Srpska

∆итиЉе Ѕлажене ћатроне ћосковске

††††

Ѕлажена ћатрона (ћатрона ƒимитриЉевна Ќиконова) роРена Ље 1881. године у селу —ебино, ≈пифанског округа, “улске губерниЉе. “о село Ље удаЪено двадесет километара од знаменитог  уликовог поЪа. Мени родитеЪи, ƒимитриЉе и ЌаталиЉа, били су благочестиви сеЪаци, часни и сиромашни. ” породици Ље било четворо деце: два брата - »ван и ћихаЉло, и две сестре - ћариЉа и ћатрона. ћатрона Ље била наЉмлаРа.  ада се она родила, Ьени родитеЪи више нису били млади.

ѕри таквоЉ оскудици у коЉоЉ су живели Ќиконови, четврто дете Ље представЪало велики терет. «ато Ље, услед сиромаштва, Љош од роРеЬа последЬег детета, маЉка намеравала да га се некако ослободи. ќ убиству младенца у утроби материноЉ, у патриЉархалноЉ хришЮанскоЉ породици ниЉе могло бити ни речи. «ато Ље постоЉало мноштво прихватилишта, где су незаконито роРену и незбринуту децу васпитавали средствима државе или добротворним прилозима.

ћатронина маЉка Ље, Љош пре Ьеног роРеЬа, одлучила да дете када се роди да у прихватилиште кнеза √олицина, у суседно село Ѕучалки, али тада Ље уснила упечатЪив сан. £ош нероРена кЮи Љавила се ЌаталиЉи у сну у облику беле птице са Ъудским лицем и затвореним очима и села ЉоЉ Ље на десну руку. ѕрихвативши сан као чудесно знамеЬе, богобоЉажЪива жена Ље одбацила помисао да дете да у прихватилиште. ƒевоЉчица се родила слепа, али Ље мати волела своЉе "несреЮно детенце".

»з —ветог ѕисма видимо да —вевидеЮи Ѕог понекад одабира —еби служитеЪе Љош и пре Ьиховог роРеЬа. “ако √оспод говори светом пророку £еремиЉи: "ѕре него ли те створих у утроби, познао сам те, и пре него си изашао из утробе, осветио сам те" (£ер. 1, 5). √оспод, изабравши ћатрону за нарочито служеЬе, од самог почетка положио Ље на Ьу тежак крст, коЉи Ље она с покорношЮу и трпЪеЬем носила целога живота.

Ќа крштеЬу Ље девоЉчица добила име ћатрона, у част преподобне ћатроне  онстантинопоЪске, грчке подвижнице из 5. века чиЉи спомен празнуЉемо 9. (22.) новембра.

ќ богоизабраности девоЉчице сведочи и то што се при крштеЬу, када Ље свештеник спустио дете у воду, над младенцем поЉавио стуб благоуханог облачастог дима, коЉи су видели сви присутни. ќ томе Ље сведочио роРак блажене, ѕавле »ванович ѕрохоров, коЉи Ље присуствовао крштеЬу. —вештеник, отац ¬асилиЉе, кога су парохиЉани поштовали као праведника и блаженог, био Ље неизрециво задивЪен: " рстио сам много деце, али ово видим први пут, и ово дете Юе бити светога живота." £ош Ље отац ¬асилиЉе рекао ЌаталиЉи: "јко девоЉчица било шта затражи, ви обавезно доРите право к мени, доРите и реците шта треба." ††

ƒодао Ље Љош да Юе ћатрона чак предсказати Ьегову кончину. “ако се заиста и догодило. £едне ноЮи, ћатронушка Ље неочекивано рекла маЉци да отац ¬асилиЉе умире. «адивЪени и уплашени, родитеЪи су отрчали у дом свештеника.  ада су дошли, показало се да се он управо упокоЉио.

ѕрича се и о споЪашЬем, телесном знамеЬу богоизабраности детета - на грудима девоЉчице било Ље испупчеЬе у облику крста, нерукотворени телесни крстиЮ.  асниЉе, када Ље веЮ имала шест година, маЉка Љу Ље почела задиркивати: "«ашто не носиш крстиЮ?" "ћамице, Ља имам своЉ крстиЮ на грудима," одговарала Ље девоЉчица. "ћила Юеркице, - опомиЬала се ЌаталиЉа, - опрости ми! ј Ља те Љош и задиркуЉем..."

ЌаталиЉина приЉатеЪица Ље касниЉе причала, да када Ље ћатрона била Љош беба, маЉка се жалила: "Ўта да чиним? ƒевоЉчица средом и петком не узима доЉку, преспава те дане без прекида, немогуЮе Ље пробудити Ље."

ћатрона, не да Ље била просто слепа, веЮ у ЬоЉ уопште ниЉе било очиЉу. ќчне дупЪе су биле затворене Љако навученим очним капцима, као у оне беле птице коЉу Ље Ьена маЉка видела у сну. јли, √оспод ЉоЉ Ље дао духовни вид. £ош као дете, она Ље ноЮу док су родитеЪи спавали, кришом одлазила у угао собе са иконама, и на неки необЉашЬив начин скидала иконе са полице, реРала их по столу, и у ноЮноЉ тишини се играла са Ьима.

ћатронушку су често задиркивала деца, чак су Ље и малтретирала. ƒевоЉчицу су ударали копривом, знаЉуЮи да не може видети ко Љу Ље повредио. √урнули би Ље у Љаму и са знатижеЪом посматрали како Юе да изаРе отуда и да доРе до куЮе. «ато Ље она рано престала да се игра са децом и скоро увек Ље седела код куЮе.

—а седам - осам година, код ћатронушке се открио дар прозорЪивости и исцеЪеЬа болесних. ƒом Ќиконових се налазио недалеко од цркве ”спеЬа ћаЉке ЅожЉе. ’рам Ље био леп, Љедини у седам - осам околних села. ћатронини родитеЪи су се одликовали дубоком побожношЮу и волели су заЉедно да одлазе на богослужеЬа. ћатронушка Ље буквално одрасла у храму, одлазеЮи на службе у почетку са маЉком а затим и сама, користеЮи за то сваку прилику. Ќе знаЉуЮи где Ље Юеркица, маЉка Љу Ље обично налазила у цркви. “у Ље она имала своЉе уобичаЉено место - с лева, иза улазних врата уз западни зид, где Ље непомично стаЉала све време службе. ќна Ље добро знала црквене песме и често Ље пратила певницу. ќчигледно, ћатрона Ље Љош у детиЬству стекла дар непрестане молитве.

 ада Ље маЉка, жалеЮи Ље, говорила ћатронушки: "ƒете моЉе несреЮно!" - она се чудила: "«ар Ља несреЮна? “воЉи несреЮници су ¬аЬа и ћиша." ќна Ље схватала да ЉоЉ Ље Ѕог дао кудикамо више него другима.

ƒаром духовног расуРиваЬа, прозорЪивости, чудотвореЬа и исцеЪеЬа, ћатрона Ље била обдарена Ѕогом од раних дана. ЅлижЬи су приметили да су ЉоЉ видЪиви не само Ъудски греси, преступи, веЮ и помисли. ќна Ље осеЮала приближаваЬе опасности, предвиРала непогоде и несреЮе у држави. ѕо Ьеним молитвама Ъуди су добиЉали исцеЪеЬе од болести и утеху у невоЪама.   ЬоЉ су почели долазити посетиоци из околине као и из далека.  а куЮици Ќиконових хрлили су Ъуди, вукле су се коЬске запреге и таЪиге (сеЪачка кола) са болесницима. ƒовозили су непокретне болеснике коЉе Ље девоЉчица подизала на ноге. ∆елеЮи да се захвале ћатрони, они су Ьеним родитеЪима оставЪали намирнице и поклоне. “ако Ље девоЉчица, уместо да постане терет за породицу, постала Ьен главни хранилац.

