Srpska

¬азнесеЬе √осподЬе - —пасовдан

¬азнесеЬе √осподЬе празнуЉе се четрдесет дана после ¬аскрса, тачниЉе у четвртак шесте недеЪе после празника ¬аскрсеЬа ’ристовог. Ќа вечерЬоЉ служби, коЉа се служи у среду уочи ¬азнесеЬа, врши се у складу са црквеним типиком ќданиЉе ѕасхе, нека врста праштаЬа са ¬аскрсом. ѕочетак и краЉ службе се, на таЉ дан, врши исто као и на сам ¬аскрс. ѕоново се певаЉу радосни стихови: ЂЌека васкрсне Ѕог и расточе се неприЉатеЪи Мегови...ї и Ђ≈во дана коЉи Ље створио √оспод, узрадуЉмо се и узвеселимо се у Ьему...ї.

††††

 ад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда креЮу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Ќапред лети Љедна ласта просецаЉуЮи ваздух и отвараЉуЮи пут, а ЬоЉ следи остало Љато.

 ад нестане хране за душу нашу у овом материЉалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, коЉа Юе нас повести у топлиЉи предео, где Ље обиЪе топлоте и хране духовне? »ма ли таквог предела? »ма ли, има ли, такве ластавице?

»зван круга хришЮанске цркве нико вам на ово питаЬе не зна дати никакав поуздан одгово р . £ едино црква зна, и то зна поуздано. ќна Ље видела таЉ раЉски предео, за коЉим душа наша чезне у мразном сумраку овог битисаЬа на земЪи. ќна Ље видела и ту благословену Ћаставицу, коЉа Ље прва узлетела у таЉ жеЪени предео, просецаЉуЮи —воЉим моЮним крилима тамну и тешку атмосферу измеРу земЪе и неба, и отвараЉуЮи пут Љату за —обом. ќсим тога црква на земЪи зна вам казати и за безброЉна Љата ласта, коЉа су следовала оноЉ првоЉ Ћаставици и одлетела за Ьом у земЪу благу, обилну сваким добром, у земЪу вечног пролеЮа.

¬и се досеЮате, да Ља под том спасоносном Ћаставицом мислим на вазнесеног √оспода »суса ’риста. ЌиЉе ли ќн сам за —ебе казао, да Ље он почетак , почетак и пут ? » ниЉе ли ќн сам рекао —воЉим апостолима: Ља идем да вам приправим место, и узеЮу вас к себи (£ов. 14, 2-3)? » ниЉе ли им Љош пре тога рекао: и кад Ља будем подигнут од земЪе све Юу привуЮи к себи (12, 32)? “о што Ље ќн рекао, почело се испуЬавати одмах после неколико недеЪа, и продужило се испуЬавати до дана данашЬега, и испуЬаваЮе се до краЉа времена. “о Љест, будуЮи почетак првом створеЬу света , ќн Ље постао почетак и другом ствараЬу или благодатном обновЪеЬу старе твари. √рех Ље саломио крила јдаму и целом јдамовом потомству, те су сви отпали од Ѕога, удаЪили се и слепили се с прашином, од коЉе им Ље тело било створено. ’ристос Ље као Ќови јдам, први човек, ѕрвенац меРу Ъудима, коЉи Ље с духовним крилима узнео се на небо, ка ѕрестолу вечне славе и силе, пропутивши тако пут ка небу и отворивши све капиЉе неба —воЉим духовно окрилаЮеним следбеницима.  ао орао што пропуЮуЉе пут орлиЮима своЉим.  ао ластавица што иде напред, указуЉуЮи Љату пут и сламаЉуЮи тешки отпор ваздуха.

