Srpska

ќтац —ерафим √ан: Ќа «ападу Ъуди не чуЉу истину о животу у –усиЉи

††

††††

ѕре тачно 10 година десио се заиста историЉски догаРаЉ за цео руски свет Ц поновно сЉедиЬеЬе –уске ѕравославне ÷ркве и –уске ѕравославне «аграничне ÷ркве. ƒелегациЉа наЉвишег клира –ѕ«÷ Ље у уторак долетела у ћоскву, коЉа Юе 25. маЉа постати главни центар свечаности. ƒописник –»ј Ќовости —ергеЉ —тефанов Ље разговарао с управником послова канцелариЉе јрхиЉереЉског —инода –ѕ«÷, старешином храма —ерафима —аровског у —и- лифу (МуЉорк), протоЉереЉем —ерафимом √аном о томе шта су за православце значиле ове године.

- ќче —ерафиме, како се променио живот –уске «аграничне ÷ркве у протеклих 10 година након потписиваЬа јкта о канонском општеЬу с –уском ѕравославном ÷рквом?

Ч –екао бих да Ље живот –уске «аграничне ÷ркве у многоме оснажен. ” нашем црквеном животу учествуЉу многи нови емигранти и Ьихови потомци, коЉи попуЬаваЉу наше редове. ƒешава се следеЮе: Ъуди се селе у туРину, тешко им Ље да живе и раде у новим условима, да се суочаваЉу с извесним искушеЬима, почиЬу да осеЮаЉу носталгиЉу за домовином Ц и проналазе Ље у нашим храмовима, проналазе своЉу отаЯбину, утеху и помоЮ.

ћи радимо с Ъудима у складу са своЉим могуЮностима, помажемо им да васпитаваЉу децу у руском православном духу и уопште Ц да носе бреме емигрантског живота коЉе су носили и наши родитеЪи, и наше деке и баке. ” целини, православна заЉедница коЉа говори руски у —јƒ расте и то нас радуЉе.

- ” чему се огледа сарадЬа са ÷рквом у отаЯбини? »ма ли неких потешкоЮа?

Ч ћогу реЮи да смо у заЉедничком раду с генерациЉом коЉа расте постигли велики успех. ќмладинске делегациЉе из свих краЉева света долазе у –усиЉу како би осетиле своЉе корене и виделе своЉу домовину. «а неке Ље то историЉска домовина, а други су се родили овде, али се више ничега не сеЮаЉу, зато што су отишли у раним годинама.

ѕрикупЪамо средства за то и организуЉемо ова путоваЬа заЉедно с ÷рквом у отаЯбини. ѕосле тога наша омладина, и наши парохиЉани уопште, наш клир, сведоче о истини живота у домовини. ќ оноЉ –усиЉи коЉу на «ападу нико не познаЉе Ц о ЬеноЉ историЉи, православноЉ вери, о нашем Љезику и култури. ќни деле с другима све ово духовно и културно богатство живеЮи у туРини. ќвде Ъуди не чуЉу сву истину о животу у –усиЉи, не чуЉу ништа о позитивним догаРаЉима у Ьеном животу. ћи оваЉ недостатак надомештамо своЉим сведочеЬем и братским општеЬем с обичним јмериканцима, ‘ранцузима и тако даЪе.

- Ўта се данас може реЮи о питаЬу паралелних епархиЉа и парохиЉа –ѕ÷ и –ѕ«÷?

Ч ƒа, Љош увек постоЉе паралелне парохиЉе и епархиЉе, постоЉи чак и паралелна ƒуховна мисиЉа у £ерусалиму, али све оне мирно коегзистираЉу и помажу се меРусобно. јко се проблеми и поЉаве, решаваЉу се на нивоу свештеноначалиЉа у духу братоЪубЪа и бриге за Ъуде. ” ЌемачкоЉ се веЮ дуги низ година клир обе епархиЉе –уске ѕравославне ÷ркве састаЉе и разматра нека питаЬа од обостраног интереса и заЉеднички решава проблеме. Куди кажу да се ови састанци одржаваЉу с великим успехом и да су корисни. ћи у МуЉорку имамо одличне односе с представништвом –уске ѕравославне ÷ркве и патриЉаршиЉским парохиЉама у —јƒ. “ако да у том смислу, хвала Ѕогу, немамо неких нарочитих проблема.

- »ма ли података о томе колико Ље парохиЉа тренутно у расколу Ц оних коЉе нису прихватиле поновно сЉедиЬеЬе дваЉу ÷ркава? ƒа ли има случаЉева повратка представника клира и мирЉана коЉи су се били одвоЉили?

Ч Ќезнатан броЉ клира и пастве ниЉе прихватио јкт о канонском општеЬу измеРу ћосковског патриЉархата и –уске «аграничне ÷ркве. ќткако Ље потписан оваЉ историЉски документ пре 10 година, они су се Љош више распали на друге расколничке формациЉе и меРу Ьима нема Љеднодушности. Ќаравно, жао нам Ље што се то десило и спремни смо да на сваки начин помогнемо Ъудима да се врате у ÷ркву.