ћатронини родитеЪи су волели да заЉедно одлазе у храм. £едног празника, ћатронина маЉка се спремала и звала мужа. Ќо он Ље одбио и ниЉе пошао. ќстао Ље код куЮе, читао молитве, певао, а ћатрона Ље такоРе остала код куЮе. ћаЉка пак, налазеЮи се у храму, све време Ље мислила о свом мужу: "¬иди ти, да он ниЉе дошао." » све време се узруЉавала. ЋитургиЉа се завршила. ЌаталиЉа Ље дошла куЮи, а ћатрона ЉоЉ каже: "“и мама, у храму ниси била." " ако нисам била? £а тек што сам дошла и ево распремам се!" ј девоЉчица примеЮуЉе: "¬идиш, отац Ље био у храму, а тебе тамо ниЉе било." ƒуховним виРеЬем она Ље видела да се маЉка у храму налазила само телесно.

††

£едном Ље ћатрона рекла маЉци: "ћама, спремаЉ се, мени Юе ускоро бити свадба." ћаЉка Ље то испричала свештенику, а он Ље дошао и причестио девоЉчицу (он Љу Ље увек, по ЬеноЉ жеЪи причешЮивао код куЮе). » одЉедном, кроз неколико дана долазе многа кола к дому Ќиконових, долазе Ъуди са своЉим невоЪама и жалостима, довозе болеснике и о много чему запиткуЉу ћатронушку. ќна Ље над Ьима читала молитве и многе Ље исцелила. ћаЉка Ље пита: "ћатронушка, шта се ово догаРа?" ј она одговара: "¬еЮ сам ти рекла да Юе бити свадба."

 сениЉа »вановна —ифарова, роРака блажене ћатроне, причала Ље како Ље Љедном ћатрона рекла маЉци: "£а сада одлазим, а сутра Юе бити пожар, али ти неЮеш изгорети." » заиста, уЉутру Ље избио пожар, скоро да Ље цело село изгорело, а онда Ље ветар окренуо ватру на другу страну села, и маЉчина куЮа Ље остала нетакнута.

” детиЬству ЉоЉ се указала и могуЮност да путуЉе. Оерка месног велепоседника, благочестива и добра девоЉка ЋидиЉа £анкова, повела Ље ћатрону са собом на поклоничко путоваЬе: у  иЉево-ѕечерску лавру, “роице-—ергиЉеву лавру, у ѕетербург, друге градове и света места –усиЉе. ƒо нас Ље дошло и предаЬе о сусрету ћатронушке са светим £ованом  ронштатским, коЉи Ље по завршетку службе у јндреЉевском сабору у  ронштату, замолио народ да се размакне и пропусти 14 годишЬу ћатрону да приРе солеЉи, рекавши да га сви чуЉу: "ћатронушка, ходи, ходи к мени. ≈во иде моЉа смена - осми столп –усиЉе..." «начеЬе тих речи матушка никоме ниЉе обЉаснила, али су се Ьени ближЬи досетили да Ље отац £ован предвидео нарочито служеЬе ћатронушке –усиЉи и руском народу у време прогона ÷ркве.

ЌиЉе прошло пуно времена, и у седамнаестоЉ години ћатрона Ље остала без способности да хода: неочекивано су ЉоЉ се одузеле ноге. —ама матушка Ље указивала на духовни узрок болести. ќна Ље после причешЮа пошла ка излазу из храма, и знала Ље да Юе ЉоЉ приЮи жена коЉа Юе ЉоЉ одузети способност ходаЬа. “ако се и догодило. "£а нисам бежала од тога, таква Ље била воЪа ЅожЉа."

ќд тада па све до краЉа живота она Ље била непокретна. » Ьено седеЬе у разним куЮама и становима где Ље налазила уточиште, траЉало Ље наредних педесет година. ќна никада ниЉе роптала због те своЉе невоЪе, веЮ Ље са смиреЬем носила таЉ тешки крст дат ЉоЉ од Ѕога.

£ош у раном узрасту, ћатрона Ље предсказала револуциЉу: "ѕЪачкаЮе, разараЮе храмове и све Юе редом прогаЬати." —ликовито Ље описивала како Юе делити земЪу, са похлепом настоЉеЮи да узму што више за себе, али Юе убрзо напуштати земЪу и одлазити некуда. «емЪа никоме неЮе бити потребна.

¬елепоседнику из Ьиховог села —ебино, £анкову, ћатрона Ље саветовала пред револуциЉу да све прода и да оде преко границе. ƒа Ље послушао блажену, не би доживео отимачину свога имаЬа, избегао би превремену смрт, а Ьегова Юерка потуцаЬе "од немила до недрага".

∆ена из ћатрониног села, ≈вгениЉа »вановна  алачнова, причала Ље да Ље пред саму револуциЉу Љедна племкиЬа купила куЮу у —ебину, дошла ћатрони и рекла: "∆елим да саградим звоник." "“о што си ти замислила да урадиш неЮе се остварити", одговорила Ље ћатрона. ѕлемкиЬа се изненадила: " ако се неЮе остварити када све имам: и новац и материЉал?" Ќаравно, од изградЬе звоника ниЉе било ништа.

«а цркву ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице, залагаЬем ћатроне (коЉа Ље веЮ постала позната у округу и чиЉе молбе су примане као благослов) била Ље осликана икона ѕресвете Ѕогородице "¬апаЉ страдаЉуЮих". ≈во како се то догодило.

£едном Ље ћатрона замолила маЉку да каже свештенику, да се у ЬеговоЉ библиотеци на одреРеном месту налази кЬига са изображеЬем иконе "¬апаЉ страдаЉуЮих". ЅаЮушка се веома задивио. Ќашли су икону, а ћатронушка Ље рекла: "ћама, хоЮу да осликам овакву икону." ћаЉка се ражалостила Љер нису имали новац за Ьу. «атим Ље ћатрона рекла маЉци: "ћама, често саЬам икону "¬апаЉ страдаЉуЮих". ѕресвета Ѕогородица жели да та икона буде код нас у цркви." ћатронушка Ље благословила Љедну жену да по свим околним селима сакупЪа новац за икону. ћеРу дародавцима Ље био и Љедан сеЪак коЉи Ље невоЪно дао рубЪу, а Ьегов брат Љедну копеЉку подсмеваЉуЮи се.  ада су ћатронушки донели новац, она га Ље преброЉала, нашла ту рубЪу и копеЉку и рекла маЉци: "ћама, врати им оваЉ новац, он ми квари све остале паре."

 ада су сакупили неопходну суму новца, наручили су икону код Љедног сликара из ≈пифаниЉе. Мегово име Ље остало непознато. ћатрона га Ље упитала да ли може да ослика такву икону. ќн Ље одговорио да Ље за Ьега такав посао уобичаЉен. ћатрона му Ље заповедила да се покаЉе због грехова, да се исповеди и причести —ветим ’ристовим “аЉнама. «атим га Ље упитала: "“и си заиста сигуран да можеш да живопишеш ту икону?" ”метник Ље одговорио потврдно и почео сликати.

ѕрошло Ље пуно времена, док на краЉу ниЉе дошао ћатрони и рекао ЉоЉ да му рад на икони уопште не успева. ќна му Ље одговорила: "»ди, покаЉ се за своЉе грехе" (духовним очима, она Ље видела да постоЉе греси коЉе ниЉе исповедио). ќн Ље био потресен, откуда она то зна. «атим Ље опет отишао свештенику, покаЉао се, опет се причестио и замолио ћатрону за опроштаЉ. ќна му Ље рекла: "»ди, сада Юеш моЮи да осликаш икону ÷арице Ќебесне." »кона Ље била осликана око 1915. године. ÷елога живота ћатрона се ниЉе растаЉала од Ье. —ада се та икона Ѕогородице налази у ћоскви, у ѕокровском женском манастиру.