 о би ми дао крила као у голуба? ќдлетео бих и починуо! ”звикивао Ље жалостиво пророк пре ’риста (ѕс. 55, 6). «ашто? ќн сам обЉашЬава : срце Ље моЉе уздрхтало у мени, и страх смртни спопаде ме. —трах и трепет доРе на ме, и гроза подузе ме. “акво ужасно осеЮаЬе страха смртнога и Љеза битисаЬа у пределима овога живота морало Ље као тешка мора притискивати сав разумни и поштени свет пре ’риста.  о би ми дао крила, да одлетим из овог живота? ћорала се запитати многа благородна и осетЪива душа. Ќо куда да одлетиш, грешна душо Ъудска? ƒа ли се Љош као кроз сан сеЮаш оног топлог и светлог предела, из кога си протерана? √ле, капиЉе су за тобом затворене, и херувим с пламеним мачем поставЪен Ље, да ти забрани приступ. √ле, грех ти Ље саломио крила, не птичиЉа него божанска, и притиснуо те тврдо за земЪу! “реба неко ко Юе те прво ослободити од терета греха, ко Юе те опрати и усправити. ѕа онда треба ти неко ко Юе ти усадити и однеговати нова крила, да би могла полетети. ѕа ти треб а неко , врло моЮан, коме се и херувим с пламеним мачем уклаЬа с пута, да ти пропути до твоЉе светле домовине. ѕа ти, наЉзад, треба неко, ко Юе умилостивити увреРенога “ворца, да те поново прими у пределе бесмртне државе —воЉе. “аЉ неко ниЉе био познат прехришЮанском свету. ќн се Љавио као √оспод и —паситеЪ твоЉ, »сус ’ристос —ин Ѕога живога. »з Ъубави према теби ќн Ље пригнуо небо к земЪи и спустио се на земЪу, обукао се у тело, постао сужаЬ ради тебе сужне, претрпео зноЉ и мраз, поднео глад и жеР, открио —воЉе лице да буде попЪувано и предао —воЉе тело, да буде клинцима на  рст приковано, легао у гроб као мртав, спустио се у ад да розори Љедну гору тамницу од овог живота, коЉа Ље теби била намеЬена по растанку са телом, - и то све, да би тебе опрао од блата греховног и усправио те; потом Ље васкрсао из гроба, да теби тиме усади крила за летеЬе к небу, и наЉзад вазнео се на небо, да теби отвори пут и привуче те у ангелско обиталиште. “и не мораш сад, дакле, да уздишеш у страху, трепету и грози као цар ƒавид, нити да желиш крила као у голуба , Љер се Љавио ќрао, коЉи Ље показао и просекао пут. “и треба само да негуЉеш духовна крила, коЉа су ти крштеЬем дата у име Мегово, и да свом силом пожелиш, да се уздигнеш тамо где се ќн уздигао. ќн Ље урадио за твоЉе спасеЬе деведесет и девет процената онога што Ље требало урадити; зар се неЮеш ти потрудити да урадиш онаЉ Љедан преостали процент на твом сопственом спасеЬу, и то после тога када ти се тако обилно допусти улазак у вечно царство √оспода нашега и —паса »суса ’риста (II ѕетр. 1,11)?