”право тиме се бавимо на нивоу свакодневице. Ќеформално се среЮемо с парохиЉанима и клиром, дружимо се, честитамо Љедни другима празнике. £ер подела Ље, нажалост, ушла и у многе породице. » заиста, неки представници раскола су спремни да се врате у –уску ÷ркву. ћислим да Ъуди виде плодове овог Љединства, виде да нико нема намеру ни да одузима имовину, ни да остави Ъуде без посла, ни да се меша у црквени живот. ¬иде да канонска ÷рква не проповеда никакву Љерес. Куди све то виде и желе да се врате како би били заЉедно. јли због ових или оних разлога то Љош увек нису учинили. ћислим да Ље то питаЬе времена.

Ќажалост, нека духовна лица су отишла предалеко, што отежава Ьихов повратак. »стина, право покаЉаЬе увек широко отвара врата милости ЅожиЉе.

- Ќа коЉи начин Юе бити обележена десетогодишЬица успоставЪаЬа општеЬа измеРу ћосковског патриЉархата и –уске «аграничне ÷ркве?

Ч ќваЉ значаЉан датум Юе бити обележен у московском —ретеЬском манастиру у четвртак, 25. маЉа, на великом освеЮеЬу новог великог саборног храма у част —ветих новомученика и исповедника руских, коЉи Ље саграРен у порти ове обитеЪи.

-  ако бисте прокоментарисали чиЬеницу да су се ова два догаРаЉа тако подударила, има ли у томе извесне симболике?

Ч „ини ми се да се нико ниЉе намерно трудио да прослава свечаности падне на оваЉ значаЉан датум. јли у томе видим промисао ЅожиЉи. £ер, заиста: у току преговарачког процеса измеРу –уске «аграничне ÷ркве и ћосковског патриЉархата, користили смо радове, дела, или изЉаве руских новомученика и исповедника. » лично сматрам да су нам управо Ьихови радови, Ьихова страдаЬа и живот помогли да пронаРемо исправан црквени пут за решаваЬе свих питаЬа коЉа су раниЉе спречавала обнавЪаЬе Љединства оба дела –уске ÷ркве.

ќбрадовао сам се кад сам за то сазнао. ¬еома. «ато што су нас новомученици уЉединили, и очигледно Ље да новомученици и даЪе помажу у овом великом делу Ц нашем Љединству.

- Ќедавно Ље у ¬ашингтону одржан самит посвеЮен заштити прогаЬаних хришЮана на Ѕлиском истоку и у јфрици. Ќа коЉи начин се о трагедиЉи ових Ъуди говори у западним медиЉима?

Ч „ини ми се да се ово питаЬе, нажалост игнорише и тек су сасвим недавно у информационом простору неки Ъуди почели да говоре о томе. » то нас веома жалости. ∆елели бисмо да видимо више активности у решаваЬу питаЬа коЉа су везана за прогоне хришЮана. ∆елели бисмо да видимо више активности од стране држава у коЉима борави «агранична ÷рква.

††††

- ƒа ли сложени руско-амерички односи на неки начин утичу на живот православних верника Ц емиграната из –усиЉе?

Ч “о Ље веома тешко питаЬе. Ќеки се жале на разноразне неприЉатности, али углавном, нашу верску слободу, наравно, нико не ограничава. » уопште, не осеЮамо притисак на коЉи се жале представници неких хришЮанских организациЉа.

”живамо своЉу верску слободу, живимо своЉ живот, водимо духовну бригу о своЉоЉ пастви у туРини. » не само о –усима, ”краЉинцима, Ѕелорусима и другим емигрантима из бивших совЉетских република, веЮ и јмериканцима, ‘ранцузима и јустралиЉанцима коЉе нешто привлачи код нас. Ќаравно, не код нас, веЮ у наслеРу –уске ѕравославне ÷ркве, руске светости. ћештане привлачи ова руска побожност. ѕравославЪу их приводе Ъуди као што су равноапостолни кнез ¬ладимир, преподобни —ерафим —аровски и —ергиЉе –адоЬешки, ‘Љодор ћихаилович ƒостоЉевски, јлександар Ќевски. » они желе да доРу код нас.

» као што сам веЮ рекао, ми овде мирно, не дижуЮи никакву буку, сведочимо о своЉоЉ вери, о своЉоЉ култури, о своЉим историЉским коренима и нико нас у томе не омета. »ако се у медиЉима говори о некаквим инцидентима кад се наводно крши верска слобода јмериканаца, нас се за сада то нимало не тиче.

- Ўта на основу свог искуства можете реЮи о томе коЉи су главни изазови на коЉе данас наилазе православни хришЮани?

Ч ѕоштено говореЮи главни изазов Ље одступаЬе друштва од своЉих хришЮанских корена, Ьегова секуларизациЉа. “о Ље вероватно главни проблем на коЉи се жале многи верници и због коЉег се наши Ъуди свуда брину. Куди одступаЉу од вере и моралних вредности, одводе од вере и нашу децу, нашу омладину. јли ми тога не треба да се плашимо, напротив Ц треба да прихватимо то смирено, као лекциЉу, као позив на то да постанемо прави хришЮани. јко Ъуди око нас одступаЉу од своЉих хришЮанских корена, не треба да кривимо ни Ьих, ни властодршце, ни неког треЮег, веЮ искЪучиво себе.

