Srpska

»гуман ¬асилиЉе ƒомановиЮ

јко сте пречули риЉечи ваших очева, дЉедова, маЉки и бака; ако сте на трен забoравили ко су наши славни преци и господа хришЮанска.  о су свети Ъуди из рода нашега, духовници, свештеници и калуРери коЉи нам очуваше вЉеру, име, културу и знамеЬе српско? јко и нисте чули, почуЉте риЉечи о Љедном од Ьих, као истинито свЉедочанство да Ѕог преко служитеЪа своЉих не оставЪа народ своЉ.

ѕуноЮа ÷ркве ѕравославне огледала се увиЉек у обЉедиЬаваЬу свих примЉера таквог живота и етоса у Љедноме. ” плеЉади таквих личности, као посебно издвоЉен град на гори, ЉавЪа се лик и дЉело игумана ¬асилиЉа ƒомановиЮа.

ѕисати о животу овог црквеног мужа и угодника ЅожиЉег равно Ље молитви. –азмишЪаЬа о Ьеговом кратком али светом животу и мукотрпном раду у тешким временима, уливаЉу у кости и утробу страх √осподЬи. ”истину светог живота, блажени свештеноигуман ¬асилиЉе, роРен Ље у селу —околиЮима краЉ „ачка 1914. г. ћлади ¬оЉислав од малена бива побожно васпитаван од вриЉедних и смЉерних родитеЪа –адивоЉа и —таЉке. ƒа Ьегов одгоЉ ниЉе био свакидашЬи, свЉедочи сваки сегмент живота у коме Ље предано служио Ѕогу и ÷ркви. ЅудуЮи побожно васпитан, одлази у овчарско Ц кабларску клисуру и манастир ѕреображеЬе, гдЉе прима монашки постриг. –уком —в. владике ЌиколаЉа рукоположен Ље у чин Ракона, а потом и Љеромонаха 1938. у ∆ичи. ѕисао Ље —вети владика ЌиколаЉ и касниЉе, из прогонства у јмерици, ¬асилиЉу и братиЉи у –ачи. “у се он обраЮа Ьима риЉечима: „ƒа сви слушаЉу оца ¬асилиЉа, а отац ¬асилиЉе Ѕога, па Юе бити среЮни“. ћонашко тиховаЬе и киновиЉски подвиг у ѕреображеЬу, младом Љеромонаху ¬асилиЉу прекида ƒруги свЉетски рат. ЅожиЉи план ту добиЉа посебне обрисе тешке и славне животне путаЬе игумана ¬асилиЉа.  рстоносни подвиг и страдаЬе после рата нису престали.  ако за ÷ркву ’ристову, тако и за Љеромонаха ¬асилиЉа тешкоЮе тек настаЉу.  омунистички режим Ље посебну тортуру спроводио над оцем ¬асилиЉем. ќстало Ље упамЮено да су га безбожници после рата тЉерали да трчи испред Ьиховог Яипа од ЅаЬе до ѕожеге. ƒа су ударили на наЉбоЪег, не свЉедочи само своЉим светим животом игуман ¬асилиЉе. ќ томе свЉедоче и Ъуди од науке тога доба, коЉи су Љасно и гласно тврдили да —рпска ÷рква од времена —в. —аве, не би имала боЪег патриЉарха да Ље игуман ¬асилиЉе имао потребно образоваЬе.