ќд сакупЪеног новца по селима, са благословом ћатроне, била Ље наручена у Ѕогородицки и друга икона ЅожиЉе ћатере "¬апаЉ страдаЉуЮих". ќна се налази у —вето-”спенском манастиру “улске епархиЉе, у граду Ќовомосковску.

 ада Ље икона била готова, понели су Ље литиЉом од Ѕогородицка до саме цркве у —ебину. ћатрона Ље изашла у сусрет икони четири километра, водили су Ље под руку. ќдЉедном Ље рекла: "ЌемоЉте иЮи даЪе, сада Ље близу, за коЉи тренутак Юе веЮ бити овде." —лепа од роРеЬа, говорила Ље као она коЉа види: " роз пола часа Юе стиЮи и донети икону." » заиста, кроз пола часа се указала литиЉа. ќдслужили су молебан и литиЉа Ље наставила ка —ебину. ћатрона се придржавала за икону, а Ьу су придржавали под руке. “аЉ лик ћаЉке ЅожиЉе, "¬апаЉ страдаЉуЮих", Ље постао наЉвеЮа месна светиЬа и прославила се многоброЉним чудотвореЬима.  ада су бивале суше, износили су Ље насред села и служили молебан. ѕосле тога, Ъуди не би успевали да доРу до своЉих куЮа, а киша Ље почиЬала падати.

Ѕлажена ћатрона Ље целог живота била окружена иконама. ” соби у коЉоЉ Ље проживела последЬе године живота, у три угла су биле окачене иконе од врха до дна и пред Ьима су горела кандила. £една жена коЉа Ље радила у храму у ћоскви, у коЉи Ље често одлазила ћатрона, сеЮала се касниЉе како ЉоЉ Ље говорила:

"£а у вашоЉ цркви знам све иконе и где коЉа стоЉи." ††

Куди су били задивЪени и тиме што Ље ћатрона имала Љедноставну, (као и код Ъуди коЉи виде) представу о свету коЉи Ље окружуЉе. Ќа сажаЪиве речи ЬоЉ блиске, «инаиде ¬ладимировне ∆данове: " ако ми Ље жао, матушка, што ви не можете видети лепоту света," она Ље одговорила: "£едном ми Ље √оспод отворио очи и показао ми свет и —воЉу творевину. » сунашце сам видела, и звезде на небу, и све што Ље на земЪи, лепоту земаЪску: горе, реке, зелену травицу, цветиЮе и птичице..."

ѕостоЉи Љош чудесниЉе сведочанство о прозорЪивости блажене. «.¬. ∆данова се сеЮа: "ћатушка Ље била потпуно неписмена, а све Ље знала. 1946. године, требало Ље да браним дипломски рад - проЉекат зграде "ћинистарства воЉно-поморске флоте" (тада сам учила на архитектонском институту у ћоскви). ћоЉ ментор, из мени непознатих разлога, све време ме Ље игнорисао. «а пет месеци, ниЉедном ниЉе хтео да ме прими на консултациЉе, решен да обори моЉ дипломски. Ќа две недеЪе до одбране ме Ље обавестио: "—утра Юе се састати комисиЉа и дати лошу оцену вашем раду!" ƒошла сам куЮи сва у сузама: отац у затвору, помоЮи ниоткуд, маму морам да издржавам, Љедина нада ми Ље била да дипломирам и да се запослим.

ћатушка ме Ље саслушала и рекла: "Ќе брини, не брини, одбраниЮеш дипломски! ¬ечерас, док будемо пили чаЉ, попричаЮемо!" —а нестрпЪеЬем сам дочекала вече, и ево матушка говори: "ѕоЮи Юемо заЉедно у »талиЉу, у ‘иренцу и у –им, да погледамо здаЬа великих маЉстора..." » почела Ље да набраЉа улице, здаЬа! «астала Ље: "≈во палате ѕити, ево другог дворца са аркадама, уради и ти као што Ље тамо, три нижа етажа здаЬа високим зидом и две аркаде на улазу." Ѕила сам потресена Ьеним виРеЬем. ”Љутру сам отишла на институт, ставила паус - папир на проЉекат и сивим тушом извршила све исправке. ” десет часова сам изашла пред комисиЉу. ѕрегледали су моЉ проЉекат и рекли: "Ўта, ипак сте завршили проЉекат, одлично изгледа, одбранили сте га!"

∆енски ѕокровски манастир у ћоскви, где се чуваЉу мошти Ѕлажене ћатроне ∆енски ѕокровски манастир у ћоскви, где се чуваЉу мошти Ѕлажене ћатроне
††††

ћного Ље Ъуди долазило ћатрони молеЮи помоЮ. „етири километра од —ебина, живео Ље човек коЉи ниЉе могао да хода. ћатрона Ље рекла: "Ќека уЉутру доРе к мени, пузеЮи. «а три сата Юе допузити, допузиЮе." ќн Ље пузио та четири километра, а од Ье Ље отишао на своЉим ногама, исцеЪен.

£едном су ћатрони у ¬аскршЬоЉ (—ветлоЉ) седмици дошле жене из села ќрловке. ћатрона Ље примала седеЮи код прозора. £едноЉ Ље дала просфору, другоЉ воду, треЮоЉ црвено ЉаЉе и рекла да то ЉаЉе поЉеде када изаРе из дворишта на сокак. ∆ена Ље ставила ЉаЉе у недра и пошле су.  ада су изашли на сокак, жена Ље, како ЉоЉ Ље и рекла ћатрона, разбила ЉаЉе, кад унутра - миш. —ве су се уплашиле и решиле су да се врате натраг. ѕришле су прозору а ћатрона им каже: "Ўта Ље, гадно ли Ље поЉести миша?" - "ћатронушка, али како могу Љести миша?" - "ј сеЮаш ли се када си продавала млеко, и то сиротиЬи, удовицама, беднима коЉи немаЉу краву? ћиш се утопио у млеку, а ти си га избацила и млеко продала Ъудима." ∆ена Ље одговорила: "јли ћатронушка, они нису ни видели миша, нису ни знали за то, Ља сам га избацила отуда." - "Ѕог зна, да си ти млеко коЉе Ље запрЪао миш продавала!"

ћноги Ъуди су долазили ћатрони са своЉим болестима и невоЪама. »маЉуЮи велику благодат ЅожЉу, многима Ље помогла.

ј.‘. ¬иборнов, чиЉег оца су крстили заЉедно са ћатроном, прича детаЪно о Љедном од таквих исцеЪеЬа. "ћоЉа маЉка Ље родом из села ”стЉе и тамо Ље имала брата. £едног Љутра се пробудио и ниЉе могао да помери ни руке ни ноге, као да су дрвене. ј у исцелитеЪске способности ћатроне ниЉе веровао. —а мамом у село —ебино пошла Ље и Юерка брата: "роРена, поРимо брже, оцу Ље лоше, изгледа као тупан: рукама не мрда, очи не помера, Љезиком палаца." “ада Ље маЉка упрегла коЬе, успели су некако да попеЬу оца на кола и упутили се у ”стЉу. ƒошли су брату, а он посматра маму и само може да изговори "се - стра". ”зела она брата и довела к нама у село. ќставила га код куЮе, а сама пошла да пита ћатрону да ли може да га доведе. ƒошла ћатронушки, а она ЉоЉ каже: "Ўта Ље било, твоЉ брат Ље говорио како сам Ља неспособна, а сам Ље постао као клада." ј Љош га ниЉе ни видела! «атим Ље додала: "ƒоведи га мени, помоЮи Юу." ѕрочитала Ље над Ьим молитве, дала му водице и он Ље убрзо заспао. —павао Ље као мртав и изЉутра Ље устао потпуно здрав. "Ѕлагодари сестри, Ьена вера те Ље исцелила," само Ље то рекла ћатрона брату.

