Srpska

«авршени Ђ—пасовдански даниї у ѕризрену

††††

ћанифестациЉа "—пасовдански дани у ѕризрену", коЉа се сваке године одржава око —пасовдана, Ље ове године започела славом ѕризренске богословиЉе, празником —в.  ирила и ћетодиЉа, 24. маЉа. ѕосле литургиЉе и —вечаности у ЅогословиЉи, ѕризренци и гости су се окупили у атриЉуму цркве —в. —паса у ѕодкаЪаЉи, где Ље представЪена кЬига Ќаде ’аЯи- ѕериЮ "ѕоРите са мном".

††††

јрхимандрит ћихаЉло Ље у поздравном слову, рекао да, долазак на ово брдо, у цркву —ветог —паса, свако доживи као узбуРеЬе од векова коЉи су прошли на том месту:

- —ви ми коЉи живимо у ѕризрену и околини, осеЮамо ову лепоту.  ада су ме скоро питали шта имам да кажем о ѕризрену, рекао сам да Ље с Љедне стране, ѕризрен Љедан обичан град, али са друге стране ѕризрен Ље за нас овде све. » сам сам овде годинама и благодарим Ѕогу и светиЬама да сам ту, да могу да служим на овом месту, Љер не може речима да се опише, да се изрази шта Ље оваЉ град и зашто нас оволико привлачи, држи у себи, трпи у себи. “у смо, Љер смо осетили ту лепоту и благодат ЅожЉу, коЉа се налази на овим местима: у —в. јрхангелима мир, у храмовима —в. —паса и —в. АорРа колико су —рби били упорни и колико су се трудили да тако велике храмове подигну у тешким временима, па онда остале цркве редом, —в. Ќиколе, —в. √еоргиЉа, ѕантелеЉа, па ЅогословиЉа коЉа данас слави славу, и коЉа Ље оживЪена и коЉа чини да Ље и Љутрос био пун храм, да и ови богослови, коЉи Юе учествовати у програму, учинили су Љедну радост за све житеЪе ѕризрена и оне коЉи долазе.

††††

ќтац ћихаЉло Ље позвао све да долазе у оваЉ град и своЉим присуством учине мали напор и крену путем коЉи су светитеЪи Оирило и ћетодиЉе утабали —ловенима и нама —рбима, да будемо хришЮани, и позвао Ќаду ’аЯи ѕериЮ, да "пробуди наша срца и обрадуЉе, али и растужи своЉим стиховима".

Ќада ’аЯи-ѕериЮ, пре рата судиЉа у ќкружном суду у ѕризрену, а данас судиЉа у јпелационом суду у Ѕеограду, ѕризрену се враЮа своЉом поезиЉом. ќвога пута Ље окупЪенима, у атриЉуму —ветог —паса, представила своЉу кЬигу песама "ѕоРите са мном". —тихови су, како Ље Ќада рекла на почетку, начин да сачува некадашЬи ѕризрен, успомене на драга места и Ъуде, живот, догаРаЉе. ѕрва Ьена збирка песама, носила Ље наслов "¬раЮам се", а ова друга, носи наслов "ѕоРите са мном". ѕосле своЉе прве посете ѕризрену, 2013. године, Ќада своЉим песмама, позива и друге Ъуде, не само ѕризренце, да поРу са Ьом у ѕризрен, прошетаЉу улицама призренским, обиРу светиЬе, напиЉу се воде са Ўадрвана... ” сваки стих песама, везаним за драга места и Ъуде, Ќада Ље уплела своЉ живот, своЉа осеЮаЬа. Ћични бол, она претвара у молитве —ветом —пасу, Ѕогородици КевишкоЉ, и води знане и незнане читаоце пут —ветих јрхангела, где их дочекуЉе игуман ћихаЉло, у новоизграРеном ƒушановом народном конаку... Ќада пише песму "ћалоЉ ћилици", посвеЮену ћилици АорРевиЮ, првоЉ српскоЉ девоЉчици роРеноЉ у ѕризрену, после 1999. године, а песмом "ѕризренска свадба" описуЉе прво венчаЬе у ѕризрену, ѕризренца »вана  рстиЮа и ƒанке —елаковиЮ. ” песми "ѕред срушеним олтаром" насталоЉ на ¬елику √оспоЉину 2016. године, Ќада описуЉе догаРаЉ у селу ћушитишту на ¬елику √оспоЉину, када Ље ЉереЉ —лободан АориЮ, парох призренски, сам са црквеЬаком »ваном, служио литургиЉу, на рушевинама цркве ѕресвете Ѕогородице ќдигитриЉе, а разуларена маса албанских екстремиста, блокирала пут "деци ћушутишта" да на славу своЉе цркве у селу доРу.

