Srpska

Ѕорба малог ѕетра и Ьегове браЮе

” неомалтерисаноЉ куЮи, подно  амиЪе, где све фали и где Ље све дотраЉало, живи петочлана породица ¬улиЮевиЮ

ѕородица ¬улиЮевиЮ у своЉоЉ куЮи: на прозорима некакви наЉлони Дкроз коЉе се ништа ноЮу не видиФ, док промаЉа биЉе кроз рупе Љер Ље силикон са штокова ко зна кад отпао (‘ото Ѕ. –адомировиЮ) ѕородица ¬улиЮевиЮ у своЉоЉ куЮи: на прозорима некакви наЉлони Дкроз коЉе се ништа ноЮу не видиФ, док промаЉа биЉе кроз рупе Љер Ље силикон са штокова ко зна кад отпао (‘ото Ѕ. –адомировиЮ)
††††

ЋепосавиЮ Ц —амо дан по АурРевдану, троЉица малене браЮе ¬улиЮевиЮ, дванаестогодишЬи близанци ѕетар и —пиридон и годину дана млаРи —ретко, крстили су се у цркви —вети ¬асилиЉе ќстрошки у ЋепосавиЮу. »спунили су жеЪу ови мали велики борци, Раци ќсновне школе „ осовски божур” из  осовске ћитровице, са истуреним одеЪеЬем у ЋепосавиЮу.

—ва троЉица, где наЉмлаРи по висини одскаче, су у истом, четвртом разреду. ƒеле исте кЬиге, школски прибор, одеЮу, похабану обуЮу, а деле и Љедан дотраЉао улегао кревет, на коЉем попречке спаваЉу.

ЌевоЪа их Ље братски зближила у специЉалноЉ школи, у коЉоЉ су научили прва слова, отплакали „нешто што им ниЉе по воЪи”, научили да цртаЉу »суса ’риста, цркве и манастире, заволели информатику, али и онда када су сазнали да мали ѕетар има висок притисак и да не сме да окуси со. „“ри пута дневно ѕеро иде у дом здравЪа да му доктори мере притисак. ” децембру прошле године, педиЉатри у ƒому здравЪа у ЋепосавиЮу су му открили болест. »сто су потврдили и у “иршовоЉ у Ѕеограду, где Ље доктор казао да ѕеро ама баш ништа слано не сме да окуси”, спуштеног погледа, загледан у цигару, прича ƒрагиша, отац троЉице малишана, док седимо за климавим столом покривеним неком избледелом мушемом, на Љош климавиЉим распареним столицама. „£е л’ хоЮете да напишете да Ље наша улица “опличких устаника без броЉа?”, упада у мучну тишину —пиридон, наЉврцавиЉи од троЉице браЮе, док на сто спушта нацртане цркве, манастире, »суса ’риста и у даху моли! „ƒа вам рецитуЉем химну ’Ѕоже правде’?” „јЉде, —пиро, да видимо Ље л’ целу знаш”, кажемо, док ко по команди са кревета скачу ѕеро и —ретко, хоЮе и они.

ЅеЉасмо затечени —пировим рецитоваЬем, ту у маленоЉ кухиЬи, коЉа Ље и дневна и спаваЮа соба, са све „смедеревцем” коЉи Ље, рекло би се, пободен насред тамног, ко зна када окреченог собичка.

Ќа прозорима некакви наЉлони „кроз коЉе се ништа ноЮу не види”, док промаЉа биЉе кроз рупе Љер Ље силикон са штокова ко зна кад отпао.

ћаЉка ћириЉа (40) спустила поглед, не проговара, загледана у врхове, бар три броЉа веЮих папуча. „»звините, Ље л’ могу Ља нешто да кажем?”, молеЮиво, тихим дечЉим гласиЮем Љави се ѕеро, вижЪасти дечак коЉег Ље болест, како рече, „довела на 42 кила”. „«нате, Ља сам Љео све слано. ј, сада не сме маЉка ни хлеб да посоли. ћеси ми свако Љутро. јли, ево данас сам поЉео бурек. ј, нисам смео! ј, Ље л’ знате шта ме Ље обрадовало? –екли ми у ЉедноЉ бурегЯиници да Юе само за мене да месе неслан бурек. », Љош нешто да вам кажем! ¬олим све педиЉатре доле у дому здравЪа и друге докторе коЉу ми мере притисак кад закасним”, као стармали, и даЪе се извиЬаваЉуЮи „што упада док тата говори”, прича ѕетар, док у руци гужва неке паре, коЉе су он и браЮа добили на крштеЬу.