††††

¬азнесеЬе √оспода са земЪе на небо исто Ље тако велико изненаРеЬе за Ъуде као што Ље Мегово спуштаЬе с неба на земЪу и роРеЬе у телу било изненаРеЬе за ангеле. ”осталом, коЉи догаРаЉ у Меговом животу не представЪа Љединствену новост и Љединствено изненаРеЬе за свет?  ао што су ангели морали с дивЪеЬем посматрати, како Ѕог при првом ствараЬу одваЉа светлост од таме, и воду од суха, и како уреРуЉе звезде по небесном своду, и како подиже из прашине биЪе и животиЬе, и како наЉзад уобличава човека и даЉе му живу душу, исто тако сваки од нас мора, хтео нехтео, с дивЪеЬем посматрати догаРаЉе у животу —паситеЪевом, почев од необичне благовести архангела √аврила ѕресветоЉ ƒ Љ еви у Ќазарету па све редом до Меговог моЮног вазнесеЬа на √ори £елеонскоЉ. —ве на први мах изненаРуЉе, но по сазнаЬу плана домостроЉства нашега спасеЬа, све нагони разумна човека на радосно клицаЬе и прославЪаЬе моЮи, мудрости и човекоЪубЪа ЅожЉега. Ќе можеш ниЉедан велики догаРаЉ избрисати из живота ’ристовога, а да не онаказиш све, као што не можеш живоме човеку одсеЮи руку или ногу а да га не онаказиш, или као што не можеш уклопити месец са свода небесн ог или погасити Љедан део роЉа звезданога, а да не нагрдиш строЉности и красоту неба. «ато и не помишЪаЉ да кажеш: вазнесеЬе √оспода ниЉе било потребно!  ад су и неки £евреЉи, поред све своЉе злобе, морали да признаду и да узвикну све добро чини (ћк. 7, 37)! како ли тек ти, коЉи си крштен у Мегово име, треба да веруЉеш, да све што Ље ќн чинио, чинио Ље добро, смишЪено, строЉно, премудро? » вазнесеЬе Мегово Ље, дакле, исто тако добро, смишЪено, строЉно и премудро као и Мегово ваплоЮеЬе као и крштеЬе, као и преображеЬе, или као васкрсеЬе. ЅоЪе Ље за вас да Ља идем, рекао Ље √оспод —воЉим ученицима (£ов. 16, 7). ¬идиш, како ќн све устроЉава и чини што Ље за Ъуде боЪе? —вака Ьегова реч и сваки Мегов поступак има за циЪ наше добро. Мегово вазнесеЬе Ље од недогледног добра за све нас. ƒа ниЉе тако, ќн се не би ни вазнео. Ќо задржимо се наЉпре на самом догаРаЉу вазнесеЬа онако како га ЉеванРелист Ћука описуЉе у два своЉа дела, у £еванРеЪу и у ƒелима јпостолским.

–ече √оспод —воЉим ученицима: тако Ље писано и тако Ље требало да ’ристос пострада и да васкрсне из мртвих треЮи дан.  о Ље писао? ѕисао Ље ƒух —вети, од савета —вете “роЉице, а кроз пророке и таЉновидце, у закону ћоЉсиЉеву, и у пророцима и у псалмима. ќвим кЬигама √оспод даЉе утолико важности, уколико су оне предсказаЬе онога што се с Мим збило. “амо Ље предсказаЬе, овде испуЬеЬе. “амо сен и слика, овде живот и стварност. “ада им от вори ум да разумеЉу ѕисмо. ќтворити ум равна се чуду васкрсеЬа из гроба. £ер под тешком копреном греха ум се Ъудски налази као у гробноЉ тами: чита и не разуме, гледа и не види, слуша и не поЉима.  о Ље више гледао у слова ѕисма и читао него Љерусалимски кЬижевници, па ипак - ко Ље маЬе видео у прочитаним словима него они? «ашто и Ьима √оспод ниЉе скинуо мрачну копрену с ума, да и они разумеЉу као и апостоли? «ато што су ови били воЪни, да им се то учини, а они нису. £ер док кЬижевници и старешине говораху за М: оваЉ човек Ље грешан и вребаху прилику да √а убиЉу, дотле апостоли говораху: √осподе!  оме Юемо иЮи? “и имаш речи вечнога живота (£ов. 6, 68). —амо воЪнима Ѕог отвара ум; само жеднима ќн даЉе воду живота; и открива се само онима коЉи √а чежЬиво траже.

“ако Ље писано и тако Ље требало. ƒа су то писали обични Ъуди по своме Ъудскоме разуму, не би се —ин ЅожЉи позивао на Ьихово писаЬе нити би се журио да га испуни. јли пророчко писаЬе Љесте писаЬе ƒуха ЅожЉега, и Ѕог, доследан —еби и —воЉим обеЮаЬима, послао Ље сина —вог Љединородног, да та написана обеЮаЬа и испуни. “ако Ље требало, говори ќнаЉ коЉи види сав створени свет с краЉа у краЉ, као што човек гледа лист исписане хартиЉе пред собом. ѕа кад ¬идовити вели, да Ље тако требало, нису ли смешни слепци, кад говоре, да тако ниЉе требало? “ребало Ље, да господ »сус у времену пострада, да би се ми у вечности радовали. » требао Ље да васкрсне, да би и ми кроз Мега васкрсли у живот вечни.

