Srpska

Ђ«ов  араулеї

 Ьига Ќенада ћилкиЮа, представЪена у ƒому воЉске у Ѕеограду

††††

"¬оЉнике са  ошара ниЉе поразио рат, Ьих Ље поразио мир потписан у  уманову" рекао Ље Ќенад ћилкиЮ на представЪаЬу кЬиге у Ѕеограду.

” ƒому воЉске —рбиЉе у Ѕеограду Ље 8. Љуна представЪена кЬига Ќенада ћилкиЮа "«ов карауле" - други део трилогиЉе "ћи смо бранили  ошаре" посвеЮена страдалим и преживелим припадницима воЉске —– £угославиЉе коЉи су 1998. и 1999. године животима бранили државну границу према јлбаниЉи.  ако Ље аутор раниЉе наЉавио, ово Ље било и последЬе представЪаЬе кЬиге, пре обЉавЪиваЬа треЮег тома. “реЮи том Юе, по речима Ќенада ћилкиЮа, бити круна целокупног рада и потпуно заокружеЬе приче о  ошарама.

††††

ѕромоциЉу у ƒому воЉске Ље организовало удружеЬе граРана "—рпски —ветионик", па Ље председник овог удружеЬа поздравио присутне, а о "«ову карауле" говорили су: ћихаЉло ћеденица, новинар из Ѕеограда и први —рбин коЉи Ље после Ќј“ќ бомбардоваЬа успео да доРе до  ошара, двоЉица преживелих припадника 53. граничног батаЪона »ван ƒражиЮ - ƒража и Аура ≈лчиЮ - ÷ицибан, —инди »ванковиЮ, Юерка капетана  рунослава »ванковиЮа, официра из 125. моторизоване бригаде, коЉи Ље погинуо у реЉону  ошара 14. априла 1999.године и аутор кЬиге. —воЉом песмом допринос незабораву хероЉа са  ошара, дали су »вана ∆игон и  осовски божури.

—ви коЉи су се те вечери окупили у сали ƒома воЉске, знали су да Ље представЪаЬе кЬиге о хероЉима  ошара, више од обичне промоциЉе и да Ље то окупЪаЬе пре свега само Љедан вид сеЮаЬа на хероЉе, коЉи су у пролеЮе 1999. године, бранили и одбранили своЉу земЪу, и посебно на оне коЉи се са границе нису вратили. ќкупЪени су имали прилике да неке од преживелих хероЉа  ошара и лично поздраве.

ѕрви се публици обратио Аура ≈лчиЮ "÷ицибан" из кЬиге, Љедан учесника Ѕитке на  ошарама. “ада момак од 19 година, данас зрео човек, описао Ље осеЮаЬа своЉе генерациЉе, истичуЮи да Ље циЪ кЬиге и оваквих окупЪаЬа да изнесе тЉ. пренесе причу о  ошарама, о младим Ъудима коЉи се нису вратили.

††††

- ѕред собом имате кЬигу "«ов карауле" коЉу Ље Ќенад дуго припремао разговараЉуЮи са свима нама понаособ. «нам да Ље обишао, ако не све, а онда веЮину породица погинулих бораца. Ѕитно Ље да прочитате кЬигу, због вас самих и због оних коЉи се нису вратили. „иЬеница Ље да су се момци од 18 и 19 година нашли ту где Љесу, и неЮете чути од граничара са  ошара, да им Ље било тешко, да нешто кажу о себи. ќво Ље Љедно од ретких иступаЬа граничара са  ошара.  Ьига Юе вам пренети дух коЉи Ље владао тих дана. »мена поЉединаца нису битна, веЮ Ље битно да истакнемо колектив и дух те генерациЉе. ћени Ље Љако драго што има пуно младог света ту, коЉи на среЮу нису били у прилици да их лично затекну та дешаваЬа, и драго ми Ље што се млади интересуЉу за ову нашу тему. “о показуЉе да Ќенадов труд ниЉе био узалуд, да Юе прича о момцима са карауле  ошаре и свих других караула и свих припадника воЉске, остати у животу и да Юе се, можда, у неком будуЮем времену више причати о томе како би они коЉи се нису вратили добили некако признаЬе. ћи не треба да измишЪамо приче о хероЉима, ми своЉе хероЉе имамо и немоЉмо да се стидимо наших хероЉа коЉи су платили наЉвишу цену слободе од свих нас - рекао Ље ÷ицибан.††††