„—амо Љош ово да кажем! ƒобили смо 35 евра, а за све паре купиЮемо пет кила батака. “о сада волим да Љедем. јл’ не сме да буде ни трунка соли”, Љедва чуЉним, тананим гласом, ко да се срами, изусти ѕетар, док му бистре сузе замаглише поглед.

¬улиЮевиЮи живе од косовског и дечЉег додатка и од 30 евра, колико прима ƒрагиша на име рада у –афинериЉи „“репче” у «вечану, у коЉоЉ Ље до рата радио. „есто остану без лекова Љер у „државним апотекама нема”, а из –ашке им тек некад неко донесе. “амо се лекови добиЉаЉу на прописани рецепт. „»шао сам у ’“репчу’, у «вечан, тражио да ме врате да радим пуно радно време. Ќико ми главе ниЉе окренуо. ћолио сам и овде у ЋепосавиЮу у ‘лотациЉи, али ми кажу: ’ћоже, али у рудник.’ £а сам болестан, нисам за рад под земЪом. »мам слабо срце, гушеЬе, слабовид сам. Ќека ме врате у –афинериЉу, или нека ми даЉу неки посао овде. £а хоЮу да радим, али нико ме не види”, говори у даху речити ƒрагиша, отац три дечака, три узданице, коЉима судба баш ниЉе ишла наруку.

¬рзмаЉу се —пиро и —ретко, хтели би „свашта да покажу и кажу”, али знаЉу за ред, па пуштаЉу родитеЪе да о Љаду говоре.

ЌемаЉу ¬улиЮевиЮи, ту у ЋепосавиЮу, у насеЪу званом ƒо, ништа од стоке. ƒок су били у «абрду, селу где Ље ƒрагиша роРен, држали су краву, кокошке, сеЉали лук, кромпир, заоравали Ьиве.

—ада ништа не раде „Љер све мора да се плати”.

„ќд ових пара, нисам у стаЬу да плаЮам ораЬе. “ребао би ми трактор или култиватор, имам горе у селу и шуму, а Ља ето, купуЉем дрва”, замишЪено прича ƒрагиша, ожеЬен ћириЉом, √оранком из села ќрЮуша.

”познали се, каже у  осовскоЉ ћитровици, пред „ћетохиЉом”.

ѕитали га многи, прича ƒрагиша, „како Ље наРе”. „ј како они своЉе жене наРоше?”, мало се брецну домаЮин куЮе, где су све ствари дотраЉале, старе, где се у ЉедноЉ од те две собе нахерио трокрилни шифоЬер и где Ље све крцато стварима „коЉе Юе затребати”, где у купатилу цури вода и у коЉем, у кориту, на руке ћириЉа пере веш.

ѕриземна неомалтерисана куЮа на коЉоЉ клапараЉу врата и коЉа ветар одозго с  амиЪе, поткопаоничког брда отвара и где ѕетар, —пиридон и —ретко живе своЉ мали живот коЉи не зна за море, за зоолошки врт, за утакмице «везде и ѕартизана.

»мали су прилику да иду на море, рекоше нам у —пециЉалноЉ школи „ осовски божур”, али нису. „Ќисмо могли да их пустимо”, и даЪе не диже поглед ћириЉа, ситна женица, коЉоЉ се тешка мука свалила на несретни живот.

ќпет граЉа, наЉбучниЉи —ретко, али ни —пиро не заостаЉе. „ј имате ли вас троЉица неку жеЪу?”, дадосмо се у причу са маленом браЮом коЉа су се све време нешто домунРавала и смеЉала, на оном истом распаднутом кревету где сва троЉица спаваЉу. „£е л’ може црвено бицикло? ƒа возим до дома здравЪа”, огласи се ѕетар. „», мени бицикло, али са оном трубом што свира. ѕа да се спустим доле, до центра”, испречио се —ретко. „» мени. Ѕило коЉа боЉа”, наЉгласниЉи Ље —пиро.

’тели би и таблет и мобилни да „слушаЉу црквену музику”... „ј ко то испуЬава жеЪе?”, срамежЪиво упита ѕетар, коЉем Ље веЮ било време да иде и да мери притисак.

–екосмо: „∆еЪе испуЬаваЉу Ъуди добре воЪе!”

ѕолитика

15 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0