Srpska

јрхиЉереЉ и режисер

»ме Ље и даЪе звучно док се власник имена Љедва чуЉе. “ако доктор може бити позван на консултациЉе у спаваЮу собу монарха и он Юе у Ьу уЮи на врховима прстиЉу, али уместо страшног владара може угледати ушиЪено лице уплашено од предсмртне болести како само мало извируЉе испод покривача.

††††

»сто тако Ље свештеник позван да обиРе режисера коЉег Ље тешка болест оборила у постеЪу. ѕозван Ље да причести болесника, премда Ље оваЉ Љедва могао да прогута и мало воде од бола. Ќа зидовима Ље било окачено мноштво фотографиЉа из времена кад Ље садашЬи болесник заповедао воЉсци оператера, сценариста, шминкера и уметника; кад Ље цедио из Ьих потребне сокове, а од сокова правио интелектуални коктел Ц призор забележен на траци. “амо, на фотографиЉама, био Ље енергичан, сигуран у себе и усмерен ка циЪу. “амо Ље изазивао поштоваЬе и скривену завист. ј овде, испод покривача, био Ље ситан, сувоЬав и измучен. ќвде Ље у човеку изазивао само сажаЪеЬе и порив да се сети неког реда из кЬиге ѕроповедника.

¬еЮ касниЉе, много касниЉе, свештеник Ље оваЉ сусрет упоредио с „еховЪевим „јрхиЉереЉем“. £ер ни тамо болест ниЉе узела у обзир социЉални статус и уврежену представу о величини. ќбузела Ље и оборила у постеЪу викарног епископа. ќн Ље „веома смршао, пребледео, окопнио Ље, лице му се изборало, очи су му биле велике, и као да Ље остарио, као да се смаЬио, и веЮ му се чинило да Ље мршавиЉи и слабиЉи, безначаЉниЉи од свих и да Ље све оно што Ље било отишло некуда веома далеко и да се више никад неЮе поновити, да се неЮе наставити“. » овде Ље било нешто слично.

ѕритом архиЉереЉ и режисер, како год да окренеш, имаЉу нешто заЉедничко. ќбоЉица утичу на свест маса, обоЉица заузимаЉу потпуно различите, али одговорне и руководеЮе дужности. ќбоЉица су мирнодопски генерали. ƒок Ље сваки од Ьих у улози покровитеЪа до Ьих Ље Љедноставно тешко доЮи. » тек кад се деси нешто што их из елите премести у строЉ редова, можете и поседети с Ьима и држати их мало за руку, и попричати о нечем неутралном.

* * *

—вештеник Ље позван да причести болесника, а то значи и да га исповеди. ћожда први пут у животу, а можда Ље од последЬе исповести прошао дуги низ година. » све су то ситуациЉе кад човек тешко говори, Љедва чуЉно. ћучити човека испитиваЬем о учиЬеним греховима у то време Ље просто нечовечно. ј шта чинити?

—вештенику Ље пала на памет Љедноставна мисао.

Ц ѕрочитаЮу вам нешто из £еванРеЪа. £е ли то у реду?

Ѕолесник Ље затворио очи и поново их Ље отворио што Ље наЉвероватниЉе било замена за одобраваЉуЮе климаЬе главом. ЌиЉе морао дуго да тражи ЅиблиЉу, домаЮица Ље била религиозна. » почели су да читаЉу. “ачниЉе, свештеник Ље почео да чита, не гласно, али Љасно и без журбе, седеЮи напола окренут према болеснику и не гледаЉуЮи га. „итао Ље £еванРеЪе по £овану, почевши од осамнаесте главе, откако Ље »суса ухапсила стража.

 олико год пута да човек чита ове редове, увек их чита по први пут. » о томе како Ље »сус рекао „£а сам“, а воЉници су пали у страху; и о томе како се ѕетар преплашен и узавреле крви од недавног хватаЬа у коштац брзо одрекао ”читеЪа. јко човек чита са размишЪаЬем и без журбе, делимично га скоро прожима она густа и напета, непоновЪива атмосфера у коЉоЉ су »суса водили код ѕилата и код првосвештеника, и код »рода, и извели пред народ, све време нешто запиткуЉуЮи и покушаваЉуЮи нешто да постигну. ј све Ље веЮ било решено и песак Ље сипио у невидЪивом сату приближаваЉуЮи расплет.

—вештеник Ље читао и плашио се да размишЪа о томе да ли болесник слуша. —вештенику Ље и самом било слатко да чита драгоцене редове, али их овог пута ниЉе читао за себе. Ўта ако Ље болесник заспао, шта ако се од свега уморио и жели да га оставе на миру? Ќе чуЉе се ни да дише. јли се читаЬе наставило.

¬ршио се Ъудски суд над Ѕогом. „уле су се чудне речи: Ћитостротон, √авата. √олгота, нешивени хитон. »сус Ље с  рста рекао £овану да треба да се брине о ћаЉци као син и молио Ље да ћу даЉу да пиЉе, добивши као одговор на молбу сирЮе, и повивши главу предао Ље дух. ј воЉници су ужурбано ломили кости разбоЉницима и пробадали су копЪем ребра веЮ умрлог ћесиЉе. ќдозго су их окропили крв и вода. «атим су Ќикодим и £осиф, савладаваЉуЮи страх ушли код ѕилата и замолили за тело. «атим Ље било погребеЬе.

