Srpska

ќ значеЬу канонизациjе ÷арских мученика

ƒо недавног времена (од 13 до 20. августа 2000.год.) цар мученик ЌиколаЉ и Ьегова ÷арска породица нису били прославЪени –уском ÷рквом. Ќо, однос према ЬиховоЉ канонизациЉи Ље потпуно друкчиЉи у ÷ркви и народу, него претходних година. ќво Ље знак тога да се упркос привидно безнадежноЉ садашЬоЉ ситуациЉи, Љедан део народа пробудио. ћного Ље храмова, како Ље речено у допису комисиЉе за канонизациЉу, где се веЮ моле пред иконама ÷арских мученика.

††††

„«ажелели се, нешто ÷ара Ц баЮушке?“ подсмешЪиво Юе наши неприЉатеЪи, као да за –усиЉу то ниЉе било боЪе доба. »змеРу осталог, зажелели смо се. Ћоше нам Ље без Ьега и постаЉе све горе од када уместо ЅожиЉег ѕомазаника руским народом владаЉу сатански помазаници

≈во разговора коЉи сам слушао за време крсног хода у сеЮаЬе на ÷ара Ц мученика:

„ЌаЉглавниЉе Ље“ Ц рекао Ље Љедан младиЮ Ц „да се овде открива да смо ми –уси и да Ље ово наш ÷ар. ” томе Љ е истовремено и покаЉаЬе и обретеЬе наде.“

» стварно, тема канонизациЉе Ље пре свега тема пробуРеЬа. ЌаЉзабраЬениЉа тема била Ље Ц ÷ар. “о Ље био табу, бесовска омаРиЉаност народа.  од врачара Ље такав метод набацити урок на човека, да би се према Ьему односили као према мртвом. »пак народ се буди и види ÷ара. ќваЉ урок се постепено преодолева кроз ÷ркву, и свештенике, а канонизациЉа Юе започети ово преодолеваЬе у свем народу. Ѕог истину види Ц или пре реЮи Ц Ѕог Ље открио ову истину. » што више Ъуди сазнаЉу о ÷ару, што више читаЉу кЬиге о Ьему, попут истраживаЬа —околова или генерала ƒитерихса, тим више слаби табу. “о што се открива ова истина Ц добар Ље знак за –усиЉу: ќна Ље нашла ÷ара, и сада га има Ц у образу небеског заступника. ќво значи мистични чин покаЉаЬа: ќнаЉ кога су убили и покушавали начинити предметом подсмеха, те и сакрити сву истину о Ьему, сада Ље признат светим.

Ќаш ÷ар Ље свети симбол –усиЉе. —ваки народ има своЉе признаЬе (историЉско) и своЉе особености. —ада произилази све веЮе обезличаваЬе народа, управо зато што Ље у сваком народу и сваком човеку истинито и непоновЪиво оно што Ље ’ристово. –уски цар разликуЉе се од европских монарха и руски народ Ље био подобан овом начину владаЬа. –уски народ Ље простодушан и био му Ље нужан мудар и простодушан владар. ” последЬем ÷ару све ово се сЉединило.

≈то зашто су се ка овоЉ таЉни устремиле душе толико много Ъуди. —ведочеЬа свештеника о виРеЬу ÷арице уочи педесетогодишЬице револуциЉе: „док не буде прославЪен ÷ар над –усиЉом Юе бити маРиЉе“ Ц сагласно десетинама других писама коЉе стално добиЉам.

††††

ƒа нису ÷ара свргли и убили, безбожници не би могли убиЉати свештенике и сав православни народ. ќн се (÷ар)ЉавЪа ѕрвомучеником у ÷ркви новомученика, иако то хронолошки ниЉе тако.
 ада су наши неприЉатеЪи говорили да нам ниЉе потребан ÷ар, тиме су намеравали да униште народни инстинкт самоодржаЬа.  леветали су ÷ара да би –уси престали бити оно што Љесу и ми смо управо то данас дужни да схватимо.

«а прославЪеЬе светога увек су била потребна 2 услова:

прво Ц поштоваЬе веруЉуЮег народа;
друго Ц посмртна чудеса.

 ада сам пре 5 година почео да читам преко радио „–адоЬежа“ сведочеЬа о чудима ÷арских мученика нисам могао претпоставити да Юе ове емисиЉе изазвати толики одЉек. ќд тада су штампана четири зборника чуда ÷арских мученика, а припрема се издаЬе и петога, док се даЪа сведочанства не прекидаЉу.

£едно чудо потврРуЉе друго, свако ново следуЉе за претходним, потврРуЉе истину и правду следеЮег, а сви заЉедно чине радост онима коЉи су изгубили наду и утврРуЉу веру раслабЪених, одушевЪаваЉу добре да чвршЮе иду путем добра и обраЮаЉу заблуделе на пут покаЉаЬа.

