Srpska

¬оЉник —амуил

††††

„удесни животни пут јлексеЉа »вановича ћаЪкова из глувог мешчерског сеоцета, коЉи Ље постао монах —амуил у —авино-—торожевском манастиру.

ƒетиЬство

ЅудуЮи монах —амуил (ћаЪков) се родио у породици тесара, недалеко од града —пас- лепики, у –ЉазанскоЉ области.

»мао Ље тежак живот. –одитеЪи су се упокоЉили када Ље јлексеЉ имао 11 година (тада су веЮ породично живели у ћоскви). ѕеторо сирочади Ље гладовало, трудили су се, радеЮи код комшиЉа, да зараде за живот. ” школи Ље јлексеЉ био одличан Рак. —оба Ље била испуЬена дипломама коЉе су сведочиле о Ьеговом успеху (тада су их тек увели).

–ат

††††

ѕочетак ¬еликог ќтаЯбинског рата јлексеЉ Ље дочекао у школи. —уРено му Ље било да проРе наЉтеже битке код  урска. Ѕез обзира на сву тежину воЉног периода, за јлексеЉа Ље, према Ьеговим речима, после гладне ћоскве, наступио „одмор“ : увек Ље био обучен и макар некако нахраЬен.

£едном Ље на фронт приспела пошиЪка од Ьегове баке ѕараскеве, коЉа Ље тада имала веЮ сто година. ” пакету су били двопеци и дечиЉе фланелно Юебенце. ƒвопеци су одмах поЉедени, а Юебе Ље јлексеЉ сачувао. —а разлогом.  ада су почели да деле обуЮу, ниски јлексеЉ коЉи носи броЉ 39, задесио се без одговараЉуЮег пара обуЮе: остали су само броЉеви 38 и 43. “ада му Ље Юебе добродошло Љер Ље направио два пара обоЉака, за ципеле веЮег броЉа.

“опло и удобно Ц цео рат Ље пребродио тако. £едан комад Ље остао за шал.  омандант му Ље често нареРивао: „¬одниче ћаЪков, закопчаЉте се“, Ц широка крагна Ьеговог шиЬела Ље тако штрчала, да се чинило да горЬе дугме ниЉе закопчано. Ќа то би ћаЪков увек одговарао: „«акопчан сам.“ “ако му Ље Ъубав веруЉуЮе баке помогла да преживи рат.

Ќа фронту се показало да су сви били верници. ћонах —амуил се присеЮа: Ђ—едимо у рововима, а пред нама леже раЬеници и стеЬу: „ЅраЮо, будите милостиви.“ «а мене Ље то било сведочанство, да они коЉи моле за помиловаЬе, имаЉу вереї.

„уда

£едном приликом јлексеЉ Ље седео у рову, а било Ље то само пошто Ље дошао на линиЉу фронта. –азмишЪао Ље: „Ќемца Љош нисам видео“. Ѕио Ље низак растом. ѕодигао се да изаРе из рова и тог тренутка му Ље метак погодио шлем. ƒа Ље био виши растом, метак не би заобишао чело.

ƒругом приликом се јлексеЉу толико спавало, да Ље било где могао да утоне у сан.  ада се пробудио, угледао Ље себе затрпаног земЪом и граЬем. Ѕило Ље бомбардоваЬе, а он Ље тако чврсто спавао да ниЉе ништа чуо. —вуда около су били кратери, а он ниЉе ни огреботину задобио.

ѕовреда

„”стрелина горЬе треЮине десне бутине“, Ц присеЮа се монах —амуил диЉагнозе са фронта и смеЉе се. ѕузио Ље и доспео под ватру снаЉпера. ѕомислио Ље како умире и сетио се: пред кончином треба све ближЬе замолити за опроштаЉ. ћислено Ље почео да тражи опроштаЉ од баке. ƒуго су се опраштали, а онда се сетио да су ту и други блиски Ъуди: „—естро “амара, опрости. Ѕрате —ергиЉе, опрости. Ѕрате ћихаиле, опрости...“ ѕосле неког времена отворио Ље очи и помислио: „√де сам? Ќа небу или земЪи?“ „уле су се експлозиЉе граната, прашина Ље летела у лице Ц Љош Ље жив! ѕузи, проналази медицинску сестру, тражи да га прегледа, меРутим сестра одбиЉа, рекавши како он ниЉе из Ьеног одеЪеЬа. Ќа краЉу Ље проналази своЉе, коЉи су га збринули: повреда ниЉе била опасна. »стина, свеЉедно Ље био ослобоРен воЉне службе.

