Srpska

∆итиЉе и трудови ѕреподобних отаца наших  ирила и ћетодиЉа, учитеЪа и просветитеЪа —ловенских

††††

” време иконоборних царева грчких Ћава £ерменина, ћихаила “равла или Ѕалба, и затим сина ћихаилова “еофила, живЪаше у граду —олуну високородан и богат човек Ћав, воЉнога зваЬа, у чину стотника. —упруга му се зваше ћариЉа. ќни родише ова два светила свету и просветитеЪа словенских земаЪа: ћетодиЉа и  онстантина, у монаштву названог  ирил. ћетодиЉе беше стариЉи  онстантин млаРи.

ћетодиЉе Ље у почетку служио у воЉсци као и Ьегов отац. —азнавши да Ље добар воЉник, цар га произведе за воЉводу и посла у Љедну словенску покраЉину, —лавиниЉу, коЉа Ље била под грчком државом. ј ово се догоди по промислу ЅожЉем, да би ћетодиЉе научио словенски Љезик, као касниЉи духовни учитеЪ и пастир —ловена. ѕровевши десет година као воЉвода, он увиде таштину житеЉских брига; а усто и иконоборни цар “еофил стаде гонити православне због поштоваЬа светих икона. —а та два разлога ћетодиЉе остави воЉводство и све лепоте овога света, оде на гору ќлимп, постриже се у монашки чин, и у анРелском обличЉу служаше ÷ару Ќебеском, воЉуЉуЮи против невидЪивих неприЉатеЪа - злих духова.

Ѕлажени  онстантин, коЉи се роди после ћетодиЉа, Љош од колевке проЉавЪиваше нешто необично. £ер када га мати, после роРеЬа, даде дадиЪи да га она отхрани, он никако ниЉе хтео да се храни туРим млеком веЮ само млеком своЉе маЉке. ќчигледно зато, да се поред благочестивих родитеЪа не би одгаЉио туРим млеком. » дивЪаху се томе родитеЪи Ьегови. ќд  онстантиновог роРеЬа Ьегови добри родитеЪи се заветоваше да Юе живети као брат и сестра. » тако проживеше четрнаест година, све до своЉе смрти. ѕред смрт мужа ћариЉа Ље плакала и говорила: Ќи о чему тако не бринем као о  онстантину: како Юе он изаЮи на пут? Ћав ЉоЉ одговарао: ¬еруЉ ми, жено, Ља се надам у Ѕога, да Юе га √оспод Ѕог учинити духовним оцем и строЉитеЪем многих хришЮана. - “ако Ље и било.

 ада  онстантину беше седам година, он усни чудан сан, коЉи исприча оцу и маЉци. —аЬах, причаше он, да Ље воЉвода скупио све девоЉке нашега града, па ми рече: изабери коЉу хоЮеш себи за невесту, да ти буде помоЮница у све дане живота твог. ѕошто их пажЪиво промотрих, Ља изабрах наЉлепшу измеРу Ьих, са светлим лицем и украшену многим скупоценим накитима. »ме ЉоЉ беше —офиЉа.

ќваЉ сан родитеЪи схватише тако, да Юе Ѕог дати сину Ьиховом девицу —офиЉу, тоЉест мудрост ЅожЉу. » обрадоваше се духом. » стадоше га врло приЪежно учити не само читаЬу кЬига него и богоугодном животу, упуЮуЉуЮи га на духовну мудрост. » говораху му речима —оломона: —ине, поштуЉ √оспода, и биЮеш Љак; чуваЉ заповести Ьегове и биЮеш жив; речи Ьегове напиши на таблици срца свог; реци мудрости: сестра си ми; и приЉатеЪицом зови разборитост (ѕрич. —олом. 7, 1-4). ћудрост сиЉа Љаче од сунца, и светлост ЉоЉ Ље лепша од звездане.

”чеЮи школу,  онстантин се одликовао памеЮу и разумом, те Ље у учеЬу био боЪи од свих своЉих вршЬака. £едном приликом доживе он ово: као син богатих родитеЪа он Љеданпут са своЉим друговима оде у лов са соколима; и тек што он пусти свога сокола, дуну силан ветар и однесе му сокола ко зна куда; то га веома ожалости, те два дана не окуси ништа, ни хлеба. „овекоЪубиви √оспод, не желеЮи да се Љуноша толико жалости житеЉским стварима, тим соколом улови Ьега, као некада ѕлакиду Љеленом. –азмишЪаЉуЮи о радостима овога живота,  онстантин рече:  акав ми Ље то живот, када радост неминовно изазива жалост. ќд данашЬег дана поЮи Юу другим путем, боЪим од овога, да бих могао избегавати житеЉску таштину.

ќд тога доба он стаде готово све време проводити код куЮе, стараЉуЮи се веома ревносно да изучи науке, нарочито учеЬе светог √ригориЉа Ѕогослова. ѕрема овоме светитеЪу он имаРаше велику Ъубав, и многе Ље ствари из Ьегових дела знао напамет. Ќацртавши на зиду крст, он испод крста написа ове речи: ќ, светитеЪу ЅожЉи, √ригориЉе Ѕогослове! “и си телом био човек, а животом си се показао анРео, Љер уста твоЉа као уста серафима славословЪима прославише Ѕога, и твоЉе православно учеЬе просвети васеЪену; стога те молим: прими и мене коЉи с вером и ЪубавЪу припадам к теби, и буди ми учитеЪ и просветитеЪ.

” то време умре цар “еофил, и на престо ступи Ьегов син ћихаило са своЉом благочестивом маЉком царицом “еодором. ѕошто цар беше малолетан, поставише му за васпитаче три угледна великаша: доместика ћануила, патрициЉа “еоктиста и логотета ƒромиа. Ћоготет ƒром беше приЉатеЪ  онстантинових родитеЪа. «наЉуЮи  онстантина као врло паметног и марЪивог дечака, логотет га позва да заЉедно са младим царем ћихаилом учи науке, да би се цар угледао у трудоЪубЪу на  онстантина.  онстантин се веома обрадова овоме позиву и радосно крену на пут, молеЮи се Ѕогу —оломоновом молитвом: Ѕоже отаца и √осподе милости, “и си човека створио, - даЉ ми мудрост коЉа “и Ље сапрестолна, и не избаци ме из броЉа деце твоЉе, Љер сам слуга твоЉ и син слушкиЬе твоЉе. ƒаЉ ми да у све дане живота свог знам шта Ље угодно “еби, √осподу Ѕогу моме.

” ÷ариграду  онстантин Ље живео и у великашевом дому и у царевом двору. «а три месеца он изучи граматику, затим изучи ќмира и геометриЉу, а диалектику и философиЉу учио Ље код Ћава и ‘отиЉа. ќсим тога изучио Ље реторику, аритметику, астрономиЉу, музику и остале Љелинске науке. ƒобро Ље знао не само грчки Љезик веЮ и латински, сирски и друге стране Љезике. —воЉим умом и вредноЮом он Ље задивЪавао своЉе учитеЪе, и би касниЉе назван философом због свог изузетног успеха у философиЉи. Ќо он беше мудар не само у наукама него и у животу: он неговаше у себи целомудриЉе и остале врлине, и испуни себе Ьима, Љер благодат ЅожЉа обитаваше у чистом срцу Ьеговом, упуЮуЉуЮи га на свако добро дело.

¬идеЮи добро живЪеЬе  онстантиново и Ьегове успехе у наукама, логотет ƒром га веома ЪубЪаше и уважаваше, и постави га за главног управника свога дома, и допусти му да без приЉаве улази у царске дворе, Љер и цару беше мио. £едном логотет упита  онстантина:  ажи ми, философе, шта Ље философиЉа? ‘илософиЉа Ље, одговори  онстантин, разумеваЬе божанских и Ъудских дела, коЉе учи човека да се путем врлина, уколико Ље могуЮе, приближи Ѕогу коЉи Ље створио човека по слици и прилици своЉоЉ.

ѕосле овога логотет Љош више заволе  онстантина и жеЪаше да га  онстантин упути у философиЉу.  онстантин у мало речи изложи му философиЉу, због чега му логотет одаде велико признаЬе, па му чак и злато предложи, што  онстантин одби.

Ћоготет ƒром имаРаше духовну кЮер, кумче од светога крштеЬа. “о беше веома лепа девоЉка, чувенога порекла, коЉоЉ логотет беше стараоц после смрти Ьених родитеЪа. Ћоготет жеЪаше да Ље уда за  онстантина, и труРаше се на све могуЮе начине да то оствари. » овако говораше  онстантину: Ћепота твоЉа и мудрост чине да си неодоЪиво воЪен. £а имам духовну кЮер; она Ље лепа, богата, доброг и знаменитог порекла девоЉка. јко хоЮеш, узми Ље себи за жену. ќд цара Юеш добити велике почасти и кЬажевство, а убрзо Юеш бити поставЪен и за воЉводу. -  онстантин одговори: ¬елики Ље то дар за оне коЉи желе; али за мене нема ништа драгоцениЉе од учеЬа, помоЮу кога могу стицати знаЬе, истинску част и истинско богатство.

ѕосле оваквог одговора  онстантиновог логотет оде код царице и рече ЉоЉ: ћлади философ не воли таштину овога живота. “реба да се потрудимо да га задржимо око себе. ј то Юемо учинити, ако га наговоримо да прими свештенички чин и буде патриЉарашки библиотекар при цркви свете —офиЉе. £едино га тако можемо задржати.

††††

ќни тако и урадише.  онстантин би рукоположен за свештеника и поставЪен за библиотекара при цркви свете —офиЉе. Ќо и у зваЬу библиотекара он не остаде дуго. Ќе рекавши никоме ништа, он отиде у «латни –ог и тамо се сакри у Љедном манастиру. Ћоготет и цар су дуго тражили  онстантина, и пронашли га тек после шест месеци. Ќо они нису могли да га наговоре да се поново прими дужности библиотекара; он Ље пристао Љедино да буде учитеЪ философиЉе у главноЉ школи ÷ариградскоЉ.

” то време патриЉарх £ован предузе гоЬеЬе на свете иконе. “ада би сазван сабор, на коме би донета одлука да се оваЉ патриЉарх уклони са престола. ѕротив такве одлуке саборске £ован Ље говорио: ћене су насилно уклонили, али ме нису изобличили, пошто нико не може да противстане моЉим речима.

÷ар са новим патриЉархом посла  онстантина к £овану са оваквом поруком: јко будеш у стаЬу да побиЉеш овог Љуношу, онда Юеш бити враЮен на престо. - ¬идеЮи тако младог философа и не знаЉуЮи силу ума Ьеговог, £ован рече  онстантину и осталим изасланицима: ¬и нисте ни за моЉ мали нокат.  ако Юу Ља водити препирку с вама?  онстантин му одговори: Ќе држи се Ъудских обичаЉа, него гледаЉ на заповести ЅожЉе.  ако ти, тако и ми смо створени од земЪе, а душа Ље од Ѕога. —тога, гледаЉуЮи на земЪу, човече, не горди се! £ован на то рече: √лупо Ље тражити цвеЮе у Љесен; а исто тако глупо Ље слати старца у рат. ‘илософ узврати: “и сам изобличаваш себе. –еци ми, у ком Ље узрасту душа Љача од тела? £ован одговори: ” старости. ‘илософ га упита: Ќа какав те рат ми изазивамо: на телесни или на духовни? £ован одговори: Ќа духовни. ‘илософ онда рече: јко си ти сада Љачи духом, онда се немоЉ служити таквим пореРеЬима. ћи не тражимо цвеЮе у невреме, нити изазивамо тебе на препирку.

ѕосле тога они преРоше на разговор. —тарац упита: –еци ми, младиЮу: када се крст сломи, ми му се више не клаЬамо, нити га целивамо.  ако се ви, ако Ље неко лице изображено само до прсиЉу, не стидите да му одаЉете иконско поштоваЬе? ‘илософ одговори:  рст има четири дела, и ако нема Љеднога дела, онда крст губи своЉ облик; а икона има облик и сличност, ако Ље насликано лице онога кога су хтели да изобразе. ѕосматрач гледа не на лице лава или риса веЮ на прволик. —тарац онда рече: ¬и се клаЬате крсту ако и нема натписа на Ьему, а икони не одаЉете поштоваЬе ако Ље без натписа. ‘илософ одговори: —ваки крст има облик крста ’ристова, а иконе немаЉу Љедан лик него су различите. ЌаЉзад упита старац: «ашто се ви клаЬате иконама, када Ље Ѕог рекао пророку ћоЉсиЉу: не сотвори... всЉакаго подобиЉа (2 ћоЉс. 20, 4)? Ќа то философ одговори: ƒа Ље √оспод рекао: не гради никакве слике, - онда би ти био у праву; али √оспод Ље рекао: всЉакаго, тоЉест осим достоЉног. - Ќа ово старац не могаде приговорити ништа, и умуче.

ѕосле извесног времена доРоше у ÷ариград изасланици од неверних јгарЉана или —арацена, коЉи беху освоЉили —ириЉу. ќви —арацени Љош при преРашЬем цару “еофилу, по попуштеЬу ЅожЉем, закорачише у √рчку земЪу и порушише дивни град јмореЉу. ќд тога времена они се погордише због силе своЉе и, ругаЉуЮи се хришЮанима, послаше у ÷ариград посланицу, у коЉоЉ су хулили на ѕресвету “роЉицу. ” ЬоЉ су —арацени писали:  ако ви хришЮани говорите да Ље Ѕог Љедан, а овамо √а раздеЪуЉете на три, исповедаЉуЮи ќца и —ина и —ветога ƒуха? јко ви то можете доказати, онда нам пошЪите такве Ъуде коЉи би могли разговарати с нама о вашоЉ вери, и убедити нас.

” то време блаженом  онстантину беше двадесет и четири године. ÷ар и патриЉарх сазваше сабор, на коЉи позваше  онстантина, и рекоше му: „уЉеш ли, философе, шта погани јгарЉани говоре против наше вере? јко си слуга и ученик —вете “роЉице, иди и изобличи их. » Ѕог, извршитеЪ сваког дела, славЪен у “роЉици, ќтац, —ин и —вети ƒух, даЮе ти благодат и силу у речима, показаЮе те као другог ƒавида коЉи са три камена побеРуЉе √олиЉата, па Юе те затим среЮно вратити к нама. - „увши овакве речи, философ одговори: √отов сам да идем за веру хришЮанску. Ўта за мене може бити боЪе него умрети за —вету “роЉицу, или остати и живети ради —вете “роЉице.

