,,—поне,, активно присутан у животу канонске ќхридске архиепископиЉе —рпске ѕравославне ÷ркве, великим борцем за права и очуваЬе идентитета —рба у ћакедониЉи, разговарали смо о животу, али и проблемима —рба у ћакедониЉи.

††††

„есто сте на  осову и ћетохиЉи, и широкогрудо помажете наш народ, разноразним акциЉама. ј тамо, у ћакедониЉи и ви се среЮете са многим проблемима.  ако —рби у ћакедониЉи живе?

†††† ” условима врло специфичног друштвено-политичког миЪеа, коЉи по много чему карактерише ћакедониЉу у читавом периоду од издваЉаЬа из Љугословенске федерациЉе, део српског народа, изложен Ље сталноЉ, снажноЉ, вишедецениЉскоЉ асимилациЉи, започетоЉ Љош из времена комунизма.

†† „иЬеница Ље да се Љедан броЉ —рба у ћакедониЉи асимиловао, а како се они коЉи покушаваЉу да сачуваЉу своЉ идентитет боре и какву улогу у томе има ваш ÷ентар?††††††††

†† -ѕод варЪивим и недовоЪно утврРеним приступима матице у зависности од политичких ЂбоЉаї власти у Ѕеограду, однос према —рбима у овоЉ земЪи као да погодуЉе том суровом процесу. ћеРу 20-так разних удружеЬа и асоциЉациЉа у ћакедониЉи, делуЉе и наш српски  ултурно-информативни центар „—пона” у —копЪу. ,,—пона,, Ље основана 2005. и од тада све активности су у знаку непрестане борбе, често без икакве подршке. јли, и у наЉтежим искушеЬима, „—пона” истраЉава, Љер унутрашЬа подршка постоЉи и место Ље где —рби могу да се друже и пронаРу подршку у опстанку.

††††

” ,,—пони,, има пуно младих, што се може видети и на овим посетама  осову и ћетохиЉи?

†† -ƒа, од младих волонтера нам стиже и наЉвеЮа помоЮ, подршка. “о су образовани активисти, своЉеврсни сабораци, коЉи кроз програмске активности, без подршке са стране, учествуЉу у одбрани сопственог идентитета. ќви млади Ъуди, су окупЪени око „—поне“, када не постоЉи буквално никаква друга основа и институциЉа коЉа може да окупЪа српску младеж. £ер не постоЉи ÷рква, нема фолклорног друштва, нема основне ни средЬе школе на српском Љезику у —копЪу, па своЉ идентитет и кураж за додатну активност често пре свега граде након самог одласка на  осмет.

,, —пона,, има и своЉ саЉт на српском Љезику?

†† -»ма, али веЮ скоро три године, ÷ентар Ље без икакве подршке ресорног ћинистарства културе из матице, иако информише на српском, порталом „—поне” (www. srbi.org.mk) и доскора часописом „—лово”. ѕортал ,,—пона,, и часопис —лово су у пионирском подухвату покренути 2006. године. » сада без подршке, саЉт Ље Љедини прави информативни извор на српском Љезику у ћакедониЉи и као осавремеЬени и редизаЉнирани, садржаЉно Ље богатиЉи и ажурниЉи.

†††† ††,,—пона,, како се може видети и на саЉту, организуЉе различите културне манифестациЉе, окупЪаЬа, дружеЬа?

†† - ” ÷ентру ,,—пона,, од 2010. професори одржаваЉу и бесплатне часове факултативне наставе за полазнике различитог узраста у —копЪу и у селима  учевиште на —копскоЉ ÷рноЉ гори и –ечица код  уманова. ‘акултативна настава ниЉе прекидана, иако Ље финансиЉска подршка за таЉ део активности неустаЪена и често обуставЪана.  ао независна граРанска асоциЉациЉа, „—пона” делуЉе афирмишуЮи низом активности културне и духовне вредности —рба, одупируЮи се политичким притисцима за било чиЉе страначко туторство, што Ље у доброЉ мери и цена тих „заобилажеЬа“ у суфинансираЉуЮоЉ подршци. ќд осниваЬа ÷ентар нема било какву институционалну подршку власти ћакедониЉе. ѕрактично, рад и учинак —поне у протеклом периоду, иако сада без икакве подршке, обЉективно Ље, без лажне скромности, на нивоу домета добро финансираног државног културног центра. ” склопу активности на спровоРеЬу проЉеката програмског деловаЬа „—поне”, у ÷ентру Ље, а затим у алтернативним центрима културе, у главном граду ћакедониЉе, организовано више од 60 кЬижевних радионица обрадом дела истакнутих српских стваралаца. ѕриреРено Ље 20-так ликовних изложби, низ песничких вечери, сусрета и промоциЉа кЬига, 20 филмских проЉекциЉа, десетак трибина, представЪаЬа туристичких потенциЉала центара из —рбиЉе...

††††

ћало пре споменусте да су —рби у ћакедониЉи ускраЮени и за своЉу цркву.††  ако то обЉашЬавате, ако знамо да у ћакедониЉи има много древних српских, православних храмова?

