Srpska

Ќационалне химне наших добрих и толерантних приЉатеЪа

Ќедавно Ље умро £евгениЉ £евтушенко. £едни су га ватрено и у потпуности волели, а други су га ватрено и у потпуности одбацивали. “реЮи су неке Ьегове ствари волели, а на друге су се мрштили. „ини ми се да Ље оваЉ последЬи став исправан. £а се мрштим на многе ствари и на многе искрено и добро реагуЉем. ≈во, на пример: „ѕитаЉте воЉнике коЉи под брезама леже, / и Ьихови синови Юе вам реЮи да ли –уси желе рат.“

††††

ќваЉ текст Ље актуелан. ѕошто су оптужени за ирационалну поквареност и суровост –уси су принуРени да се вечито правдаЉу пред «ападом коЉи наводно представЪа оличеЬе врлине. ќчигледно Ље да ниЉе тако. јли кад то кажемо ми, Ъуди одмахуЉу рукама. „ ако се може веровати речима покварене и сурове ирационалне нациЉе?“ „уЉмо стога шта сами кажу. Ќе полифонични хор политичара коЉи не црвенеЮи данас причаЉу Љедно, а сутра друго. „уЉмо шта сами редовно певаЉу ставивши руку на срце. „уЉмо (прочитаЉмо делове) Ьихове химне.

’имна Ље поред заставе, грба и националне валуте, симбол државе, квинтесенциЉа историЉе народа, сакрална поЉава. ћи постоЉимо. ѕостоЉали смо. »мамо своЉ пут, своЉе лице и своЉе призваЬе. —воЉе грехове врлине, слабости и таленте. “о Ље химна. ” ЬоЉ се чуЉу стабилне психолошке карактеристике народа. јко се меЬаЉу начин живота и животни циЪеви, меЬа се и химна. ‘ранцуска Ље извела –еволуциЉу и песму у краЪеву част сменила Ље ћарсеЪеза. “о Ље природно. Ќемачка се смирава у ƒругом светском рату, трпи поделу и нацистичку химну меЬа новом, демократском. “о Ље разумЪиво. “о се десило и с –усиЉом. “о се уопште са свима дешава. ” свакоЉ химни земЪа коЉа Ље пева покушава да изрази себе не за годину дана, веЮ у векове. „уЉмо сад одломке из онога што годинама и вековима певаЉу наша толерантна браЮа.

≈во друге строфе енглеске химне, управо оне у коЉоЉ моле Ѕога да спаси краЪицу.

√осподе Ѕоже наш, устани,

–асеЉ Ьене (краЪичине) неприЉатеЪе

» отераЉ их у погибеЪ.

ѕосрами напоре Ьихових држава,

”ништи Ьихова подла довиЉаЬа,

” “ебе се уздамо,

Ѕоже, чуваЉ све нас.

÷ео текст одише ЪубавЪу према човечанству. ЌеприЉатеЪима следи погибеЪ (алтернатива Ц вазални улазак у ”ЉедиЬену  раЪевину). Михова неприЉатеЪска довиЉаЬа су обавезно „подла“. £едном речЉу, неприЉатеЪи британске круне су, како се тврди у химни, - несумЬиво подлаци (Ьихова довиЉаЬа су обавезно подла) и осуРени су на погибеЪ. » они то певаЉу сваки боговетни дан. ≈то, такав Ље Ьихов поглед на свет. ћахатма √анди у своЉоЉ аутобиографиЉи пише да Ље радосно певао химну ¬елике ЅританиЉе док ниЉе почео да се замишЪа над текстом.  ад се замислио одбио Ље да пева.

ј ево ћарсеЪезе. ѕосле ќктобарске револуциЉе она Ље на дуже време постала химна и у –усиЉи. —ве до четрдесетих година, до ≈л-–егистана. —амо што Ље у уметничком препеву изгубила много од своЉе крвожедности. ѕрактично, свирепост Ље уступила место сновима и маштаЬу о среЮи целог света. јли ево Ьеног оригиналног рефрена.

Ќа оружЉе, граРани,

ѕостроЉите се у батаЪоне,

»демо, идемо!

Ќека нечиста крв

Ќатопи наша поЪа!

ћарсеЪеза има мноштво строфа. » сваки пут они коЉи Ље изводе бодро и из свег грла вичу о нечистоЉ крви коЉа треба да натопи поЪа. Ўта Юе на Ьима после тога израсти? » то Ље гламурозна ‘ранцуска, земЪа галантних каваЪера и префиЬених писаца, коЉа одреРуЉе законе моде, наЉстариЉа и воЪена кЮерка  атоличке цркве. “реба ли онда да се чудимо крвавим баЉалицама “араса Ўевченка о „неприЉатеЪскоЉ крви“ коЉа Юе напоЉити земЪу и пролити се даЪе, у плаво море? ≈вропски свет из XIX века Ље свет нескривеног и похлепног национализма.  роз ваздух Ље провеЉавала жеР за крвЪу. ј ако постоЉи жеР, она Юе временом бити и угашена. ”згред речено, украЉинска химна такоРе радосно обеЮава погибеЪ неприЉатеЪима и то Ље Љедина ствар у коЉоЉ Ље данашЬа ”краЉина Љеднодушна с ≈вропом XIX века.