„итаЬе две главе Ље траЉало десетак минута. «а то време су на очи свештенику Љедном или двапут наврле сузе, али се он накашЪао и наставио Ље да чита без емоциЉа.  ад су дошли до Љутра новог дана прочитали су само о ћагдалини. »онако Ље све било Љасно. —ве Ље опет било Љасно Ц васкрсао Ље. „»ди браЮи ћоЉоЉ и кажи им: усходим к ќцу ћом и ќцу вашем, и Ѕогу ћом и Ѕогу вашем.“

ѕосле ових речи свештеник Ље рекао „амин“, целивао Ље крст и затворио кЬигу. «атим се без журбе, али опрезно окренуо и погледао Ље болесника. ќн Ље био пажЪиво концентрисан, лежао Ље отворених очиЉу и у очима су му биле сузе. Ќеколико сузица Ље пало на Љастук и оставило Ље влажни траг на Љастучници. £една суза Ље текла по образу, али се задржала у седоЉ бради. Ќе меЬаЉуЮи положаЉ тела болесник Ље почео нешто да шапуЮе. —вештеник Ље приближио ухо Ьеговим устима и зачуо Ље врло тихо и врло слабо: „’вала вам“.

* * *

—ледеЮег дана Ље било причешЮе. ј убрзо после причешЮа било Ље и опело.

£ош Љедна душа Ље прекорачила страшну границу измеРу светова и започела Ље сопствено и непоновЪиво загробно постоЉаЬе. —воЉ прах, измучен и исцрпЪен болешЮу, душа Ље накратко оставила родбини за оплакиваЬе, а онда Юе и оваЉ прах бити враЮен праху до дана свеопштег васкрсеЬа. ” свему томе у свом животу свештеник учествуЉе толико често да нема великог броЉа вариЉанти. ѕрокрчена су му само два пута: да постане сасвим окорео или свет.

ј човек коЉи не жели да постане окорео, али коЉи ни према светости не осеЮа категорично призваЬе мора нечим да се теши у свом неодреРеном положаЉу. ЌаЉбоЪе Ље кЬигама.

ѕостоЉаЬе кЬига представЪа Љедан од доказа Ъудске бесмртности и могуЮности да човек пронаРе себе или своЉу животну ситуациЉу на страницама туРег труда, што Ље веома слично чаробЬаштву.  ако би лепо било да се оног дана кад Ље свештеник дао болеснику причешЮе и отишао, болесник осеЮао исто као „еховЪев архиЉереЉ. » Љедан и други су били велики и значаЉни. јли су затим изненада постали мали и беспомоЮни. јли онда кад су их веЮ сви гледали бришуЮи очи и разговараЉуЮи шапатом, они су у себи стекли ново пространство и другу слободу.

 од „ехова Ље управо тако речено: „ЌиЉе могао да изговори више ни реч, ништа ниЉе разумео, и чинило му се да он, веЮ прост и обичан човек, иде поЪем брзо и весело, удараЉуЮи штапом, а изнад Ьега Ље широко небо, обливено сунцем, и сад Ље слободан као птица, може да иде куд му Ље воЪа!“

***

»з кЬиге Ђ”«емЪа чуда” и друге причеї

***

“оком последЬих четврт века у –усиЉи Ље све присутниЉа Љединствена поЉава да се свештенослужитеЪи прихватаЉу пера и постаЉу писци. ЌаЉчешЮе пишу дела коЉа углавном личе на проповеди или житиЉа, мада су границе Ьиховог стваралаштва често далеко шире, и има много примера да свештеници постаЉу одлични публицисти и кЬижевници, а Ьихова дела добиЉаЉу наЉвише оцене.

” огромноЉ веЮини случаЉева, кЪучну улогу у овом стваралаштву има тежЬа ка проналажеЬу нових форми, са циЪем да се Ъудима пренесу ЉеванРелске истине и речи спасеЬа.

» тако, воЪно или невоЪно, служитеЪи ÷ркве даЉу своЉ допринос ризници руске кЬижевности, чиЉа су многа дела прожета ЉеванРелским духом, идеЉама борбе добра и зла, покаЉаЬа и вечног трагаЬа за истином и смислом нашег постоЉаЬа.

јутор кЬиге коЉу држите у рукама добро Ље познат у –усиЉи као плодан проповедник, црквени публициста, полемичар, апологета и талентовани мисионар. ќвом приликом он нам се представЪа и као аутор прича-есеЉа. ќдмах да нагласимо да о. јндреЉ ниЉе задао себи циЪ да се опроба као писац и кЬижевник. »деЉа за настанак ове кЬиге родила се у уредништву издавачке делатности —ретеЬског манастира, коЉе га Ље замолило да од своЉих радова изабере оно што може да се окарактерише као кЬижевно стваралаштво. “ако Ље настао оваЉ изванредни зборник.

«емЪа чуда Ље убрзо стекла популарност, добила Ље низ кЬижевних награда и издата Ље у неколико тиража.

¬еома се радуЉемо што Ље издавачка куЮа Ѕернар сматрала неопходним да ова кЬига треба да се преведе и обЉави на српском Љезику. ” том смислу, Ѕернар наставЪа своЉу традициЉу упознаваЬа српског читаоца с наЉбоЪим примерима руске духовне прозе. —а своЉе стране желимо да изразимо наду да Юе ово издаЬе наЮи свог благодарног читаоца, и да Юе представЪати Љош Љедан пример плодне сарадЬе наших издавачких куЮа.

£еромонах »гЬатиЉе (Ўестаков)

***

02 / 06 / 2017

 

 оментари:

2017-06-02
21:24
«оран:
“качов Ље маестралан. —рпска читалачка публика са нестрпЪеЬем очекуЉе сваки Ьегов нови текст.

2017-06-02
16:13
јлександар £овановиЮ:
ѕренето на "Оирилизовано":

ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов: јрхиЉереЉ и режисер
http://cirilizovano.blogspot.rs/2017/06/blog-post.html

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0