” ∆ичкоЉ епархиЉи одакле отпочиЬе службоваЬе, у то вриЉеме влада права пустош. ЅратиЉа из манастира се услед рата разишла. »пак, манастир ЅлаговештеЬе за вриЉеме Ьегове управе у току рата, упркос недаЮама, одржава духовни и материЉални ниво. ѕреподобни отац ¬асилиЉе управЪаЉуЮи кормилом свог братства, уЉедно помаже читавоЉ —рпскоЉ светоЉ гори. »ако малоброЉно братство се сачувало. »з Ьега Ље као из ЅожиЉе баште изашло неколико наЉплодоносниЉих и наЉбитниЉих личности —рпске ÷ркве, попут старца £улиЉана —туденичког и патриЉарха ѕавла. ѕосебно Ље интересантан однос оца ¬асилиЉа и √оЉка —тоЉчевиЮа (касниЉе патриЉарха ѕавла). —тудираЉуЮи медицину и теологиЉу, √оЉко Ље имао план да после студиЉа буде Ъекар и свештеник.  ада Ље постао у ЅаЬи васпитач у избеглиштву за дЉецу из Ѕосне, 1944. године спасао Ље Љедног дЉечака из риЉеке у коЉу Ље упао. «агазивши у вир дЉечак се почео давити Љер ниЉе знао да плива. √оЉко Ље ускочио у риЉеку и спасио га. ѕошто му Ље одЉеЮа била мокра све до повратка, прехладио се и добио запаЪеЬе плуЮа. —усрет са игуманом ¬асилиЉем у ЅлаговештеЬу, оставЪа на Ьега дубок траг и пресудан утицаЉ. –азмишЪаЉуЮи о Ѕогу, своЉоЉ будуЮности и здравЪу, остаЉе Љедан период под искусним духовним воРством преподобног игумана ¬асилиЉа. 1948. по примаЬу монашког пострига и новог имена ѕавле, будуЮи патриЉарх и првоЉерарх српски, траЉно Ље исцЉеЪен од тешке болести. 1944. уснио Ље сан како Ље запао меРу стиЉене и коприве. »з невоЪе га помоЮу ужета спашава игуман ¬асилиЉе ƒомановиЮ. “умачио Ље то блаженог спомена патриЉарх, да Ље неопосредним молитвама и заступништвом преподобног игумана ¬асилиЉа од Ѕога примио исцЉеЪеЬе.  асниЉе Юе оца ¬асилиЉа на опслуживаЬу парохиЉа чаЉничких, увиЉек пратити неко од братиЉе из –аче.  ратак период Ље био и Ьегов сабрат ѕавле, али због оштре климе ниЉе се дуго задржао.

√одине 1949. братство на челу са игуманом ¬асилиЉем одлучуЉе да преРе у манастир –ачу, у предивну тишину и Ъепоту испод “аре. ѕосле годину дана, из манастира ¬уЉан у –ачу долази поменути, чувени духовник £улиЉан. »гуман ¬асилиЉе из смирености и поштоваЬа према Ьему, предаЉе мЉесто игумана ове свете обитеЪи оцу £улиЉану. »споставиЮе се да Ље ово била истинска промисао ЅожиЉа, коЉа га Ље пратила циЉелог живота. ќпоравивши се од тегобних година, братиЉа са игуманом проналази молитвени мир у –ачи. ¬елики страдалник свога времена, митрополит сараЉевски и дабробосански ЌектариЉе  руЪ (од комуниста Ље претрпио затвараЬа, биЉеЬа и ране од чега Ље и скончао), 1954/55 позваЮе из –аче врлог и способног оца ¬асилиЉа. ћитрополит му упуЮуЉе позив с молбом да обнови ратом порушену цркву у „аЉничу, наЉвеЮу светиЬу ове епархиЉе у коЉоЉ се чува чудотворна икона ћаЉке ЅожиЉе - „„аЉничка  расница“. ѕредаЬе казуЉе да Ље управо та икона Љедна од оних коЉе Ље насликао —в. апостол Ћука. »ако тежак и велики краЉ за опслуживаЬе (географски и по искушеЬима коЉа са собом носи ова велика светиЬа), од Ѕога на службу бива призван у наЉтежем периоду отац ¬асилиЉе, коЉи се са радошЮу одазива.