“ада дадоше  онстантину два писара, и послаше их к —араценима. » блажени  онстантин иРаше тамо, ревнуЉуЮи апостолски за ’риста и жудеЮи да пострада за Мега. » стигоше у престоницу —араценске кнежевине, —амару, коЉа лежи на реци ≈уфрату, у коЉоЉ живЪаше сараценски кнез јмирмушна. “у они угледаше чудне и одвратне ствари, коЉе јгарЉани чиЬаху ругаЉуЮи се и потсмеваЉуЮи се хришЮанима коЉи су живели у тим местима. ѕо нареРеЬу сараценских власти, на вратима хришЮанских домова споЪа беху насликани ликови демона. “име су јгарЉани хтели да покажу да се они гнушаЉу хришЮана као демона. „им  онстантин стиже меРу —арацене, они га, указуЉуЮи му на ликове демона, упиташе: ћожеш ли, философе, разумети шта значе ове слике? ќн одговори: ¬идим насликане ликове демона, и мислим да унутра тамо живе хришЮани; а демони, пошто не могу да живе унутра са хришЮанима, бегаЉу од Ьих и бораве споЪа. √де пак нема ових слика споЪа на вратима, тамо несумЬиво демони живе унутра са Ъудима, са коЉима су се сприЉатеЪили.

 ада —арацени позваше  онстантина у кнежеву палату на обед, за трпезом сеРаху Ъуди паметни и кЬижевни, коЉи су знали геометриЉу, астрономиЉу и друге науке. ќни упиташе  онстантина: ¬идиш ли, философе, ову чудесну ствар: пророк ћухамед нам донесе од Ѕога добру науку, и обрати многе Ъуде, и сви се ми чврсто држимо Ьеговог закона и ништа не меЬамо; а код вас хришЮана коЉи држите закон ’ристов, Љедан веруЉе овако други онако, и сваки од вас чини што му Ље воЪа. ћеРу вама има тако много несугласица и разлика у вери и у животу; има меРу вама много таквих, од коЉих сваки друкчиЉе веруЉе и учи, и друкчиЉе живот води; и имате монахе коЉи носе црну одеЮу и живе нарочитим животом; ипак се сви називате хришЮанима.

ќдговори блажени  онстантин: —тавили сте ми два питаЬа: о вери хришЮанскоЉ и о закону хришЮанском, или: како хришЮани веруЉу и како остваруЉу своЉу веру у животу. ќдговориЮу вам наЉпре о вери: Ѕог наш Ље као неизмерно широка и неизмерно дубока пучина морска, Љер Ље непостижан за ум Ъудски и неизрецив за речи Ъудске, као што говори о Мему свети пророк »саиЉа: род Ьегов ко Юе исказати? (»с. 53, 8). —а тог разлога и учитеЪ наш, свети апостол ѕавле узвикуЉе, говореЮи: ќ дубино богатства и премудрости и разума ЅожЉег! како су неиспитЪиви Ьегови путови! (–им. 11, 33). Ќа ту пучину дакле отискуЉу се многи коЉи траже Ѕога; и они коЉи су силни умом и стекли помоЮ самога √оспода, они безбедно плове по мору непостижности ЅожЉе, и проналазе богатство разума и спасеЬа; они пак коЉи су слаби умом, и због своЉе уображености лишени помоЮи ЅожЉе, они покушаваЉу да на трулим лаРама преплове ту пучину, али не успеваЉу, и Љедни се даве падаЉуЮи у Љереси и заблуде, а други с муком Љедва стоЉе на Љедном месту, колебани неизвесношЮу и сумЬом. “о Ље разлог што се многи меРу хришЮанима, како ви кажете, разликуЉу по вери. - “олико о вери; а о делима вере реЮи Юу ово:

«акон ’ристов ниЉе неки други него онаЉ исти коЉи Ѕог даде ћоЉсиЉу на —инаЉу: не убиЉати, не красти, не чинити преЪубу, не желети туРе, и остало. £ер √оспод наш рече: Ќисам дошао да разорим закон, него да испуним (ћт. 5, 17). ј за савршениЉи живот и боЪе богоугаРаЬе √оспод даде савет да се води чист, девственички живот, и чине нарочита дела коЉа воде у живот вечни путем тесним и тужним. јли √оспод не приморава човека на овакав живот и оваква дела. £ер Ље Ѕог створио човека измеРу неба и земЪе, измеРу анРела и животиЬа: разумом и памеЮу издвоЉи га од животиЬа, а гневом и похотом издвоЉи га од анРела; и даде му слободну воЪу, да ради оно што хоЮе, и да се дружи са оним чему се приближи: или да се дружи с анРелима служеЮи Ѕогу, као што човека учи Ьегов просвеЮени разум, или да се дружи са неразумним животиЬама служеЮи телесним жеЪама без уздржаЬа. ј пошто Ље Ѕог створио човека са слободном воЪом, зато ќн хоЮе да се ми спасавамо не под мораЬем веЮ по нашоЉ слободноЉ жеЪи, и каже:  о хоЮе за мном да иде, нека се одрече себе, и узме крст своЉ и иде за мном (ћт. 16, 24); ко може примити нека прими (ћт. 19, 12). £едни од верних хришЮана ходе у овом животу лакшим путем, тоЉест по законима природе живе целомудрено у чесном браку, и разумно путуЉу ка √осподу; а други, коЉи имаЉу више ревности за √оспода и желе да буду савршениЉе слуге Ьегове, подухватаЉу се надприродног, анРелског живота и иду тесним путем. “о Ље разлог што се меРу хришЮанима неки разликуЉу по животу.

ј ваша вера и закон, продужи  онстантин, немаЉу никаквих тегоба; они су слични не мору веЮ малом потоку, коЉи може без много напора прескочити сваки, и велики и мали. ” вашоЉ вери и вашем закону нема ничег божанског и богонадахнутог, него само Ъудски обичаЉи и телесно умоваЬе, коЉи се могу лако обавЪати. ¬аш законодавац ћухамед и ниЉе вам дао неку заповест коЉу Ље тешко испунити: он вас чак ниЉе обуздао од гнева и од разуздане похоте, него вам Ље допустио све. «ато сви ви Љеднолико испуЬавате Ьегов закон, као дат вам по похотама вашим. ј —паситеЪ наш ’ристос ниЉе тако поступио. £ер будуЮи сам пречист и извор сваке чистоте, ќн жели да и слуге Ьегове живе свето и чисто, удаЪуЉуЮи се од сваке похоте, и да се путем духовне чистоте сЉедиЬуЉу са „истим, пошто у Ьегово царство "неЮе уЮи ништа прЪаво" (ќтк. 21, 27).

††††

“ада сараценски мудраци упиташе  онстантина: «ашто ви хришЮани Љеднога Ѕога раздеЪуЉете на три Ѕога, Љер именуЉете ќца и —ина и —ветога ƒуха? јко пак Ѕог може имати —ина, онда ћу даЉте и жену, да би се од Мега намножили многи богови.

’ришЮански философ одговори: ЌемоЉте хулити Ќадбожанску “роЉицу, коЉу се научисмо исповедати од древних светих пророка, коЉе и ви не одбацуЉете сасвим, Љер се држите с Ьима обрезаЬа. ј они нас уче да су ќтац, —ин и ƒух —вети три »постаси, док им Ље суштина Љедна. Ќешто слично имамо у сунцу на небу. —аздано од Ѕога као указаЬе на —вету “роЉицу сунце има три ствари: шар, светлост и топлоту. —унчани шар (лопта) Ље подобиЉе Ѕога ќца, Љер као што шар нема ни почетка ни краЉа, тако Ље и Ѕог беспочетан и бескраЉан. » као што из сунчаног шара происходи светлост и топлота, тако се од Ѕога ќца раРа —ин и исходи —вети ƒух. —унчана светлост коЉа обасЉава ову васеЪену Љесте подобиЉе Ѕога —ина, коЉи Ље роРен од ќца и ЉавЪен у овом поднебесном свету. —унчана пак топлота, коЉа происходи из шара заЉедно са светлошЮу, Љесте подобиЉе Ѕога ƒуха —ветог, коЉи заЉедно са роРеним —ином предвечно происходи од истога ќца, мада се у времену шаЪе Ъудима и од —ина, као што например би послан апостолима у виду огЬених Љезика. » као што сунце, састоЉеЮи се из трога: шара, светлости и топлоте, не раздеЪуЉе се на три сунца, иако свака од ових триЉу ствари има своЉа посебна своЉства: Љедно Ље шар, друго светлост, треЮе топлота, ипак нису три сунца веЮ Љедно, - тако и ѕресвета “роЉица, иако има “ри Ћица: ќца, —ина и —ветога ƒуха, ипак се Ѕожанством не раздеЪуЉе на три Ѕога веЮ Ље Љедан Ѕог.

—еЮате ли се ви шта —вето ѕисмо каже о томе како се Ѕог код ћавриЉског дуба Љави јврааму, чиЉе обрезаЬе ви чувате? Ѕог се Љави јврааму у “ри Ћица: ѕодигавши очи своЉе јвраам погледа, и гле, три човека стаЉаху према Ьему. » угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свога, и поклони се до земЪе; и рече: √осподе, ако сам нашао милост пред тобом, немоЉ проЮи слуге свога (1 ћоЉс. 18, 2-3). ќбратите пажЬу: јвраам види пред собом “ри „овека, а обраЮа им се као £едноме, говореЮи: √осподе, ако сам нашао милост пред тобом. Ќема сумЬе, оваЉ свети праотац исповеди £едног Ѕога у “ри Ћица.

Ќе знаЉуЮи шта да противставе учеЬу о —ветоЉ “роЉици, мудраци сараценски Юутаху. «атим упиташе:  ако ви хришЮани говорите, да се Ѕог родио од жене? «ар се Ѕог може родити из утробе женске? ‘илософ одговори: Ќе од просте жене, него од небрачне ѕречисте ƒЉеве роди се Ѕог —ин деЉством —ветога ƒуха, коЉи у пречистоЉ и пресветоЉ девичанскоЉ утроби ЬеноЉ на неисказан начин основа тело ’ристу Ѕогу и устроЉи ќчевоЉ –ечи надприродно оваплоЮеЬе и роРеЬе. —тога и ƒЉева, коЉа √а заче од ƒуха —ветога, као што пре роРеЬа беше ƒЉева, тако и у роРеЬу и по роРеЬу остаде чистом ƒЉевом, по благоволеЬу Ѕога, чиЉоЉ се воЪи и хтеЬу повиЬава свако створено биЮе, по речима црквене песме: где Ѕог хоЮе, тамо се меЬа поредак природе. ј да се ’ристос роди од чисте ƒЉеве ƒухом —ветим, сведочи и ваш пророк ћухамед, написавши следеЮе: ѕослан ƒух —вети к ƒЉеви „истоЉ, да би по ЬеговоЉ воЪи она родила —ина.

—арацени на то рекоше: ћи не споримо да се ’ристос родио од чисте ƒЉевице, само га не називамо Ѕогом. Ѕлажени одговори:  ада би ’ристос био прост човек, а не уЉедно и Ѕог, онда зашто Ље било потребно да за зачеЮе обичног човека ƒух —вети деЉствуЉе у пречистоЉ утроби девичанскоЉ? £ер обичан човек родиЮе се од брачне жене, а не од небрачне ƒЉевице, и зачиЬе се на природан начин од мужа, а не од нарочитог наитиЉа и деЉства —ветога ƒуха.

ѕосле тога упиташе —арацени: јко Ље ’ристос ваш Ѕог, зашто онда не поступате као што вам ќн заповеда: ќн вам заповеда да се молите за неприЉатеЪе, да чините добро онима коЉи вас мрзе и онима коЉи вас гоне, и да окреЮете образ онима коЉи вас биЉу; а ви не поступате тако него супротно томе: против противника ваших ви куЉете оружЉа, одлазите у рат, убиЉате.

Ќа то блажени философ одговори: јко у неком закону буду написане две заповести и дате Ъудима на извршеЬе, ко Юе онда од Ъуди бити истински извршитеЪ закона: да ли онаЉ коЉи изврши Љедну заповест, или онаЉ коЉи изврши обадве? —арацени одговорише: –азуме се, боЪи Ље онаЉ коЉи изврши обе заповести. ‘илософ онда рече: ’ристос Ѕог наш, коЉи нам Ље заповедио да се молимо Ѕогу и да добро чинимо онима коЉи нас вреРаЉу, рекао Ље исто тако и ово: ќд ове Ъубави нико нема веЮе, да ко душу своЉу положи за приЉатеЪе своЉе (£н. 15, 13). ћи дакле подносимо увреде када су уперене против кога лично, али када су уперене против заЉеднице, против друштва, онда ми устаЉемо у одбрану Љедан за другога, па и душе своЉе полажемо, да не бисте ви, заробивши браЮу нашу, заЉедно са телима Ьиховим заробили и душе Ьихове навевши их на богопротивна зла дела.

—арацени опет рекоше: ¬аш ’ристос даде данак за себе и за друге. ј зашто ви не чините то и не желите да даЉете данак?  ада би се ви стварно заузимали Љедан за другога, онда бисте давали данак за браЮу вашу тако великом и моЮном народу »змаиЪЮанском.

‘илософ одговори:  ада неко иде стопама свога учитеЪа, и жели да то увек чини, Ље ли Ьему приЉатеЪ или неприЉатеЪ човек коЉи га одвраЮа од тог пута? ќни одговорише: ЌеприЉатеЪ му Ље. ‘илософ онда упита: ” време када ’ристос даде данак, чиЉе беше царство: измаиЪЮанско или римско? —арацени одговорише: –имско. ‘илософ на то рече: «ато и ми, следеЮи ”читеЪу нашем, √осподу ’ристу, даЉемо данак цару коЉи живи у новом –иму (÷ариграду), и влада –имом. ј ви, тражеЮи од нас данак, одвраЮате нас од пута ’ристовог и бивате нам неприЉатеЪи.

ѕосле тога мудраци сараценски ставЪаху  онстантину у току много дана многа друга питаЬа. Ќа сва та питаЬа блажени  онстантин, помаган благодаЮу ЅожЉом, одговараше тако да му —арацени не могаху ништа противставити. Ќапослетку га упиташе: ќткуда ти то све знаш? ќн им онда у одговор наведе пореРеЬе: £едан човек захвати воду из мора и понесе Ље у крчагу. ќтишавши далеко од мора, он показиваше на крчаг с водом, и говораше свима: ¬идите ли ову воду коЉу нико осим мене нема?   Ьему онда приступи Љедан приморац и рече: ЌиЉе ли те стид да се хвалиш крчагом морске воде, када ми имамо читаво море? “ако поступате и ви, задаЉуЮи ми питаЬа из оних наука, коЉима сте се научили од нас √рка.