††††

ј сад се сетите наших химни. ÷арска химна никоме ниЉе претила. —амо Ље молила цара: „¬ладаЉ на страх неприЉатеЪима.“ Ќека живе, али нека се боЉе. ЌеЮемо их дирати. Ќи совЉетска ниЉе желела ничиЉу крв. ѕрочитаЉте поново и увериЮете се. Ќема неприЉатеЪа, нема ни Ьихове крви и смрти. Ќова химна коЉа се пева на стару мелодиЉу Ље такоРе невина. ѕомиЬу се народна мудрост и братски савез многих народа. ѕостоЉи традиционална очараност руским пространством: „ќд Љужних мора до поларног краЉа простиру се наше шуме и поЪа.“ » нема ни речи ни о чиЉоЉ крви. ј погледаЉмо, радозналости ради, химну —јƒ.

» у ЬоЉ се у првоЉ строфи помиЬе „поносни одговор подлим неприЉатеЪима“. ” треЮоЉ: „√де Ље банда убица коЉи су се хвалисаво заклиЬали?...“ „„ека вас трулеж гроба, сви Юете добити по заслузи.“ ” принципу, „трулеж“, „гробови“, „банде убица“, „чик, изаРи“. Ўема Ље иста. Ќароди као да су Љош увек очарани крвавим сукобима из прошлости. јмериканци Ц ратом за независност; ‘ранцузи Ц револуциЉом и републиком; ≈нглези Ц светском влашЮу из времена непрегледне империЉе. ѕоЪска химна прети о томе да Юе против Ќемаца и –уса бити исукан мач. »талиЉанска химна, коЉа Ље роРена у рату за независност и уЉедиЬеЬе јпенина прожета Ље речима о борби и смрти. „”мримо, умримо,“ свако мало се чуЉе у Ьеном рефрену. ћоже се навести велико мноштво примера. ЌациЉе су се ментално потпуно заглибиле у временима националног самоопредеЪеЬа и по навици свакодневно певаЉу крваве песме, чиЉи смисао данас тешко могу обЉаснити. јли су свеЉедно –уси због нечега проглашени крвожеднима.

ј ми смо, напротив, изашавши из времена безумЪа, одрекавши се светске револуциЉе, очистивши ране унутрашЬих крвопролиЮа, освоЉивши тешке победе на споЪашЬим фронтовима, сваки пут меЬали симболичне текстове, изражаваЉуЮи спремност за промену живота. ѕрестаЉали смо да опевамо баЉонет и сабЪу, рану и црвену крв, комесара на коЬу и –озу Ћуксембург. ѕочели смо да певамо о мирном раду, о поштоваЬу стариЉих, о лепоти земЪе. »пак, у очима оних коЉи или нису умели или нису мислили да треба да се одрекну крвожедности, ми остаЉемо конфликтни, злобни и опасни Ъуди. јпсурд.

” дословном преводу реч „апсурд“ значи „од глувог“. “о су бесмислене речи коЉе се изговараЉу ван контекста. „овек коЉи их изговара или сам себе не чуЉе и не разуме с ким разговара; или ради своЉ посао и прави се луд. Ќа своЉ начин Ље апсурдан, али и користан за самог лопова повик на пиЉаци: „ƒрж’те лопова!“ ј наши толерантни суседи се у званичним разговорима такоРе понашаЉу као глуви. ѕремда све лепо чуЉу и просто упорно раде своЉ посао. ” сопственим очима су толико добри да представЪаЉу еталон, а ми смо незамисливи дивЪаци. —амо што узорни праведник неЮе певати о крви од Љутра до вечери и неЮе ставЪати руку на срце кад Ьегов омиЪени тим стоЉи на постоЪу и кад се подиже застава. ЌеЮе.

Ѕудимо праведни. «емЪе су различите. –ецимо, летонска химна Ље врло мироЪубива. ” ЬоЉ се наводе само речи о миру, о томе да треба певати и играти под сунцем роРене и слободне ЋетониЉе. Ўта може бити лепше? —личан Ље смисао и данашЬе химне уЉедиЬене Ќемачке. ќваЉ извор два светска рата и преЮутни господар ≈вропе Ц Ќемац Ц у тексту химне само што ниЉе биЪождер. ѕевамо, осмехуЉемо се и желимо своЉоЉ земЪи славу. » то Ље све. ѕостоЉи Љош и химна уЉедиЬене ≈вропе на стихове Ўилера и музику Ѕетовена. Мено писаЬе су наручили масони из ƒрездена. “о Ље за сада химна ≈вропске униЉе. „«а сада“, зато што им будуЮност не обеЮава ништа чврсто, измеРу осталог, ни судбину недоношчета Ц —ЉедиЬених ≈вропских ƒржава. јли не треба само нешто да певамо и нешто да слушамо. “реба пажЪиво да слушамо свакодневне мелодиЉе и речи. ќне Юе нам често боЪе од било каквог научног трактата реЮи нешто о суштини поЉава и показаЮе нам скривену таЉну.

—удеЮи по химни, –уси не желе рат. —удеЮи по химнама пола ≈вропе Ље лудо за ратом. ј реч ниЉе птица. » ниЉе пара, и ниЉе ваздух. ќна Ље хлеб и лек. »ли Ље гвожРе и камен. ” зависности од тога каква Ље реч.

—а руског ћарина “одиЮ

12 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0