»талиЉански, ханЯарски и комунистички злочини оставЪаЉу за собом духовни, материЉални и морални гареж. ¬елеЪепни храм у спомен ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице Ље саграРен 1857. Ц 1863. »талиЉани при повлачеЬу преосталом мунициЉом и динамитом, ставивши у храм, дижу га у ваздух. “ако „аЉниче и Ьегова светиЬа остаЉу само са старом црквом, коЉа Ље тада такоРе потпуно разрушена, али по завршетку рата одмах обновЪена. ¬риЉедно Ље споменути да се при тоЉ експлозиЉи ни кандила испред чудотворне иконе нису угасила, а она сама остаЉе нетакнута. Ќа тоЉ великоЉ и тешкоЉ дужности, отац ¬асилиЉе своЉим дЉелима отпочиЬе васкрсаваЬе храма из гарежа и пепели. —вЉестан Ље био оваЉ свети човЉек коме √осподару служи. —вета и чудотворна икона „аЉничка  расница, своЉим спасоносним и благодатним чудесима, помаже свима коЉи са вЉером и надом притичу. МоЉ се поред православних —рба моле и помоЮ добиЉаЉу £евреЉи, муслимани и мноштво другог свиЉета. —амопрегорни рад оца ¬асилиЉа, пун Ъубави, ниЉе остао незапамЮен. ЌаЉупечатЪивиЉи примЉер се десио при обилажеЬу сусЉедног мЉеста «аборка, удаЪеног четири сата хода гдЉе Ље тог дана светио водицу. ” повратку за „аЉниче спасио Ље муслимански брачни пар коЉи Ље захватила меЮава и сниЉег. »шавши из правца «аборка на коЬу, отац ¬асилиЉе угледа двоЉе Ъуди како се Љедва пробиЉаЉу кроз сниЉег и меЮаву из правца ћетаЪке. —ишавши са коЬа он изнемоглу стариЉу жену попе на седло, а мужу даде узде и пред Ьима поче гртати и пртити сниЉег. ѕосле дужег пута до „аЉнича стижу сви живи и здрави. «бог овог геста посебно су га поштовали муслимани, а однос измеРу народа у овог граду постаЉе здравиЉи.

ƒвадесет година „аЉниче ниЉе видЉело свештеника, а поготову не тако лиЉепог, маркантног и наочитог. ƒуге косе и браде, лиЉепих црта лица, проницЪивог и мудрог погледа, отац ¬асилиЉе никога не оставЪа равнодушним. ѕо Ьеговом доласку многи су са страхом прилазили да виде чудо ЅожиЉе од човЉека, нарочито дЉеца роРена после рата. Ќеки би злонамЉерно говорили да Ље предратни пуковник, можда четник или хаЉдук због изгледа али реалност Ље била другачиЉа.  о Ље иоле хтио да увиди Ьегов живот и дЉела у ÷ркви ЅожиЉоЉ, могао Ље да ускликне као риЉетки из народа: „Куди, па ово Ље —вети —ава устао из мртвих и дошао са неба, или из ћилешеве да нас посЉети у овом безбожном времену“. ”дбашка Љагма га не попушта ни у „аЉничу. ƒок се Љунаци и ослободиоци овога краЉа попут ЎипчиЮа, ћеденице и ЅЉелице налазе у илегали због страховладе црвених, безбожници иду за оцем ¬асилиЉем кад свети водицу по домовима и испитуЉу народ шта им Ље говорио и шта Ље радио. ќдговор о томе како Ље изгледала проповиЉед оца ¬асилиЉа разоружава и наЉокорЉелиЉе: „ћолио се Ѕогу, осветио нам водицу, пЉевао свете црквене пЉесме и учио нас да се и ми молимо Ѕогу“. “ако Ље будио вЉеру и учвршЮивао вЉерни народ оваЉ свети човЉек, у мученичкоЉ и светосавскоЉ Ѕосни и ’ерцеговини.

