Srpska

ƒругосрбиЉанци против Юирилице

ƒовоЪно Ље реЮи да Ље потребно да се трудимо да очувамо наше традиционално писмо и да га буде што више у употреби па да вас етикетираЉу као ксенофоба и националисту

††††

—ви смо пратили испаде у кампаЬи против Юирилице у ’рватскоЉ када су хрватски екстремисти разбиЉали табле исписане овим писмом у ¬уковару. Ќо свашта се дешавало и мимо камера у кампаЬи против Юирилице коЉа Ље схваЮена као „српско писмо“ и као обележЉе постоЉаЬа српског народа. «аборавили смо и спаЪиваЬе Юириличних кЬига у ’рватскоЉ или, Љош даЪе у прошлост, забрану Юирилице у Ќƒ’ 1941. и у —рбиЉи 1915. у време окупациЉе.

»сто тако, и мимо очиЉу домаЮе Љавности, пролази дискриминациЉа Юирилице у Ѕи’ и ÷рноЉ √ори. ѕротив гушеЬа Юирилице у ѕодгорици недавно Ље био организован и протест Љер су тамошЬе власти онемогуЮиле или отежале добиЉаЬе сведочанстава и других школских докумената на Юирилици. ќрганизатори протеста тврде да црногорска власт „све ради да се избегне законска и уставна Љеднакост Юирилице и латинице”.

ќбраЮаЉуЮи се окупЪенима, посланик ћилун «оговиЮ рекао Ље да Ље протериваЬе Юирилице наставак борбе против традиционалне ÷рне √оре и да „док се други поносе своЉим писмом, овде се Юирилица настоЉи представити као застарела ствар коЉа служи за пропагираЬе српства”. ќвим смо дошли и до суштине мотива антиЮириличне кампаЬе Ц Юирилица Ље симболично обележЉе српског народа а не само Љедно од два писма у употреби.

“ако постаЉе и разумЪивиЉа ирационалан анимозитет према Юирилици у другосрбиЉанским круговима коЉи су прихватили усташоидни антиЮирилични наратив Ц о Юирилици коЉа представЪа идентитетску одредницу српског народа. —вака акциЉа ма колико била аматерска или непродуктивна а коЉа има за циЪ заштиту заиста угрожене Юирилице изазива отворен подсмех и Љедва прикривено шкргутаЬе зубима меРу онима коЉи себе виде као ЂбоЪиї и Ђлибералниї део —рбиЉе. “а и таква квази елита ниподаштава па чак и презире традиционалну —рбиЉу и Ьене вредности и симболе од коЉих Ље Љедна и Юирилично писмо.

ћноги не схватаЉу о чему Ље овде реч Ц Љер Љедноставно питаЬе употребе писма виде само као практично питаЬе ЂкоЉе Ље писмо згодниЉеї но оно Ље пре свега идентитетско. —тога битка око Юирилице ниЉе секташка борба око употребе писма веЮ Ље то део фронта у културном рату оних коЉи себе називаЉу другосрбиЉанцима против кЪучних одредница и атрибута националног идентитета. Ќа жалост тренд опадаЬа употребе Юирилице у друштву а нарочито у новим медиЉима Ље такав да се за неколико децениЉа може очекивати и нестанак Юирилице из употребе.

 ад се министар култура ¬ладан ¬укосавЪевиЮ огласио тим поводом и упозорио на могуЮи нестанак Юирилице, као и на потребу да се ЉасиЉе регулише ова област у сврху очуваЬа српског традиционалног писма доживео Ље напад од стране дежурних Ђлибералних комесараї. ƒовоЪно Ље реЮи да Ље потребно да се трудимо да очувамо наше традиционално писмо и да га буде што више у употреби па да вас етикетираЉу као ксенофоба и националисту. ј то су и код некадашЬих титоистичких и садашЬих сорошевских комесара врло тешке квалификациЉе. »за тога следе и оне Љош теже Ц да сте фашиста или клерофашиста што Ље било популарна етикета касног титоизма осамдесетих година прошлог века.

Ќарочито Ље документ под називом Ђ—тратегиЉа развоЉа културе –епублике —рбиЉеї изазвао нервозну реакциЉу дежурних другосрбиЉанских комесара на ѕешчанику коЉима ништа не промакне.  ад се у овом нацрту говори о димензиЉама српске културе поброЉани су ЂслоЉевиї: словенски, византиЉски (и светосавски), старобалкански, хероЉски (или димензиЉа  осовског завета), али и просвеЮено-европски, демократски и контактни са димензиЉом отворености. »сто тако их иритира што се преузима и задатак „ширеЬа научно утемеЪених сазнаЬа о геноциду над српским народом у 20. веку“.

ƒефинисати простор и деловаЬе министарства културе коЉе превазилази авноЉевске границе или залази у векове коЉи су нас формирали као европски народ Ље своЉеврсна ЂЉересї коЉа мора бити кажЬена. ќно што боде очи Ђкомесаримаї Ље што Ље оваЉ нацрт стратегиЉе писан са позициЉа Ђсрпског становиштаї то Љест са позициЉа заштите националне баштине и националног идентитета. Мима Ље ближе Ђхрватско становиштеї Љер веЮину негативних стереотипа о нашем примитивном Ђкрезубом народуї коЉи Ље ксенофобичан и склон злочинима деле са хрватским србофобима.

ѕолитика

¬идовдан.орг

24 / 06 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0