» да се проповеда покаЉаЬе у име Ьегово и опроштеЬе греха по свима народима 1 почевши од £ерусалима. ƒа ниЉе √оспод »сус пострадао и умро због наших греха, ко би од нас знао, да Ље грех тако преужасан отров? » да ниЉе васкрсао, ко би од нас, сазнавши за ужас греха, имао наде? ќнда не би било ни покаЉаЬе корисно нити опроштеЬе могуЮе. £ер покаЉаЬе одговара страдаЬу за грех, а опроштеЬе васкрсеЬу по сили божанскоЉ. ѕокаЉаЬем стари човек, окужени грехом, леже у гроб, а опроштеЬем раРа се нови човек у нови живот. ≈во предивне благовести свима народима на земЪи, почевши од £ерусалима! ќно што Ље слуга —вевишЬега, архангел √аврил, изговорио ѕресветоЉ ƒеви пророчким речима: он Юе спасти Ъуде своЉе од греха Ьихових, то сада потврРуЉе сам √осподар, са искуством страдалника и са правом победника. Ќо зашто се каже: почевши од £ерусалима? «ато што Ље у £ерусалиму принета велика жртва за сав род Ъудски, и што Ље ту засиЉала из гроба светлост васкрсеЬа. ” таЉанственом смислу пак, -ако £ерусалим представЪа ум у чoвеку - Љасно Ље да од ума треба да почне покаЉаЬе, смиреЬе и скрушеност, па да се одатле распростре на целог унутрaшЬег човека. √ордост ума низвргла Ље —атану у ад: гордост ума одвоЉила Ље јдама и ≈ву од Ѕога; гордост ума покренула Ље фарисеЉе и кЬижевнике на убиство √оспода. √ордост ума главни Ље црвиЬак греха и до дана данашЬега. „иЉи ум не клекне пред ’ристом, тога ни колена неЮе клекнути.  о Ље отпочео смиривати своЉ ум покаЉаЬем, таЉ Ље отпочео лечити своЉу главну рану.

††††

ј ви сте сведоци овоме. „ега сведоци? —ведоци страдаЬа √оспода, сведоци Меговог славног васкрсеЬа, сведоци потребе покаЉаЬа, сведоци истине опроштеЬа грехова. » апостолу ѕавлу, кад га Ље обратио од гонитеЪа у апостола —вога, √оспод Ље рекао: Љер ти се зато Љавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео (ƒела јп. 26, 16). ј апостол ѕетар, у првоЉ своЉоЉ беседи народу по силаску —ветога ƒуха вели: овога »суса васкрсе Ѕог, чему смо ми сви сведоци (2, 32). £ош и апостол £ован говори: што чусмо што видесмо очима своЉима, што размотрисмо и руке наше опипаше - то ЉавЪамо вама (I £ов. 1, 1-3). јпостоли су, дакле, били лични сведоци живоносне проповеди ’ристове, Мегових чудеса и свих догаРаЉа живота Меговог на земЪи, на чему Ље засновано наше спасеЬе. ќни су били слушаоци, гледаоци и саучесници »стине. ќни су први укрцани у брод спасеЬа од потопа греховнога, да би продужили друге укрцавати и спасавати. Михов ум био Ље укроЮен од гордости и Ьихово срце очишЮено од страсти. “о им Ље и сам господ посведочио : ви сте веЮ очишЮени речЉу, коЉу вам говорих (£ов. 15, 3). Ќе само, дакле, да су они били сведоци свега споЪашЬега, што се могло видети, чути, размотрити и опипати у погледу —лова ЅожЉега него су били сведоци и унутрашЬег препороРаЉа и обновЪеЬа човека покаЉаЬем а кроз очишЮеЬе греха. £еванРеЪе се збило не само на Ьихове очи и уши него и унутра у срцу и уму Ьиховом. „итава револуциЉа срца и ума одиграла се у Ьима за три године Ьиховог учеништва у ’риста. “а револуциЉа састоЉала се у мучном умираЬу старога човека у Ьима и Љош мучниЉем раРаЬу новога.  олико Ље самртних мука поднела душа Ьихова докле они наЉзад, обасЉани светлошЮу и препороРени, нису могли узвикнути; ми знамо да преРосмо из смрти у живот (£ов. 3, 14)?  олико времена, колико труда, сумЬе, страха, агониЉе, лутаЬа, разматраЬа и испитиваЬа - докле они нису постали истински и верни сведоци како телесног страдаЬа, смрти и васкрсеЬа √оспода »суса тако и свога сопственог душевног страдаЬа, смрти и васкрсеЬа!

