Srpska

»зложба фотографиЉа царске породице –оманов у ЌемаЬиЮкоЉ ¬еликоЉ ’очи

Ќа отвараЬу о царскоЉ породици беседио архимандрит —ава £аЬиЮ, игуман манастира ƒечани

††††

ѕосле ќраховца, изложба о породици последЬег руског цара ЌиколаЉа ƒругог –оманова, у понедеЪак, 3.априла, Ље отворена у ¬еликоЉ ’очи у просториЉама ќЎ,, —ветозар ћарковиЮ". Ќа отвараЬу Ље о царскоЉ породици –оманов, вези —рбиЉе и –усиЉе, несебичноЉ помоЮи —рбиЉи у ѕрвом —ветском рату, али и о новомученицима косовским оцу ’аритону и оцу —тефану говорио игуман манастира ¬исоки ƒечани, архимандрит —ава £аЬиЮ.

††††

ќтвараЬу Ље присуствовао и парох великохочански протоЉереЉ ставрофор ћиленко ƒрагиЮевиЮ, сви ученици и наставници ове школе, али и ученици и професори из √имназиЉе у ќраховцу. ††ќтац —ава Ље нагласио да —ветог –уског ÷ара ЌиколаЉа ƒругог –оманова много тога везуЉе са нашим народом, и да данас, посебну улогу, у неговаЬу Ъубави и приЉатеЪства, коЉе постоЉи измеРу српскога и рускога народа, има —ретеЬски манастир из ћоскве са сабратом Љеромонахом »гнатиЉем Ўестаковим коЉи Ље послао изложбу о царскоЉ породици –оманов. ќтац —ава Ље подсетио присутне:

  • —амо Ѕог зна колико Ље хришЮана пострадало за време –еволуциЉе, и то страдаЬе руског народа Ље Љедно велико искушеЬе коЉе Ље задесило –усиЉу. јли као што све бива са ЅожЉим промислом ниЉедно страдаЬе ниЉе ради страдаЬа, веЮ да би се, као што после ¬еликог ѕетка долази ¬аскрс, проЉавила сила и васкрсеЬе. ƒанас смо сведоци да у –усиЉи имамо Љедан процват хришЮанске вере, Љедно васкрсеЬе хришЮанске вере. Ќикада се више цркава ниЉе градило, никада ниЉе било толико духовне обнове и труда и –уска црква данас у пуноЉ снази сведочи ’риста. Мена сила и снага управо почива на крви и страдаЬу тих —ветих –уских Ќовомученика, на челу са царским Ќовомученицима, царем ЌиколаЉем и Ьеговом породицом. —а Ьима Ље и започело то страдаЬе коЉе Ље траЉало све до пада атеизма и комунизма у –усиЉи пред краЉ осамдесетих година.

††††

√овореЮи о братскоЉ вези —рбиЉе и –усиЉе и великоЉ Ъубави цара ЌиколаЉа према српском народу отац —ава Ље, истакао важност помоЮи руског цара у ѕрвом светском рату :

  • ÷ар ЌиколаЉ Ље примио писмо и апел, коЉи Ље послао престолонаследник јлександар у ѕетербург и уверавао Ље јлександра, да Юе –усиЉа све учинити да се што пре заустави таЉ сукоб са јустриЉом. јли, када веЮ ниЉе било могуЮе, –усиЉа Ље ушла у рат на страни —рбиЉе, да би заштитила —рбиЉу. “е везе —рбиЉе и –усиЉе су биле веома Љаке, зато што Ље –усиЉа видела српски народ као Љедан блиски, словенски, православни народ, коЉи Ље био окружен интересима разних светских сила и коЉи Ље био на путу велике експанзиЉе аустроугарског царства према истоку. » зато Ље у –усиЉи постоЉала веома приЉатеЪска атмосфера према —рбиЉи, према српском народу, и цар ЌиколаЉ сам, иако –усиЉа ниЉе била спремна за Љедан такав рат, за Љедан такав сукоб, показао Ље воЪу и жеЪу да помогне у борби српског народа за слободу. £ер —рбиЉа Ље била нападнута, ниЉе ушла у рат као нападач, веЮ се бранила. ѕосле видимо бригу рускога цара и након повлачеЬа српског двора, ¬ладе и воЉске преко јлбаниЉе и даЪе према  рфу у √рчкоЉ и отвараЬу —олунског фронта. –усиЉа Ље ту много учинила.  ада се српска воЉска нашла на албанскоЉ обали, ниЉе било извесно ко Юе Ље превести, ко Юе Ље евакуисати одатле, и тада Ље –усиЉа упутила поруку савезницима у ѕрвом светском рату да, уколико не помогну српскоЉ воЉсци и српском народу, коЉи се нашао у таквоЉ систуациЉи и не превезу их на териториЉу √рчке, да Юе –усиЉа склопити сепаратни мир са Ќемачком. “име су подстакнуте и ‘ранцуска и »талиЉа да пошаЪу своЉе бродове и тако Ље српска воЉска евакуисана, наЉвеЮим делом на  рф, и после одмора и повраЮаЉа снаге своЉе и реорганизациЉе, наша воЉска Ље преко —олунског фронта, заЉедно са осталим савезницима, кренула у ослобаРаЬе српских земаЪа, што Ље довело до коначне победе на овим просторима. “ако да Ље ту велика улога —ветога ÷ара ЌиколаЉа.