††††

«атим, као нешто нарочито лепо, —арацени показаше  онстантину виноград, некада са усрРем засаРен и веома напредан.  онстантин им обЉасни како се такав виноград обраРуЉе. “ада му —арацени показаше све своЉе богатство: дворце украшене златом, сребром и драгим камеЬем, па га упиташе: ¬идиш ли, философе, какву силу и какво богатство има ќмар, владар —арацена? ‘илософ одговори: ” томе нема ничег необичног. «а све то треба славити Ѕога коЉи та богатства даде Ъудима на уживаЬе. —ве то припада Ѕогу и никоме другоме.

ѕошто не могаху да речима победе непобедивог, —арацени се напослетку показаше онакви какви су: они таЉно у пиЮу дадоше отров блаженом  онстантину. Ќо √оспод коЉи Ље обеЮао свима коЉи се труде у име Ьегово да "ако и смртно што попиЉу, неЮе им наудити" (ћк. 16, 18), сачува слугу свог здравим и неповреРеним. ¬идевши ово чудо, —арацени чесно и са поклонима од свога кнеза испратише  онстантина и Ьегове пратиоце у Ьихову постоЉбину.

” ÷ариграду цар и патриЉарх дочекаше блаженог  онстантина с похвалом за богоугодни труд коЉи поднесе меРу —араценима. Ќо  онстантин се не задржа дуго у ÷ариграду. ќн се повуче у Љедно усамЪено и тихо место, где се сав посвети своме спасеЬу. ќн никакву храну не понесе са собом, уздаЉуЮи се у прехрану од промисла ЅожЉег, у кога сву наду полагаше. » од хране коЉу му Ѕог преко христоЪубивих Ъуди шиЪаше он ништа не оставЪаше за сутрадан, но, пошто би по обичаЉу своме Љео, он Ље све остало раздавао ништима. £ер се уздаше у Ѕога коЉи се сваки дан брине о свима, и отвара дарежЪиву руку своЉу, и добротом своЉом храни свако живо биЮе.

£едном уочи неког великог празника слуга  онстантинов туговаше што немаЉу хране за таЉ благи дан. ј блажени  онстантин му рече: ќнаЉ коЉи Ље некада много година хранио »зраиЪце у пустиЬи, зар неЮе и нас нахранити у оваЉ велики дан? Ќего ти неизоставно иди и позови к нама на обед бар петорицу ништих, и чекаЮемо милост ЅожЉу, Љер нас Ѕог неЮе оставити. - —тварно, тако и би. ” време обеда доРе Љедан човек и донесе много сваковрсне хране и десет златника. Ѕлажени то прими, и узнесе хвалу Ѕогу, ѕромислитеЪу свом.

«атим  онстантин отпутова на ќлимп, к своме стариЉем брату ћетодиЉу. » стаде живети заЉедно с Ьим, проходеЮи у испосништву монашке подвиге, проводеЮи све време у молитви и у читаЬу кЬига.

” то време доРоше код цара ћихаила изасланици од  озара, са оваквом поруком: ћи пре свега знамо £еднога Ѕога, коЉи Ље над свима, и Мему се молимо клаЬаЉуЮи се према истоку, али при томе држимо и неке ружне обичаЉе. £евреЉи нам саветуЉу да примимо Ьихову веру, и веЮ су многи од нас примили ЉевреЉску веру. “ако исто и —арацени нас наговараЉу да примимо Ьихову, мухамеданску веру, говореЮи нам да Ље Ьихова вера боЪа од свих осталих народа. –ади тога и од вас, са коЉима одржавамо старо приЉатеЪство и Ъубав, иштемо савет, и молимо вас да нам пошаЪете неког ученог мужа, и ако он изобличи £евреЉе и —арацене, ми Юемо примити вашу веру.

“ада цар ћихаило, по савету свЉатЉеЉшег патриЉарха »гЬатиЉа, одлучи да  озарима упути блаженог  онстантина. «ато га позва са горе ќлимпа. ”познавши га са молбом  озара, цар рече  онстантину: »ди, философе, код тих Ъуди, и уз помоЮ —вете “роЉице благовести им учеЬе о ѕресветоЉ “роЉици. Ќико од тебе не може боЪе обавити таЉ посао. -  онстантин одговори: јко наредиш, господару, Ља Юу с радошЮу поЮи тамо пешке, бос и без ичега од онога што √оспод не нареди ученицима своЉим да понесу шаЪуЮи их на проповед. - ÷ар му на то рече:  ада би ти чинио ово од себе лично, Ља не бих имао ништа против тога. јли, пошто те ми упуЮуЉемо тамо, онда иди с чешЮу и царском помоЮу.

Ѕлажени  онстантин, желеЮи и да умре за ’риста, свим срцем пристаде да крене на оваЉ пут. ќнда замоли и брата свог блаженог ћетодиЉа, коЉи Ље прилично знао словенски Љезик, да поРе с Ьим на апостолско послушаЬе: да светлошЮу свете вере просвеЮуЉе невернике. ћетодиЉе пристаде ’риста ради да поРе са Ьим. » кренуше браЮа заЉедно на пут да, помагани благодаЮу ЅожЉом, спасаваЉу изгубЪене душе, Љедан богословским проповедима, а други - Ѕогу приЉатним молитвама. ѕут их Ље водио преко степа у коЉима живЪаху ”гри, данашЬи ћаРари. “и ”гри беЉаху толико страшни, да су мало личили на Ъуде: одеЮа им Ље била од мешине, жита нису сеЉали, живели су од пЪачке.  ада се браЮа зауставише у степи ради молитве, нападоше их ”гри, урлаЉуЮи као крвожедни вуци.  онстантин се не уплаши, и не остави своЉу молитву, него, призиваЉуЮи √оспода, често понавЪаше: √осподе, помилуЉ! - ѕошто  онстантин заврши молитву, угледаше га ”гри, али, по промислу ЅожЉем, показаше се кротки и стадоше му се клаЬати.  онстантин им каза неколико поучних речи, после чега их ”гри пустише да иду своЉим путем.

—вета браЮа се наЉпре упутише у грчки град ’ерсон, коЉи се налазио на морскоЉ обали, недалеко од данашЬег —евастопоЪа, и био близу границе  озара. “амо се они доста времена задржаше, учеЮи козарски Љезик, коЉи Ље био словенски, и ЉевреЉски. “у  онстантин преведе осам делова ЉевреЉске граматике и препираше се с £евреЉима коЉих беше много меРу  озарима. ∆ивЪаше тамо и Љедан —амарЉанин коЉи долазаше код  онстантина и разговараше с Ьим о вери. £едном он донесе самарЉанске кЬиге и показа их  онстантину.  онстантин их измоли од —амарЉанина па, затворивши се у своЉоЉ соби, он се усрдно помоли Ѕогу да му помогне да их проучи. — помоЮу ЅожЉом  онстантин брзо и добро проучи те кЬиге. —амарЉанин кликну: «аиста, ко веруЉе у ’риста, брзо добиЉа благодат —ветога ƒуха. - —амарЉанинов син се одмах крсти; после Ьега прими и —амарЉанин ’ристову веру.

” ’ерсону  онстантину поРе за руком да наРе "≈ванРеЪе и ѕсалтир, написан руским писменима", а и човека коЉи Ље говорио тим Љезиком. –азговараЉуЮи с Ьим,  онстантин научи таЉ Љезик и, на основу разговора, подели писмена на самогласнике и сугласнике, и с помоЮу ЅожЉом убрзо стаде читати и обЉашЬавати наРене кЬиге. ¬идеЮи такву мудрост, многи су се дивили и славили Ѕога.

” ’ерсону света браЮа сазнадоше да се мошти светог свештеномученика  лимента, папе римског, налазе у мору. ќни онда стадоше потстицати херсонског епископа да тражи те свете мошти. ќ тим моштима прича се ово: када свети  лимент би послат из –има у ’ерсон на заточеЬе, он ту многе Ъуде обрати у хришЮанску веру. “ада игемон јфидиЉан, по нареРеЬу цара “раЉана, нареди да  лимента потопе у мору, везавши му о врат котву, да хришЮани не би пронашли Ьегово тело. ј верни стаЉаху на обали и ридаЉуЮи посматраху потопЪеЬе светитеЪа. «атим два наЉоданиЉа ученика светога  лимента,  орнилиЉе и ‘ив, рекоше хришЮанима: ѕомолимо се сви Љеднодушно, да нам √оспод покаже чесно тело свога мученика.

††††

Ќа молитву хришЮана Ѕогу, море се повуче назад за три потркалишта. ќнда хришЮански народ, као некада »зраиЪци у ÷рвеном ћору, поРе по сухом дну, и обрете мермерну гробницу, од Ѕога начиЬену у облику цркве, и у ЬоЉ светитеЪево тело и котву са коЉом Ље светитеЪ био потопЪен. ј када хришЮани хтедоше да чесно тело светитеЪево узму одатле, два гореспоменута ученика бише удостоЉени откривеЬа: да свете мошти оставе онде где су, а да Юе се море сваке године у спомен светитеЪа повлачити назад за седам дана, отвараЉуЮи пут онима коЉи желе да се поклоне светим моштима. » биваше тако у току 700 година, од цароваЬа “раЉанова до цароваЬа грчког цара Ќикифора. «атим, због грехова Ъудских море престаде да се повлачи назад за цароваЬа Ќикифорова, што веома ожалости хришЮане.

—вети  онстантин и ћетодиЉе допутоваше у ’ерсон пошто веЮ беше прошло више од педесет година откако се свете мошти потпуно сакрише. ’ерсонски епископ, блажени √еоргиЉе, потстакнут од свете браЮе на тражеЬе светих моштиЉу, одлучи да наЉпре отиде у ÷ариград цару и патриЉарху, и од Ьих добиЉе дозволу за то. «аЉедно са епископом √еоргиЉем из ÷ариграда доРе у ’ерсон сав клир цркве свете —офиЉе на откриЮе светих моштиЉу. «атим сви они, а са Ьима заЉедно и блажени учитеЪи ћетодиЉе и  онстантин и сав народ, одоше на морску обалу певаЉуЮи псалме и духовне песме, да би добили оно што су желели. јли се море не повуче. ќнда, по заласку сунца, седоше на лаРу и испловише на пучину. » у поноЮ одЉедном засиЉа светлост из мора, и поЉави се из воде прво глава, а затим и цело тело светога  лимента. ќнда узеше свете мошти, унеше их у лаРу, па чесно однеше у град и положише у цркви св. јпостола. Ѕлажени  онстантин и ћетодиЉе узеше део светих моштиЉу, и увек их са собом ношаху куд год су ишли, док их не однеше у –им.

»з ’ерсона  онстантин и ћетодиЉе упутише се  озарима.  аган их чесно прими; и они му уручише писмо од грчког цара. “у блажени  онстантин воРаше многе препирке са  озарима, £евреЉима и —араценима. ” тим препиркама ћетодиЉе ниЉе готово ни учествовао, пошто Ље био много маЬе учен од  онстантина.  ао бивши воЉвода, он Ље боЪе знао како да се опходи с народом него да води учене разговоре. ј  онстантин, коЉи Ље одмалена изучавао разне науке и философиЉу, и одлично знао —вето ѕисмо, и био Љак проповедник, имао Ље готов одговор на свако питаЬе.  онстантин се дакле препираше с невернима, а ћетодиЉе своЉом богоугодном молитвом помагаше  онстантину.

 озари послаше  онстантину Љедног лукавог и вештог човека, коЉи му рече: ¬и √рци, имате рРав обичаЉ: поставЪате Љедног цара место другог, и то од простога рода а не од царскога. “ако, после Ќикифора постависте за цара боЉарина ћихаила  уропалата, па оставивши Ьега, подигосте на престо Ћава £ерменина од простога рода; а по уморству Ьеговом постависте ћихаила “равла, родом из јмориЉе. Ќо код нас ниЉе тако; сви наши кагани од каганског су рода, и код нас не може царовати нико, ако ниЉе тог рода. - Ќа ово  онстантин одговори кратко: «ар Ље Ѕог рРаво поступио, када Ље одбацио неподесног цара —аула и по своме срцу изабрао чобанина - ƒавида?

Ќа ово  озарин не могаде приметити ништа, па постави друго питаЬе: ¬и нам говорите поуке из кЬига коЉе у рукама држите, а ми не радимо тако веЮ сву мудрост износимо из своЉих груди, не гордеЮи се писаниЉама, као што ви чините. —ва мудрост као да Ље унутар у нама затворена. -  онстантин одговори: јко сретнеш неког човека коЉи тврди како има многа одела и злата и имаЬа, хоЮеш ли му поверовати, видеЮи га нага и без ичега у рукама?  озарин одговори: Ќе, Љер кад би што имао, онда не би наг ишао. -  онстантин га онда упита: јко си, као што се хвалиш, покупио сву мудрост, онда ми кажи: колико Ље било нараштаЉа од јдама до ћоЉсиЉа, и где Ље коЉи нараштаЉ живео на земЪи?  озарин не могаде ништа одговорити на ово.  онстантин онда продужи: «ато Ља и не веруЉем теби да си покупио сву мудрост и да ти нису потребне кЬиге.

—вета браЮа беху позвана на обед код кагана. ѕре но што Юе сести за сто, каган их упита: –еците ми каквог сте рода, да бих знао на какво место да вас посадим. -  онстантин одговори: ƒед наш био Ље великог и славног рода и налазио се близу ÷ара. јли он ниЉе умео да очува дату му велику славу, био Ље прогнан од ÷ара, и удаЪио се у туРу земЪу, где нас Ље и родио. ћи сада и тражимо стару славу нашега деда и не желимо никакву другу. ј дед Ље наш био јдам. - √осте, ти говориш пристоЉно и правилно, рече каган. » после тога стаде гаЉити особито поштоваЬе према  онстантину. ј када беху за обедом, каган узе чашу и рече: ѕиЉем у част Љеднога Ѕога, коЉи створи сву твар. ј хришЮански философ  онстантин, подигавши чашу, рече: ѕиЉем у славу Љеднога Ѕога, и —лова Ьеговог коЉим се небеса утврдише, и животворног ƒуха коЉим се подржава сва сила саздане твари.

ќнда каган рече: ≈то, ми се држимо истог учеЬа о Ѕогу, “ворцу све твари; само се разликуЉемо у томе што ви славите “роЉицу, а ми славимо £еднога Ѕога, као што и ЉевреЉске кЬиге уче о томе.