ѕомоЮ коЉу Ље пружала ћатрона оболелима, не само да ништа ниЉе имала заЉедничко са баЉаЬем, врачаЬем, такозваним народним исцелитеЪством, биоенергиЉом, магиЉом и осталим надрилекарским деЉствима, при чиЉем вршеЬу "исцелитеЪ" улази у савез са мрачним силама, веЮ Ље имала суштински другачиЉу, хришЮанску природу. ”право због тога су праведну ћатрону тако мрзели врачари и други окултисти, о чему сведоче Ъуди коЉи су ЉоЉ били блиски у време московског периода Ьеног живота. ѕре свега, ћатрона се молила за Ъуде. ЅудуЮи угодница ЅожЉа, богато обдарена свише духовним даровима, она Ље измоЪавала од √оспода чудесну помоЮ невоЪницима. »сториЉа ѕравославне ÷ркве зна много примера када су, не само свештенослужитеЪи или монаси-аскете, веЮ и праведници коЉи су живели у свету, молитвом лечили и помагали невоЪницима.

ћатрона Ље читала молитве над водом и давала Ље онима коЉи су ЉоЉ долазили да пиЉу. ѕиЉуЮи воду и кропеЮи се Ьоме, избавЪали су се од разних недуга. —адржина тих молитава Ље непозната, али наравно, ту не би могло бити ни речи о освеЮеЬу воде по правилима установЪеног ÷рквеним чином, на шта имаЉу канонско право само свештенослужитеЪи. јли, такоРе Ље познато да благодатна исцелитеЪска своЉства садржи не само света водица, веЮ и воде неких водотока, извора, бунара, освеЮених пребиваЬем и молитвеним животом у ЬиховоЉ близини светих Ъуди, ЉавЪаЬем чудотворних икона.

ћати ћатрона се 1925. године сели у ћоскву, у коЉоЉ Ље живела до своЉе кончине. ” том огромном престоничком граду, било Ље мноштво несреЮних, изгубЪених, отпалих од вере, духовно оболелих, Ъуди са изопаченим схватаЬима. ∆ивеЮи око тридесет година у ћоскви, она Ље ту вршила духовно-молитвено служеЬе, коЉе Ље многе одвратило од пропасти и привело спасеЬу.

Ѕлажена Ље ћоскву веома волела и говорила Ље да Ље то: "свети град, срце –усиЉе". ќба ћатронина брата, ћихаЉло и »ван, ступили су у партиЉу, ћихаЉло Ље постао сеоски активиста. –азумЪиво Ље онда, да Ље присуство блажене у Ьиховом дому, коЉа Ље током целога дана примала народ, делом и речЉу их учеЮи да чуваЉу веру православну, постало за браЮу неподношЪиво. ЅоЉали су се да Юе због тога имати неприЉатности. ∆алеЮи их, а такоРе и старе родитеЪе (маЉка ћатронина се упокоЉила 1945.г.), матушка се и преселила у ћоскву. ѕочела су сеЪакаЬа од родбине до познаника, по куЮама, становима, сутеренима. —коро свуда ћатрона Ље живела без докумената, неколико пута на чудесан начин избегаваЉуЮи хапшеЬа. «аЉедно с Ьом су живели, неговали Ље и слушали невоЪнике.

“о Ље био нови период Ьеног подвижничког живота. ќна Ље постала бездомни страник. ѕонекад Ље морала да живи код Ъуди коЉи су се према ЬоЉ односили као према врачари. ∆ивети у ћоскви Ље било тешко, често ниЉе било избора.

«.¬. ∆данова Ље причала каква Ље све лишаваЬа често морала да трпи блажена: "ƒошла сам у —окоЪники где Ље матушка често живела у маленоЉ монтажноЉ куЮици коЉу су ЉоЉ привремено издали. Ѕила Ље позна Љесен. ”шла сам у куЮицу, а у собици згуснута, влажна и ледена пара, метална пеЮ - буржуЉка Ље разваЪена. ѕришла сам матушки, а она лежи на кревету лицем окренута према зиду, не може да се окрене према мени, власи се следиле за зид, Љедва смо их одвоЉили. ќбузета ужасом рекла сам: "ћатушка, па шта Ље ово? ѕа зар ви не знате да живимо сами мама и Ља, брат Ље на фронту, отац Ље у затвору и шта Ље са Ьим не знамо, а код нас су две собе у топлом стану од четрдесет осам квадратних метара, са посебним улазом; зашто нисте дошли к нама?" ћатушка Ље тешко уздахнула и рекла: "Ѕог ниЉе тако заповедио, Љер тада ви не бисте добили венац за сажаЪеЬе."

ƒо рата Ље ћатрона живела у ”ЪановскоЉ улици код свештеника ¬асилиЉа, мужа Ьене послушнице ѕелагиЉе, док нису били ухапшени. ∆ивела Ље и у ѕЉатницкоЉ улици, у —окоЪникама (у летЬоЉ монтажноЉ куЮици), у ¬ишЬаковском пролазу (у сутерену код сестричине), живела Ље такоРе код Ќикитских врата, у ѕетровско-–азумовском, била Ље гост код братанца у —ергиЉевом ѕоседу (у «агорску), у ÷арицину.  асниЉе Ље (од 1942. до 1949.г.) живела на јрбату. ќвде Ље, у старинскоЉ дрвеноЉ куЮици, у 48 метровском стану живела ћатронина земЪакиЬа ≈. ћ. ∆данова са кЮерком «инаидом. ”право у тоЉ соби три угла су заузимале иконе од врха до дна. ѕред иконама су висила старинска кандила, а на прозорима тешке, скупе завесе (до револуциЉе Ље дом припадао мужу ∆данове, коЉи Ље био из богате и познате породице).

 ажу да Ље ћатрона са неких места одлазила брзо и изненада, увек уочи доласка милициЉе, духом предосеЮаЉуЮи да се припремаЉу неприЉатности, Љер ниЉе имала никаквих докумената. ¬ремена су била тешка, и Ъуди су се боЉали да ЉоЉ даЉу легитимациЉу. “име Ље она спасавала од репресиЉе не само себе, веЮ и домаЮине код коЉих се сместила.

ћного пута су ћатрону хтели да ухапсе. Ѕили су ухапшени и одведени у затвор (или протерани) многи од Ьених ближЬих. «инаида ∆данова Ље била осуРена као чланица црквено-монархистичких група.

 сениЉа »вановна —ифарова Ље причала, да Ље сестриЮ ћатронин »ван живео у «агорску. » у Љедном тренутку она га мислено призива к себи. ќн Ље отишао своме претпоставЪеном, и рекао му: "ƒошао сам да вас замолим да ми дозволите да одем моЉоЉ тетки." ƒопутовао Ље, не знаЉуЮи о чему се ради. ј ћатрона му каже: "’аЉде, хаЉде, превези ме брзо у «агорск, своЉоЉ ташти." —амо што су отпутовали, дошла Ље милициЉа. ћного пута Ље било тако: тек што би отишла, дошли би да Ље ухапсе.

ћошти Ѕлажене ћатроне ћошти Ѕлажене ћатроне
††††

јна ‘илиповна ¬иборнова памти Љедан такав случаЉ. ƒошао Ље милиционер да приведе ћатрону, а она му каже: "»ди, иди брзо, код твоЉе куЮе Ље несреЮа! ј Ља сам слепа, не могу се нигде сакрити од тебе, седеЮу на кревету, нигде не идем." ѕослушао Ље. ќтишао Ље куЮи, кад тамо Ьегова жена задобила велике опекотине од петролеЉа. Ќо он Љу Ље успео на време одвести до болнице.  ада Ље следеЮи дан дошао на посао, питали су га: "Ўта Ље са тобом, зашто ниси привео слепу?" ќдговорио Ље: "—лепу више неЮу хапсити. £ер да ми слепа ниЉе помогла, Ља бих жену изгубио, а овако сам ипак успео да Ље на време одвезем до болнице."

