Srpska

»бен “ранхолм: Ќа «ападу више нема моралних ориЉентира

ѕозната новинарка »бен “ранхолм о погубности западног мултикултурализма, исламизациЉи ≈вропе и препороРеноЉ –усиЉи

»бен “ранхолм (Iben Thranholm) Ље позната независна новинарка из ƒанске. ƒама конзервативних погледа, коЉа изучава религиозне аспекте политичких догаРаЬа и друштвених поЉава, Ьихово значеЬе и моралне последице. Мени чланци на поменуте теме су Љедни од наЉчитаниЉих у ƒанскоЉ. √оспоРа “ранхолм Ље некада радила као уредник и водитеЪ на ƒанскоЉ радиотелевизиЉи, где Ље осмислила емисиЉу о верским новостима Ђ–елигиЉа инфої. ѕуно Ље путовала по Ѕлиском »стоку, »талиЉи, –усиЉи и —ЉедиЬеним ƒржавама, где се бавила истраживаЬима и правила интервЉуе. ƒобила Ље награду за информисаЬе о верским догаРаЬима у данским медиЉима. јутор Ље више кЬига.

»бен “ранхолм »бен “ранхолм
††

Ќедавно Ље специЉална комисиЉа ≈” за контролу медиЉа ЂEast Stratcomї унела госпоРу “ранхолм у Ђцрни списакї, карактеришуЮи Ље као руског пропагандисту и агента  ремЪа. ќво надзорно тело ≈” Љу Ље окривило да шири руске дезинформациЉе само зато што Ље у последЬих неколико година гостовала на медиЉима ЂRussia Todayї и ЂRussian Insiderї, где Ље говорила о томе како мржЬа западних елита према хришЮанству слаби и подрива западну културу.

***

Ц ѕре годину дана смо интервЉуисали професора економиЉе са Љедног од водеЮих универзитета у ЎведскоЉ на тему недоследности миграционе политике у тоЉ земЪи. ” одреРеном смислу Ўведска Ље слика и прилика будуЮег демографског стаЬа ≈вропе, Љер управо ту започиЬу трансформациЉе те врсте. Ўта ви мислите о томе што се дешава у ЎведскоЉ, вашем блиском суседу, и како се то односи на ƒанску?  ако ƒанци гледаЉу на Ўведску: с надом или бригом?

Ц — великим ужасом! Ўведски медиЉи, коЉи подржаваЉу политику тамошЬе владе, не придаЉу довоЪно значаЉа проблемима сопственог друштва. «бог тога Ље тешко стеЮи истиниту представу о свему што се дешава у тоЉ држави. јли ми ƒанци смо веома проницЪиви. ћи смо добро обавештени о свим убиствима коЉа се тамо дешаваЉу, о случаЉевима физичког и сексуалног насиЪа, о нередима. ќ томе не пишу често у новостима, али ми о томе знамо све и не желимо да пратимо Ьихов пут. ѕред нама су резултати политике мултикултурализма, коЉа се у ЎведскоЉ спроводи веЮ децениЉама. ѕразни домови представЪаЉу све што Ље произашло из те политике. ј у £еванРеЪу пише да ако дом остане празан, ако се не одржава и не чисти, тада Юе се ту настанити зли дуси. ЅоЉим се да се управо то сада дешава у ЎведскоЉ. “о што она тренутно представЪа се никако не може назвати мултикултуралним раЉем. ѕросто ниЉе могуЮе даЪе гурати проблеме под тепих...

”згред, поЉавила се реклама, делимично финансирана од стране шведске владе, коЉа позива све граРане Ўведске да се интегришу у мултикултурално друштво коЉе се тренутно изграРуЉе. «амислите! —ви ЎвеРани, укЪучуЉуЮи и старе особе, дужни су да се прилагоде новоЉ реалности, уместо да се мигранти адаптираЉу нормама шведског друштва. ќни то зову ЂDet nya landetї, тоЉест Ђнова државаї. “радиционална Ўведска више не постоЉи.

Ц »пак, данска и шведска култура су врло сличне.  ако обЉашЬавате чиЬеницу да се ваша два народа сада разилазе у мишЪеЬима? ƒа ли Ље то код вас свезано с тиме што се суочавате са разним социЉалним проблемима?