Ќа то философ одговори: јко се из ЉевреЉских кЬига научисте да знате да Ље Ѕог £едан, онда из тих истих кЬига познаЉте и —вету “роЉицу. £ер ЉевреЉске кЬиге у своЉим пророштвима проповедаЉу осим ќца - —лово и ƒуха. “ако пророк и цар ƒавид каже: –ечЉу - —ловом - √осподЬом небеса се утврдише, и ƒухом уста Ьегових сва сила Ьихова (ѕс. 32, 6). ≈то, овде Ље потпуно Љасно показано и Љединство и троЉичност: √оспод, Ьегово —лово и ƒух. √оспод Ље Ѕог ќтац, —лово - Ѕог —ин, ƒух уста √осподЬих Ље Ѕог ƒух —вети. »пак нису три √оспода, веЮ £едан √оспод са своЉим —ловом и ƒухом; и исто тако, нису три бога у Ѕожанству, веЮ се £едан Ѕог поштуЉе. ќбрати пажЬу на ово: ко би од двоЉице био боЪи поштовалац твога царског лица, да ли онаЉ коЉи указуЉе поштоваЬе само теби а презире твоЉу реч и дух уста твоЉих, или онаЉ коЉи подЉеднако поштуЉе и тебе и твоЉу реч и дух уста твоЉих?  аган одговори: Ѕез сумЬе оваЉ ƒруги. ‘илософ продужи: «ато ми, коЉи подЉеднако поштуЉемо —вету “роЉицу: ќца и —ина и —ветога ƒуха, и Љесмо боЪи и истинитиЉи богопоштоваоци од вас. “аквом богопоштоваЬу ми смо се научили из пророчких кЬига. —ем горенаведеног места навешЮу Љош нека. “ако свети пророк »саиЉа говори о Ѕогу —ину у следеЮим речима: „уЉ ме, £акове и »зраиЪу, Ља сам први, Ља сам и последЬи... » сада √оспод, √оспод посла ме и ƒух Ьегов (»с. 48, 12.16). ќво место —ветога ѕисма древни ќци наши овако обЉаснише:  о се шаЪе, ако не —ин? ќд кога се шаЪе, ако не од ќца и —ветог ƒуха ќчевог?

Ќа овом обеду беше много £евреЉа. Ќеки од Ьих рекоше блаженом  онстантину.  ажи нам, хришЮански философе, како може женски пол сместити у утроби Ѕога, на кога чак ни јнРели не могу гледати? “ада философ, указавши прстом на кагана и на првог саветника Ьеговог, рече:  ада би неко рекао да оваЉ први саветник не може примити у дом своЉ кагана и угостити га, а последЬи слуга може, како би ми онда назвали онога коЉи тако говори: Ѕезумним или паметним? £евреЉи одговорише: Ќазвали би га чак и врло безумним.

ќнда философ постави овакво питаЬе:  оЉе Ље од свих видЪивих створеЬа у поднебесЉу наЉвредносниЉе? £евреЉи одговорише: „овек Ље наЉвредносниЉе створеЬе, Љер има разумну душу, створену по лику ЅожЉем. - Ќа то философ продужи: «ато су неразумни они коЉи говоре да Ље немогуЮе да се у утроби ЪудскоЉ смести Ѕог, а знаЉу да се ќн при ћоЉсиЉу смештао у купини. «ар Ље купина, бездахна и неосеЮаЉна, вредносниЉа од осеЮаЉне и разумне твари, коЉа има боголику душу? Ќе само у купини, него и у облаку и у диму и у огЬу Ѕог се смештао, када се ЉавЪао £ову, ћоЉсиЉу и »лиЉи. » шта Ље онда чудновато што се Ѕог сместио у наЉвредносниЉоЉ душеносноЉ твари, желеЮи да се Љави на земЪи и да са Ъудима поживи, да би их исцелио од ране смрти, нанесене Ъудском роду јдамовим грехом. £ер, реците ми, од кога Ље, ако не од самога “ворца, требало очекивати лек и обновЪеЬе таквом многовредносном створеЬу - роду Ъудском, коЉи Ље био пао у трулеж греха и смрти? Ќе претсказа ли ƒавид: ѕосла –еч своЉу и исцели их (ѕс. 106, 20). «ато –еч ќчева, Ѕог —ин, доРе и исцели природу Ъудску.  ако би –еч ќчева могла исцелити човека, да се оваплоЮеЬем ниЉе сЉединила са човеком и као фластер прилепила за човека? ≈да ли лекар, желеЮи да излечи раЬеног човека, ставЪа фластер на дрво или на камен, а не на болесног човека? —тога и Ѕог стави своЉу £единородну –еч као фластер, не на дрво, мада се ќна раниЉе Љавила и меРу дрвеЮем у купини; не на камен, мада се ќна ЉавЪала ћоЉсиЉу и »лиЉи у каменим горама —инаЉа и ’орива; него на човека, смртно оболелог од болести греха; стави и чврсто присаЉедини човеку, пошто £единородна –еч, Ѕог —ин благоволи да се деЉством ƒуха свог —ветог усели у чисту девичанску, а не просто женску, утробу, и да се оваплоти и роди од Ье, као што о томе пророкова »саиЉа: ≈то, девоЉка Юе затруднети и родиЮе —ина, и наденуЮе му име ≈мануил, што значи с нама Ѕог (»с. 7, 14). ќвде пророк говори Љасно да Юе се Ѕог —ин родити на земЪи од чисте и небрачне ƒЉевице. ј да Ље Ѕогу било потребно да се ради спасеЬа нашег усели у девичанску утробу, сетите се шта Ље написано у вашим кЬигама. ¬аш равин јхила каже да се ћоЉсиЉе, пруживши руке своЉе к Ѕогу, молио: √осподе милосрдни, не ЉавЪаЉ нам се више у грому и у гласу трубном, него се усели у утробе наше, уклонивши грехе наше. - јко се дакле ћоЉсиЉе молио Ѕогу да се усели у утробе наше, зашто нас ви онда корите што ми исповедамо да се Ѕог уселио у женску утробу, и то не просто женску, него у девичанску, чисту, непорочну и небрачну? ќн се усеЪуЉе и у наше утробе, када се ми хришЮани причешЮуЉемо Миме у “аЉанственоЉ ∆ртви.  ао што видите, древна молитва ћоЉсиЉева, по сведочанству равина јхиле записана у вашим кЬигама, испунила се: Ѕог се уселио у наше утробе, уклонивши грехе наше.

ѕосле обеда сви се разиРоше, одредивши дан у коЉи Юе се поново састати да разговараЉу о вери. ” одреРени дан сабраше се сви и, на предлог кагана, заузеше своЉа места. ѕре но што Юе почети разговор,  онстантин изЉави: ≈то, Љедини сам Ља странац меРу вама, а сви ми водимо разговор о Ѕогу, у чиЉим Ље рукама све, и срца наша.  ада будемо водили разговоре, нека онаЉ измеРу вас ко Ље Љак на речи и разуме оно што говоримо, потврди наше речи; а ако не разуме, нека слободно пита, и ми Юемо се постарати да му разЉаснимо.

††††

ќнда £евреЉи отворише разговор оваквим питаЬем: –еци нам, коЉи закон Ѕог прво даде: ћоЉсиЉев, или онаЉ коЉи ви хришЮани држите? Ќа ово питаЬе блажени  онстантин философ одговори им питаЬем: ƒа ли ми зато постависте питаЬе коЉи Ље закон први, да бисте затим рекли да Ље први закон боЪи? ƒа, зато, одговорише £евреЉи, Љер свакако треба да се повиЬавамо првом закону, пошто Ље наЉпрви и наЉбоЪи.  онстантин им на то рече: јко први закон желите да држите, онда се одреците обрезаЬа. £евреЉи га упиташе: «бог чега говориш тако? ‘илософ одговори: –еците ми тачно, Ље ли први закон дат у обрезаЬу или у необрезаЬу? £евреЉи одговорише: ƒржимо, у обрезаЬу. ‘илософ онда рече: Ќе даде ли Ѕог први закон ЌоЉу, и то пре обрезаЬа и после заповести дате јдаму у раЉу и после јдамовог пада? £ер Ѕог заповеди ЌоЉу да се не пролива крв човечиЉа:  о пролиЉе крв човечиЉу, Ьегову Юе крв пролити човек (1 ћоЉс. 9, 6). «атим, говореЮи о ЉедеЬу зеЪа, животиЬа, стоке, птица и риба, Ѕог рече ЌоЉу: £а ево поставЪам завет своЉ с вама и с вашим семеном након вас (1 ћоЉс. 9, 9). £евреЉи рекоше на то: јли завет ниЉе закон, Љер Ѕог не рече ЌоЉу: закон моЉ, веЮ завет моЉ. ј ми о закону говоримо. ‘илософ их упита: ƒржите ли ви обрезаЬе као закон или не? £евреЉи одговорише: ƒржимо као закон. ‘илософ онда настави: Ќо Ѕог ни обрезаЬе не назва законом него само заветом, Љер рече јвраму: “и држи завет моЉ, ти и семе твоЉе након тебе од колена до колена: да се обрезуЉе измеРу вас све мушкиЬе; и биЮе знак завета измеРу мене и вас; и биЮе завет моЉ на телу вашем завет вечан (1 ћоЉс. 17, 9.10.11.13). ≈то видите, Ѕог ниЉе ниЉеданпут обрезаЬе назвао законом него заветом. ’оЮете ли стога одбацити обрезаЬе као незаконо? ј ако завет обрезаЬа држите као закон, онда и завет дат ЌоЉу дужни сте држати као закон и називати га првим законом коЉи Ѕог даде роду Ъудском, протераном из раЉа и сачуваном од вода потопских. £евреЉи одговорише: Ќе! —амо закон дат ћоЉсиЉу Љесте закон, и ми се Ьега држимо.

Ќа то философ рече: јко завет дат ЌоЉу ниЉе закон веЮ само завет, пошто га Ѕог не назва законом него заветом, онда и закон дат ћоЉсиЉу ниЉе закон, Љер га исти Ѕог у ЉеданаестоЉ глави кЬиге пророка £еремиЉе не назива законом веЮ заветом: —лушаЉте речи овога завета. ќвако вели √оспод Ѕог »зраиЪев: проклет да Ље ко не послуша речи овога завета, коЉи заповедих оцима вашим кад их изведох из земЪе ћисирске (£ерем. 11, 2-3). јко Ље оваЉ завет за вас закон, онда Ље и завет, дат ЌоЉу, такоРе закон. ј пошто Ље оваЉ закон дат до обрезаЬа, онда сте ви дужни и држати га као први и не слушати друге законе, јвраамов и ћоЉсиЉев, коЉи су настали након Ьега. £ер малочас сами рекосте да Ље први закон наЉбоЪи и да му се ваЪа повиЬавати.

£евреЉи се онда уклонише од овог питаЬа, па стадоше говорити о другом и рекоше:  оЉи год држаху ћоЉсиЉев закон, сви угодише Ѕогу. » ми, држеЮи га, надамо се да Юемо исто тако бити угодни Ѕогу. ј ви се држите другог закона коЉи сами себи измислисте, а стари закон ЅожЉи презирете. ‘илософ одговори: –адеЮи тако ми добро поступамо. £ер и јвраам, да ниЉе примио обрезаЬе него само држао ЌоЉев завет, не би се назвао приЉатеЪем ЅожЉим. »сто тако и ћоЉсиЉе после јвраама, не задовоЪаваЉуЮи се раниЉе датим законима ЌоЉу и јврааму, написа нови закон. —тога и ми поступамо по Ьиховом примеру. јли као што они, долазеЮи Љедан за другим, не одбациваху претходне законе, Љер јвраам не одбаци ЌоЉев, нити ћоЉсиЉе презре Ьихове, него, испуЬуЉуЮи недостатке, они у ширим законима потпуниЉе изложише воЪу ЅожЉу, да би заповест √осподЬа била тврда, - тако и ми не одбацуЉемо стари завет, написан на таблицама ћоЉсиЉевим, веЮ све то држимо: знати £еднога Ѕога, “ворца целокупне твари, не убиЉати, не красти, и остале заповести. Ќо ми одбацуЉемо оно што ниЉе написано на ћоЉсиЉевим таблицама, као: обрезаЬе, приношеЬе на жртву неразумних животиЬа, и друге ствари сличне томе, што Ље било само сенка и праслика новога закона коЉи Ље имао доЮи; а кад Ље дошао, ми све то уклонисмо. £ер каква Ље потреба чувати сенку, када у рукама имамо саму ствар?

£евреЉи рекоше:  ада би те установе и завети у нашем старом закону били, као што ти кажеш, само сенка и праслика вашег, новог закона, онда би древни законодавци знали за ваш, нови закон, коЉи се имао Љавити у будуЮности. £ер сенка и праслика имале су оцртавати ону ствар, коЉу су очекивали видети очима. јли пошто законодавци нису очекивали ваш закон, то су наше старозаветне установе и завети не сенка и подобиЉе веЮ сама истина, коЉу, заЉедно са написаним на ћоЉсиЉевим таблицама, треба и ви да чувате као истину.

ѕротив овога философ одговори:  ада древни законодавци у —таром «авету и не би знали то да Юе после Ьих настати нови закон, онда би вас Ља упитао: када у почетку Ѕог даде завет своЉ ЌоЉу, о коме смо веЮ говорили, и да ли га ќн тада обавести да Юе после Ьега дати други закон угоднику свом јврааму? –азуме се да га ниЉе обавестио, него Ље утврдио да таЉ завет постоЉи вавек. »сто тако, даЉуЮи јврааму завет, да ли Ѕог обавести јвраама да Юе касниЉе дати други закон ћоЉсиЉу? јли о нашем, новом завету, Ѕог Ље свестрано обавестио преко своЉих пророка. „уЉте шта обЉавЪуЉе £еремиЉа: ≈во иду дани, говори √оспод, кад Юу учинити с домом »зраиЪевим и с домом £удиним нов завет, не као онаЉ завет, коЉи учиних с оцима Ьиховим, кад их узех за руку да их изведем из земЪе ћисирске, Љер онаЉ завет моЉ они покварише, и Ља их занемарих (£ерем. 31, 31-32). ≈то вам несумЬивог пророчанства о нашем, новом завету. »сто тако Ље и пророк »саиЉа претсказао од лица √осподЬа о новом завету, говореЮи: Ќе помиЬите што Ље пре било, и не мислите о старим стварима. ≈во, Ља Юу учинити ново, одмах Юе настати, и ви Юете то познати (»с. 43, 18-19). “ако дакле, стари законодавци су знали о нашем новоблагодатном закону, и очекивали га, и пророковали о Ьему. «ато су ваше старозаветне установе и завети сенка и праслика очекиваног закона нашег, а не сама истина, те их треба одбацити као непотребне.

