Srpska

—лово о старцу —имеону ƒобриЮевском

††††

„удесни су и неиспитиви путеви “воЉи √осподе! —вака реч Ъудска има своЉу противреч, Љедино се нико и ништа не може супротставити истинском, христочежЬивом животу. OписуЉуЮи у ЉедноЉ реченици, тако би гласио цели живот благочестивог старца —имеона. ќваЉ прави народни човек, ревносни монах и свештеник, роРен Ље као —лободан ЅиберЯиЮ у —тоцу, од оца ѕетра и маЉке Ѕоринке роР.  ашиковиЮ. ќд младости своЉе заволeо Ље √оспода. “о Ље увидела и родбина и околина, па су га сви од малих ногу звали „ѕоп —лобо“. √олготски пут пролази од младости. Ќа ЉеваРелски ’ристов позив одрицаЬа од себе, узимаЬа  рста и хоРеЬем за Мим, одазива се веома рано. –етко ко Ље био тако смерног држаЬа, као наш старац —имеон. ѕоЉавом Ље подсеЮао, у наЉмаЬу руку, на неког од старих светогорских монаха подвижника.

ќтпочео Ље ƒруги светски рат и немиле прилике на ветровитом Ѕалкану. ћлади —лобо живи у многочланоЉ задрузи свога оца, коЉа Юе изнедрити Љедног од наЉбоЪих духовника —рпске ÷ркве.  обног 27. Љуна 1941. године, на праг породичне куЮе у —тоцу, долазе усташе предвоРене злогласним ћеком ƒемировиЮем, школским другом потоЬег —имеона. —лобо завика маЉци: „ћаЉко, не отвараЉ им, док Ља не побегнем“. “ако Ље и било. ѕретрчавши преко башти, сакри се у поноЮ иза смокве, украЉ Љедне куЮе. ѕошто Ље —лобо изучавао богословске предмете, посебно га Ље волео домаЮин те куЮе. —враЮао Ље често и остаЉао радо. —ада се нашао краЉ Ье, као друге куЮе и сигурног уточишта. “ог истог дана, усташе су убиле Ьеговог оца ѕетра.

ѕриликом трчаЬа, у дренажни канал, испала Ље —лоби ципела. ”сташе су пожуриле да га наРу, а Ьегов школски Ље желео да лично, заувек заврши са „ѕопом —лобом“. ƒошли су на послетку у куЮу, за коЉу су знали да Ље често навраЮао. «апитали су домаЮина где Ље. ќдговор Ље био категоричан и заштитнички: „Ќе криЉем Ља ЮаЮу роРеног, а камоли —лоба“. Ќису се либили, иако су и они поштовали домаЮина, да му претресу целу куЮу тражеЮи га. » после тога, ништа. √невни и у очаЉу, пролазеЮи краЉ сеоских куЮа и улица, пуцаЉу измеРу Ьих не би ли га тако последЬим покушаЉима успели убити.  раЉ смокве, —лобо остаЉе Љош пола сата после Ьиховог одласка. ” тоЉ куЮи живео Ље дон »ван, велечасни у пензиЉи. ” склопу куЮе имао Ље и капелицу, где Ље свакодневно служио мису.

¬идевши ципелу у каналу, зовну га Љедан глас тихо: „“у сам“, не желеЮи га открити. Ѕила Ље то куЮеница ћара ¬улетиЮ, коЉа Ље помагала старом дон »вану. ”шао Ље у куЮу, запитавши Ље да ли велечасни спава. ƒон »ван Ље волео да чита задуго у ноЮ.  ада Ље позвала велечасног, —лобо Ље знао да Ље Љош само ту, код дон »вана, могао добити последЬе речи савета и утехе. —тигао Ље и дон »ван. „¬елечасни, шта да радим сад?“, упитао Ље. „Ќишта, моЉ синко. Ѕежи у брда своме народу. ќво Ље нечастиви и зло Ље велико. Ѕежи и не окреЮи се ни на кога, у брда бежи. „уЉем да Юе и ѕоплаЮане побити“. “ада одлази оваЉ благородни младиЮ у ЪубиЬска брда, као живи сведок страдаЬа —рба у ’ерцеговини. ѕреко «вериЬа,  рстача и ¬учЉег дола, одлази у ÷рну √ору, преживЪаваЉуЮи без наЉмилиЉих. —ветли примери из старчевог живота говоре сами за себе.

