Srpska

Ђ«адовоЪан рушевинама –аЉхстагаї

‘ото: “имофеЉ ћеЪник/–»ј Ќовости ‘ото: “имофеЉ ћеЪник/–»ј Ќовости
††††

јнкета коЉу Ље телевизиЉски канал „–аша “удеЉ“ (Russia Today) спровео заЉедно с великим западним агенциЉама за истраживаЬе Љавног мЬеЬа показала Ље да се веЮина странаца не сеЮа улоге –усиЉе у ƒругом светском рату. ѕедесет одсто испитаника мисли да су ’итлера победиле —јƒ, 22 одсто главне заслуге приписуЉе ЅританиЉи, и само 14 процената се сеЮа улоге —овЉетског —авеза. ќстали или наводе друге земЪе или не знаЉу.

Ќе ради се само о случаЉности или о непознаваЬу историЉе, веЮ о плодовима кампаЬе коЉа траЉе веЮ 72 године и о систематским напорима да се заборави наш допринос у ƒругом светском рату. “о се прво обЉашЬавало захтевима „хладног рата“ и спречаваЬем ширеЬа комунизма, али су се ствари одвиЉале прилично тешко, Љер Ље била жива генерациЉа ветерана коЉи су тачно знали да су –усе срели на ≈лби и да су у Ѕерлин ушли као гости.

ѕад ———–-а Ље англоамеричким пропагандистима олакшао посао. —ама земЪа-победница Ље била у рушевинама, деморализована док су Ље живу разЉедали црви русофобиЉе Ц и тада су могли да предузму своЉе активности пуном паром. ƒок су –усима сервирали „ледоломац“ коЉи Ље био плод рада британске обавештаЉне службе, на «ападу Ље почео рад широких размера на отуРиваЬу ѕобеде од –уса.

”дарна тачка Ље постала тема „савеза измеРу ’итлера и —таЪина“, како Ље без икакве алтернативе назван пакт о ненападаЬу. «аборавивши на сопствену минхенску издаЉу „машина истине“ Ље викала како Ље сама логика историЉе „наводила две тоталитарне велесиле на сарадЬу“, и о „подЉеднакоЉ одговорности комуниста и нациста за почетак рата“.

 олико далеко Ље отишла ова пропаганда показуЉе следеЮа чиЬеница: у четвртоЉ верзиЉи изузетно популарне стратешке игре Hearts of Iron (у нашем издаЬу Ц „ƒан ѕобеде“) за ———– и хитлеровску Ќемачку Ље доступна само опциЉа као што Ље склапаЬе сталног савеза, док западне демократиЉе истовремено не могу да се уЉедине, не само са ’итлером, веЮ ни са —таЪином. „ак и док ратуЉу против нацизма савезници  оминтерне (коЉа Ље у стварноЉ историЉи расформирана 1943. године) по логици ове игре се описуЉу као одвоЉене, сепаратне силе, коЉе су у суштини неприЉатеЪске, иако сараРуЉу ради постизаЬа заЉедничког циЪа.

“ако се баца у смеЮе стварна антихитлеровска коалициЉа и у мозгове милиона „Љузера“ улива се представа о –усиЉи као вечитом противнику «апада, „маЬем злу“ с коЉим су морали да сараРуЉу како би се избавили од „веЮег зла“ Ц ’итлера.

јли зар се фирер у улози веЮег зла ниЉе обрео чисто ситуативно, зато што су тако подеЪене политичке карте? »стинско расположеЬе Ѕританаца из овог времена огледа се, на пример, у рецензиЉи ПорЯа ќрвела на „ћаЉн кампф“, коЉа Ље написана на самом почетку ƒругог светског рата. јутор романа „1984“ нам изгледа као витез слободе, иако Ље заправо бескичмеЬак и доушник коЉи Ље предао контраобавештаЉноЉ служби спискове Ъуди коЉе Ље сматрао комунистима.

» таква Ље (врло трезвена) ќрвелова представа о распореду геополитичких снага 1940. године: „ћогуЮе Ље да у ’итлеровоЉ свести совЉетско-немачки пакт значи само одлагаЬе. ѕо плану коЉи Ље изложен у 'ћаЉн кампф' прво треба да буде уништена –усиЉа, а затим, очигледно ≈нглеска. —ад Юе, како се испоставЪа, ≈нглеска бити прва, Љер се од ове две земЪе –усиЉа показала спремниЉом за договор.“ ќдносно, ≈нглеска Љедноставно ниЉе испоЪила довоЪно „спремности за договор“, иначе би ’итлер убиЉао руске боЪшевике с поузданом ≈нглеском у позадини.