Ќе знаЉуЮи шта да рекну против овога, £евреЉи скренуше на друго, говореЮи: —ваки £евреЉин сматра за сигурно да Юе бити нови закон, али Љош ниЉе дошло време да се ћесиЉа Љави на свет. - ‘илософ им одговори: Ўта ви Љош чекате? “а ето, власт царства и кнежевства вашег, коЉа Ље по пророштву праоца £акова имала траЉати само до доласка ћесиЉе - ’риста, веЮ Ље престала, £ерусалим Ље разорен, жртве ваше су одбачене, и слава √осподЬа преселила се од вас меРу незнабошце, као што то Љасно претсказа пророк ћалахиЉа говореЮи: Ќисте ми мили, вели √оспод —ведржитеЪ, и неЮу примити жртве из руку ваших. £ер од истока сунчанога до запада велико Юе бити име моЉе меРу народима, и на сваком Юе се месту приносити кад имену моме и чиста жртва; Љер Юе име моЉе бити велико меРу народима, вели √оспод —ведржитеЪ (ћал. 1, 10-11).

£евреЉи онда рекоше: √овореЮи тако, ти желиш, како ми видимо, да и незнабошце назовеш благословенима, као што смо благословени ми, семе јвраамово. -  онстантин одговори:  име Ље благословЪено семе јвраамово, Миме Юемо бити благословЪени и ми незнабошци, наиме ћесиЉом коЉи Ље произашао из корена јвраамова и »сакова и £аковЪева и £есеЉева и ƒавидова. £ер Ѕог рече јврааму: ” теби Юе се благословити сва племена на земЪи (1 ћоЉс. 12, 3), и »саку: ” семену твоме благословиЮе се сви народи на земЪи (1 ћоЉс. 26, 4), и то исто £акову (1 ћоЉс. 28, 14). ј ƒавид вели: ЅлагословиЮе се у Ьему сва колена на земЪи, сви Юе га народи звати блаженим (ѕс. 71, 17). £ер Ље ћесиЉа имао доЮи како ради јвраамова племена тако и ради незнабожаца. ќ томе Ље некад £аков, благосиЪаЉуЮи £уду, рекао: ЌеЮе нестати кнеза од £уде, и воРа од бедара Ьегових, докле не доРе ќнаЉ коме припада, и ќн Ље очекиваЬе народа (1 ћоЉс. 49, 10). » пророк «ахариЉа, обЉавЪуЉуЮи кЮери —иона - £ерусалиму, долазак кроткога ÷ара коЉи Љаше на магарету, каже: ќн Юе истребити из £ефрема кола и из £ерусалима коЬе; и истребиЮе се лук убоЉити; и ќн Юе казивати мир народима («ахар. 9, 10). ≈то видите, ћесиЉа Ље имао доЮи не само ради вас £евреЉа него и ради незнабожаца. ј мени изгледа да Ље ќн дошао више ради незнабожаца него ради вас, Љер √а ви не примисте, а незнабошци га примише; ви √а убисте, а незнабошци повероваше у Мега; ви √а одбацисте, а незнабошци √а заволеше. «ато и ќн вас одбаци а незнабошце призва, и у Ьима се прославЪа. ј да Ље очекивани ћесиЉа заиста дошао веЮ, ви се можете уверити у то преко светог пророка ƒанила. ќвоме пророку у ¬авилону, за прве године цароваЬа ƒариЉева, Љави се анРео √осподЬи √аврило, и од тога времена, у коЉе се Љави ƒанилу, до доласка ћесиЉе у свет означи седам седмина; свака седмина садржи 70 година, а седам седмина садрже укупно 490 година. “ако рачуна и ваш “алмуд.  ако су те године веЮ давно прошле! јко разгледате, видеЮете да Ље веЮ прошло више од 800 година, откако се навршише седмине, означене ƒанилу од анРела.

ѕитам Ља вас, настави  онстантин, коЉе царство Ље означавало гвоздено царство, о коме говори ƒанило, тумачеЮи Ќавуходоносору сан о великом кипу? £евреЉи одговорише: √воздено царство означавало Ље –имско царство. ‘илософ онда упита: ј кога означава камен коЉи се без руку Ъудских одвали од горе и сатре онаЉ кип? -  амен означава ћесиЉу, одговорише £евреЉи, и притом додадоше: ако Ље по казиваЬима пророка и другим догаРаЉима, како ти говориш, ћесиЉа веЮ дошао, зашто онда –имско царство има власти и до сада? ‘илософ одговори: Ќе, оно веЮ нема власти, него Ље прошло као и остала царства. Ќаше царство ниЉе римско веЮ ’ристово, као што Ље и рекао пророк: ” време тих царева Ѕог Юе небески подигнути царство коЉе се до века неЮе расути, и то се царство неЮе оставити другом народу; оно Юе сатрти и укинути сва та царства, а само Юе стаЉати до века (ƒан. 2, 44). ЌиЉе ли то царство - хришЮанско царство, коЉе се тако назива по имену ’ристовом? «ар не видите истину: –имско царство коЉе Ље служило идолима веЮ Ље прошло, Љер Ље ћесиЉа дошао у свет? » место идолопоклоничког царства римског небески Ѕог Ље подигао неразориво царство хришЮанско. –имЪани су служили идолима, а хришЮани, коЉих има из римског народа и из других племена и народа, царуЉу у име ’ристово, као што то описуЉе свети пророк »саиЉа, говореЮи вама: » оставиЮете име своЉе избранима моЉим за уклин, а вас Юе √оспод убити, а слуге Юе своЉе назвати новим именом.  о се узблагосиЪа на земЪи, благосиЪаЮе се Ѕогом истиниЉем; и ко се ускуне на земЪи, клеЮе се Ѕогом истиниЉем (»с. 65, 15-16). «ар се нису испунила сва пророштва, речена о ’ристу? »саиЉа Ље претсказао Ьегово роРеЬе од ƒЉеве, говореЮи: ≈то девоЉка Юе затруднети и родиЮе сина, и наденуЮе му име ≈мануило (»с. 7, 14). ј свети пророк ћихеЉ о Ьеговом роРеЬу у ¬итлеЉему каже: » ти ¬итлеЉеме, доме ≈фратов, ако Љеси наЉмаЬи меРу тисуЮама £удиним, из тебе Юе ми изаЮи старешина, коЉи Юе бити господар у »зраиЪу, коме су изласци од почетка, од вечних времена. «ато Юе их оставити докле не роди она коЉа Юе родити (ћих. 5, 2-3).

£евреЉи рекоше: ћи смо благословени потомци —има коЉи доби благослов од оца свог ЌоЉа. ј ви нисте добили благослов. - ‘илософ им одговори: ЌоЉево благосиЪаЬе —има ни наЉмаЬе се не односи на вас; оно Ље само прославЪаЬе Ѕога, Љер Ље ЌоЉ рекао: Ѕлагословен да Ље √оспод Ѕог —имов (1 ћоЉс. 9, 26). ќвде се устима ЌоЉа благосиЪа √оспод Ѕог ради врлинскога —има, и ништа више. ј £афету, од кога ми водимо порекло, ЌоЉ Ље рекао: Ѕог да рашири £афета да живи у шаторима —имовим (1 ћоЉс. 9, 27). —ами пак ви видите како се благодаЮу ЅожЉом хришЮанство шири, а ви све више и више губите значаЉ. ѕа и онде где ви некада живЪасте, сада се од хришЮана благосиЪа и прославЪа име √оспода нашег »суса ’риста.

Ќа то £евреЉи рекоше: ≈то ви, уздаЉуЮи се у човека, мислите да сте благословени, док кЬиге проклиЬу такве. - ” одговор на то философ им постави питаЬе: £е ли ƒавид проклет или благословен? £евреЉи одговорише: ¬еома благословен. «начи, рече  онстантин, благословени смо и ми, Љер се уздамо у ќнога у кога се уздао и он, када Ље говорио у псалму: „овек мира мога, у кога се уздах (ѕс. 40, 10). “аЉ „овек Љесте ’ристос Ѕог. ј ко се узда у обичног човека, тога и ми сматрамо проклетим.

††

ѕосле тога £евреЉи поставише друго питаЬе: «ашто ви хришЮани одбацуЉете обрезаЬе, када га ’ристос не одбаци, него поступи по закону? - ‘илософ одговори:  о Ље први казао јврааму: биЮе знак измеРу ћене и тебе (1 ћоЉс. 17, 11), “аЉ Ље, кад Ље дошао, испунио то, због чега се оно и држало од онога (јвраама) до ќвога (’риста). ” замену за обрезаЬе ’ристос Ље установио крштеЬе.

“ада £евреЉи упиташе: «ашто су неки угодили Ѕогу, не примивши таЉ знак (крштеЬе) него јвраамов (обрезаЬе)? - ‘илософ одговори: Ќико од Ьих ниЉе имао две жене осим јвраама. ј Ѕог Ље зато и дао Ьему обрезаЬе, да он не би ишао даЪе у томе, него да би живео по јдамовом примеру (тЉ. имао Љедну жену). » £акову Ље учинио сличну опомену, када му Ље повредио ногу, зато што Ље имао две жене.  ада £аков постаде свестан разлога због кога му Ље то учиЬено, он доби назив "»зраиЪ", тоЉест онаЉ коЉи умом види Ѕога. ј јвраам ниЉе то разумео.

£евреЉи поставише ново питаЬе:  ако ви, клаЬаЉуЮи се идолима мислите да угаРате Ѕогу? - ѕре свега, одговори философ, научите се да разликуЉете иконе од идола, па Юете увидети да неправилно прекоравате хришЮане. ” вашим кЬигама има много упутстава о изображеЬима. £а Юу вас питати за нека. ƒа ли Ље ћоЉсиЉе начинио скиниЉу по нацрту коЉи Ље видео на √ори, или Ље по нацрту уметничке вештине саградио скиниЉу од дрвета, коже, вуне и осталог, достоЉног херувима? Ќо пошто Ље тачно оно прво, да ли Юемо онда реЮи за вас, да ви указуЉете поштоваЬе и клаЬате се дрвету, кожи и вуни, а не Ѕогу коЉи Ље у своЉе време дао ћоЉсиЉу такав нацрт (изображеЬе) скиниЉе? “о исто важи и за —оломонов храм, у коме беЉаше много изображеЬа херувимских, анРелских и других. “ако и ми хришЮани, поштуЉуЮи образе (иконе) угодника ЅожиЉих, ми указуЉемо поштоваЬе Ѕогу.

£евреЉи онда упиташе: «ашто ви Љедете свиЬетину и зечевину, када Ље то мрско Ѕогу? - ‘илософ одговори: ѕрви завет (ЌоЉев) прописао Ље: Ўто се год миче и живи, нека вам буде за Љело, све вам то дадох као зелену траву (1 ћоЉс. 9, 3), Љер Ље чистима све чисто, а поганима Ље нечиста савест. »сто тако и Ѕог о свему створеноме каже: гле, добро веома (1 ћоЉс. 1, 31). «бог вашег преЉедаЬа и ради поуке вама, Ѕог вам ускрати оно што Ље наЉбезначаЉниЉе. ј како Ље штетно по вас преЉедаЬе, о томе Ље написано: ”гоЉи се »зраиЪ, па се стаде ритати; утио си, удебЪао и засалио; па остави Ѕога коЉи га Ље створио, и презре стену спасеЬа свога (5 ћоЉс. 32, 15); или: седоше Ъуди, те Љедоше и пише; а после усташе да играЉу (2 ћоЉс. 32, 6).

“акве Ље разговоре блажени  онстантин водио са £евреЉима о хришЮанскоЉ вери. “и су разговори воРени били сваки дан у присуству самога кагана, и то Ље траЉало дуго време. “е Ље разговоре касниЉе записао блажени ћетодиЉе и разделио их на осам делова, од чега Ље овде изложено врло мало.

Ѕлажени  онстантин Ље водио разговоре не само са £евреЉима него и са —араценима, коЉе такоРе надвлада благодаЮу √оспода нашег, коЉи Ље обеЮао слугама своЉим дати уста и премудрост коЉоЉ се неЮе моЮи противити ни одговорити сви противници (Ћк. 21, 15). —лушаЉуЮи узвишене и слатке речи богомудрог  онстантина, каган и Ьегови главни саветници рекоше  онстантину: Ѕог те Ље послао к нама да нас научиш. ќд Мега ти си се научио кЬигама, све си мудро говорио и меденим речима светих кЬига нахранио нас досита. »ако смо ми Ъуди неуки, ипак веруЉемо да Ље то учеЬе од Ѕога. ’оЮеш ли пак да коначно успокоЉиш наше душе, онда нам кажи не само из кЬига него и помоЮу прича све оно што те ми будемо питали о вери.

ѕосле тога се сви разиРоше ради одмора. —утрадан се поново сабраше и рекоше  онстантину: ƒокажи нам, уважени човече, разлозима и причама, коЉа Ље вера наЉбоЪа. - ‘илософ одговори: ” Љеднога ÷ара беху у великом поштоваЬу муж и жена.  ада они сагрешише, ÷ар их истера из те земЪе у коЉоЉ су живели (из раЉа). ћного година они проживеше тако, и у сиромаштву изродише децу. ƒеца су размишЪала и разговарала, на коЉи би начин повратила преРашЬе достоЉанство своЉих родитеЪа. £едан Ље говорио Љедно, други друго, сваки Ље давао савет коме би, по Ьеговом мишЪеЬу, требало следовати.  оме Ље дакле од тих савета требало следовати? «ар не наЉбоЪем? упита  онстантин, завршаваЉуЮи своЉу причу. «ашто тако говориш? одговорише  озари. —ваки сматра своЉ савет боЪим од других. “и нам дакле реци, да бисмо схватили, коЉи Ље од тих савета наЉбоЪи.

ќгаЬ, одговори философ, очишЮуЉе злато и сребро, а човек умом разликуЉе лаж од истине.  ажи ми, од чега би први грехопад: не од гледаЬа ли слатког плода и од жеЪе да будемо богови? - “ако Ље, потврдише  озари. ‘илософ настави: јко некоме болеснику шкоди мед или хладна вода, онда коЉи лекар даЉе боЪи савет: да ли онаЉ коЉи болеснику коме шкоди мед каже: Љеди мед! а коме шкоди хладна вода: напиЉ се хладне воде и стоЉ го на мразу! или онаЉ коЉи даЉе потребан лек: уместо меда опрезно даЉе горки напитак, уместо воде - топле облоге и средства за загреваЬе? –азуме се, одговорише сви, боЪи савет даЉе оваЉ други. “ако и грехоЪубиву пожуду треба умртвЪавати горчином живота, а гордост смиреЬем; уопште, треба лечити супротностима.