” животу се никада √оспода ниЉе одрекао, а ќн Ље старца, као свога верног слугу, увек помагао. ” наЉтежим тренуцима свога живота, управо Ље у Меговом наручЉу старац тражио прибежиште. √одине 1942. из манастира «авале, одлази пешке у цетиЬски манастир. ѕрима га тадашЬи митрополит £оаникиЉе, данас —вети свештеномученик и страдалник за веру православну. ѕоверава му се, намучени младиЮ, о наЉтананиЉим своЉим помислима. ќдлучио Ље да жели постати монах. ћитрополит £оаникиЉе, видевши пред собом безазлено младо биЮе, покушао Ље да га наговори да се предомисли, с обзиром на Ьегове године и ратно стаЬе. —лобо ипак остаЉе при своЉоЉ дубокоЉ жеЪи. Ќаписао Ље писмо митрополиту на страницу и по, у коме измеРу осталог каже: „»ако Ље жеЪа моЉа велика да служим ÷ркви, добро сам испитао своЉу савЉест и унутрашЬи састав своЉе душе, да не би дошло до преваре измеРу мене и Ѕога. ÷Љеливам —в. десницу“. ќдмах сутрадан рукоположен Ље за ЉероРакона, потом Љеромонаха и отпослан од стране митрополита у епархиЉу захумско Ц херцеговачку. »сте године поставЪен Ље за пароха столачког у —тоцу. ќд —тоца до ћостора, “ребиЬа и ѕлане, све Ље била Ьегова парохиЉа. ” храму ¬азнесеЬа √осподЬег, служеЮи √осподу, остаЉе равно пола века од 1942. Ц 1992.

Ќемци су оца —имеона ухапсили 1944. и одвели у логор у јустриЉу, у Љединицу стационирану покраЉ ƒахауа. ” то време у ƒахау су доведени и патриЉарх српски √аврило ƒожиЮ и —в. владика ЌиколаЉ ¬елимировиЮ. “е године су усташе и Ќемци одвели и остатак Ьегове породице. ƒеветеро чланова куЮе Ље убиЉено. Ќи у логору га √оспод не заборавЪа. —лужеЬе Ѕогу и ближЬима наставЪа и у лагеру бр. Љедан, бараци девет, у коме Ље био распореРен са Љош двоЉицом —рба. £еднога дана, дошао Ље надзорник логора и упитао за српског попа коЉи Ље пристигао. ќдазвавши се, отац —имеон излази напоЪе где га Ље чекала посета. „овек омаЬег раста, у униформи енглеског воЉника, представио се као англикански свештеник. ƒошао Ље са молбом оцу —имеону, да га пита да ли он може служити ЋитургиЉу –умунима. ƒобивши потврдан одговор, англикански свештеник Ље обезбедио старцу покретну цркву у Љедном коферу, са свим потребним богослужбеним предметима.  офер Ље послао —в. —инод, а на свим предметима и одеждама био Ље печат —в. јрх. —инода —рпске ѕравославне ÷ркве. “ако Ље отац —имеон, овога пута у логору, поново служио √осподу, ÷ркви и ближЬима. ” изгнанству и заробЪеништву, неизвесности и страдаЬу, не бива оставЪен и заборавЪен од Ѕога и ÷ркве Мегове. Мему су у логору саслуживали и ћирко ¬ишЬиЮ, воЉни свештеник, као и болнички свештеник ƒушан Ўтрбац.

ѕо препознатЪивом методу хапшеЬа и прогоЬеЬа наЉугледниЉих и наЉвиРениЉих —рба, од Ќемаца су у ƒахау интернирани патриЉарх √аврило и —в. владика ЌиколаЉ. „увши да се налазе у близини, отац —имеон зажеле да оде до Ьих, да узме благослов. ƒошавши лако, наРе патриЉарха √аврила како пакуЉе кофер Љер Ље морао иЮи на лечеЬе. ” разговору са Ьима отац се повери —в. владики, да Юе после заточеништва гледати да оде у ≈нглеску или јмерику. ЅожиЉи план Ље био другачиЉи. ¬ладика ЌиколаЉ му даде савет у следеЮем: „÷рква крвари, а ти си млад. ƒанас Ц сутра треба да будеш добар апологета и да послужиш ÷ркви, а не да Ље напустиш. ÷рква крвари, а свештенства нема“. —тарац му одговори: „ѕреосвеЮени, Ља знам каква Ље тамо ситуациЉа Љер сам Ља дошао одатле пре годину дана, а ви сте дошли давно“. —в. владика златоусто одговори: „ЌеЮе те нико дирати, ти си млад, ниси се ти Ьима замерио“. ќдговор старчев Ље био, као и досада, пун послушности и смиреЬа, кратко: „Ќека Ље благословено“.