«начи, у нашим очима, у нашем животу, они не виде ону светковину живота, победу ’ристовог ¬аскрсеЬа, коЉу проповедамо и коЉу славимо ових дана. “о значи да Ъуди не виде светост и лепоту ЅожиЉу у нашим делима. » ако желимо да утичемо на ситуациЉу, боЪе Ље да не само говоримо о томе какви сви треба да будемо, веЮ да се стално трудимо на томе да у свом животу оваплоЮуЉемо ЉеванРеЪске завете. јко се будемо трудили да радимо на себи, Ъуди коЉи живе око нас неЮе моЮи да не примете миомирис наше вере и доброг живота.

-  ако видите будуЮност хришЮанства у ≈вропи у вези с новом „сеобом народа“ Ц масовном миграциЉом из муслиманских земаЪа?

Ч ЅудуЮност Ље у нашим рукама и у рукама ЅожиЉим. Ќаравно, има ствари коЉе човек не може да заустави своЉом немоЮном руком. јли ако веруЉемо у Ѕога и ако имамо повереЬа у Мега, у Мегово воРство, и ако своЉу будуЮност будемо градили на камену доброг хришЮанског живота, благодат ЅожиЉа Юе нам помагати и укрепЪиваЮе нас. ƒубоко веруЉем у то.

- ќвих дана се у животу –уске ѕравославне ÷ркве дешава догаРаЉ без преседана Ц биЮе донете мошти светитеЪа ЌиколаЉа „удотворца из ЅариЉа.  акав значаЉ то има за православни свет?  олико често се хришЮанске светиЬе доносе на териториЉу –уске «аграничне ÷ркве?

Ч –адуЉемо се због наших сународника и надамо се да Юе долазак ове светиЬе Ц моштиЉу светитеЪа ЌиколаЉа Ц бити на духовну корист Ъудима коЉи траже помоЮ и молитве овог свеца.

¬ише пута сам пратио главну светиЬу –уске «аграничне ÷ркве, икону ћаЉке ЅожиЉе  урска- оренаЉа, не само у –усиЉи, веЮ и у диЉаспори. » мислим да су оваква путоваЬа са светиЬама од огромне користи, о чему сведоче и писма коЉа добиЉамо после повратка у МуЉорк. £едни пишу да су нашли животног сапутника, други да су добили посао, треЮи да су се удостоЉили исцеЪеЬа или неке друге помоЮи...

ћислим да сваки долазак светиЬе у отаЯбину, и у различите кутке диЉаспоре, увек доноси корист и благослов, да долази до извесног духовног полета. —ветиЬа уЉедиЬуЉе. Куди долазе да пред Ьом излиЉу своЉу радост и тугу, све оно што им лежи на души и добиЉаЉу помоЮ. » то може само да нас радуЉе. “ако да сви поздравЪаЉу оваЉ долазак светиЬе у –усиЉу.

- ” току последЬих година у –ускоЉ «аграничноЉ ÷ркви се изузетно поштуЉе мироточива »верско-’аваЉска икона ћаЉке ЅожиЉе. ќва икону се такоРе често довози у разне парохиЉе и разне земЪе. — чим Ље повезано овакво изузетно поштоваЬе?

Ч «анимЪиво Ље да Ље ова икона почела да мироточи у години обнавЪаЬа Љединства –уске ÷ркве. » мислим да Ље поштоваЬе према ЬоЉ пре свега повезано с тим што се то десило управо 2007. године, кад се десило ово чудо успоставЪаЬа Љединства... £ер много Ље лакше поделити се, а у овом случаЉу су Ъуди одлучили да се уЉедине. —вакако Ље чудо то што су Ъуди остварили Љединство. ј као друго, мислим да Ље ово поштоваЬе везано за то да Ље ова ’аваЉска икона копиЉа »верске ћонреалске иконе ћаЉке ЅожиЉе, коЉа Ље била насликана на јтону почела да точи миро одмах након што Ље –уска «агранична ÷рква канонизовала свете новомученике и исповеднике руске. ќво прославЪеЬе се догодило 1981. године. » чудо мироточеЬа Ље почело да се дешава управо покраЉ ковчега с моштима велике кнегиЬе преподобномученице £елисавете ‘Љодоровне, сестре последЬе руске царице.

Ќажалост, »верска ћонреалска икона Ље нестала 1997. године након убиства Ьеног чувара £осифа ћуЬоса- ортеса у √рчкоЉ. ћеРутим, 10 година касниЉе, кад Ље поново успоставЪено Љединство –уске ÷ркве, копиЉа ове иконе на ’аваЉским острвима у нашоЉ парохиЉи Ље почела да точи миро. » неки Ъуди сматраЉу да Ље то израз ЅожиЉе благонаклоности према ономе што се десило пре 10 година.

ѕротоЉереЉ —ерафим √ан
–азговор Ље водио —ергей —тефанов
—а руског ћарина “одиЮ

–»ј Ќовости

24 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0