∆ивеЮи у ћоскви, ћатрона Ље одлазила и у своЉе село, било зато што су Ље звали да би некоме помогла, било зато да обиРе маЉку.

Мен споЪашЬи живот Ље био Љедноличан: даЬу Ље примала Ъуде, ноЮу се молила. ѕопут древних подвижника, она никада ниЉе распремала кревет и легала, веЮ би дремнула измеРу две молитве, искренута на бок и ослоЬена на Љастуке. “ако су пролазиле године.

Ќегде 1939. или 1940. године ћатрона Ље рекла: "—ада се сви ви псуЉете, сваРате меРу собом, а рат само што ниЉе почео.  ао и увек, много Юе Ъуди изгинути, али Юе наш руски народ победити."

ѕочетком 1941. године, роРака «.¬. ∆данове, ќлга Ќескова, упитала Ље матушку за савет, да ли да иде на годишЬи одмор (давали су ЉоЉ упут за одмаралиште, али се ЬоЉ ниЉе ишло на одмор зими). ћатушка ЉоЉ Ље рекла: "“реба да идеш на одмор одмах, Љер после дуго, дуго неЮеш имати одмора. ЅиЮе рат. ѕобеда Юе бити наша. ћоскву неприЉатеЪ неЮе освоЉити, неке делове Юе само мало захватити пожар. »з ћоскве не треба бежати."

ћатрона Ље могла духовно да буде присутна на различитим местима, за Ьено духовно гледаЬе пространство ниЉе постоЉало. «а време рата, често Ље говорила да невидЪиво одлази на фронт и да помаже нашим воЉницима. ѕричала Ље свима да Ќемци неЮе уЮи у “улу. Мено предсказаЬе се обистинило.

” току дана, ћатронушка би примила и до четрдесет Ъуди. Куди су долазили са своЉим невоЪама, са душевним и телесним болестима. ќна никоме ниЉе одбила да помогне, осим онима коЉи су долазили са лукавим намерама. ƒруги су видели у матушки народну исцелитеЪку коЉа отклаЬа поремеЮаЉе или уроке, али после разговора са Ьом су схватали да Ље пред Ьима ЅожЉи човек и враЮали су се ÷ркви и Ьеним спасоносним таЉнама. Мена помоЮ Ъудима била Ље некористоЪубива, она ни од кога ништа ниЉе узимала.

ћатушка Ље молитве увек читала наглас. ќни коЉи су Ље добро познавали, говоре да су то биле познате молитве коЉе су се уобичаЉено читале и у храму и код куЮе: "ќче наш", "ƒа васкрсне Ѕог", деведесети псалам, "√осподе —ведржитеЪу Ѕоже сила и сваког тела" (из ЉутарЬих молитава). ќна Ље посебно наглашавала да не помаже она сама, веЮ Ѕог по Ьеним молитвама: "Ўта ћатронушка или Ѕог, шта ли? Ѕог Ље “аЉ коЉи помаже!" - одговорила Ље она  сениЉи √авриловноЉ ѕотаповоЉ, на Ьену молбу да ЉоЉ помогне.

»сцеЪуЉуЮи оболеле, матушка Ље тражила од Ьих да веруЉу у Ѕога и да исправе своЉ греховни живот. “ако Ље Љедну посетитеЪку упитала, веруЉе ли да Ѕог може да Ље исцели? ƒругу коЉа Ље боловала од падаЉуЮе болести, саветовала Ље да не пропусти ни Љедно недеЪно богослужеЬе, да се на свакоЉ исповеди и причести —ветим ’ристовим “аЉнама. ќд оних коЉи су живели у граРанском браку, захтевала Ље да се обавезно венчаЉу у ÷ркви. —вима Ље саветовала да обавезно носе крст око врата.

«бог чега су Ъуди долазили матушки? «бог уобичаЉених проблема: неизлечивих болести, нестанка ближЬих, одласка мужа од породице, несреЮне Ъубави, губитка посла, прогона од стране државних органа... «бог животних потреба и недоумица. ƒа ли да се уда? ƒа ли да промени место становаЬа и посао? Ѕило Ље пуно оболелих, оптереЮених разним невоЪама: неко Ље изненада занемогао, неко Ље из неког разлога почео лаЉати, некоме су се почеле сушити руке и ноге, некоме се ЉавЪаЉу халуцинациЉе. ” народу такве Ъуде називаЉу "поремеЮеним". “о су Ъуди, коЉима су, како кажу у народу, "учинили", коЉи су се препустили особитом демонском утицаЉу.

£едном Ље четворо мушкараца привело ћатрони старицу. ќна Ље махала рукама, попут ветреЬаче.  ада ЉоЉ Ље матушка очитала молитву она се смирила и исцелила.

ѕрасковЉа —ергеЉевна јносова, често Ље посеЮивала свога брата у психиЉатриЉскоЉ болници. ќна се сеЮа: "£едном, када смо ишли к Ьему, са нама су заЉедно ишли муж и жена да изведу кЮер из болнице. » у повратку смо опет ишли заЉедно. ќдЉедном Ље та девоЉка (било ЉоЉ Ље 18 година) почела да лаЉе. –екла сам ЬеноЉ маЉци: "∆ао ми вас Ље, пошто пролазимо поред ÷арицина, зашто не бисте одвели девоЉку ћатронушки..." ќтац те девоЉке, генерал, у почетку ниЉе хтео ни да чуЉе за то, говореЮи како Ље све то измишЪотина. јли, Ьегова жена Ље била упорна и ми смо се упутили ка ћатронушки. » када смо почели девоЉку приводити ћатронушки, она се укочила као колац, руке као штапови, затим Ље почела на ћатронушку пЪувати, отимати се. ћатрона каже: "ѕустите Ље, она више ништа неЮе учинити." ƒевоЉку смо пустили. ќна Ље пала, почела Ље се ударати и ваЪати по поду тако да су се на глави поЉавиле крваве ране. ј затим Ље девоЉка заспала и спавала непрекидно три дана. —ве време су бдели над Ьом.  ада се пробудила и угледала маЉку, упитала Ље: "ћама, где смо то ми?" ќдговорила ЉоЉ Ље: "ћи смо кЮери код Љедног прозорЪивог човека..." » све ЉоЉ Ље испричала шта се с Ьом дешавало. » од тада се девоЉка потпуно исцелила."

«.¬. ∆данова прича, да су 1946. године у Ьихов стан, где Ље тада живела ћатрона, довели жену, коЉа Ље заузимала висок положаЉ у друштву. Мен син Љединац Ље сишао с ума, муж ЉоЉ Ље погинуо на фронту, а она она Ље, разуме се, била безбожник. ќна Ље путовала са болесним сином по ≈вропи, али ни наЉпознатиЉи лекари му нису могли помоЮи. "ƒошла сам код вас из очаЉаЬа, - рекла Ље, - не знам где да идем." ћатрона Љу Ље упитала: "јко √оспод излечи твога сина, да ли Юеш поверовати у Ѕога?" ∆ена Ље рекла: "Ќажалост, не знам шта то значи веровати." “ада Ље ћатрона замолила да ЉоЉ даЉу посуду са водом и у присуству несреЮне маЉке почела гласно читати молитве над водом. ƒаЉуЮи ЉоЉ затим ту воду, блажена Ље рекла: "ѕожури одмах у  ашЮенку (психиЉатриЉска болница у ћоскви), замоли болничаре да га чврсто држе када га буду приводили к теби. ќн Юе се отимати, а ти се потруди да га запЪуснеш овом водом у очи и обавезно да му уРе у уста." «инаида ¬ладимировна се даЪе присеЮа: "ѕосле неког времена, Ља и брат смо били сведоци, када Ље та жена опет дошла ћатрони. ќна Ље на коленима заблагодарила матушки, говореЮи да Ље сада Ьен син здрав. ј ствари су се одвиЉале овако. ќна Ље дошла у болницу и све Ље учинила како ЉоЉ Ље матушка рекла. “амо Ље била сала у коЉу су са Љедне стране преграде увели Ьеног сина, а она Ље дошла са друге стране. ‘лашица са водом се налазила у ЬеноЉ торби. —ин се отимао и викао: "ћама, баци то што носиш у торби, не мучи ме!" ќна се запрепастила: откуда он зна шта она носи у торби? Ѕрзо извадивши бочицу, запЪуснула га Ље водом по очима, а затим и по устима, и он се одЉедном примирио, очи су му постале бистриЉе и рекао Ље: "ƒобро ми Ље!" ”брзо су га отпустили из болнице."

