Srpska

ДѕолитичариУ у мантиЉи

††††

ѕротекли виЉек смо провели преиспитуЉуЮи сопствени суверенизам, превазилазеЮи своЉ „двоструки идентитет“, свЉесни да смо „нациЉа са грешком“Е сугеришуЮи сами себи да „ниРе небо ниЉе плавоЕ“Е итд. јли, рекло би се да осим поетског глорификоваЬа тих посебности, ниЉесмо спремни да о Ьима говоримо разумно, аналитички, са дозом елементарне обЉективности. » данас, на почетку 21.виЉека, више пЉевамо, него што трезвено мислимо, о сопственоЉ држави, и о нашим особеностима.

ЌововЉековна црногорска држава, настала Ље на темеЪима оне зетске средЬовЉековне. ј «ета Ље опет, своЉ културни и историЉски врхунац достигла умЉешношЮу неких „Ъуди у мантиЉи“ Ц коЉи су се, у то вриЉеме, веома, бавили политиком. ”з чиЉу би помоЮ, и на ком мЉесту, »ван ÷рноЉевиЮ нашао скровито мЉесто да сачува слободу да ниЉе било зетских митрополита ¬исариона и ¬авиле? »ван ниЉе тражио „нишу“ за ÷ркву, на своЉоЉ земЪи, Е него Ље своЉу поносну државицу смЉестио под волтове ÷ркве. ” моменту кад око Ьега све пламти од рата, он у ÷етиЬском поЪу не гради ни тврРаву ни касарну, него ћанастир и штампариЉу. ≈то то Ље Ц »ванбеговина.

Ќешто касниЉе, западноевропске воЉне интеграциЉе (наглашавам „воЉне“, а не Ц културне, духовне, трговинскеЕ), дониЉеле су ÷етиЬу рушеЬе ÷етиЬског манастира, краЉем 17. виЉека. ћлечани су, наводно, хтЉели да нам помогну, алиЕ ≈то, сад се присЉетих Љедног од првих западноевропских воЉних маневара на териториЉи данашЬе ÷рне √оре, када су 1421. управо млетачки топови срушили сЉедиште зетских митрополита, манастир ѕревлаку код “ивта! «бог тога се може реЮи да су темеЪи наше државе настали на пристоЉноЉ дистанци како од надолазеЮе империЉе са Ѕосфора, тако и од воЉних савеза са «ападаЕ

≈ сад, реЮи Юе неко, да су то све (мантиЉе, владике, манастири) форме живота подобне том времену. ѕа да видимо, шта се даЪе дешава, неких 200 година послиЉе ÷рноЉевиЮа, и Љош 200 година послиЉеЕ “ешко Юемо некоме обЉаснити да „ниРе небо ниЉе плаво“ као код нас, али Ље потпуно Љасно да нигдЉе, у ≈вропи, нововЉековну државу ниЉесу стварали „ политичари у мантиЉи“, као што су то радили овдЉе у ÷рноЉ √ори. ” Љеку наЉвеЮег западноевропског отклона од цркве и свештенства, овдЉе Ц обрисе модерне државе ствараЉу митрополити. „ак и онда, када су ƒанило и Ќикола раздваЉали духовну од световне властиЕ барЉаке, сабЪе, оловке, печате, прве школе Ц Ьихове државе Ц носили су, опет „Ъуди у мантиЉи“Е коЉи су се, очигледно, врло „бавили политиком“.

ƒа ниЉе било „политичара у мантиЉи“, од 15. до 19. виЉека Ц не би било црногорске државе! ƒа ниЉе било Ъуди, какав Ље рецимо —рбин из ’ерцеговине ћихаЉло ћилорадовиЮ, и да ниЉе било рускога цара ѕетра ¬еликог, почетком 18. виЉека Ц ко зна како би и да ли би петровиЮка ÷рна √ора добила меРународно признаЬе виЉек и по касниЉе?! ћожда бисмо и ми чекали неке хатишерифе, а можда ни то не бисмо дочекали. —ве оно што са поносом представЪамо као црногорску државу од 1700. до 1916-18. настало Ље и опстало, захваЪуЉуЮи –усиЉи (као пресудном меРународном фактору), „политичарима у мантиЉи“ (као овдашЬим владарима) и —рбима „изваЬцима“ (као културним радницима). ј ово напомиЬем зато што Ље овдашЬа Ќј“ќ-пропаганда, измеРу осталог, формулисана и у реченици Љедног нашег „интелектуалца“: „÷рна √ора неЮе бити стабилна држава, док чизма Ќј“ќ воЉника не стане код ѕриЉепоЪа“!!!

» на краЉу, ради потпуне обЉективности, ако ствари погледамо и са оног, не баш популарног аспекта Ц гдЉе осуРуЉемо друге за збиваЬа 1918, питам се коЉи меРународни фактор Ље био идеЉни творац утапаЬа ÷рне √оре у Љугословенску државу по циЉену нестанка владарског трона ѕетровиЮа? ÷арска –усиЉа Ц коЉа тада више и не постоЉи, или западне политичке и воЉне силе? ќвдашЬа власт веЮ годинама ламентира (идеолошки, медиЉски, пропагандно) над 1918, а сада иде у воЉни савез са онима коЉи су проЉектовали и потписали недвосмислено укинуЮе црногорске државе приЉе 100 година (»талиЉа, ‘ранцуска и други са «ападаЕ), док политички „бЉежи“ од оних коЉи су ту државу стварали, подржавали и помагалиЕ не годинама, него вЉековима? Ќека ми се замЉери да сам Љутрос „политичар у мантиЉи“, али морам реЮи да Ље дуго, баш дуго требало «ападу да призна ÷рну √ору и да се доРе до 13.Љула на Ѕерлинском конгресу! —ве до тада, а вЉековима приЉе тога, за Ьих Ље наша земЪа била дио ќтоманске империЉе. —а друге стране, –усиЉа се своЉски трудила да нас припреми да таЉ историЉски конгрес уопште дочекамо. » док нас Ље «апад игнорисао, –усиЉа нас Ље држала у животу!

ј онда се, на краЉу свега питам, да ли сте увриЉедили, или казнили, или извргли руглуЕ православног цетиЬског митрополита Ц ако му кажете да се „бави политиком“ или да Ље „политичар у мантиЉи“? »ли сте само констатовали Ьегов историЉски и богомдани усуд да ради и оно што ниЉе Ьегов основни посао, а што се, са тога трона, силом прилика, радило Е ево од када знамо да он постоЉи.  о се томе руга, ипак се руга свом незнаЬу.  о криви митрополита за то, не познаЉе сопствену историЉу.

(Ќико не тражи да се врати политичка управа ÷ркве над државом, али мало више поштоваЬа према себи самима, и према наведеним посебностима земЪе у коЉоЉ живимо Ц помогло би, да не пропадамо тако брзо и тако очигледно.)

Ѕаш су „смиЉешна своЉства наше земЪе“ и баш Ље пуна „лудиЉех промЉена“!

 ако написа Љедан од „политичара у мантиЉи“.

ѕротоЉереЉ-ставрофор √оЉко ѕеровиЮ

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

06 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0