Srpska

 ако преживети тамо где се не може опстати. » како живети даЪе

¬Љаземски котао

‘отографиЉу Ље доставила прес-служба —пасо-Ѕогородичиног манастира ‘отографиЉу Ље доставила прес-служба —пасо-Ѕогородичиног манастира
††††

—пасо-Ѕогородични ќдигитриЉевски женски манастир код ¬Љазме гради се у знак сеЮаЬа на браниоце отаЯбине, коЉи су пали на месту такозваног вЉаземског котла. ќвде Ље немачка воЉска уЉесен 1941. године опколила пет армиЉа. ќд милион воЉника само Ље 85 хиЪада успело да се пробиЉе. “ражитеЪи овде Љош увек проналазе трагове битака: мине, гелере и безброЉне остатке погинулих. «бог тога Ље обитеЪ у овом краЉу замишЪена као манастир у коЉем Юе се помиЬати погинули воЉници.

” синодику обитеЪи веЮ има преко 12 хиЪада имена Ц она се овде свакодневно помиЬу у молитвама. ћонахиЬе из целог света добиЉаЉу писма с молбом да у спискове за вечни помен упишу имена роРених и ближЬих, са причама о Ъудима коЉи се нису вратили из рата и о томе како су Ъуди стицали веру у рату.

»гуманиЉа јнгелина (Ќестерова), фотографиЉу Ље доставила прес-служба —пасо-Ѕогородичиног манастира »гуманиЉа јнгелина (Ќестерова), фотографиЉу Ље доставила прес-служба —пасо-Ѕогородичиног манастира
††††

ЌастоЉатеЪица манастира, игуманиЉа јнгелина (Ќестерова) нам Ље испричала Љедну од Ьих, ЬоЉ изузетно драгу Ц сведочанство свог духовног оца, воЉника коЉи се борио на фронту, сабрата “роЉице-—ергиЉеве лавре ћихаила (ЅалаЉева, 1924-2009), с коЉим се упознала 1998. године. ќтац ћихаил Ље чудом преживео борбе за ¬Љазму 1943. године и после тога Ље одлучио да сав своЉ живот посвети Ѕогу.

ѕо Ьеговом благослову Ље насликана Љединствена икона ћаЉке ЅожиЉе Ц „ќдигитриЉа ¬Љаземска –атна“, на коЉоЉ су воЉници ÷рвене армиЉе приказани као мученици. ƒанас се ова икона налази у ѕокровском храму манастира.

£авЪаЬе Ѕогородице

„ќтац ћихаил Ље, Ч сеЮа се мати јнгелина, Ч говорио да се у рату често дешавало следеЮе: они коЉи су желели да избегну службу, гинули су, а они коЉи су ишли у боЉ као да им Ље то последЬи пут и спремни да се жртвуЉу Ц спасавали су се. ”право они су били мученици.“

—ам отац ћихаил, у свету ¬иктор ‘Љодорович ЅалаЉев, коЉи Ље потицао из сеЪачке породице, отишао Ље на фронт са 17 година. “о Ље било краЉем 1941. Ц почетком 1942. године. ћама му Ље зашила крстиЮ у вреЮицу у коЉоЉ Ље чувао документа Ц и увек га Ље носио на грудима.  ад Ље први пут био раЬен и кад Ље отпуштен из болнице, уЉесен 1942. године, нашао се код –жева. ќвде Ље служио с неколико воЉника коЉи су изашли из страшног „котла“ код ¬Љазме у октобру 1941. године. ќд Ьих Ље чуо за вЉаземску трагедиЉу и за то да им се Љавила Ѕогородица.

††††

ќдреРена су места пробоЉа, било их Ље неколико: у близини села ћартЉухи где се сад налази скит, у близини села ƒоманово, уз реку  урЉановку Ц тамо се гради —пасо-Ѕогородични манастир, и код села ћаркова. «адатак Ље био да се расеЉе пажЬа неприЉатеЪа и да бар Љедан продор буде успешан. ¬оЉник коЉи Ље ово причао оцу ћихаилу поменуо Ље и да су идуЮи поред реке  урЉановке од села Ѕогородицко, сви видели жену изнад врхова дрвеЮа.