ѕрисутнима се обратио Љош Љедан учесник битке за  ошаре, »ван ƒражиЮ - ƒража, коЉи Ље на тоЉ караули смрти провео годину дана и био учесник наЉжешЮих окршаЉа са агресорима. ќн Ље поручио окупЪенима да он и Ьегови саборци на  ошарама нису поражени:

- ќкупили смо се овде да бисмо погинуле другове отргли од заборава. ƒраго ми Ље због младих коЉи желе да чуЉу истину о  ошарама. ћи смо тамо били младиЮи од 18 година. Ќикада ова држава, ни она пре Ье, ниЉе се одужила овим хероЉима. —лава палоЉ браЮи, за крст часни и слободу златну. ћи на  осову и ћетохиЉи нисмо поражени - поручио Ље »ван ƒражиЮ.

—инди »ванковиЮ, Юерка капетана прве класе  рунослава »ванковиЮа, погинулог у априлу 1999. била Ље дете када Ље остала без оца.ќна се захвалила свима коЉи су дошли на промоциЉу Ќенадове кЬиге и рекла:

- —еЮаЬа Юе живети само ако их чувамо кроз овакве сусрете, ако о Ьима причамо и смештамо их у кЬиге коЉе их штите од заборава. «нам колико Ље упорног труда требало да би се сакупиле приче и подаци са ратног подручЉа  ошара 1999. године . Ѕитка за  ошаре била Ље велика и страшна. ” тоЉ бици Ље учествовао и моЉ отац капетан прве класе  рунослав »ванковиЮ. ћог оца памтиЮу као тату, Љер сам га последЬи пут видела када сам имала седам година. ѕамтиЮу га као тату хероЉа, Љер Ље априла 1999. био Љедан од бораца коЉи су своЉим животом храбро бранили  ошаре. “их априлских дана на  ошарама су остале младост, лепота и срца Љуначка. “амо су се угасили младалачки снови, тек стасали за живот. “а младост нас Ље научила Љедну наЉважниЉу животну лекциЉу, шта значи бити човек. ¬аш долазак Ље, као и сама Ќенадова кЬига, наЉлепши, али нажалост Љедини спомен нашим хероЉима са  ошарама, како оних коЉи су дали своЉе животе тако и оних коЉи су преживели пакао  ошара.

††††

Ќовинар ћихаило ћеденица, први —рбин коЉи Ље крочио на караулу  ошаре после 1999. √одине, обЉаснио Ље кроз какав Ље тада пакао рата прошла млада воЉска, и додао да хероЉи са  ошара "широке душе" нису ни свесни шта су све урадили за ову државу:

- «бог чега Ље значаЉна битка за  ошаре? - запитао се ћеденица и одговорио: - ‘ронт ширине 10 км и више бранило Ље маЬе од 100 момака, деца од 18 и 19 година, са свега троЉе официра и три подофицира. £едан од Ьих Ље овде споменути  рунослав »ванковиЮ. —амо у првом нападу на Ьих Ље Љурнуло више од 2.500 албанских терориста, потпомогнутих артеЪериЉом воЉске јлбаниЉе и злочиначке Ќј“ќ армаде, коЉи су их засипали свим и свачим. ћеРутим, чувари  ошара, нису устукли ни педаЪ. Михово хероЉство равно Ље  аЉмакчалану,  осовском боЉу, свим славним биткама српског рода. Ќажалост, као што песник рече "на  ошарама смо бранили —рбиЉу, а данас смо принуРени да у —рбиЉи бранимо  ошаре". јли изгледа, то Ље наш усуд, Љер ми смо, тек Ључе, почели да се сеЮамо хероЉа ѕрвог светског рата. Ќе смемо заборавити хероЉе с  ошара, Љер да су  ошаре пале, Ўиптари би ушли у —рбиЉу до Ќиша. ќни то нису дозволили.

ћеденица Ље навео и разлог свога одласка на караулу  ошаре:

-  ад ме питаЉу зашто сам отипшао горе, одговарам, зато што су се Ўиптари заклели да српска нога неЮе крочити горе! Ќе могу да се они заклиЬу у нешто што ниЉе Ьихово и што никада неЮе бити Ьихово.  осово и ћетохиЉа су били, Љесу и биЮе довека —рбиЉа.