Ѕез икакве помоЮи, осим ЅожиЉе, у овако тешким условима, отац ¬асилиЉе ƒомановиЮ за кратко вриЉеме обнавЪа велику чаЉничку цркву, са четрнаест малих и четири велика кубета. ќд тада до данас ова светиЬа доминира „аЉничем, непоколебиво стоЉеЮи као необориви стуб истине и благодати ЅожиЉе. Ќа ћалу √оспоЉину 1959. године патриЉарх српски √ерман, са архиЉереЉима —рпске ÷ркве, извршио Ље велико освеЮеЬе храма. “адашЬи режим ниЉе дозволио да аутобуси ходочасника иду према „аЉничу од √оражда, тако Ље народ осамнаест километара ишао пЉешице у литиЉи, што Ље створило посебан призор. “ридесет хиЪада Ъуди на освеЮеЬу и прва велика црквена свечаност од рата. »сцрпЪен од ратних година и тешког рада и служеЬа, отац ¬асилиЉе се разболио. ћитрополит дабробосански ЌектариЉе ( руЪ) Ље намЉеравао да га на ЋитургиЉи за ову свечаност награди чином игумана, али Ље то због Ьегове болести одложено. Ќе треба заборавити да Ље у тешком безбожничком периоду, отац ¬асилиЉе морао прибавити све дозволе за обнову храма. ѕритом Ље у рекордном времену обновио велеЪепни храм и вратио све у првобитно стаЬе.

ќбавивши тешко али свето и богоугодно дЉело у „аЉничу, отац ¬асилиЉе се враЮа у –ачу своЉоЉ братиЉи. ” вриЉеме епископа жичког ¬асилиЉа ( остиЮа), 1961. године братство прелази из манастира –аче у —туденицу. ќтац ¬асилиЉе ту добиЉа чин игумана и намЉесника манастира, помажуЮи игуману студеничком £улиЉану.

ћноге бриге, обавезе и тешке године сустигле су свештеноигумана ¬асилиЉа изненадном болешЮу. ќболио Ље од цирозе Љетре, због чега Ље примЪен у краЪевачку болницу. »ако ниЉе знао од чега болуЉе, веЮ након четири дана боравка у болници допремЪен Ље мртав у манастир —туденицу. Мегова прерана смрт била Ље превелики ударац за ÷ркву и народ. ќтишао Ље наЉвеЮи духовник Љедне епохе, наЉвредниЉе што Ље Ѕог поклонио —рпскоЉ ÷ркви у меЮави искушеЬа. —вештеноигуман ¬асилиЉе (ƒомановиЮ) упокоЉио се у √осподу 1963. у четрдесет деветоЉ години живота.

ћноштво народа притекло Ље Ьеговом светом одру на сахрану. Ѕлагодарни народ са свих страна, броЉно свештенство и монаштво на окупу због одласка великог монаха, аскете, обновитеЪа и духовника. ќ трошку вЉерних „аЉничана и управе манастира, подигнут Ље надгробни споменик оцу ¬асилиЉу. Ќа храму ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице у „аЉничу, поставЪена Ље спомен плоча у знак захвалности и благодарности искреном и добром пастиру. ”лица коЉа води према цркви носи име овог заслужног и истинског свештенослужитеЪа. ¬ЉеруЉемо да га Ље ƒародавац свих добара удостоЉио непролазног виЉенца славе и наЉЪепшег кутка раЉа небескога. ћолимо се Ѕогу да, оваЉ ревносни и за живота свети човЉек, буде причислен лику светих рода српскога.

 ратким житиЉем свештеноигумана ¬асилиЉа ƒомановиЮа, отпочиЬу духовне свечаности у „аЉничу посвеЮене значаЉним ЉубилеЉима. 525 година од првог писаног помена храма записаног у ѕрологу (житиЉа светих) коЉи се чува у ризници. 423 године од када Ље „аЉничка  расница донешена у „аЉниче. „удотворна икона Ље 270 година чувана у староЉ, каменоЉ цркви. Ќавршава се 160 година од изградЬе нове, саборне цркве, у коЉу Ље по завршетку прениЉета чудотворна икона у свечани трон. £убилеЉ 60 година од обнове и освеЮеЬа цркве у „аЉничу.

24 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0