 ако се разгорела вера

јлексеЉ ниЉе био оцрковЪен и о вери Ље мало шта знао, али Ље крст на врату увек носио. £едном приликом, током рата, задесио се на брдашцету и угледао Ље испод спаЪено село и недирнути храм. ¬реме Ље било променЪиво Ц час сунце, час облаци. „ќдЉедном, Ц присеЮа се монах —амуил, Ц облаци су се разишли, сунчани зрак Ље пао на куполу храма и тако Љако засиЉао, а у моЉоЉ души се поЉавила неописива радост, права благодат. —тоЉим и не могу да се померим с места. “ек сам после схватио да Ље тада у мени проклиЉала вера“.

¬олите своЉе неприЉатеЪе

” ЉеданаестоЉ години, Љедан вршЬак Ље Љако претукао јлексеЉа. јлексеЉ, мада низак растом, био Ље у одличноЉ физичкоЉ форми, и могао Ље тако да узврати да би молили да престане. ћеРутим, када га Ље вршЬак претукао, јлексеЉу Ље дошла мисао: „ ’аЉде да му не узвратим“. ќд тада он никада, ни Љедном човеку ниЉе одговарао на зло. ћа колико да су га вреРали, понижавали, па и тукли Ц све их Ље оставЪао без одговора. јлексеЉ Љош ниЉе ишао у храм, али ову хришЮанску заповест Ље строго испуЬавао Ц осеЮао Ље да му Ље душа од тога ближа Ѕогу. ” храм Ље први пут дошао тек у 48. години.

ѕосле рата

–адио Ље као инжеЬер-технолог у фабрици у ћоскви. Ѕио Ље ожеЬен, и Юерка Ље веЮ одрасла. ∆ена «инаида Ље била лепотица чисте душе, удала се за Ьега у 33. години. £ако га Ље волела, али Ље то скривала због своЉе скромности. ЌаЉважниЉе у породици, према речима монаха —амуила било Ље повереЬе. ” ЬеговоЉ породици владала Ље атмосфера посебног повереЬа.

††††

«инаида Ље боловала од асме. £едном приликом када им Ље дошао доктор у посету, она Ље рекла: „£а Юу се снаЮи, али како Юе муж?“ ќн Ље преживео несреЮу, остао са Љедним бубрегом, унутра Ље све било израЬавано...ƒоктор Ље отишао, а после неких сат времена «инаида Ље пришла јлексеЉу и саопштила му да умире...“ако се и упокоЉила, на Ьеговим рукама. јлексеЉ Ље замолио у мртвачници да Ље не односе три дана, а за то време он ниЉе Љео, ни спавао, молио се за Ьу. ”брзо Ље и Юерка погинула. “ако Ље јлексеЉ остао сам.

ѕрви пут у храму

Ќеким случаЉем, Љедног топлог дана, са приЉатеЪем Ље ушао у храм и изашао одатле након двадесет минута: било му Ље тешко да се дуже тамо задржи. јли, пошто Ље неколико дана након тога ушао у храм, будуЮи монах —амуил Ље провео тамо читавих пет сати, и чинило му се мало. ѕоследица тога Ље било да Ље он дуго био прислужник у олтару у измаЉловском храму –оРеЬа √осподЬег.

ћонаштво

£ош док Ље био на послушаЬу црквеЬака, јлексеЉ »ванович Ље идаЪе био обични мирЉанин. ƒесило се да Ље Ьихову парохиЉу посетио познати схиархимандрит »лиЉа (Ќоздрин).  ада Ље јлексеЉ прилазио старцу по благослов, оваЉ га Ље три пута назвао ЌиколаЉем. јлексеЉ се изненадио, а Љедна стара монахиЬа му Ље рекла да Юе вероватно постати монах.

ќбукао се у анРеоски лик у ќптиноЉ пустиЬи из руку самог старца »лиЉе. ѕошто Ље јлексеЉ тада веЮ имао 79. година, решили су да га одмах замонаше у малу схиму. ∆елели су да га назову ЌиколаЉ, али су ипак нарекли име —амуил. —амуил се прво вратио у храм –оРеЬа √осподЬег, али после неког времена, пошто Ље често посеЮивао —авино-—торожевски манастир и прилепио се свом душом ка тоЉ обитеЪи, примЪен меРу братиЉу. —ада монах —амуил има 92. године.

—ергеЉ Кубимов
—а руског »ва ЅендеЪа

ѕравославна ћосква

09 / 04 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0