Ќагласивши да се држава ниЉе одужила Љунацима  ошара, ћеденица Ље захвалио колегама из —рпског телеграфа, коЉи су покренули инициЉативу да се подигне споменик хероЉима  ошара.

ќкупЪенима се последЬи обратио Ќенад ћилкиЮ, аутор дела о хероЉима са  ошара подсеЮаЉуЮи да се одлучио за писаЬе, како би Љунаке спасао од заборава. ќн се захвалио свима коЉи су дошли, а посебно Ље представио ƒушицу  оматовиЮ, сестру —аше  оматовиЮа, чиЉе Ље тело остало на  ошарама.

- √лас ми дрхти Љер ми кроз главу пролази сав материЉал коЉи сам данима скупЪао. «наЉте да у кЬизи ниЉе ни десети део онога што сам слушао, а ни стоти део онога што су они доживели. ƒанас су свима пуна уста  ошара, па се питам где су сви они били тада. £ер они коЉи су бранили  ошаре су овде са нама, уз мене и пристали су да причаЉу за моЉу кЬигу. ќсуРуЉу нас што смо после 18 година скинули пришину са те приче и што смо се причом вратили тамо одакле су неки од Ьих побегли.»мао сам 14 година када Ље злочиначки Ќј“ќ пакт бомбардовао нашу земЪу. ћоЉи приЉатеЪи, моЉи роРаци, моЉи кумови, су ишли на  осово да бране ову земЪу. —лушаЉуЮи Ьихове приче добио сам податак да Ље наЉважниЉа битка, у модерном добу српске државе, воРена баш на  ошарама. ѕрви, наЉтежи, напад био Ље на ¬елики петак 9. априла 1999.године. Ўиптари су увек бирали да нападаЉу на велике српске празнике, мислеЮи да воЉници седе у посту, да се моле и да се склаЬаЉу. ” тренутку када Ље нападнута караула, било Ље по списку 110 момака и тих 110 момака бранило Ље и одбранило реЉон. √ледали су смрти у очи и нису се повукли. » ма шта данас говорили, воЉнике са  ошара ниЉе поразио рат, Ьих Ље поразио мир потписан у  уманову.  ада се то десило, они су питали ко их меЬа. » зато треба причати о Ьима и своЉим срцима им подиЮи споменик.

††

Ќенад се присетио и неких поЉединаца наводеЮи имена и хероЉство, али Ље нагласио да их Ље много било што су бранили хероЉски своЉу земЪу.

ќкупЪени су неколико пута устаЉали и громким аплаузом поздравЪали Љунаке са  ошара, писца, и чланове породица погинулих хероЉа. ћилица ЅараЮ, чланица  осовских Ѕожура, Ље отпевала песму посвеЮену Љунацима са  ошара, а ћирЉана ЅараЮ и »вана ∆игон су прочитали одломке из кЬиге "«ов карауле".

Ќа краЉу вечери организатори су позвали све да се окупе на парастосу хероЉима  ошара коЉи Ље одржан у цркви —ветог ћарка на “ашмаЉдану.

††††

–оман "«ов карауле" представЪа наставак трилогиЉе "ћи смо бранили  ошаре". ” првом делу трилогиЉе "ѕоследЬа стража" описан Ље животни пут у последЬих месец дана живота редовног воЉника ¬ладимира –адоЉичиЮа, коЉи Ље са Љош четворицом припадника ¬оЉске £угославиЉе страдао у заседи на Љугословенско-албанскоЉ граници септембра 1998. године.  Ьига Ље настала на основу приче маЉке Ћозанке, али и воЉничког ƒневника ¬ладимира –адоЉичиЮа.

–оман "«ов карауле", говори о догаРаЉима након погибиЉе чланова ¬оЉске £угославиЉе 1998. године, све до напуштаЬа  осова и ћетохиЉе, Љуна 1999. године. ƒетаЪно Ље описано стаЬе на терену, размишЪаЬа, осеЮаЬа граничара и Ьихових претпоставЪених, хероЉства, раЬаваЬа и погибиЉе Љунака са  ошара.

22 / 06 / 2017

     оментари:

    2017-06-25
    12:10
    ћилан „учковиЮ:
    ћала исправка.
    ќрганизатор Ље удружеЬе —рбски —ветионик.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0