» коначно, чудо са иконом коЉа точи благоухано миро, коЉе Ље почело 7. новембра 1998 године и до данас не престаЉе. Ќа крсном ходу у ћоскви, на дан роРеЬа ÷ара Ц мученик, 19. маЉа 1999 године сведоцима благоуханог мироточеЬа било Ље 5000 Ъуди. »кона се преносила из храма у храм, пунеЮи своЉим благоуханиЉем сву ÷ркву. ” сваком сведочанству о чудесима ÷ара Ц мученика има некаквог благоухаЬа Ъубави, а сада се ово даЉе свима да осете видЪиво, да би сви видели и осетили ово помазаЬе светошЮу ÷ара Ц страстотерпца. ј и ради тога, вероватно, да би сви схватили да ÷арско ’ристово помазаЬе остаЉе на нашем ÷ару, без обзира на Ьегово свргаваЬе са престола. ”колико главни камен спотицаЬа по питаЬу канонизациЉе ÷ара мученика остаЉе Ьегово принудно одречеЬе, ми добиЉамо као одговор сведочанство небеса.

ќвим чудесима биЮе посрамЪени многи. Ўта се после тога може казати? «ар, прогласити хиЪаде Ъуди сумашедшим. «а све неприЉатеЪски настроЉене ово Ље „пагубни запах смрти“, како би рекао ап. ѕавле за, а за нас Ље ово „оживЪуЉуЮи мирис“.

ѕричасност (учествоваЬе)÷ара Ц мученика у пуноЮи таЉне  рста и ¬аскрсеЬа то Ље оно благоуханиЉе коЉе нам Ље данас потребниЉе више од свега. ћеРу мноштвом чудесних знамеЬа коЉим Ље √оспод прославио ÷ара ЌиколаЉа ƒругог, потребно Ље посебно издвоЉити два велика, ваистину пророчка чуда. “о Ље чудо хришЮанске породице, те „мале ÷ркве“ уочи распадаЬа милиона породица и чудо законите власти у преддверЉу власти „човек безакоЬа“, антихриста.

ƒржавно служеЬе ÷ара одговарало Ље чудесном небеском помазаЬу коЉе Ље он добио од Ѕога: владар Ље дужан да воли своЉ народ(Ъубав ÷ара, нарочито према обичном народу, без разликоваЬа сиромашних и богатих, не може а да не задиви.)и угаРа у свему Ѕогу. —ада таква схватаЬа не падаЉу на ум никоме од претендуЉуЮих на власт. «а време свог цароваЬа, ЌиколаЉ ƒруги Ље задивЪавао побожношЮу, смиреЬем и простотом коЉи су били у контрасту са свим владарима. ¬елико самоодрицаЬе и испуЬаваЬе дуга пред –усиЉом изражено Ље знаменитим речима ÷ара: „јко Ље потребна жртва за спасеЬе –усиЉе, Ља Юу бити том жртвом.“

”биство ÷ара имало Ље много далеких циЪева, измеРу осталих рушеЬе породице. “роцки Ље писао 30-тих година: „опет –усиЉа постаЉе буржоаском, опет Ље у ЬоЉ култ породице.“ ќни су хтели да униште породицу Ц ту малу ÷ркву и на таЉ начин остваривало се разрушеЬе целе ÷ркве.

ѕородица Ље темеЪ морала и државе. ѕосле убиства ÷арске породице, зачуло се у друштву: „доле брак!“ и „доле стид!“ и тиме се „провалила“ и Љасно приказала духовна суштина овог убиства. ѕородица и отаЯбина су од Ѕога и зато ко Ьих чува, таЉ испуЬава воЪу ЅожиЉу.

—имболично Ље то што ниЉе убиЉен само ÷ар и Ьегова породица, веЮ и све Ьегове верне слуге. ÷арски мученици Ц и Ьихова слуге симболи су –усиЉе. “о Ље било дакле, као уништеЬе целе –усиЉе и свих коЉи су били одани ÷ару. ј потом су се старали да убиЉу све коЉи су их знали како би све пало у заборав. Ќе треба се чудити што Ље после рушеЬа православне монархиЉе брзо дошло до брисаЬа непоновЪивих црта –уског народа, у почетку Ц обезличаваЉуЮом комунистичком колективизациЉом, а данас Ц Љош у страшниЉем виду, обезличаваЬем народа, ѕќ— ќ“Кј¬јМ≈ћ Ц кроз узакоЬеЬе наЉизопачениЉих грехова као норми.

“о што се дешава у –усиЉи данас Ц распад породице, морала и државности Ц ЉавЪа се непосредним резултатом неосвешЮеног и нераскаЉаног злочина из 1918 године. —ада када уништеЬе породице достиже кулминациЉу, канонизациЉа ÷ара Ље као сабираЬе народа –уског у Љедну породицу и повратак блудног сина, оцу своЉем.

ѕре неколико децениЉа, водеЮи богослов нашег времена, архимандрит  онстантин «аЉцев писао Ље: „—ада су можда наЉочигледниЉи знаци расцепЪености руског друштва на два разбоЉна табора Ц Ьихов однос према ÷арскоЉ породици“. ј данас додаЉемо ми, ово се као никада сЉедиЬуЉе са односом према судбини –усиЉе ради коЉе Ље ÷ар принео себе на жртву.