„Ћежали смо у рововима недалеко од Ѕогородицког, за вече Ље био заказан пробоЉ немачке линиЉе. Ќемци нису обуставЪали ватру. јртиЪериЉа, минобацачи, митраЪески реденици Ц изгледало Ље да се глава не сме нимало подиЮи изнад нивоа земЪе. ќдЉедном видимо како се однекуд поЉавила жена, не одвеЮ висока, у тамноЉ одеЮи Ц имала Ље на себи нешто попут пелерине или широког плашта.  ренула Ље преко жбуЬа и као да нас Ље руком позивала да кренемо за Ьом. —агнувши се потрчали смо за Ьом, али не сви Ц можда Ље други нису видели. “ако смо трчали Љедно пет километара. »згледало Ље да иде споро, али смо Ље Љедва сустизали. ќнда Ље почела да се подиже увис у небо и нестала Ље, а ми смо стали схвативши да се борба одвиЉа иза наших леРа. “ако смо изашли из обруча.“

ќтац ћихаил Ље рекао да момци никоме о томе нису причали, а Ьему су казали, зато што су видели да носи крстиЮ. ¬оЉници коЉи су видели ову поЉаву схватили су да Ље то била ћаЉка ЅожиЉа: покушаЉ пробоЉа обруча десио се 14. октобра 1941. године Ц на празник ѕокрова ѕресвете Ѕогородице.

„ ад смо рекли оцу ћихаилу, Ч сеЮа се игуманиЉа јнгелина, Ч да се у селу Ѕогородицком налази и да се налазио храм у част иконе ћаЉке ЅожиЉе „ќдигитриЉа“ („ѕутеводитеЪка“ Ц прим. ред.), он Ље благословио да наРемо иконописце коЉи Юе насликати икону „¬Љаземска-–атна“ и описао Ље како треба да изгледа.“

»кона ћаЉке ЅожиЉе ДќдигитриЉа ¬Љаземска-–атнаУ, фотографиЉу Ље доставила прес-служба —пасо-Ѕогородичиног манастира »кона ћаЉке ЅожиЉе ДќдигитриЉа ¬Љаземска-–атнаУ, фотографиЉу Ље доставила прес-служба —пасо-Ѕогородичиног манастира
††††

ѕрву такву икону су 2009. године насликали тверски иконописци ЌаталиЉа и ¬алериЉе  олтов. ќтац ћихаил Ље одобрио фотографиЉу ове иконе и дао Ље благослов да се наслика Љош неколико таквих икона веЮих димензиЉа. Ќа Ьима Ѕогородица стоЉи на облаку, а испод тога су воЉници коЉи су победили у рату, не штедеЮи своЉ живот, у широким плаштовима и са крстовима. ѕриказани су као 40 севастиЉских мученика (из IV века Ц прим. ред.), коЉи су били натерани да уРу у ледено Љезеро због тога што су одбили да се поклоне идолима. –ека у близини Ље плава и светла, води ка Ќебу и представЪа пут коЉим су ови воЉници отишли Ѕогу.

„£едном сам упитала оца како су се воЉници на фронту односили према вери у Ѕога. –екао Ље да Ље било разних, али су сви они коЉи су били у рововима веровали, можда свако у свог.“

ќбеЮаЬе Ѕогу

” марту 1943. године ратни вихор Ље и ¬иктора ЅалаЉева, коЉи Ље до тада веЮ два пута био раЬен, довео у град ¬Љазму. ” то време Ље био у саставу Љедне од стреЪачких Љединица 33. армиЉе. ≈во шта Ље отац ћихаил о томе причао своЉоЉ духовноЉ кЮери јнгелини (ЌестеровоЉ), коЉа Ље сама родом из овог краЉа, па га Ље више пута молила да ЉоЉ исприча нешто о Ьеном завичаЉу.

††††

„Ќаша Љединица Ље ишла од града –жева. Ѕило Ље пролеЮе, блатЬаво, мочварно. Ѕило Ље врло тешко... ѕрактично све време смо ишли пешке.  ад смо дошли надомак ¬Љазме требало Ље да преРемо реку. “о се десило 12. марта. »знад реке на брду налазила се велика црква. “у Ље био смештен немачки митраЪез. Ќеколико покушаЉа да се освоЉи на Љуриш било Ље неуспешно. ƒошао Ље ред на нас да идемо преко воде покривене танким ледом.  ад се зачула команда „у напад“ рекао сам себи: „јко останем жив Ц отиЮи Юу у монахе.“ Ќаша чета Ље кренула у напад. ѕретрчао сам реку и легао у ров. ќсврЮем се око себе Ц до обале су дотрчала само двоЉица од стотине. “ако ме Ље √оспод спасио.“

” овом боЉу Ље био раЬен и сам ¬иктор ЅалаЉев. ќсвестио се у воЉноЉ болници тек неколико дана касниЉе.