„есто Ље ћатрона полагала руке на главу опседнутих и говорила: "ќЉ, оЉ, сада Юу Ља теби подрезати крилца, излази, излази сада!" " акав си ти?" - упитала би, а у човеку би одЉедном почело зуЉати. ћатушка опет каже: " о си ти?" и Љош би Љаче зазуЉало, а затим би се помолила и проговорила: "≈во, изашао Ље комарац, сада Юемо га ухватити!" » човек би отишао исцеЪен. ††

ћатрона Ље помагала и онима код коЉих ниЉе било слоге у породичном животу. £едном ЉоЉ Ље дошла жена и причала како се ниЉе удала из Ъубави и како са мужем живи у веома лошим односима. ћатрона ЉоЉ Ље одговорила: "ј ко Ље крив за то?  рива си ти.  ао што Ље √оспод глава ÷ркве, и муж треба да буде глава породице, и удаЉуЮи се жене су дужне да се потчине, ти си дужна да таЉ венац сачуваш до краЉа свога живота. “и си крива што живиш с Ьим у лошим односима..." “а жена Ље послушала блажену и Ьен породични живот се уредио.

"ћатушка ћатрона се цео живот борила за сваку душу коЉа ЉоЉ Ље долазила, - сеЮа се «инаида ∆данова, - и односила победу. ќна никада ниЉе туговала, ниЉе Љадиковала због напора свог подвига. Ќе могу себи опростити што ни Љедном нисам пожалила матушку, мада сам видела како ЉоЉ Ље било тешко, како Ље састрадавала са сваким од нас. —ветлост тих дана греЉе нас и сада. ” соби, пред светитеЪским ликовима горела су кандила, док су Ъубав матушке и Ьен мир испуЬавали душу. ” дому Ље била светост, радост, спокоЉ, благодатна топлина. Ѕеснео Ље рат, а ми смо живели као на небу."

” каквом Ље сеЮаЬу ћатрона остала своЉим ближЬима? —а маленим, тако реЮи дечиЉим, ручицама и ножицама. —едеЮи са прекрштеним ножицама на кревету или сандуку. ћеке власи раздеЪене на средини. «атворени очни капци. Ѕлаго, светло лице. ”милан глас.

“ешила Ље, умиривала болесне, миловала их по глави, осеЬивала крсним знамеЬем, понекад се шалила, понекад строго изобличавала и саветовала. ЌиЉе била строга, била Ље снисходЪива према Ъудским немоЮима, састрадална, топла; увек радосна, никада се ниЉе жалила на своЉе невоЪе и страдаЬа. ћатушка ниЉе проповедала, ниЉе учила друге. ƒавала би конкретан савет, како поступити у овоЉ или оноЉ ситуациЉи, молила се и благосиЪала.

”опште ниЉе била причЪива, кратко Ље одговарала посетиоцима на питаЬа. ќстале су запамЮене неке Ьене поуке општег карактера.

ѕризор из житиЉа Ѕлажене ћатроне ћосковске ѕризор из житиЉа Ѕлажене ћатроне ћосковске
††††

ћатушка Ље саветовала да се не осуРуЉу ближЬи. √оворила Ље: "«ашто осуРивати друге Ъуде? ЅоЪе Ље размишЪаЉ више о себи. —вака овчица Юе бити обешена за своЉ репиЮ. Ўта Ље теби до туРих репиЮа?" ћатрона Ље учила да предаЉемо себе воЪи ЅожЉоЉ. ƒа живимо са молитвом. ƒа често осеЬуЉемо себе и предмете коЉи нас окружуЉу крсним знамеЬем и да се на таЉ начин ограРуЉемо од злих сила. —аветовала Ље да се чешЮе причешЮуЉемо —ветим ’ристовим “аЉнама. "«аштиЮуЉте се крстом, молитвом, светом водицом, честим причешЮиваЬем... ѕред иконама нека горе кандила. "

”чила Ље такоРе да волимо старе и немоЮне и да им праштамо. "јко би вам било шта неприЉатно или увредЪиво говорили стари, болесни или неко од умно поремеЮених, немоЉте слушати, веЮ им Љедноставно притеците у помоЮ. Ѕолеснима треба помагати од свег срца и треба им опраштати, ма шта вам они рекли или учинили."

ћатронушка ниЉе дозвоЪавала да придаЉемо важност сновима: "Ќе обраЮаЉ пажЬу на Ьих, снови биваЉу од лукавога, узнемируЉу човека, оптереЮуЉу га мислима."

ћатрона Ље упозоравала да не трчимо од духовника до духовника у тражеЬу "стараца" или "прозорЪиваца". ќдлазеЮи разним оцима, говорила Ље, можемо изгубити духовну силу и правилно устроЉеЬе живота.

≈во Ьених речи: "јко идете старцу или свештенику за савет, молите се да га √оспод умудри, како би вам дао правилан савет." ”чила Ље да се не бавимо свештеницима и Ьиховим приватним животом. ќне коЉи стреме хришЮанском савршенству, саветовала Ље да се ни по чему споЪашЬем не издваЉаЉу од других Ъуди (например црном одеЮом и сл.). ”чила Ље трпЪеЬу невоЪа. 3. ¬. ∆дановоЉ Ље говорила: "»ди у храм и ни у кога не гледаЉ, моли се затворених очиЉу или са погледом у неку икону." —личне поуке налазимо и код светог —ерафима —аровског и код других светих отаца. ”опште, у поукама ћатрониним ниЉе било ничега што би одступало од светоотачког учеЬа.

ћатушка Ље говорила да Ље велики грех украшавати се, тЉ. употребЪавати декоративну козметику: човек квари и унакажава природни лик Ъудски, допуЬава оно што му ниЉе дао √оспод, ствара лажну лепоту и то води ка разврату.

ƒевоЉкама коЉе су поверовале у Ѕога, ћатрона Ље говорила: "¬ама девицама Ѕог Юе све опростити ако будете верне Ѕогу.  оЉа се заветуЉе да се не удаЉе, дужна Ље да издржи до краЉа. √оспод Юе за то дати венац."

ћатронушка Ље говорила: "¬раг се приближава, треба се стално молити. јко живимо без молитве, често се догаРа изненадна смрт. ¬раг нам седи на левом рамену а анРео на десном и сваки од Ьих има своЉу кЬигу: у Љедну се записуЉу наши греси, а у другу добра дела. „ешЮе се осеЬуЉте крсним знамеЬем.  рст Ље неосвоЉива тврРава, врата коЉа се не могу развалити." ѕоучавала Ље да не заборавЪамо да се прекрстимо при обеду. "—илом „асног и ∆ивотворног  рста, спасаваЉте се и заштиЮуЉте се. "

ќ врачарима Ље матушка говорила: "«а онога, ко Ље добровоЪно ушао у савез са силама зла, бави се врачаЬем, ако се не покаЉе, нема спасеЬа. Ќе треба се обраЮати таквим бабама, они Љедно лече а душу повреРуЉу."