ƒобро сте рекли, одговори  онстантин. » закон ’ристов каже, да живети по Ѕогу, значи проводити суров живот (иЮи тесним путем), коЉи Юе у вечном обиталишту донети стоструки плод.

ѕосле тога Љедан од главних саветника каганових, коЉи Ље добро знао нечестиво учеЬе ћухамедово, упита философа: –еци ми, госте, зашто ви не поштуЉете ћухамеда? “а он веома хвали ’риста у своЉим кЬигама и каже о Мему: од ƒЉеве, ћоЉсиЉеве сестре, родио се велики пророк, коЉи Ље васкрсавао мртве и са великом силом исцеЪивао сваку болест. - ‘илософ одговори: Ќека нас пресуди сам каган. –еци ми, ако Ље ћухамед пророк, онда хоЮемо ли веровати ƒанилу коЉи Ље казао да Юе се са ’ристом прекратити свако виРеЬе и пророштво.  ако после тога он може бити пророк? —тога, ако ћухамеда назовемо пророком, значи одбацуЉемо ƒанила.

Ќа то многи од присутних рекоше: ћи знамо да Ље ƒанило пророковао ƒухом ЅожЉим, а за ћухамеда знамо да Ље лажов и упропаститеЪ спасеЬа многих. - “ада саветник каганов окрену се према £евреЉима и рече: — ЅожЉом помоЮу гост Ље оборио на земЪу сву сараценску гордост, а вашу, као погану, избацио напоЪе. - «атим, обраЮаЉуЮи се свима присутнима, рече: Ѕог Ље дао хришЮанском цару власт над свима народима и савршену мудрост: вера Ьихова Ље наЉбоЪа, и изван Ье немогуЮе Ље постиЮи живот вечни. - —ви рекоше: јмин.

ѕосле тога философ се са сузама у очима обрати свима и рече: ЅраЮо, оци, приЉатеЪи и децо! ≈то, ми смо, с помоЮу ЅожЉом, разЉаснили и одговорили на све како треба. јко пак и сада има некога меРу вама коме Ље нешто неЉасно, нека доРе и нека ме пита.  о прима ово учеЬе, таЉ нека се крсти у име —вете “роЉице; а ко не прима, Ља неЮу имати греха у томе, он Юе сам увидети своЉ грех у дан —уда, када ¬ечни —удиЉа буде сео да суди свима народима.

Ќа то  озари са каганом одговорише: ћи нисмо неприЉатеЪи себи, и ево одлучуЉемо: од овога часа, ко хоЮе и ко може, нека, пошто промисли, приступи крштеЬу. ј, ко се буде клаЬао према западу (незнабошци), или вршио ЉевреЉске молитве (£евреЉи), или држао сараценску веру (мухамеданци), таЉ Юе добити брзу смрт.

ѕошто донеше такву одлуку, сви се с радошЮу разиРоше. ƒвеста Ъуди  озара оставише идолске гадости и примише хришЮанску веру.

††††

«асадивши свету веру хришЮанску у  озарском царству, преподобни учитеЪи  онстантин и ћетодиЉе намислише да се врате у своЉу земЪу, оставЪаЉуЮи место себе свештенике коЉе беху довели са собом из ’ерсона.  аган им предаде своЉе писмо за грчког цара, у коме Ље писао: √осподару, ти си нам послао тако учене Ъуде коЉи нам Љасно показаше да Ље хришЮанска вера истинита, и ЬоЉ нас научише. ѕошто се просветисмо светим крштеЬем, ми обЉависмо у нашоЉ држави да се сваки коЉи жели може слободно крстити, и надамо се да Юе сва земЪа наша примити хришЮанску веру. —ви смо ми приЉатеЪи твоме царству, и готови смо, ако узажелиш, да ти служимо.

»спраЮаЉуЮи блажене учитеЪе,  онстантина и ћетодиЉа, каган им нуРаше многе дарове, али они одбише, говореЮи: ѕусти с нама грчке заробЪенике што се налазе овде, то Юе за нас бити наЉвеЮи дар.

 аган им испуни жеЪу, скупи око двеста заробЪеника, и предаде их светоЉ браЮи. » тако сви с радошЮу кренуше на пут, благодареЮи Ѕога. Ќо путуЉуЮи, они су морали пролазити кроз пуста и безводна места. » сви малаксаваху од жеРи. “ако изнурени наиРоше на Љедно слано Љезеро, чиЉа Ље вода од силне соли била горка као пелен. “ада се сви разиРоше по пустиЬи да траже пиЉаЮу воду. ј  онстантин, коЉи беше толико изнемогао да ниЉе могао даЪе иЮи, рече своме брату ћетодиЉу: Ќе могу више да трпим жеР; молим те, захвати од те воде, Љер веруЉем да Юе ќнаЉ, коЉи некада »зраиЪцима претвори горку воду у слатку, и нама изнемоглима од жеРи засладити горчину ове воде. - » кад захватише воду и окусише, видеше да Ље слатка као мед и студена као зими. ќнда сви том водом утолише жеР, и прославише Ѕога.

—тигавши у ’ерсон, света браЮа посетише епископа. ѕошто вечераше,  онстантин рече епископу: ѕомоли се за мене, владико, и благослови ме као што отац благосиЪа своЉе чедо последЬим благословом. - „увши то, присутни мишЪаху да се  онстантин спрема да сутра рано крене из ’ерсона и настави своЉ пут, па га упиташе поводом тога. ј он некима насамо рече, да Юе епископ сутра изЉутра оставити свет и отиЮи ка √осподу. “ако и би: епископ се изЉутра престави.

Ќа путу за ÷ариград имало се проЮи кроз земЪу у коЉоЉ живЪаше ‘уЪски народ. ќваЉ народ Ље приносио жртве под великим храстом, коЉи се био срастао са трешЬом и називао се јлександар. ∆енама Ље забраЬено да прилазе овоме храсту и да учествуЉу при жртвоприношеЬима. Ѕлажени  онстантин ступи меРу сакупЪени народ и рече: £елини нису избегли вечне муке, клаЬаЉуЮи се небу и земЪи - тако великим и добрим творевинама; утолико пре ви, клаЬаЉуЮи се неизмерно маЬоЉ и нижоЉ творевини - храсту, неЮете избеЮи вечне муке. - Ќезнабошци одговорише: ћи то не чинимо само данас, него смо оваЉ обичаЉ примили од отаца. ѕриносеЮи жртве под храстом, ми добиЉамо оно што иштемо: кишу, и много друго. » како Юемо се одреЮи од овог поклоЬеЬа, када то нико од нас не може да учини? ј ако се неко и усуди, таЉ Юе умрети, не угледавши више кишу.

“ада их философ стаде поучавати оваквим речима: Ѕог говори о вама у —ветим  Ьигама, како √а онда можете одбацивати? “ако пророк »саиЉа од лица √осподЬа виче, говореЮи: ƒоЮи Юу те Юу сабрати све народе и Љезике, и доЮи Юе и видеЮе славу моЉу. » поставиЮу знак на Ьих, и послаЮу измеРу Ьих оне коЉи се спасу к народима у “арсис, у ‘уд, у Ћуд, у ћосох, у “овел, у ≈ладу, и на даЪна острва, коЉи не чуше име моЉе нити видеше славу моЉу, и ЉавЪаЮе славу моЉу по народима (»с. 66, 18-19). √ле, Ља Юу послати многе рибаре, говори √оспод, и уловиЮе их... по свакоЉ гори и по сваком хуму и по раселинама каменим (£ерем. 16, 16). ЅраЮо, наставЪаше говорити  онстантин, послушаЉте Ѕога коЉи вас Ље створио. ≈во ≈ванРеЪа Ќовога «авета ЅожиЉег, по коме ви треба да примите крштеЬе.

ќваквим и другим сличним речима блажени  онстантин убеди незнабошце да посеку и сагоре таЉ храст. —тарешина тога народа приРе  онстантину и целива свето ≈ванРеЪе. ќвоме примеру следоваше и остали незнабошци. «атим философ раздаде свима беле свеЮе, и сви се са запаЪеним свеЮама и поЉаЬем упутише храсту.  онстантин узе секиру и удари по храсту тридесет и три пута; а после тога други потсекоше храст у корену и сагореше га. »сте ноЮи √оспод посла силну кишу. » сви радуЉуЮи се узнесоше хвалу Ѕогу, коЉи се радуЉе спасеЬу грешника.

††††

 ада стигоше у ÷ариград, бише са великом чешЮу и радошЮу дочекани од цара, и од патриЉарха, и од целог сабора као апостоли ’ристови. » жеЪаху да их посвете за епископе, али они то одлучно одбише. ќнда ћетодиЉа приволеше да буде игуман ѕолихрониЉевог манастира, а  онстантин боравЪаше при цркви светих јпостола. ”скоро обоЉица бише позвани на нове подвиге.

Ѕорис или Ѕогорис. цар бугарски, после рата са √рцима, зажеле да прими хришЮанску веру. Ѕорисова сестра, коЉа Ље на неколико година пре тога била у ропству у ÷ариграду, врати се у Ѕугарску као хришЮанка, и стараше се да убеди брата да прими хришЮанску веру. ќн дуго ниЉе пристаЉао; али глад и страшни помор опустоши Ьегову државу. “ада се он, по савету своЉе сестре, обрати са молитвом хришЮанском Ѕогу, и невоЪе престадоше. Ѕорис посла у ÷ариград изасланике да измоле наставнике. ћетодиЉе онда отпутова у Ѕугарску. “амо он на зиду царског дворца наслика —трашни суд, и обЉасни цару блаженство праведника и муке грешника. ¬еЮ припремЪен речима и примером сестре и чудесним прекраЮеЬем невоЪа, цар прими хришЮанску веру. “о би 860 или 861 године.

 онстантин и ћетодиЉе не успеше да окончаЉу започето дело крштаваЬа бугарског народа, а оно указа се ново поЪе за Ьихову апостолску делатност. ћоравски кнез –остислав одржа веЮе са своЉим кнезовима и са свим народом ћоравским о томе да се пошаЪу грчком цару ћихаилу изасланици са молбом, да им пошаЪе хришЮанске учитеЪе. Ќа веЮу би решено да се изасланици пошаЪу са оваквом поруком: Ќаш народ Ље одбацио незнабоштво и држи хришЮански закон. —амо у нас нема таквог учитеЪа коЉи би нам веру ’ристову обЉаснио на нашем Љезику. ¬идеЮи то, друге земЪе (словенске) пожелеЮе да иду за нама. — обзиром на то, господару, пошаЪи нам таквог епископа и учитеЪа: од вас у све земЪе добри закон исходи.

÷ар ћихаило се посаветова са патриЉархом и целим свештеним сабором, па позва на сабор блаженог  онстантина. “у му цар саопшти жеЪу —ловена и рече: ‘илософе, Ља знам да си ти слабуЬав, али Ље неопходно да ти идеш тамо, пошто нико не може таЉ посао свршити боЪе од тебе. - ‘илософ одговори: »ако сам телом болешЪив и болестан, ипак Юу с радошЮу поЮи тамо, ако они само имаЉу писмена у свом Љезику. - ÷ар на то рече: ƒед моЉ и отац моЉ и многи други тражили су, али их нису нашли; како их онда Ља могу наЮи? - ‘илософ упита: ” том случаЉу, како Юу им проповедати? “о Ље исто као беседу записивати по води. ќсим тога, ако ме —ловени рРаво схвате, могу ме Љош прогласити за Љеретика. - Ќа то цар заЉедно са своЉим уЉаком ¬ардом овако рече философу: јко зажелиш, Ѕог Юе ти дати што иштеш, Љер ќн даЉе свима коЉи с вером ишту од Мега и отвара онима коЉи куцаЉу.

»зишавши од цара,  онстантин исприча све брату своме ћетодиЉу и неким ученицима своЉим. ѕо своме обичаЉу  онстантин пре свега поче од молитве, па онда наложи на себе четрдесетодневни пост. «а кратко време Ѕог коЉи чуЉе молитве слугу своЉих, испуни оно за што Ље  онстантин молио. ѕомогнут благодаЮу —ветога ƒуха,  онстантин измисли словенску азбуку коЉа има тридесет и осам слова. «атим приступи превоРеЬу грчких свештених кЬига на словенски Љезик. ” томе му помагаше блажени ћетодиЉе и ученици. ѕревоРеЬе свештених кЬига би почето са светим ≈ванРеЪем по £овану. »скони бЉе —лово, и —лово бЉе к Ѕогу, и Ѕог бЉе —лово, беху прве речи преведене на словенски Љезик.

—воЉ превод света браЮа поднесоше на расмотреЬе цару, патриЉарху и целом духовном сабору. —ви се они томе обрадоваше и прославише Ѕога за указану милост.

ѕосле тога  онстантин заЉедно са братом ћетодиЉем и ученицима крену у словенске земЪе. ÷ар им даде за пут све неопходне ствари, а кнезу –остиславу написа следеЮе писмо: Ѕог коЉи жели да сваки има истинско разумеваЬе и напредуЉе, видевши твоЉу веру и твоЉе стараЬе, благоволео Ље испунити твоЉу жеЪу у наше дане. ќн Ље открио писмена вашег Љезика, коЉа су досада била непозната, да би и вас уврстио у велике народе, коЉи славе Ѕога на своме Љезику. » ево ми ти шаЪемо ученог и философа. ѕрими оваЉ дар коЉи Ље много скупоцениЉи од сваког злата и сребра, драгог камеЬа и пролазног богатства, и помози му да што скориЉе обави посао. —вим срцем тражи Ѕога и опште спасеЬе; стога се не лени потстицати све да се брину за своЉе спасеЬе и да ходе правим путем. ѕотрудиш ли се да своЉ народ приведеш познаЬу Ѕога, ти Юеш добити награду за то и у овом свету и у оном, за све душе коЉе до смрти желе веровати у ’риста Ѕога нашег. “име Юеш ти, слично  онстантину, оставити за собом истински спомен потоЬим поколеЬима.