Ќо ипак у то време апостоли Љош нису били потпуно духовно очврсли и омужали. «ато их √оспод наставЪа и руководи као децу, храбреЮи их при растанку: неЮу вас оставити сиротне (£ов. 14, 18). «ато се и бави с Ьима Љош четрдесет дана после —вога васкрсеЬа, показуЉуЮи себе жива многим и истинитим чудима и говореЮи о царству ЅожиЉем и зато им, наЉзад, обеЮава послати ƒуха —ветога, силу с висине.

» изведе их на поЪе до ¬итаниЉе, и подигнувши руке своЉе благослови их. » кад их благосиЪаше, одступи од Ьих, и узношаше се на небо.  ако величанствен и дирЪив растанак са земЪом! “амо на ивици √оре £елеонске, на догледу хумке, испод коЉе Ље умрли Ћазар поново се дигао у оваЉ времени живот, уздигао се васкрсли √оспод у недогледне висине вечнога живота. ”здигао се не до звезда него изнад звезда; уздигао се не до ангела него изнад ангела, и не до наЉвиших сила небесних него изнад ових, изнад свих бесмртних воЉски небесних, изнад свих раЉских обиталишта ангелских и праведничких, далеко, далеко и за херувимске очи, до самога престола ќца небесног, до у сами таЉанствени олтар —вете и животворне “роЉице. ћера те висине не постоЉи у створеном свету; можда Ље ЬоЉ равна у противном правцу само дубина, у коЉу Ље гордост сурвала Ћуцифера, одступника од Ѕога; дубина, у коЉу Ље Ћуцифер хтео сурвати и род Ъудски. √оспод »сус спасао нас Ље од ове бесконачне пропасти, и место дубине бездна уздигао нас у божанске висине неба. ”здигао Ље нас, велимо, из два разлога: прво, Љер се ќн уздигао као телесни човек, као што смо и ми, и друго, Љер се уздигао, не —ебе ради, него нас ради, да би нама отворио пут примиреЬа с Ѕогом.

”зносеЮи се —воЉим васкрслим телом, коЉе су Ъуди били умртвили и у земЪу зарили, ќн Ље благосиЪао рукама, коЉе су Ъуди били клинцiма израЬавали. ќ, благословени √ осподе, како Ље превелика милост “воЉа! — благословом Ље по ч ела историЉа “вога доласка у свет, с благословом се и завршила. ќбЉавЪуЉуЮи “воЉ долазак у свет архангел √аврил Ље поздравио ѕресвету Ѕогоматер речима: радуЉ се, благодатна, благословена си ти меРу женама! ј сада, када се “и поздравЪаш са онима, коЉи “е примише, “и шириш пречисте руке —воЉе и обасипаш их благословом. ќ, наЉблагословениЉи меРу Ъудима! ќ, благодатни источниче благослова! Ѕлагослови и нас, као што си благословио апостоле “воЉе!