ѕоред тога ми морамо бити спремни на то да у нашем времену великих подметаЬа, ову канонизациЉу одобраваЉу и торжествено учествуЉу у ЬоЉ доЉучерашЬи и садашЬи хулитеЪи ÷ара и распиЬатеЪи –усиЉе да би све претворили у привлачно шаренило, као што су то веЮ учинили са тробоЉним знамеЬем и двоглавим орлом ÷арске –усиЉе и то исто намераваЉу да учине са идеЉом православне монархиЉе, претвараЉуЮи Ље у маскоту антихришЮанске власти мамоне.

††††

Ќеко Юе тужно:“ касно Ље сада говорити о канонизациЉи“, но Ѕогу Ље све могуЮе.  ао што су се татарско-монголски иго и поЪско-шведски напади, изненада расули Ц када се чинило да Ље завршено са –усиЉом; тако и данашЬи иго „златног телета“ и притисак лажи на –усиЉу уништиЮе се само силом ЅожиЉом.

 анонизациЉа ÷ара постаЉе историЉско чудо: Љош донедавно усред свеопште издаЉе и заборава немогуЮе Ље било замислити и могуЮност таквог нечег. Ќа изласку из 20. века, када борба са злом ступа у нову еру, даЉе нам се од Ѕога неодоЪива духовна подршка.

«ашто канонизациЉе ÷ара може дати духовну силу веруЉуЮем народу, зашто се она може Љавити чудом над чудима? «ато што она сигнализуЉе да Ље сва лаж 20. века спала, отпала као трулеж а истина се открива. ѕрославЪеЬе ÷ара Юе бити победа над тамним антихришЮанским силама, коЉе су победиле –усиЉу 1917 године. »ако у малом делу народа, али победа.  анонизациЉа одгони бесове од –усиЉе и ÷ркве.

—а стреЪаЬем ÷ара, од –усиЉе као да Ље одступила благодат, и све се загадило и замутило.  олико Ље то био чудовишни злочин, као да Ље народ лишио свог детиЬства, чистог, исконског и предивнога.

 ао што дете отворених очиЉу и чистог срца, дави зло коЉе га окружуЉе, свесно или несвесно и не може више да живи безбрижно; тако Ље и природност из нашег народа нестала. ƒакле, ово Ље био грех против природни.

≈то, зашто су Ъуди из покоЪеЬа у покоЪеЬе, са таквом ропском покорношЮу ишли у √”Ћј√-е. ≈то, зашто су подсмешЪиво говорили „÷ар Ц Ќиколашка“ после убиства и смеЉали се неприродним смехом Ц тако су они своЉу престравЪеност крили. ј сада су дошли до Љош веЮег ужаса. “о Ље било противприродно, противзаконито, против сваке духовности Ц злочинство. » то што смо се вратили сеЮаЬем на ÷ара Ц мученика (а зашто баш вратили се?, зашто нисмо заборавили?)сведочи о томе да Ље ова успомена Ц и све што Ље везано са Ьом Ц скривено живела у срцкма и савести Ъуди.

††††

√оре смо говорили о губитку лица –уског народа и –уског човека, а за закЪучак рецимо неколико речи о лицу светог ÷ара Ц мученика. ” „ќтачнику“ има измеРу осталог, овакав разговор:
„«ашто ме ни о чему не питаш?“ Ц пита авва свог ученика.

„ƒовоЪно ми Ље да те посматрам.“ Ц одговара оваЉ. Ќа лицу ÷ара Ље благодат ЅожиЉег мира. ѕосматраЉуЮи Ьегову фотографиЉу човек се може умирити. Ћице ÷ара Ље испуЬено вишим благородством. ÷ар Ље сачувао нешто дечиЉе, чисто и стидЪиво, Ьему као да Ље нелагодно што има власт над Ъудима. “о Ље признак Ѕожански коЉи Ље он сачувао до краЉа.

ƒа би ово разумели, довоЪно Ље упоредити портрет ÷ара и било коЉих других државних посленика. Ќе само наших савременика „ерЬенка, „ерномирдина или „убаЉса, но и свих западних знаменитих председника попут „ерчила, –узвелта или ƒе √ола. »ма ли на Ьиховим лицима признака свише?

ѕокажи лице ÷ара детету и оно Юе благотворно деловати на Ьегову душу. ƒеца осеЮаЉу срцем Ц Ьих не можеш обманути. ј жива Ље Љош дечиЉа душа –уског народа.

ƒетиЬег има у иконама, и лице ÷ара у том смислу има нешто слично са ликом ’риста. Ћице, поверЪиво у односу према Ѕогу и Ъудима.

¬рло Ље важно схватити, да Ље ово –уски ÷ар коЉи Ље био код нас и кога су убили. ЌиЉе случаЉно што су у многим православним домовима фотографиЉе ÷арских мученика заЉедно са иконама и поштуЉу се као иконе.  анонизациЉа ÷ара само озакоЬуЉе оно у шта одавно веЮ веруЉе –уски народ. Ќад –усиЉом Юе бити ÷ар!

21 / 05 / 2017

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0