ћатушка Ље често говорила ближЬима да се треба борити против врачара, против сила зла, коЉе невидЪиво воЉуЉу против нас. £едном ЉоЉ Ље дошао старац благог лика, са брадом, смирен, пао пред Ьу на колена и сав у сузама рекао: "—ин Љединац ми Ље на самрти." ј матушка се нагнула к Ьему и тихо га упитала: "ј ти, како си му учинио? Ќа смрт или не?" ќдговорио Ље: "Ќа смрт." ћатушка му Ље рекла: "ќдлази, одлази од мене, нема потребе да ми више долазиш." ѕошто Ље отишао, рекла Ље: "¬рачари знаЉу за Ѕога! ≈х, када би се ви тако молили, као они када моле Ѕога да им опрости Ьихово зло!"

ћатушка Ље поштовала покоЉног свештеника ¬алентина јмфитеатрова. √оворила Ље да Ље он велики пред Ѕогом и да он на своме гробу помаже страдалницима, тако да Ље неке од своЉих посетилаца слала да узму земЪе са Ьеговог гроба.

ћасовно отпадаЬе Ъуди од ÷ркве, активно богоборство, нарастаЬе отуРеЬа и злобе меРу Ъудима, одбациваЬе традиционалне вере од стране милиона Ъуди, и огреховЪен живот без покаЉаЬа, код многих су довели до тешких духовних последица. ћатрона Ље то добро схватала и осеЮала.

” данима масовних демонстрациЉа, матушка Ље све молила да не излазе на улицу, да затворе прозоре, ролетне, врата, Љер хорде демона испуЬаваЉу све пространство, сав ваздух и обузимаЉу све Ъуде. ¬ероватно да Ље блажена ћатрона, коЉа Ље често говорила алегорично, хтела реЮи о неопходности да се држе затвореним од духова злобе "прозори душе" (како су свети оци називали Ъудска чула).

«.¬. ∆данова Ље упитала матушку: " ако то да Ље √оспод допустио да толико храмова затворе и разруше?" (»мала Ље у виду године после револуциЉе). ј матушка Ље одговорила: "“аква Ље воЪа ЅожЉа да се смаЬи броЉ храмова зато што Юе веруЉуЮих бити мало и неЮе имати коме да служе." - "«ашто се нико не супротставЪа?" ћатрона: "Ќарод Ље као под хипнозом, ниЉе свестан, страшна сила Ље ступила у деЉство... “а сила Ље присутна у ваздуху, продире свуда. Ќекада су мочваре и непроходне шуме били места обитаваЬа тих сила, зато што су Ъуди одлазили у храмове, носили крст и у куЮи били заштиЮени иконама, кандилима и светиЬама. ƒемони су тада пролетали мимо таквих домова, а сада се демони насеЪаваЉу и меРу Ъуде због Ьиховог невероваЬа и одбациваЬа Ѕога."

∆елеЮи да продру у Ьен духовни живот, неки ЪубопитЪиви посетиоци су покушавали да откриЉу шта ћатрона ради ноЮу. £една девоЉка Ље видела, да се она сву ноЮ моли и чини поклоне...

∆ивеЮи код ∆данових у реЉону јрбат, ћатронушка се исповедала и причешЮивала код свештеника ƒимитриЉа из храма у улици  раснаЉа ѕресЬа. Ќепрестана молитва Ље помагала блаженоЉ ћатрони да носи крст служеЬа Ъудима, што Ље било истински подвиг и мучеништво, наЉвиша проЉава Ъубави. „итаЉуЮи молитве демонизованим, молеЮи се за свакога, делеЮи Ъудске жалости, матушка Ље бивала тако уморна, да краЉем дана ниЉе могла чак ни говорити са ближЬима и само би тихо уздисала ослоЬена на своЉу руку. ”нутрашЬи, духовни живот блажене у потпуности Ље остао таЉна, чак и за Ъуде коЉи су ЉоЉ били наЉблискиЉи и остаЮе таЉна и за све остале.

††

ЌепознаваЬе духовног живота матушке ни наЉмаЬе ниЉе утицало на Ъуде да посумЬаЉу у Ьену светост и у то да Ље она била истинска подвижница. ѕодвиг ћатроне се састоЉао у великом трпЪеЬу коЉе Ље происходило од чистога срца и од ватрене Ъубави према Ѕогу. ”право о таквом трпЪеЬу, коЉим Юе се спасавати хришЮани у последЬа времена, пророковали су свети оци ÷ркве.  ао истинска подвижница, блажена Ље учила не речима веЮ целим своЉим животом. “елесно слепа, она Ље учила и наставЪа да учи и данас о истинском духовном гледаЬу. »ако без способности да хода, она Ље учила и учи идеЬу по тешком путу спасеЬа.

” своЉим сеЮаЬима «инаида ¬ладимировна ∆данова пише: " аква Ље била ћатронушка? ћатушка Ље била оваплоЮени анРео - чувар, као да Ље мач огЬени био у Ьеним рукама за борбу са злом силом. ќна Ље лечила молитвом, водом... Ѕила Ље малена као детенце, све време полулежеЮи на боку, ослоЬена на своЉу руку. “ако Ље и спавала, никада нормално не лежуЮи.  ада Ље примала Ъуде, седела би, прекрстивши ножице, обе ручице испруживши изнад главе придошлице у ваздуху, положила би прсте на главу човека коЉи Ље клечао пред Ьом, закрстила би га, рекла основно што Ље потребно ЬеговоЉ души, помолила се.

∆ивела Ље немаЉуЮи свог кутка, своЉе имовине, уштеРевине.  о би Ље позвао, код тога би и живела. ∆ивела Ље од прилога коЉима сама ниЉе могла да располаже. Ѕила Ље у послушаЬу и злоЉ ѕелагиЉи коЉа Ље свима заповедала и све оно што су доносили матушки делила своЉоЉ родбини. Ѕез Ьене дозволе матушка ниЉе могла ни Љести ни пити...

ћатушка Ље, показало се, знала све догаРаЉе унапред. —ваки дан живота коЉи Ље проживела, био Ље река туге и жалости Ъуди коЉи су ЉоЉ долазили. ќна Ље била помоЮ болнима, утеха и Ьихово исцеЪеЬе. »сцеЪеЬа по Ьеним молитвама било Ље много. ”зимала Ље обема рукама главу плачуЮег, тешила га, загреЉала своЉом светлошЮу, и човек би одлазио као на крилима. ј она, малаксала, само би уздахнула и наставЪала да се моли целе ноЮи. »мала Ље на челу удубЪеЬе од прстиЉу, од честог осеЬиваЬа крсним знамеЬем.  рстила би се пажЪиво, усрдно и прсти су направили удубЪеЬе..."

«а време рата, било Ље много случаЉева да Ље родбини несталих своЉом прозорЪивошЮу откривала, да ли Ље Ьихов ближЬи жив или ниЉе. Ќекоме би рекла - жив Ље, чекаЉте. Ќекоме пак - опоЉте га и помиЬите као упокоЉеног.

ћожемо претпоставЪати да су ћатрони долазили и они коЉи су тражили духовне савете и руковоРеЬе. «а матушку су знали многи московски свештеници и монаси “роЉице-—ергиЉеве лавре. ѕо неиспитЪивом промислу ЅожЉем поред матушке никада ниЉе било проницЪивог посматрача и ученика, способног да разастре завесу над Ьеним духовним делаЬем и да напише о томе поуку за потомство.

„есто су ЉоЉ долазили земЪаци, из Ьеног родног места и тада би доносили и писма коЉа су ЉоЉ писали и житеЪи многих околних села, а она Ље одговарала на Ьих. ƒолазили су ЉоЉ и са раздаЪине од 200 и 300 километара, а она би знала име човека коЉи ЉоЉ долази. Ѕило Ље и ћосковЪана и посетилаца из других градова коЉи су чули о прозорЪивости матушке. ƒолазили су Ъуди разних узраста: и млади и стари и Ъуди средЬих година. Ќеке Ље примала а неке и ниЉе. —а некима Ље говорила у причама, а са некима простим Љезиком.