» кад гледаху за Ьим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред Ьима у белим хаЪинама, коЉи рекоше: Ъуди √алилеЉци! што стоЉите и гледате на небо? ќваЉ »сус коЉи се од вас узе на небо тако Юе доЮи као што видесте да иде на небо. ƒва човека у белим хаЪинама Љесу два ангела ЅожЉа. ЌевидЪиве воЉске ангела пратиле су свога √осподара са земЪе на небо, као што су √а негде допратиле с неба на зем Ъ у при Меговом зачеЮу у Ќазарету и роРеЬу у ¬итлеЉему. ƒвоЉица од Ьих при вазнесеЬу √оспода учинили су себе видЪивим за очи Ъудске, по промислу ЅожЉем, ради Љедне испоруке ученицима. “а испорука била Ље неопходна за оне, коЉи су се могли осеЮати оставЪеним и осамЪеним по одласку —паситеЪа. ќваЉ »сус коЉи се од вас узе на небо тако Юе доЮи. “о Ље испорука ’ристова преко ове двоЉице ангела. ¬идите ли, колико Ље човекоЪубЪе √оспода? „ак и у време —вога узношеЬа на небо, ка престолу славе “роЉединог Ѕога, ќн не мисли о —еби, ни о —воЉоЉ слави после понижеЬа, нити о —воме одмору после труднога дела на земЪи, него мисли о —воЉима, коЉи остаЉу иза Мега на земЪи. » ако их Ље ќн лично довоЪно био и усаветовао и укрепио, ипак ќн им шаЪе ангеле —воЉе, да их Љош више укрепи о обрадуЉе. » ако им Ље обеЮао послати ƒуха ”тешитеЪа; и ако им Ље ќн лично рекао: неЮу вас оставити сиротне, доЮи Юу к вама - ипак ќн чини и нешто више, што им ниЉе обеЮао: ќн им показуЉе ангеле небесне, као веснике и слуге —воЉе, Љедно да их тиме увери о моЮи —воЉоЉ, а друго да им и кроз ангелска уста понови обеЮаЬе, да Юе ќн опет к Ьима доЮи. ќн све, све чини, само да одбиЉе од Ьих страх и тугу, и да их обогати храброшЮу и радошЮу.

» они му се поклонише, и вратише се у £ерусалим с великом радошЮу. ѕоклонише се свесилном √осподу и душом и телом, у знак поштоваЬа и послушности. “аЉ поклон Ьихов значи: нека буде воЪа “воЉа, свесилни √осподе! » вратише се с горе £елеонске у £ерусалим, како им Ље и нареРено. Ќе вратише се с тугом но с великом радошЮу . Ѕили би тужни, да се √ оспод на други начин растао са Ьима. Ќо Мегов растанак са Ьима био Ље новим и величанственим откровеЬем за Ьих. ќн ниЉе ишчезао од Ьих ма како и незнано куда, но у слави и сили уздигао се н а небо. “име су се очигледно обистиниле пророчке речи Мегове о овом догаРаЉу, као што су се пре тога обистиниле и оне о Меговом страдаЬу и васкрсеЬу. » ум ученика тиме се отворио, да разумеЉу оно што Ље ќн рекао: нико се не попе на небо осим коЉи сиРе с неба, син човечЉи (£ов. 3, 13); и Љош оно што Ље у виду питаЬа рекао ученицима (кад су се ови саблажЬавали од Мегових речи о хлебу коЉи сиРе с неба); а ако угледате — ина човечиЉег да одлази горе где Ље пре био (6, 62)? и Љош оно: изиРох од ќ ца и доРох на свет; и опет оставЪам свет и идем к ќ цу (16, 28). “ама од незнаЬа улива у душу Ъудску страх и недоумицу, а светлост од познаЬа истине улева радост и ствара снагу и поуздаЬе. ” страху и недоумици били су ученици, кад им Ље √оспод говорио о —воЉоЉ смрти и васкрсеЬу. Ќо кад су га видели васкрсла и жива, обрадоваше се. ” страху и недоумици морали су опет бити ученици, кад им Ље √ оспод говорио о —вом вазнесеЬу на небо и растанку са Ьима. Ќо кад с е и то на Ьихове очи догодило, како Ље проречено, они се испунише великом радошЮу. —трах Ље разбиЉен, сумЬа ишчезла, недоумица одлетела, а место свега тога извесност, прекрасна сунчана извесност, и од извесности снага и радост. —ад су они поуздано знали, да Ље Ьихов √оспод и ”читеЪ с неба сишао, Љер се на небо и узнео; и да Ље од ќца послат, Љер се к ќцу вратио; и да Ље свемоЮан на небу као што Ље био и на земЪи, Љер √а ангели прате и Мегову воЪу испуЬуЉу. — тим поузданим знаЬем везана Ље била сада и поуздана вера, да Юе ќн опет доЮи, и то не ма како него у сили и слави, као што им Ље ќн више пута говорио, и као што су ангели Мегово обеЮаЬе поновили. Мима, дакле, сада ништа ниЉе остаЉало него да у свему ревносно изврше Мегове заповести. ќн им Ље заповедио да седе у £ерусалиму и чекаЉу силу с висине. — великом и потпуно оправданом радошЮу, и са исто тако великом вером, да Юе та сила с висине доЮи на Ьих, они се вратише у £ерусалим.