†† -” ћакедониЉи Ље за —рбе посебно болно питаЬе вредних српских споменика културе, древних храмова, у условима познатог вишедецениЉског црквеног раскола. —ви храмови су у владавини неканонске ћѕ÷, док канонска ќхридска јрхиепископиЉа, при ѕеЮкоЉ ѕартиЉаршиЉи, своЉа ЅогослужеЬа изводи у параклисима, по становима и куЮама, викендицама, будуЮи да државне власти у —копЪу одбиЉаЉу да региструЉу Ьено деловаЬе. » поред успоставЪаЬа канонског поретка у таквим околностима, чиЬеница Ље да —рби, као своЉеврсни заложници вишедецениЉског нерешеног раскола, обЉективно, немаЉу могуЮности за нормалан верски живот. ћакедониЉа Ље потписница ≈вропске повоЪе о Ъудским правима, али по овом питаЬу —рби у овоЉ земЪи у 21 веку, остаЉу ускраЮени за наЉосновниЉе Ъудско право, слободу вероисповести. ќво специфично стаЬе Ље веома тешко практично обЉаснити, Љер Ље све на први поглед „исто и нормално“. Ќе постоЉи видЪиви прогон, али како обЉаснити чиЬеницу да поред толико српских светиЬа на овом протору, немамо могуЮност да у немаЬиЮким задужбинама,,свети принос у миру узнесемо,,...

”пркос многим тешкоЮама и препрекама, ви организуЉете и спроводите многе хуманитарне акциЉе.  ако то успевате?

-ћи се кроз рад увек нечему новом надамо, некада и несвесни како успевамо да и ово мало урадимо, истакнемо, забележимо. Ќешто кроз рад, хуманитарне активности... нешто кроз записе по  осмету, сусретаЬима с Ъудима у честим походима, упознаваЬем, сталним учеЬем од наших Ъуди у тешким искушеЬима... Ќаше културне, али хуманитарне активности, на прикупЪаЬу помоЮи за социЉално угрожене, сиромашне, српске породице, не само у ћакедониЉи, него и на  осову и ћетохиЉи, наставЪамо не смаЬеним интензитетом. ”век има Ъуди коЉи нас подрже, помажу.

†† Ўта ¬ас и друге Ъуде из —поне мотивише да кренете пут  осова и ћетохиЉе?

-«нате, нисам и нисмо свесни како су нити коЉе су повезивале народ са обе стране Ўар-планине (Ўаре), некако покидане... ƒа ли због рата, нових подела, разграничеЬа, да ли због медиЉског боЉеЬа стаЬа у искривЪеноЉ слици? ” сваком случаЉу потребно Ље одважити се и кренути Љеданпут пут  осмета, дали са хуманитарцима ,,—рби за —рбе,, да ли са ,,ƒелиЉама,, да ли са ОириЮем из организациЉе ,,—ви за  осмет,,... и доживети таЉ неописиви осеЮаЉ пуноЮе времена и простора. Ќешто налик осеЮаЉу у времену и овог великог поста по речима оца Ўмемана, –адосна туга, или —еЮаЬе на будуЮност.

†††† » какав Ље осеЮаЉ бити, боравити, на  осову и ћетохиЉи?

-Ѕоравак на  осмету вам Ље нешто попут саме ≈вхарситиЉе. £ер Ље осеЮаЉ таЉ, нити си на земЪи, нити си на небу, негде измеРу. £ер, како другачиЉе да стихове £еванРеЪа видиш у животу, у очима Ъуди, као да су за Ьих писани, у ЋипЪану, ќраховцу, „аглавици... па и тамо где их више нема, у  осовом поЪу, ќбилиЮу... Ќаша актуелна последЬа путоваЬа смо усмерили са организациом ,,—ви за  осмет“ управо због узаЉамног дружеЬа, упознаваЬа, али и слике ангажоваЬа, истраЉности и помоЮи коЉу ова организациЉа видЪиво споводи, и коЉа оставЪа утисак сваком новом посетиоцу из ћакедониЉе...

†††† »ако живимо раздвоЉени Ўар-планином како рекосте, а имамо и неке сличне, можда донекле и исте проблеме, шта бисте поручили —рбима на  осову и ћетохиЉи, а опет да то буде порука и —рбима у ћакедониЉи?

††††

Ўто се поруке тиче, некада и немам те праве речи, нисам свестан година коЉе пролазе, и свесности шта смо то учинили у нашим животима, у нашем добу, наших дана... »маЉмо увек на уму да Ље активност од пресудног значаЉа за опстанак, за свесност живота достоЉан човека, ако се тако можемо назвати, ми деца овог века, кад нас запЪускуЉу утицаЉи западних струЉа...Ќису бадава песници предвидели наше дане, нису —олунци осеЮали онакав полет и храброст, да бисмо ми данас дисали ту слободу, крвЪу стеченом.
» тако, док наше време цури, шта смо учинили? Ўта смо допринели?  акво смо прегнуЮе изнели, какву муку претрпели? —амо пореРеЬа ради, сетимо се како Ље за то неко време, у оно (не)време Мегош спевао √орски виЉенац, АорРе —копЪанче четовао у биткама на √углину, ѕетраЪици и „елопеку 1905. године. ”мро Ље од последица дуготраЉног четоваЬа, и нарушеног организма, услед дугог живЪеЬа на отвореном, под лошим временским условима...ј ми? √де смо ми? ѕослужим се тако мудром главом Мегошевом, том величином, и нас тако несреЮних и малих.

ј Ља што Юу, али са киме Юу?

ћало руках, малена и снага,

Љедна сламка меРу вихорове,

сирак тужни без нигдЉе никогаЕ

ћоЉе племе сном мртвиЉем спава,

суза моЉа нема родитеЪа,

нада мном Ље небо затворено,

не прима ми плача ни молитве;

у ад ми се свиЉет претворио,

а сви Ъуди паклени духови.

÷рни дане, а црна судбино !

ќ кукавно —рпство угашено,

зла надживЉех твоЉа сваколика,

а с наЉгорим хоЮу да се борим !

ƒа, кад главу раздробиш тиЉелу,

у мучеЬу издишу членовиЕ

†† Ћежу ми тако ови стихови , Љер истину волим и зборим и молим Ље да нам обасЉа дане ове пуне неке симболике, и нашег кратковида...

04 / 04 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0