 ада  онстантин и ћетодиЉе стигоше у ћоравиЉу, бише дочекани са великом чешЮу. ѕре свега –остислав сабра много дечака и наложи им да се код свете браЮе уче словенскоЉ азбуци и новопреведеним кЬигама. «атим под руководством свете браЮе –остислав стаде зидати цркве. «а годину дана веЮ Ље била довршена прва црква у граду ќломуцу; потом се Љош неколико цркава поЉави у ћоравиЉи.  онстантин Ље освеЮивао те цркве и служио у Ьима на словенском. «а време свог бавЪеЬа у ћоравиЉи  онстантин са ученицима своЉим преведе сва црквена богослужеЬа, и научи их ЉутреЬу и часовима, литургиЉи и вечерЬу и повечерЉу и "таЉноЉ служби". » по пророчким речима, отворише се уши глувима да чуЉу речи из кЬига, и постаде красноречив Љезик муцавих. Ѕог, коЉи се радуЉе спасеЬу Љеднога грешника, с радошЮу посматраше поправЪаЬе читавог Љедног народа.

††††

 ада се меРу —ловенима стаде на Ьиховом Љезику ширити божанско учеЬе и вршити богослужеЬа, тада многи, нарочито архиЉереЉи и ЉереЉи римскога Љезика, почеше негодовати, говореЮи им: “име се не прославЪа Ѕог. ƒа Ље то било угодно Ѕогу, ќн Ље могао учинити да се од самог почетка проповед речи ЅожЉе записуЉе на Љезику онога народа коме Ље обЉавЪивана. Ќо Ѕог Ље изабрао само три Љезика: ЉевреЉски, грчки и латински, на коЉима треба славити Ѕога.

“аквим Ъудима свети учитеЪи одговараху: Ѕог даЉе кишу свима подЉеднако, и чини те сунце све обасЉава. ј ƒавид каже: —ве што дише нека хвали √оспода! (ѕс. 150, 6);  ликни √осподу сва земЪо! ѕоЉте √осподу песму нову! (ѕс. 149, 1). ѕошто √оспод доРе да спасе све народе, онда сваки народ треба да слави √оспода на свом Љезику.

“ако света браЮа проведоше четрдесет месеци у ћоравиЉи, путуЉуЮи из места у место, и свуда проповедаЉуЮи на словенском Љезику. ”ручуЉуЮи —ловенима на словенском Љезику неисказано скупоцени поклон - реч ЅожЉу,  онстантин им у предговору светом ≈ванРеЪу упуЮуЉе ове речи: "услишите, —ловени вси слово, Љеже крЉепит срдца и уми". ќсниваЉуЮи школе за словенску децу, они су стекли много ученика, готових да буду добри учитеЪи и достоЉни свештенослужитеЪи у своме народу.

„увши у –иму за свету браЮу  ирила и ћетодиЉа, папа Ќикола им с ЪубавЪу писа, позиваЉуЮи их у –им. ќни се одазваше ЬеговоЉ жеЪи и кренуше. Ќа путу за –им, они се задржаше у ѕанониЉи. “амо Ље био кнез  оцел, коЉи позва свету браЮу у град Ѕлатно, да би сам научио код Ьих словенску азбуку, и да би Ље такоРе научили педесет ученика коЉе кнез беше сабрао из свога народа. Ќа растанку  оцел указа светим проповедницима велико поштоваЬе и понуди им велике дарове. јли  онстантин и ћетодиЉе, као од –остислава ћоравског, тако и од  оцела не хтедоше узети ни злата, ни сребра, нити икоЉу другу ствар. ќни су ≈ванРелску реч проповедали без награде, само су од оба кнеза измолили слободу за девет стотина грчких заробЪеника.

ѕосле ѕанониЉе на путу за –им света браЮа свратише у ¬енециЉу. “у се латински и немачки свештеници и монаси окомише на  онстантина као вране на сокола, проповедаЉуЮи троЉезичну Љерес. –еци нам, човече, говораху они  онстантину, зашто си превео —вете  Ьиге за —ловене и учиш их на том Љезику? “о раниЉе нико чинио ниЉе: ни апостоли, ни папа римски, ни √ригориЉе Ѕогослов, ни £ероним, ни јвгустин. ћи знамо само три Љезика, на коЉима треба прославити Ѕога: ЉевреЉски, грчки, римски.

‘илософ им одговори: Ќе пада ли киша од Ѕога подЉеднако за све? не сиЉа ли сунце за све? не дише ли сва твар Љедан ваздух? ј како вас ниЉе стид мислити, да осим три Љезика, сва остала племена и Љезици треба да су слепи и глуви? “а не мислите ли ви, реците ми, да Ѕог ниЉе свемогуЮ, па зато не може да то учини, или завидЪив, па неЮе да то учини? ћи знамо многе народе, коЉи имаЉу своЉе кЬиге и узносе славу Ѕогу сваки на свом Љезику. ќд Ьих познати су следеЮи: £ермени, ѕерсиЉанци, јбхази, √рузини, —угди, √оти, ќбри, “урци,  озари, јрабЪани, ≈гипЮани, —ириЉци, и многи други. јко пак не желите да се с тим сложите, онда Юе —вете  Ьиге бити судиЉа. £ер ƒавид узвикуЉе: ѕеваЉте √осподу песму нову, певаЉ √осподу, сва земЪо! (ѕс. 95, 1).  ликни √осподу, сва земЪо; певаЉте, радуЉте се и покликуЉте (ѕс. 97, 4). —ва земЪа нек се поклони теби и поЉе теби; нека поЉе имену твоме, ¬ишЬи! (ѕс. 65, 4). ’валите √оспода сви народи, славите га сви Ъуди... —ве што дише нека хвали √оспода! (ѕс. 116, 1; 150, 6). ” ≈ванРеЪу се вели: ј коЉи га примише даде им власт да буду синови ЅожЉи... Ќе молим пак само за Ьих, него и за оне коЉи узверуЉу у мене Ьихове речи ради: да сви Љедно буду, као ти, ќче, што си у мени и Ља у теби (£ов. 1, 12; 17, 20-21). ” ≈ванРеЪу по ћатеЉу говори се: ƒаде ми се свака власт на небу и на земЪи. »дите дакле и научите све народе крстеЮи их у име ќца и —ина и —ветога ƒуха, учеЮи их да све држе што сам вам заповедио; и ево Ља сам с вама у све дане до свршетка века. јмин (ћат. 28, 18-20). ≈ванРелист ћарко такоРе вели: »дите по целоме свету и проповедите еванРеЪе свакоме створеЬу.  оЉи узверуЉе и крсти се, спашЮе се; а ко не веруЉе осудиЮе се. ј знаци онима коЉи веруЉу биЮе ови: именом моЉим изгониЮе Раволе; говориЮе нове Љезике (ћк. 16, 15-17). ѕримениЮемо речи —ветога ѕисма и на вас: “ешко вама кЬижевници и фарисеЉи, лицемери, што затварате царство небеско од Ъуди; Љер ви не улазите нити дате да улазе коЉи би хтели (ћт. 23, 13). “ешко вама законици што узесте кЪуч од знаЬа: сами не уРосте, а коЉи хотиЉаху да уРу, забранисте им (Ћк. 11, 52). јпостол ѕавле говори  оринЮанима: £а бих хтео да ви сви говорите Љезике, а Љош више да пророкуЉете (1  ор. 14, 5); а ‘илибЪанима пише: » сваки Љезик да призна да Ље √оспод »сус ’ристос на славу Ѕога ќца (‘лб. 2, 11). “аквим и многим другим сличним речима свети  онстантин изобличи латинске и немачке свештенике.

»з ¬енециЉе се  онстантин и ћетодиЉе упутише право у –им. £ош за време Ьиховог боравка у ¬енециЉи умре папа Ќикола и на Ьегово место би изабран јдриЉан II. —азнавши да се  онстантин и ћетодиЉе налазе у ¬енециЉи, нови папа их позва у –им.  ада се света браЮа приближише –иму, изаРе им у сусрет сам папа са своЉим клиром и граРанима, са упаЪеним свеЮама, Љер они ношаху свете мошти светог свештеномученика  лимента, папе римског, откривене у ’ерсону. ѕренесеЬе светих моштиЉу √оспод прослави многим чудесима. “ако Љедан раслабЪени доби исцелеЬе, и многи други болесници ослободише се своЉих недуга.

ѕапа прими словенске кЬиге, освети их и положи у цркви свете ƒЉеве ћариЉе, знаноЉ "‘атни" (Љасле), и стаде се по тим кЬигама вршити богослужеЬе. ѕосле тога папа издаде нареРеЬе двоЉици епископа да посвеЮуЉу ученике - —ловене, коЉи беху дошли заЉедно са  онстантином и ћетодиЉем. ѕосвеЮеЬе ученика првога дана би извршено у цркви светог апостола ѕетра и литургиЉа отслужена на словенском Љезику; другог дана - у цркви свете ѕетрониле; и треЮег дана - у цркви светог апостола јндреЉа. «атим Ље отслужено свеноЮно бдениЉе на словенском Љезику у цркви великог учитеЪа народа - светог апостола ѕавла, а изЉутра - света литургиЉа над светим гробом Ьеговим. ƒвоЉици споменутих епископа у богослужеЬу су помагали јрсениЉе, Љедан од седморице епископа, и библиотекар јнастасиЉе.

 онстантин и ћетодиЉе са ученицима своЉим нису престаЉали захваЪивати Ѕогу за све, а –имЪани нису престаЉали долазити к Ьима, нарочито  онстантину, и распитивати их о свему. Ќеки су долазили по два и три пута и добиЉали поуке. £едном доРе код  онстантина неки £евреЉин и рече да ’ристос, о коме говоре пророци да Юе се родити од ƒЉеве, Љош ниЉе дошао.  онстантин му наброЉа колико Ље било колена од јдама до ’риста, и доказа да Ље ’ристос веЮ дошао, и колико Ље година прошло од тога времена.

††††

”скоро после тога, болешЪиви  онстантин, изнурен подвизима и дугим путоваЬем, тешко се разболе, и за време болести би му у виРеЬу откривен од √оспода час Ьегове смрти. —азнавши то,  онстантин се целог тог дана радоваше духом, и певаше црквену песму: –азвесели се дух моЉ и обрадова се срце моЉе што ми рекоше: хаЉдемо у дворе √осподЬе! «атим се обуче у своЉу наЉбоЪу одеЮу, и сав радостан преко целог тог дана, он Ље говорио: ќд овога тренутка Ља никоме на земЪи нисам више слуга, него Љедино Ѕогу —ведржитеЪу и био сам и биЮу вавек, амин.

—утрадан  онстантин прими схиму, и том приликом доби име  ирило. Ѕолест Ьегова продужи се педесет дана. £едном у току своЉе болести  ирило се обрати ћетодиЉу овим речима: ≈то брате, Ља и ти беЉасмо као сложни пар волова коЉи ору Љедну Ьиву, и ево Ља падам на бразди завршивши своЉ дан. «нам Ља да си ти силно заволео гору ќлимп, али немоЉ ради горе оставЪати своЉу проповед и учеЬе. ќвим подвигом ти можеш боЪе постиЮи спасеЬе.

 ада се приближи време да добиЉе упокоЉеЬе и преРе у други живот, свети  ирило подиже руке своЉе с Ѕогу и са сузама се моЪаше овако: √осподе Ѕоже моЉ, “и си саставио бестелесне —иле јнРелске, распростро небо, основао земЪу и из небиЮа привео у биЮе све што постоЉи на ЬоЉ, “и свагда и у свему слушаш оне коЉи творе воЪу твоЉу, коЉи се боЉе “ебе и држе заповести твоЉе, - услиши молитву моЉу и сачуваЉ верно стадо твоЉе, коЉе си поставио да пасем Ља грешни и недостоЉни слуга твоЉ. »збави ово стадо од сваког безбожЉа и безакоЬа и од сваког многоречивог Љезика Љеретичког коЉи говори хулу на “ебе. ”ништи троЉезичну Љерес, и умножи верне у ÷ркви твоЉоЉ. —Љедини све у Љеднодушности, и учини све Љедномисленима о истинитоЉ вери твоЉоЉ и правом вероисповедаЬу. ”дахни им у срца реч науке твоЉе, Љер Ље то - дар твоЉ.  ада си “и мене недостоЉног удостоЉио да проповедам ≈ванРеЪе ’риста твог, онда ми допусти да “и вратим као твоЉе све што си ми дао. «брини их моЮном десницом твоЉом, покриЉ их покровом твоЉим, да би сви хвалили и славили име ќца и —ина и —ветога ƒуха вавек, амин.

«атим, пошто целива све, он рече: Ѕлагословен Ѕог наш, коЉи нас не даде у плен невидЪивим неприЉатеЪима нашим, него разори замке Ьихове и избави нас од трулежи. - —а тим речима свети  ирил усну у √осподу 14. фебруара 869. године.

ѕапа јдриЉан нареди свима √рцима коЉи су се налазили у –иму, а исто тако и –имЪанима, да присуствуЉу погребу и са запаЪеним свеЮама да стоЉе краЉ кивота светог  ирила. £ош папа издаде нареРеЬе да сахрана светог  ирила буде као и сахрана папа. —вети ћетодиЉе, сазнавши да намераваЉу сахранити у –иму чесно тело светога  ирила, оде код папе и рече му: ћаЉка наша нас Ље заклела да ко први од нас умре, онаЉ други пренесе брата у Ьегов манастир на ќлимпу и тамо га сахрани.

ѕосле ове изЉаве светог ћетодиЉа папа издаде нареРеЬе да се чесно тело светог  ирила положи у кивот, па кивот закуца гвозденим клинцима, и тако припреми за пут. —вете мошти остадоше у таквом положаЉу седам дана. ј римски епископи говораху папи: ѕошто Ѕог доведе овамо  ирила, коЉи Ље путовао по многим земЪама, и овде му узе душу, онда га и треба сахранити овде као чеснога мужа. - јко Ље тако, одговори папа, онда Юу Ља променити римски обичаЉ и сахранити  ирила због Ьегове светости и Ъубави у моме гробу, у цркви светог апостола ѕетра. - “ада свети ћетодиЉе рече: јко неЮете да ме послушате и мени га не дате, него желите да га задржите овде, онда га положите у цркви светога  лимента, са коЉим Ље он заЉедно дошао овамо.

ѕапа нареди да се поступи по предлогу светог ћетодиЉа. ќнда се поново сабраше сви епископи, црноризци и народ, и са чешЮу испратише свете мошти до цркве светог  лимента. ѕред спуштаЬе кивота у гробницу, епископи предложише: ƒа отворимо кивот и погледамо, ниЉе ли узето што од светих моштиЉу? - јли, иако су на све могуЮе начине покушавали да отворе кивот, они га, по промислу ЅожЉем, не могоше отворити. “ада спустише свете мошти са десне стране олтара у цркви светога  лимента. «атим се ту стадоше збивати многа чудеса. ¬идеЮи то, –имЪани почеше све више и више прославЪати светог  ирила и, израдивши икону Ьегову, стадоше пред Ьом палити свеЮе дан и ноЮ, узносеЮи хвалу Ѕогу коЉи прослави оне коЉи √а Ъубе.