„£едном сам имала прилике да упитам оца, Ч додаЉе мати јнгелина, Ч кад Ље у животу наЉЉаче осетио ЅожиЉе присуство. ќдговорио Ље: ‘ од вас, у близини ¬Љазме.’“

—хиархимандрит ћихаил (ЅалаЉев), фотографиЉу Ље доставила прес-служба —пасо-Ѕогородичиног манастира —хиархимандрит ћихаил (ЅалаЉев), фотографиЉу Ље доставила прес-служба —пасо-Ѕогородичиног манастира
††††

¬ративши се у завичаЉ 1947. године са зваЬем стариЉег наредника ЅалаЉев Ље две године радио као уметник-инструктор у стручноЉ техничкоЉ школи у селу Ѕогородско и примЪен Ље у обласни —авез уметника. Ќеколико година касниЉе ¬иктор ‘Љодорович Ље испунио обеЮаЬе коЉе Ље дао Ѕогу: дана 12. Љуна 1959. године примЪен Ље као искушеник у “роЉице-—ергиЉеву лавру, а наредне године Ље поднео намеснику Ц потоЬем патриЉарху ћосковском и целе –усиЉе ѕимену Ц молбу за монашки постриг.  асниЉе Ље постао Љедан од наЉближих помоЮника (келеЉника Ц прим. ред.) патриЉарха јлексиЉа I, а затим Ље 20 година био на послушаЬу у патриЉарашкоЉ резиденциЉи у ѕеределкину.

Ќеколико последЬих година пред упокоЉеЬе, патеЮи од рана задобиЉених у ратним годинама, схиархимандрит ћихаил Ље провео у своЉоЉ келиЉи. ƒана 14. Љула 2009. године Љедан од наЉстариЉе сабраЮе “роЉице-—ергиЉеве лавре упокоЉио се од исхемиЉске болести срца.

„ћолимо се на моштима“

„“о Ље све што могу да кажем, Ч речи су игуманиЉе јнгелине (Ќестерове). Ч ћислим да вера у Ѕога ни код кога ниЉе „стационарна“, она се развиЉа: Љедан човек се у критичном моменту изненада сети да Ѕог постоЉи, а другог коЉи веЮ зна да „Ѕог постоЉи“ критичан тренутак наводи на мисао и одлуку да учини поступак у славу ЅожиЉу. »ли да сав своЉ будуЮи живот посвети Ѕогу.“

...Ќа месту масовне погибиЉе воЉника тражитеЪи вЉаземског одреда „ƒуг“ проналазе православне крстиЮе и иконе Ц у торбама, чизмама, новчаницима и корицама. «аЉедница —пасо-Ѕогородичног ќдигитриЉевског женског манастира Ље на овим местима поставила веЮ преко 250 крстова за поклоЬеЬе.

Ќад пронаРеним остацима палих воЉника у ѕокровском храму манастира се служи чин опела и погребеЬа с указиваЬем заслужене почасти хероЉима.  ад Ље митрополит —моленски и –ославски »сидор освеЮивао олтар у храму у част £ована ¬оЉника признао Ље да Ље „осеЮаЉ као да се молимо на моштима, као древни хришЮани“.

Д—тража —еЮаЬаУ у —пасо-Ѕогородичином ќдигитриЉевском женском манастиру, фотографиЉу Ље доставила прес-служба —пасо-Ѕогородичиног манастира Д—тража —еЮаЬаУ у —пасо-Ѕогородичином ќдигитриЉевском женском манастиру, фотографиЉу Ље доставила прес-служба —пасо-Ѕогородичиног манастира
††††

††–»ј Ќовости

—а руског ћарина “одиЮ

08 / 05 / 2017

     оментари:

    2017-05-09
    09:07
    Ѕранислав:
    ¬ечнаЉа памЉат...

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0