Srpska

»лиЉа и путници-убожЉаци

—ви знаЉу за —ерафима —аровског. —ви православци и мноштво хришЮана других конфесиЉа.  ао и сви они коЉи се баве руском историЉом. » Љош Ц продавци икона и црквених кЬига, чак и ако нису крштени. » многи, многи други знаЉу за старца коЉи Ље целог живота избегавао да буде славан и познат. ћного маЬе Ље позната ƒоситеЉа  иЉевска, премда Ље управо ова светица благословила двадесетдвогодишЬег ѕрохора ћошЬина (потоЬег старца —ерафима) да оде у —аров.

ћноги знаЉу за девоЉку-хусара Ќадежду ƒурову, барем на основу „’усарске баладе“. ј девоЉке коЉе се криЉу под мушким именом, али не меРу хусарима, веЮ у монаштву, познате су само на основу древних житиЉа. Ўто се више приближавамо данашЬем времену, тим Ље маЬе ове екстравагантности. јли се ипак дешава. ƒоситеЉа (у свету Ц ƒариЉа), коЉа Ље родом била од рЉазанских племиЮа, у детиЬству Ље васпитавана при манастиру. ¬ративши се у породицу ниЉе могла да се навикне на поредак живота у свету и као млада Ље побегла од куЮе. Ќа монаштво се у то време, без обзира колико некоме може бити чудно да то чуЉе, ниЉе гледало благонаклоно. ћлад човек Ље тешко могао да се замонаши. ƒариЉа Ље под мушким именом почела да проводи живот младиЮа-затворника у близини  иЉева Ц у  итаЉевоЉ пустиЬи. ѕостриг с мушким именом и у мушком обличЉу обавЪен Ље по заповести царице £елизавете лично. “ек много времена после смрти сазнало се да Ље ƒоситеЉ-затворник Ц девоЉка ƒоситеЉа. ”мрла Ље кад ЉоЉ Ље било 55 година. Ќису сви чули за Ьу, али Ље управо она благословила —ерафима да иде у —аров да тамо носи монашки крст.

ѕриближавамо се извесном закону коЉи треба да формулишемо и да га потврдимо. «акон Ље следеЮи: велике Ъуде за коЉе сви знаЉу на труд су подстакли, благословили су их и помогли су им неки маЬе познати или потпуно непознати свеци. ƒругим речима, »лиЉа ћуромец лежи на пеЮи док га неки безимени „путници-убожЉаци“ не подигну на чудесан начин и не исцеле на добробит целе напаЮене земЪе. —ад Юемо потражити Љош неки пример.

«а —илуана јтонског зна маЬе Ъуди него за —ерафима —аровског. јли ипак зна. ”право кроз Ьега Ље —вети ƒух изговорио кратке речи упуЮене свим веруЉуЮима до свршетка света: „ƒржи своЉ ум у паклу и не очаЉаваЉ.“ ”право се —илуан даноноЮно молио Ѕогу да √а спознаЉу сви земаЪски народи у —ветом ƒуху. ћолио се за живе, умрле и Љош увек нероРене. ћоже се реЮи да кЬигу „—тарац —илуан“ коЉу Ље написао ученик старца архимандрит —офрониЉе, треба да прочитаЉу сви они коЉи умеЉу да читаЉу. ќваЉ човек коЉи Ље роРен у сеоскоЉ породици у “амбовскоЉ губерниЉи од детиЬства Ље дубоко размишЪао о смислу живота. –уси имаЉу такав обичаЉ. ∆иви тако човек, помаже оцу на Ьиви, ради у домаЮинству, а у души му не да мира мисао: зашто Ъуди живе? ” чему Ље смисао живота? ќткуд зло? √де се може наЮи светост? ќд тога човек може да оде у револуционаре, а може постати и путник-боготражитеЪ. ќваЉ душевни немир Ље своЉствен и Љеретику-грофу Ћаву “олстоЉу и £овану  ронштатском. » —илуан (пре монаштва —емоЉон) Ље био Љедан од таквих. Ѕио Ље спреман да оде на краЉ света да наРе смисао живота и истину. ƒобро Ље што Ље недалеко од места у коЉем Ље роРен живео подвижник £ован —езЉоновски. ѕредиван подвижник, Љедан од синова —вете –усиЉе, Љуродиви.  ад Ље сазнао за чуда коЉа чини свети старац, коЉи Ље осим тога донедавно живео у близини, —илуан Ље схватио да истину не треба да тражи у далеком краЉу, у £ерусалиму или негде другде. » у Ьему се родила жеЪа за монаштвом кад се упознао с локалним подвижником. » тако се потврРуЉе шема: —илаун Ље као »лиЉа, £ован Ље као „путници-убожЉаци“. ћноги знаЉу за —илуана, а за £ована не зна скоро нико. Ќезнани праведник даЉе подстицаЉ праведнику за коЉег Юе сви чути.