«инаида се Љедном приликом пожалила матушки: "£ао, матушка, моЉи живци..." ј она Юе на то: " акви живци, зашто у рату и у тамници нема живаца... “реба владати собом, трпети."

ћатушка Ље учила да се обавезно треба лечити: "“ело Ље стан дат од Ѕога, Ьега Ље потребно одржавати. Ѕог коЉи Ље саздао свет дао Ље и лековите траве и то не треба одбацивати."

ћатушка Ље често сажаЪевала своЉе ближЬе: " ако ми вас Ље жао... ƒоживеЮете последЬа времена. ∆ивот Юе бити све тежи и тежи.... неиздржЪиво тежак. ƒоЮи Юе време када Юе пред вас ставити крст и хлеб и реЮи: бираЉте!" "ћи Юемо изабрати крст, - одговарали су они, - али како Юе тада бити могуЮе живети?" - "ј ми Юемо се помолити, узети грудвицу земЪе, уваЪати од Ье лоптице, помолити се Ѕогу, поЉести и бити сити!"

» други пут Ље говорила, храбреЮи у тешкоЉ ситуациЉи, да се не треба ничега боЉати, ма како изгледало страшно. "»маЉте вере у ’риста, и нема никакве бриге! √оспод Юе све сам уредити!"

ћатронушка Ље често понавЪала: "јко народ изгуби веру у Ѕога, снаЮи Юе га многе невоЪе, а ако се не покаЉе, пропашЮе и нестати са лица земЪе. “олики народи нестадоше, а –усиЉа постоЉи и постоЉаЮе. ћолите се, тражите, каЉте се! √оспод нас неЮе оставити и сачуваЮе земЪу нашу!"

ѕоследЬе овоземаЪско уточиште ћатронушка Ље нашла у ѕодмосковЪу (улица  урганска, броЉ 23), где се настанила код даЪЬе роРаке, напустивши собу на јрбату. » овде су такоРе, реком долазили посетиоци, доносеЮи своЉе невоЪе и жалости. “ек пред саму своЉу кончину, матушка, веЮ сасвим слаба, ограничила Ље приЉем. Ќо Ъуди су свеЉедно и даЪе долазили, и многима она Љедноставно ниЉе могла ускратити помоЮ.

 ажу, да ЉоЉ Ље √оспод открио време упокоЉеЬа три дана пре, тако да Ље она учинила све оно што треба, да се припреми за то и опрости од ближЬих. ћатушка Ље молила да Ьено опело буде у цркви ѕокрова ѕресвете Ѕогородице у ƒонскоЉ улици. (” то време, тамо Ље служио омиЪени парохиЉски свештеник ЌиколаЉ √олубдов. ќн Ље познавао и поштовао блажену ћатрону). «абранила Ље да ЉоЉ се на сахрану доносе венци и вештачко цвеЮе.

ƒо последЬег дана свога живота, исповедала се и причешЮивала код свештеника коЉи ЉоЉ Ље долазио. ѕо своме смиреЬу, она се као и обични грешни Ъуди, боЉала смрти и своЉ страх ниЉе скривала од ближЬих.  ада Ље пред смрт дошао да Ље исповеди свештеник, отац ƒимитриЉе, она се веома узнемирила. ЅаЮушка Ље упитао: "«ар се и ви боЉите смрти?" - "ЅоЉим се."

Ѕлажена матушка ћатрона се упокоЉила у √осподу 2. маЉа 1952. године.. 3. маЉа у “роЉице-—ергиЉеву лавру, на парастос Ље однет запис о упокоЉеЬу новопреставЪене блажене ћатроне. »змеРу мноштва других, управо таЉ папир Ље привукао пажЬу служашчег Љеромонаха. " о Ље донео ову цедуЪицу? - узбуРено Ље упитао он, - «ар Ље она умрла?" (ћноги житеЪи лавре су добро знали и поштовали ћатрону). —тарица са Юерком, коЉа Ље допутовала из ћоскве, потврдила Ље: синоЮ се матушка упокоЉила и ове вечери Юе ковчег са телом бити поставЪен у московску цркву ѕокрова ѕресвете Ѕогородице у ƒонскоЉ. “ако су монаси Ћавре сазнали за упокоЉеЬе ћатроне и могли су да доРу на Ьену сахрану. ѕосле опела, коЉе Ље извршио отац ЌиколаЉ √олубцов, сви присутни су пришли и целивали Ьене руке.

4. маЉа, у ЌедеЪу жена мироносица, уз мноштво присутног света, сахраЬена Ље блажена ћатрона. ѕо ЬеноЉ жеЪи била Ље погребена на ƒаниловском гробЪу, како би могла "да слуша службе ЅожиЉе" (тамо се налазио Љедан од малоброЉних активних московских храмова). ќпело и погребеЬе блажене били су почетак Ьеног прославЪаЬа у народу као угоднице ЅожЉе.

Ѕлажена Ље предсказивала: "ѕосле моЉе смрти, мало Юе Ъуди долазити на моЉ гроб, само они наЉблискиЉи, а када и они умру, моЉ гроб Юе запустети, и ретко, ретко Юе ко доЮи... јли, проЮи Юе многе године, и Ъуди Юе сазнати за мене и долазиЮе масовно за помоЮ у своЉим невоЪама и са молбама да се помолим за Ьих √осподу Ѕогу, и Ља Юу све услишити и свима Юу помоЮи."

£ош Ље пред смрт казала: "—ви, сви долазите к мени и причаЉте ми, као да сам жива, о своЉим жалостима и невоЪама, а Ља Юу вас видети и чути, и помоЮи Юу вам." » Љош Ље матушка говорила, да сви коЉи повере себе и живот своЉ Ьеном заступништву пред √осподом, спашЮе се. "—ве коЉи се буду обраЮали мени за помоЮ, Ља Юу дочекати горе по ЬиховоЉ смрти, свакога."

ѕрошло Ље више од тридесет година од матушкине смрти, и Ьен гроб на ƒаниловском гробЪу Ље постао Љедно од светих места православне ћоскве, где су долазили Ъуди из свих краЉева –усиЉе, чак и изван граница, са своЉим невоЪама и болестима.

Ѕлажена ћатрона Ље била православна, у дубоком, традиционалном значеЬу те речи. —астрадаваЬе са Ъудима коЉе Ље излазило из пуноЮе срца коЉе воли, молитва, крсно знамеЬе, верност светим канонима ѕравославне ÷ркве, ето шта Ље било центар Ьеног напорног духовног живота. ѕрирода Ьеног подвига Ље исходила из вишевековне традициЉе народног благочашЮа. «ато и помоЮ коЉу Ъуди добиЉаЉу, молитвено се обраЮаЉуЮи праведници, доноси духовне плодове: Ъуди се утврРуЉу у православноЉ вери, уцрквЪуЉу се и споЪа и изнутра, приклаЬаЉу се свакодневном молитвеном животу.

«а ћатрону знаЉу десетине хиЪада православних Ъуди. ћатронушка, како Ље многи од милоште називаЉу. ќна и сада, као и за време свог земаЪског живота, помаже Ъудима. “о осеЮаЉу сви они коЉи Ље са вером и ЪубавЪу моле за заступништво и заузимаЬе пред √осподом, пред  оЉим блажена старица има велику смелост.

02 / 05 / 2017

     оментари:

    2017-05-24
    01:32
    ƒраган £овиЮ:
    —лава Ѕогу!+++

    2017-05-04
    09:22
    Sneana :
    Slava Bogu i dobrim ljudima
    Mati Matrona moli Gospoda za spasenje dua naih

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0