ѕосле смрти светога  ирила доРоше к папи изасланици панонског кнеза  оцела, молеЮи га да им пусти блаженог ћетодиЉа. ѕапа одговори изасланицима овако: Ќе само вама, него и свима словенским народима шаЪем га, као учитеЪа од Ѕога и од светога ѕетра, првопрестолника и кЪучедршца небеског царства.

»спраЮаЉуЮи светог ћетодиЉа к —ловенима, папа му уручи следеЮу посланицу словенским кнезовима: јдриЉан епископ и слуга ЅожЉи - –остиславу, —вЉатополку и  оцелу: —лава на висини Ѕогу, и на земЪи мир, меРу Ъудима добра воЪа. — радошЮу сазнадосмо да √оспод потстаче срца ваша да √а тражите, и показа вам да ћу ваЪа служити не само вером него и добрим делима: Љер Ље вера без дела мртва (£ак. 2, 26). —тога греше они коЉи мисле да знаЉу Ѕога, а не желе да испуЬуЉу закон Ьегов. ¬и тражисте учитеЪе не само од овог епископског престола него и од благоверног цара ћихаила: ви га молисте да вам пошаЪе блаженог философа  онстантина са братом. —вета браЮа, када сазнадоше да се ваша земЪа налази под управом апостолског престола, не учинише ништа супротно канонима, веЮ доРоше к нама и донеше мошти светог  лимента. ј ми, обрадовавши се, намислисмо да у ваше земЪе пошаЪемо нашег сина ћетодиЉа, мужа савршеног разума и правоверног, посветивши Ьега и ученике у свештенички чин. ќн вас може учити како ви то молите, и преводити на ваш Љезик свете кЬиге, и по Ьима вршити свету литургиЉу и крштеЬе и све црквене обреде, чему Ље поставио почетак, с помоЮу ЅожЉом и молитвама светог  лимента, свети философ  онстантин. »сто тако, ако неко други буде у стаЬу да правилно и правоверно преводи свете кЬиге на ваш Љезик, да би ви лакше могли познати заповести ЅожиЉе, онда нека то дело буде свето и благословено Ѕогом, нашом и целом католичком ÷рквом. —амо чуваЉте Љедан обичаЉ: да се на литургиЉи јпостол и ≈ванРеЪе наЉпре читаЉу по римски, а затим по словенски, да би се испунила реч —ветога ƒисма: ’валите √оспода сви народи (ѕс. 116, 1); и Љош: —тадоше говорити другим Љезицима, као што им ƒух даваше те говораху (ƒ.ј. 2, 4). јко се пак ко усуди корити споменуте учитеЪе и скретати вас од истине ка баснама, или, квареЮи вас, буде хулио на кЬиге вашег Љезика, таЉ нека буде одлучен и изведен на суд цркве, и све дотле неЮе добити опроштаЉ док се не поправи. £ер то су вуци а не овце, и треба их распознавати по родовима Ьиховим, и чувати их се. ј ви, децо ЪубЪена, слушаЉте учеЬе ЅожЉе и не одустаЉте од црквених поука, и тада Юете бити истински поклоници ќцу вашем небеском са свима светима. јмин.

 оцел прими ћетодиЉа са великом чешЮу, али га убрзо поново отправи папи, и са Ьим двадесет угледних Ъуди, молеЮи папу да светог ћетодиЉа постави за епископа ѕанониЉе, на престо светог апостола јндроника, Љедног од —едамдесеторице, коЉи Ље некада тамо епископовао. ѕапа тако и уради.

ѕосле тога, исконски неприЉатеЪ и противник истине потстаче против ћетодиЉа ћоравског кнеза и немачке и латинске кнезове тога краЉа. —вети ћетодиЉе би позван на веЮе, на коме му поставише овако питаЬе: «ашто ти проповедаш у нашоЉ области? -  ада би Ља знао, одговори на то свети ћетодиЉе, да Ље ово ваша област, Ља не би онда ни проповедао овде; али ова област припада светом апостолу ѕетру. ј ако ви због сваРе и лакомства будете поступали не по правилима, забраЬуЉуЮи проповедаЬе учеЬа ЅожЉег, пазите се да при пробиЉаЬу гвоздених врата главом, не разбиЉете себи главу. - ≈пископи онда рекоше: √овореЮи са гневом, ти сам навлачиш беду на себе. - —вети ћетодиЉе одговори: £а се не стидим говорити истину ни пред царевима. Ўто се мене тиче, ви поступаЉте са мном како хоЮете. £а нисам боЪи од оних коЉи су ради правде подносили многе муке у овом животу.

ћного Ље говора било одржано на том скупу, али противници светога ћетодиЉа нису могли ништа реЮи против Ьега. ќнда кнез рече са потсмехом: Ќе замараЉте мога ћетодиЉа; он се озноЉио као да Ље поред вреле пеЮи. - ћетодиЉе одговори: ƒа, господару. £едном срели озноЉеног философа и упитали га: ќд чега си се озноЉио? ѕрепирао сам се са простацима, одговори философ.

ћного су епископи говорили о ћетодиЉу. ЌаЉзад га послаше на заточеЬе у ЎвабиЉу, где га две и по године држаху у тамници. √лас о томе доРе до папе. —азнавши о томе, папа £ован VIII наследник јдриЉана II, изрече проклетство на немачке епископе и забрани им да служе литургиЉу све док не пусте ћетодиЉа на слободу. “ада епископи пустише на слободу ћетодиЉа, али ѕанонском кнезу  оцелу саопштише: јко ћетодиЉа узмеш код себе, не сматраЉ нас за доброжелатеЪе. - »пак ти епископи не избегоше суд ЅожЉи и апостола ѕетра. „етворица од Ьих брзо умреше.

††††

” то време изби сукоб у ћоравиЉи измеРу —ловена и немачких свештеника. ћоравЪани схватише да су немачки свештеници, коЉи живе код Ьих, неприЉатеЪи —ловена, и стараЉу се да их предаду Ќемцима. «ато их протераше, а папи упутише следеЮу молбу:  ао што су пре наши оци примили крштеЬе од светога ѕетра, тако и сада даЉ нам архиепископа и учитеЪа ћетодиЉа. - ѕапа одмах упути светог ћетодиЉа у ћоравиЉу, где га кнез —вЉатополк и ћоравЪани, коЉи се веЮ беху разишли са Ќемцима, примише и поверише му све цркве и духовништво у свим словенским градовима. Ќаместо протераних свештеника немачких свети ћетодиЉе постави свештенике - —ловене. ѕошто су свети ћетодиЉе и свештеници вршили богослужеЬе и проповедали народу на словенском Љезику, хришЮанска се вера стаде силно ширити. ћноги су се незнабошци одрицали своЉих заблуда и приступали вери у истинитог Ѕога. ” то време и ћоравска држава беЉаше Љака као никада пре.

—вети ћетодиЉе имаРаше дар пророштва. ћнога су се Ьегова пророштва збила. —поменуЮемо неколико од Ьих. £едан незнабожачки кнез, коЉи Ље живео поред ¬исле, исмеваше хришЮане и чиЬаше им неприЉатности. —вети ћетодиЉе му посла овакву поруку: ЅоЪе ти Ље, синко, да се крстиш добровоЪно и у своЉоЉ земЪи, него ли да се у туРоЉ земЪи крстиш принудно као заробЪеник. - “ако и би.

£едном —вЉатополк ратоваше са незнабошцима и рат се отеже. ѕред ѕетровдан свети ћетодиЉе посла —вЉатополку овакву поруку: јко ми обеЮаш да са воЉском будеш код мене о ѕетровдану, Ља веруЉем да Юе ти Ѕог ускоро предати у руке незнабошце. - “ако и би.

Ќеки богат човек ожени се своЉом снахом. —вети ћетодиЉе га Ље дуго саветовао и поуке му многе давао, али га не могаде убедити да се разведе. ј други су му, због богатства, повлаРивали. “ада свети ћетодиЉе рече богаташу: »де време када ласкавци неЮе бити у стаЬу да вам укажу помоЮ и ви Юете се сетити моЉих речи, али Юе веЮ бити касно. - » заиста, по промислу ЅожЉем, на ове богаташе изненада нападе таква болест, да нигде места нису могли наЮи себи. ” таквом стаЬу они и умреше.

—тари завидЪивац и неприЉатеЪ рода Ъудског опет диже против ћетодиЉа Љавне и таЉне неприЉатеЪе, као некада ƒатана и јвирона против ћоЉсиЉа. ” то време поЉавише се Љеретици коЉи учаху да ƒух —вети исходи и од —ина. ќви Љеретици завоРаху правоверне са правога пута, а о светом ћетодиЉу, коЉи изобличаваше Ьихово безбожно учеЬе, говораху: Ќама Ље папа дао власт и наредио нам да протерамо ћетодиЉа и Ьегово учеЬе. - —абраше се сви ћоравЪани и заповедише да се пред целим народом прочита та посланица, коЉом се тобож ћетодиЉе протеруЉе из земЪе. Ќароду Ље било много жао да се лиши таквог пастира и учитеЪа. ј у тоЉ папиноЉ посланици стаЉало Ље ово: "Ѕрат наш ћетодиЉе правоверан Ље и врши апостолску службу. Мему Ље апостолски престо потчинио све словенске земЪе, и кога он прокуне - биЮе проклет, а кога освети - биЮе свет".

ѕосле овога сви се неприЉатеЪи светог ћетодиЉа разиРоше посрамЪени. Ќо злоба се Ьихова тиме не оконча. ∆елеЮи да додиЉаЉу светитеЪу, они говораху да Ље грчки цар Ъут на Ьега, и да ћетодиЉе не би остао у животу када би био под Ьеговом влашЮу. јли милостиви √оспод, не желеЮи да слуга Ьегов буде поруган, потстаче срце царево, те цар упути светом ћетодиЉу овакво писмо: "„есни оче, веома желим да те видим. ”чини добро дело: потруди се те доРи до нас, да би те видели док си Љош у животу и добили благослов од тебе".

—вети ћетодиЉе отпутова у ÷ариград, и би примЪен од цара и патриЉарха са великом чашЮу и радошЮу. ÷ар одаде хвалу Ьеговом учеЬу, и, задржавши код себе два Ьегова ученика, ЉереЉа и Ракона, са словенским кЬигама, он испрати светог ћетодиЉа натраг у ћоравиЉу са великим даровима.

ћного Ље невоЪа поднео свети ћетодиЉе: у пустиЬама - од разбоЉника, на морима - од силних бура, на рекама - од неочекиваних вртача, те се на Ьему испунише апостолове речи: невоЪе на рекама, невоЪе од разбоЉника, невоЪе на мору, невоЪе меРу лажном браЮом у труду и подвигу, у многом неспаваЬу, у гладоваЬу и жеРи (1  ор. 11, 26-27). «атим, оставивши све бриге, и сву тугу положивши на Ѕога, свети ћетодиЉе стаде са своЉа два ученика - свештеника преводити на словенски оне кЬиге, коЉе не беше успео да преведе са своЉим братом, блаженим  онстантином. — Ьима он преведе цео —тари «авет, сем  Ьига ћакавеЉских; исто тако преведе и Ќомоканон и ѕатерик. —вети ћетодиЉе започе превоРеЬе у марту месецу, а заврши га 26. октобра. «авршивши превоРеЬе, свети ћетодиЉе узнесе достоЉну хвалу и славу Ѕогу и светом ƒимитриЉу —олунском, на чиЉи празник доврши превоРеЬе, и према коме Ље као —олуЬанин гаЉио нарочиту Ъубав.

ќко тог времена ”гарски краЪ, коЉи се бавио у краЉевима око ƒунава, зажеле да види светог ћетодиЉа. ћноги су одвраЮали светог ћетодиЉа да не иде код тог краЪа, због опасности коЉе му прете, али он оде. ”гарски краЪ га срете са чешЮу. » пошто Ље разговарао са светим ћетодиЉем, он га испрати са великим даровима. ѕраштаЉуЮи се са Ьим, краЪ рече светитеЪу: „есни оче, сеЮаЉ ме се увек у светим молитвама своЉим.

—тараЉуЮи се о своме стаду, свети ћетодиЉе Ље проналазио верне следбенике ’ристове у свима земЪама, и запушивао уста причала. ќн Ље заЉедно са апостолом могао реЮи: “рку сврших, веру одржах: даЪе дакле мени Ље приправЪен венац правде (2 “м. 4, 7-8). ј када се приближи време да се свети ћетодиЉе одмори од страдаЬа и добиЉе награду за многе трудове, стадоше га питати: „есни оче и учитеЪу, кога од твоЉих ученика одреРуЉеш за свог наследника? - ѕоказуЉуЮи на свога ученика √оразда, светитеЪ рече: ≈во човека ваше земЪе, правоверног, и доброг познаваоца латинских кЬига. јко на то буде воЪа ЅожЉа и ваша Ъубав, Ља желим да он буде моЉ наследник.

Ќа ÷вети свети ћетодиЉе доРе у цркву, и не могаде служити због слабости, него се само помоли Ѕогу за цара грчког, за кнежеве словенске, за клирике, и за сав народ, и рече: ЌадгледаЉте ме, децо, до треЮега дана. - » стварно, у свитаЬе треЮега дана свети ћетодиЉе, изговоривши речи: "” руке твоЉе, √осподе, предаЉем дух своЉ", упокоЉи се у √осподу на рукама ЉереЉа, 6 априла 885 године.

ќпело би обавЪено на латинском, грчком и словенском, и чесно тело светог ћетодиЉа положено у саборноЉ цркви у ¬елеграду. Ќа погребу Ље узело учешЮа огромно мноштво народа. Ѕило Ље ту и Ъуди и жена, и одраслих и малих, и богатих и сиромашних, и слободних и робова, и удовица и сирочади, и странаца и мештана, и болесних и здравих. —ви су са сузама испраЮали тако доброг учитеЪа и пастира, коЉи Ље свима био све, да све придобиЉе.

“ако свети ћетодиЉе преРе ка √осподу, коме са своЉим братом светим  ирилом апостолски ревносно послужи, и обоЉица ћу предстадоше у вечном животу, славеЮи √а са свима светима у бесконачне векове, амин.

24 / 05 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0