ќтац —ава Ље такоРе говорио о великоЉ пожртвованости царице јлександре и Ьених Юерки током ѕрвог светског рата, када Ље много раЬеника допремано са фронта, што се може видети и на многим фотографиЉама где су оне приказане у болничкоЉ одеЮи краЉ болесничких постеЪа:

††††

- ÷арица јлександра Ље доста учинила да се помаже раЬеницима, тако да Ље Љедан део ÷арске палате био претворен у болницу. ќлга и “атЉана су учествовале у наЉтежим операциЉама, бринуле се о раЬеним воЉницима, радеЮи често и наЉтеже послове, гледаЉуЮи страшне сцене ампутациЉа. Ѕило Ље доста тешко, али оне су храбро носиле крст свога народа. ÷арица Ље организовала да се воЉницима на фронт шаЪе —вето писмо, да се шаЪу иконе и да воЉници знаЉу да царска породица брине о Ьима.

††††

ћеРутим, 1917. цар се повлачи са престола, у нади да Юе се ситуациЉа коЉу су анархисти, изазвали у земЪи, смирити. Ќо они су користеЮи ратна страдаЬа и сваЪуЉуЮи сву кривицу на цара и Ьегову породицу, изазвали стаЪинистичку револуциЉу и цара и Ьегову породицу склонили Љедно време у ÷арско село, а потом у унутрашЬост –усиЉе где су 1918, 17. Љула мучки убиЉени у »патиЉевом дому од стране комесара £уровског и Ьегових воЉника. ќни су били груби према царскоЉ породици, у сред ноЮи повели да их фотографишу у Љедну подрумску просториЉу, пореРали их, извадили оружЉе и убили их, а потом су Ьихова тела однели на неку ливаду, запалили, бацили у Љаму и полили кречом.

††††

- «анимЪиво Ље, рекао Ље отац —ава- да се поштоваЬе према ÷арским Ќовомученицима врло брзо проширило на териториЉу —рбиЉе, где су дошле многе избеглице из –усиЉе, посебно броЉна црквена лица, епископи, свештеници, монаси. ќни су пренели поштоваЬе према ÷арским Ќовомученицима у —рбиЉу. “о Ље Љош Љедна, додатна, веза коЉа нас везуЉе за цара ЌиколаЉа и Ьегову породицу.

√овореЮи о животу цара ЌиколаЉа, отац —ава Ље на првом месту истакао цареву велику везаност и Ъубав према породици, царици јлександри, Юеркама ќлги, “атЉани, ћариЉи и јнастасиЉи и сину јлексеЉу, што се може видети и на изложеним фотографиЉама:

††††

- «а разлику од других царева, коЉи су били заузети државним пословима, цар ЌиколаЉ Ље много времена проводио са породицом, са своЉом децом. «бог тога Ље био критикован. »ма много слика на коЉима се они играЉу. “акоРе су Љако лепе слике на коЉима су Ьихова летоваЬа на  риму, у дворцу ЋивадиЉа, на Ьиховом броду Ўтандарт, где су често боравили, путовали, исто тако у ÷арском селу ЬиховоЉ омиЪеноЉ резиденциЉи где су живели... √отово наЉмаЬе времена су проводили у ѕетербургу званичноЉ резиденциЉи царева. —ама царица ниЉе желела те велике палате. ¬ише Ље волела да да живи у скромноЉ породичноЉ атмосфери.

††††

ѕо речима оца —аве, што Ље поткрепио и многоброЉним примерима, страдаЬе руског народа, коЉе Ље започело страдаЬем царске породице –оманов, довело Ље до процвата руске цркве:

- —традаЬе руског народа Ље довело до процвата руске цркве и до обнове руске државе, посебно последЬих година. “ако се надамо да и ова страдаЬа коЉа ми пролазимо и коЉа смо пролазили треба да нас науче да се духовно обновимо и да наРемо духовну снагу и да покажемо Љедан хришЮански однос не Љеднога гнева, ЪутЬе, беса, горчине, Љер то ниЉе хришЮански, веЮ да прихватимо то као горак лек, нешто што Ље √оспод допустио, да би смо се ми учврстили у своЉоЉ вери и да бисмо више размишЪали о Ѕогу.

ќтац —ава Ље после приче о –омановима, одгледао изложене фотографиЉе, попричао са Рацима, упутивши им позив да са своЉим наставницима доРу у посету манастиру ¬исоки ƒечани. ѕотом Ље у школскоЉ зборници разговарао са директорима основних школа и √имназиЉе из ќраховца и ¬елике ’оче. ќни су му изнели и своЉе свакодневне проблеме, коЉи се, како Ље после разговора, рекао отац —ава ,,могу решити Љедино уз ЅожЉу помоЮ, слогу и меРусобну Ъубав меРу Ъудима“.

11 / 04 / 2017

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0