††††

»демо даЪе. «а јмвросиЉа ќптинског зна више Ъуди него за —илуана јтонског, и можда ништа маЬе него за —ерафима —аровског. ќн Ље прототип кЬижевног лика старца «осиме из бесмртног романа „ЅраЮа  арамазови“. “о Ље светац коЉи Ље без насиЪа сЉединио у себи и високо образоваЬе и истинску народну простодушност. » Ьега Ље на монашку стазу благо упутио много маЬе познати светац Ц »ларион “роЉекуровски. ѕотомак рЉазанских сеЪака, ЪубитеЪ затворске осамЪености, пештерник и чудотворац »ларион Ље достоЉан да се о Ьему говори понаособ и завреРуЉе искрено поштоваЬе. ”право он Ље рекао даровитом младиЮу јлександру √ренкову (будуЮем старцу), коЉи Љош ниЉе одлучио шта Юе радити у животу: „»ди у ќптину.“ ќпет, светост не израста на празном месту и тешко да би могла ту да израсте. »за леРа познате светости на законитим основама одавно и мирно постоЉи светост маЬе позната или сасвим непозната. јли управо она представЪа оно смирено тле на коЉем расте високо дрвеЮе. ƒругачиЉе ниЉе ни могуЮе. Ѕез „путника-убожЉака“ (истичемо Ц безимених) ниЉе могуЮ ни спасоносни подвиг делиЉе, чувеног »лиЉе.

£ош Љедна цртица. —вештеник £ован »Ъич —ергиЉев Ље веЮ неколико година служио у  ронштату. » веЮ се прочуо као „свети чудак“. „ас да просЉаку обуЮу и доРе куЮи бос, час потроши плату на лекове за сиромахе. —лужи скоро сваки дан. Куди су га веЮ сматрали чудаком, али га нису сматрали молитвеником и нарочитим праведником. £една непозната жена Ље прва запазила оца £ована и препознала у Ьему онога кога цео свет познаЉе као оца £ована. «вала се јнастасиЉа  овригина. Ѕогомолница, ходочасница, девоЉка без породице, сеЪанка родом. ќна Ље у свештенику-чудаку препознала сверуског молитвеника. ѕочела Ље да говори Ъудима: „»дите код Ьега, идите.“ ј Ьему Ље говорила: „ћоли се смело. — влашЮу. ћоли ’риста за све. ќн те чуЉе.“ ”многоме захваЪуЉуЮи ЬоЉ отац £ован се прочуо и ван  ронштата, ван ѕетербурга, па и ван –усиЉе. » она Ље „путница-убожЉак“, само што су они безимени, а за Ьу знамо како се зове.

ћислим да нас детаЪниЉе проучаваЬе материЉала неЮе преварити. «акон Юе бити исти. Ќа душе оних великих Ъуди коЉи су за два копЪа изнад нас, обавезно су утицали разни Ъуди. ”чили су их, лечили, говорили им, упозоравали су их и поучавали примером. Михова имена су нестала у забораву, али им то и одговара, Љер нису тражили славу. јли ми треба да гледамо иза леРа светаца: ко се ту криЉе? Ќа каквом тлу, из какве средине Ље израсла ова дивна биЪка коЉа се назива светошЮу? ќд каквог камеЬа Ље саграРен град коЉи стоЉи на врху горе и не може да се сакриЉе? “о Ље потребно за многе ствари. Ќа пример, да би свакодневица попримила сакрални смисао. » да не само велико добро, веЮ и мало добро буде награРено разумеваЬем и благодарном пажЬом. ƒа не видимо само велике Ъуде као да су усамЪене палме у пустиЬи, веЮ и средину коЉа Ље васпитала велике, да бисмо Ље схватили и оценили по заслузи.

£едном речЉу, »лиЉа би лежао на пеЮи као богаЪ све до смрти, ноге би му биле немоЮне као штапови, да ниЉе било путника-убожЉака, коЉи су га замолили да им дâ да пиЉу. » –усиЉа не би имала славног делиЉу, ни светог схимника у старости. »стаЮи Юемо да су убожЉаци безимени. ” томе Ље читава ствар.

—а руског ћарина “одиЮ

11 / 04 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0