††††

» биЉаху Љеднако у цркви хвалеЮи и благосиЪаЉуЮи Ѕога. “о Љест непрестано су ходили у храм Љерусалимски, и ту су хвалили и благосиЪали Ѕога. Ќа другом месту опет каже се: сви Љеднодушно биЉаху Љеднако на молитви (ƒела јп. 1, 14). ѕосле свега што су видели и сазнали, они нису могли више одвоЉити ума и срца свога од √оспода, коЉи се удаЪио био испред Ьихових очиЉу, али коЉи Ље зато остао Љош дубЪе усаРен у душе Ьихове. —а силом и славом ќн Ље обитавао у душама Ьиховим, и они су ликуЉуЮи хвалили и благосиЪали Ѕога. » тако, ќн се брже вратио к Ьима него што су они очекивали. ЌиЉе се вратио, да га очи виде, него се вратио уселивши се у душе Ьихове. Ќо ниЉе сам ќн био усеЪен у душе Ьихове него заЉедно са ќцем. £ер Ље √оспод рекао за онога ко има Ъубав к Мему: Ља и ќтац к Ьему Юемо доЮи, и у Ь ега Юемо се настанити (£ов. 14, 23). “ребало Ље само Љош да и ƒух —вети сиРе и настани се у Ьима, па да они буду савршени Ъуди, у коЉима Ље обновЪен образ и подобиЉе т роЉединог Ѕога. Ќа то су они имали да чекаЉу у £ерусалиму. » сачекали су, и дочекали су. » на десет дана доцниЉе сишао Ље ƒух —вети, сила с висине , на ту прву цркву ’ристову, да се никад не одвоЉи од ÷ркве ’ристове уопште до дана данашЬега и до краЉа времена.

’валимо и ми и благосиЪаЉмо √оспода, коЉи нам Ље вазнесеЬем —воЉим отворио ум, да видимо пут и циЪ нашега живота. ’валимо и благосиЪаЉмо ќца, коЉи на нашу Ъубав према —ину одговара —воЉом ЪубавЪу, и усеЪава се заЉедно са —ином, у сваког оног коЉи држи и исповеда заповести √осподЬе. » држимо у уму нашем непрестано ќца и —ина, хвалеЮи их и благосиЪаЉуЮи - као апостоли негде у граду Љерусалимском - чекаЉуЮи, да и на нас сиРе сила с висине, ƒух ”тешитеЪ, коЉи Љош при крштеЬу на сваког од нас силази, но коЉи се због греха наших од нас удаЪава. ƒа би се и у нама тако обновио цео првобитни небесни човек. ƒа би се тако и ми, као апостоли, удостоЉили, да нас благослови прославЪени и вазнесени √оспод наш »сус ’ристос, коме нека Ље слава и хвала, са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

25 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0