«атим следи Љош. „–азобличитеЪ тоталитаризма“ ќрвел неочекивано признаЉе да му Ље фирер чак и симпатичан: „—преман сам да Љавно изЉавим да никад нисам био у стаЬу да осетим антипатиЉу према ’итлеру. Ќаравно, убио бих га да сам био у прилици, али према Ьему лично не осеЮам никакво неприЉатеЪство. ” Ьему очигледно постоЉи нешто изузетно привлачно. “о се запажа чак и приликом гледаЬа Ьегових фотографиЉа, и посебно препоручуЉем фотографиЉу на коЉоЉ Ље ’итлер снимЪен у млаРим годинама као црнокошуЪаш. »ма трагичан и несреЮан израз лица, као куче, то Ље лице човека коЉи пати због неподношЪиве неправде.“

јко су таква размишЪаЬа о „несреЮном“ ’итлеру „савести“ британске нациЉе, шта тек реЮи о прагматичним политичарима од коЉих Ље чак и „ерчил у кЬигу „ћоЉи велики савременици“ укЪучио есеЉ о фиреру, да би касниЉе уложио огроман напор да сакриЉе своЉу приЉатеЪску преписку с ћусолиниЉем (управо ова преписка Ље дучеа коштала главе).

 од Ѕранденбуршке капиЉе. 1945. ‘ото: ¬ладимир √ребЬов/“ј——  од Ѕранденбуршке капиЉе. 1945. ‘ото: ¬ладимир √ребЬов/“ј——
††††

£едно од —таЪинових великих дела коЉе му заиста даЉе право на величину Ц Љесте умеЮе с коЉим Ље натерао цео оваЉ западни клуб ’итлерових приЉатеЪа да ратуЉу против Ьега уместо да са задовоЪством посматраЉу „drang nach Osten“ (ѕоход на »сток). ќколности су биле такве да Ље јмерика морала да покрене програм воЉне помоЮи у нашу корист (Lend-Lease Act), а ≈нглези су били приморани да упуте конвоЉе у ћурманск и јрхангелск, Љер би пораз –усиЉе и за Ьих значио крах. » управо због тога тако глупо звучи данашЬи ламент да „не бисмо победили без савезника“: напротив, у много веЮоЉ мери Ље тачно да савезници, чак и поред све моЮи јмерике, не би победили без нас.

ѕобеда 1945. године и наши воЉници у Ѕерлину представЪали су изванредно чудо, невероватан стицаЉ околности, коЉе западна политика ниЉе предвидела.  ао да Ље нека невидЪива рука увела –усе у Ѕерлин. —етимо се, на пример, случаЉно премештене торбе с бомбом, што Ље спасило ’итлеру живот у лето 1944. године. ѕлеменити покушаЉ ниЉе успео. ∆алосно Ље, али да се то ниЉе десило, офанзива ÷рвене армиЉе би била зауставЪена по договору нове немачке власти са «ападом. Ќе би било никакве заставе над –аЉхстагом, никаквог руског поноса због ѕобеде Ц постоЉао би само осеЮаЉ да смо се с напором и великом количином проливене крви одбранили од Љош Љедног надираЬа „дванаест народа“.

јмерички историчар Пек √олдстоун у кЬизи „–еволуциЉе“, измеРу осталог, каже: „’иЪаду деветсто четрдесет четврте године, кад се немачка воЉска повукла према Ѕерлину, совЉетска воЉска Ље окупирала »сточну ≈вропу.“ «анимЪиво Ље, да ли су Ќемци бар пуцали приликом повлачеЬа или Ље дивЪа црвена хорда упала у незаштиЮену ≈вропу док Ље хер командант пио ЉутарЬу кафу? » ако су се фашисти повукли 1944. године, чиме се наша воЉска бавила до 1945. године? ћожда због своЉе технолошке неразвиЉености Љедноставно ниЉе стигла да доРе до Ѕерлина? јко тако догаРаЉе види образовани историчар, Љедан од великана америчке науке, шта тек реЮи о онима коЉи се Љедва сеЮаЉу школског градива?

” вредносноЉ парадигми «апада победа –усиЉе (ниЉе битно да ли Ље совЉетска или не) над хитлеровском Ќемачком, на коЉоЉ се Љош увек темеЪи светски поредак, Љесте нешто до те мере противприродно да Ље просечном ≈вропЪанину и јмериканцу лакше да заборави на ту чиЬеницу. » тешко да Юе сви напори „руске пропаганде“ (чиЉу ефикасност русофоби несавесно преувеличаваЉу) бити довоЪни да се промени мишЪеЬе «апада о историЉскоЉ улози –усиЉе у рату. «ато Ље за нас наЉбоЪи начин да заштитимо резултате ƒругог светског рата од ревизиЉе Ц свагдашЬа спремност да их... поново покажемо.

£егор ’олмогоров
—а руског ћарина “одиЮ

Ћист Д ултураУ

31 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0