¬ративши се родноЉ груди и огЬишту 1945. године, код куЮе Ље затекао пустош. «а оца Ље сазнао да Ље убиЉен у столачким ƒубравама. Мегове мученичке кости Ље откопао 1947. године, са Љош Љедним с Ьиме пострадалим и пренео их у заЉедничку гробницу, у порти столачког храма. «а остатак породице Ље сазнао, Љош кад Ље и он одведен, да се правац и кончина Ьихова не зна. Мегова кума ћилева, коЉа Ље била Љедна од преживелих, посведочила му Ље да су ишли заЉедно до Ѕосанске √радишке, а после се не зна Љесу ли ту убиЉени или су их одвели у £асеновац. „овечност, доброта и смиреЬе старчево и послератних година, упркос систему и разним недаЮама, ниЉе ишчезавала. ’ришЮански и праштални однос навирао Ље из старчеве душе кроз народ, као “ребишЬица кроз каменито херцеговачко тло. —ваки сегмент Ьеговог живота, свако дело, одисало Ље светошЮу, добротом и ЉедноставношЮу. ѕо самом повратку из Ќемачке, било Ље суРеЬе усташи коЉи Ље дошао по Ьега. ƒобивши позив, отац —имеон се одазвао и дошао на суРеЬе. ”бица Ље признао да му Ље убио оца и уЉака. ќтац —имеон посведочава на суду, о ноЮи када су тражили да га погубе. Ќа то убица потврРуЉе да Ље хтео да га одведе на ЅивоЪе Ѕрдо, у злогласну Љаму страдаЬа и смрти. “у Ље веЮ августа 1941. пострадало стотину и двадесет српских мученика, у Љами дубокоЉ четрдесет метара. »змеРу свих осталих питаЬа судиЉе, упуЮених оцу —имеону, наЉупечатЪивиЉи одговор Ље био на последЬе питаЬе: „ ако бисте ви Ьега сада осудили?“. —тарац Ље одговорио, а затим изашао из суднице: „£а му неЮу судити, нека му Ѕог суди“.

ќд седамдесет предратних свештеника, преживело Ље само пет, од коЉих Ље Љедан старац —имеон ƒобриЮевски. ѕоновни прогон доживЪава током страдаЬа —рба у последЬем, граРанском рату. √одине 1992. гоЬен вихором рата, напушта столачку парохиЉу и одлази у манастир ќстрог. »з острошке светиЬе, благословом тадашЬег епископа захумско Ц херцеговачког јтанасиЉа, 1993. године долази у ƒобриЮево и постаЉе игуман овог древног манастира. Ќа све стране света Ље остао упамЮен као човек светачког лика и дела. ѕисао Ље поздраве и писма моме оцу са великом ЪубавЪу и топлином. Ќи о великим празницима честитке нису изостаЉале. ЌаЉсветлиЉег лика Ље остао у народном сеЮаЬу. ѕосебан Ље био дар видети га на прослави две стотине година ѕрвог српског устанка, у манастиру ƒобруну. “ог 29. септембра 2004. поред патриЉарха ѕавла, као да су служили ЋитургиЉу у Ќебеском £ерусалиму. ”покоЉио се у √осподу, високопреподобни архимандрит —имеон ƒобриЮевски, херцеговачки и свесрпски неботаЉник, 20. септембра 2009. године.

ѕомЉани пред ѕрестолом —лаве, свети старче —имеоне! ††††††††††

25 / 06 / 2017

     оментари:

    2017-06-26
    08:28
    ћиле –акиЮ:
    —вети —тарче —имеоне моли Ѕога за мас род“воЉ —рбски пред ѕрестолом “ворца.јмин

    2017-06-25
    18:54
    ЌебоЉша:
    Ja недостоЉи беЉах духовно дЉете овог —ветог старца.
    » знам да Юе се тек за Мега чути.
    ќче —имеоне моли Ѕога за нас грешне.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0