††††

” "ћолитви за уЉака", ова песникиЬа, сведок немилих догаРаЉа на  осову и ћетохиЉи и у расеЪеништву, свих ових година, проговорила Ље и о муци многих прогнаних, коЉи губеЮи наду на повратак, натерани немаштином, пристаЉу на продаЉу своЉе породичне куЮе, и траЉно се настане тамо негде, на некоЉ новоЉ адреси. Мен уЉак "притиснут тешком муком" пристао Ље на продаЉу куЮе и себе, како Ље забележила Ќада "траЉно везао за постеЪу".

...» сад у Яепу болесничке пиЯаме, брижно чува новац за возну карту, да некако стигне до воЪене куЮе, до коЉе, видим, никад стиЮи неЮе...“

††††

Ќада Ље и овога пута, као на промоциЉама Ьене кЬиге "ѕоРите са мном" одржаним у Ѕеограду и у ѕодгорици, позвала све коЉи могу да куповином Ьене кЬиге, помогну обнову манастира —вети јрхангели код ѕризрена.†† Ќа промоциЉи су наступили и призренски богослови призренским песмама, а девоЉчица ћилица АорРевиЮ Ље у отпевала и одсвирала на гитари песму "јЉде  ато".

»зложба фотографиЉа "ѕризренски времеплов"

»стовремено, док Ље траЉала промоциЉа кЬиге Ќаде-’аЯи ѕериЮ, посетиоци су могли да погледаЉу изложбу фотографиЉа "ѕризренски времеплов", ауторке јлександре ћарковиЮ Ќоваков.

††††

—нежана ЅурсаЮ-ѕетровиЮ, из ƒома културе √рачаница, упознала Ље присутне са биографиЉом ауторке:

- »сторичарка и научни сарадник, јлександра ћарковиЮ Ќоваков, роРена Ље у ѕризрену 1973. године. ” родном граду завршила Ље основну и средЬу медицинску школу. ƒипломирала, магистрирала и докторирала на ‘илозофском факултету у Ќовом —аду. —тручни Ље сарадник лексикографског одеЪеЬа ћатице српске, уредник за фотографиЉу Ћексикографских издаЬа ћатице, и научни секретар —рпског биографског речника. ќпределила се за проучаваЬе историЉе српског народа у ќсманском царству у периоду од средине 19. века до ослобоРеЬа 1912. године. ќбЉавЪена монографиЉа "ѕравославна српска богословиЉа у ѕризрену 1871-1890. год." ∆иви у Ќовом —аду.

††††

»деЉа за изложбу Ље настала, када Ље ауторка, у архиву —рбиЉе, угледала фотографиЉу ѕоткаЪаЉе из 1912. године, у тренутку ослобоРеЬа ѕризрена. ѕомислила Ље да се ништа у архитектури ѕризрена ниЉе променило готово 100 година, односно до краЉа 20. века и схватила колико Ље траЉало то време, те куЮе, ти Ъуди.

ќдлучила Ље да прикупи фотографиЉе на коЉима Ље приказана панорама града, на коЉима су чланови разних друштава, стамбени обЉекти, личности, догаРаЉи. —реЮна околност Ље била што су фотографиЉе ѕризрена сачуване у многим институциЉама културе широм —рбиЉе, а оне без речи, како рече ауторка "говоре, о богатом културном наслеРу и Ьеговим знаменитостима и подсеЮаЉу нас на Љедно време коЉег више нема, али Юе заувек остати у нашим срцима".

Ќа изложеним фотографиЉама, на тим чудесним комадиЮима хартиЉе, наставЪа да живи град, коЉи нестаЉе у новом руху. ЌаЉстариЉа фотографиЉа на овоЉ изложби датира из средине 19. века из 1873. године настала, приликом посете ѕризрену словенофилки ћЉур ћакензи и јделине »рби, српских добротворки, обЉавЪена у ЬиховоЉ кЬизи "ѕутоваЬе по словенским земЪама “урске у ≈вропи". ¬елики броЉ фотографиЉа ѕризрена начинио Ље ћихаЉло –истиЮ, српски дипломата у ќсманском царству.

ѕутем ове изложбе Ьени организатори су са ауторком, желели да овековече старо Љезгро града, Ьегове житеЪе сабране у друштва и удружеЬа и одаЉу почаст Љедном старом времену, ѕризрену, кога се са носталгиЉом сеЮаЉу.

—вета литургиЉа на —пасовдан, због кише и лошег времена Ље служена у цркви —ветог АорРа, а у сали ЅогословиЉе Ље после литургиЉе наступио реномирани уметник —лободан “ркуЪа у пратЬи кавалисте ћилоша £аковЪевиЮа.

—пасовдански дани у ѕризрену су реализован уз помоЮ и подршку ќпштине ѕризрен,  анцелариЉе за  осово и ћетохиЉу и ƒома културе √рачаница.

29 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0