Ц ћи, ƒанци, нисмо толико политички коректни као ЎвеРани. «бог тога се код нас распламсала велика Љавна расправа по тим питаЬима... ƒанци су свесниЉи свог наслеРа и труде се да га сачуваЉу. Ќе желим да кажем да код нас у ƒанскоЉ нема проблема. ћи смо суочени са истим изазовима губитка идентитета, и наше традициЉе, нарочито хришЮанског наслеРа Ц оно незадрживо ишчезава из нашег друштва. ƒанску почиЬе да испуЬава иста празнина као и Ўведску. “аЉ процес анулира све аргументе, коЉи имаЉу за циЪ да нас заштите од наметаЬа туРих вредности и обичаЉа, а коЉи у веЮини случаЉева противрече нашим. » пуким забранама неЮемо моЮи да изменимо ту реалност.

Ц ј како се код вас одвиЉа процес интеграциЉе миграната? »згледа да Ље ситуациЉа боЪа него у другим европским земЪама, Љер не чуЉемо о Ђзатвореним етничким четвртима градоваї и о нарушаваЬу реда и мира у ƒанскоЉ, за разлику од, на пример, Ўведске или ‘ранцуске.

Ц —ви ти проблеми постоЉе и код нас. јли ƒанска Ље мала земЪа, па се о томе не чуЉе много ван Ьених граница.

 од нас Ље уврежено мишЪеЬе да се благостаЬем све решава. ЌиЉе важно из ког дела света се неко досеЪава, он или она Юе добити право на боравак, рад, разоноду и здравствену негу. ¬лада свима то обезбеРуЉе, очекуЉуЮи да Юе се они с радошЮу прилагодити животу у данском друштву, ЬеноЉ култури и да Юе научити дански Љезик. Ќа краЉу сви треба да постанемо живо мултикултурално друштво.

–еалност Ље сасвим другачиЉа. –елативизам, коЉи са собом носи политика мултикултурализма, доводи до подела у друштву, нарочито у случаЉевима када се убеРеЬа и вредности разних социЉалних слоЉева врло битно разликуЉу.

ќ мигрантима коЉи долазе у ƒанску се можда и брину, али они овде не налазе доминантну културу (у краЉЬем смислу по питаЬу религиЉе), коЉоЉ они могу да се прилагоде. ƒанско друштво Ље лишено Ѕога. —тога, мигранти доносе са собом елементе своЉе културе и религиЉе, што доводи до несугласица, неразумеваЬа, па чак и злочина.  ао резултат свега тога данско друштво се све више и више дели.

ћуслимански протести у Ћондону у корист увоРеЬа шериЉата ћуслимански протести у Ћондону у корист увоРеЬа шериЉата
††

Ц »згледа као да ваши политичари то разумеЉу. Ќедавно Ље ваш парламент донео закон, коЉи гарантуЉе да имиграциЉа никад неЮе достиЮи такав ниво где би национални идентитет ƒанске био угрожен. Ўта ви мислите о томе?

Ц Ќаше друштво Ље веЮ силно подеЪено, чак и ако не бисмо узимали у обзир нови талас имиграциЉе. ѕоловина граРана жели отворене границе, масовну имиграциЉу и благостаЬе за све. “а половина одбацуЉе традиционалне вредности, а зато топло поздравЪа глобализам и политику мултикултуралности. ƒруга половина се томе снажно противи, али ЉоЉ недостаЉу убедЪиви аргументи, како би подкрепила своЉе позициЉе. —ве што она може Ље да забрани имиграциЉу, забрани ношеЬе хиЯаба итд. јли ми више немамо моралне ориЉентире. –аниЉе Ље хришЮанство играло ту улогу, гарантуЉуЮи наше Љединство кроз векове. ј сада више нисмо способни да разликуЉемо добро од зла, а управо од тога зависи исход наше садашЬе борбе. «бог тога Юе превентивне мере, коЉе сте ви навели, имати само краткотраЉни успех и неЮе решити проблеме у дугорочноЉ перспективи. Ќама Ље потребна позитивна алтернатива.

Ц ƒа ли постоЉе неки подаци или независна истраживаЬа, коЉа се тичу добрих и лоших страна имиграциЉе у ƒанску? ѕримера ради, у ЎведскоЉ Ље практично забраЬено расправЪати на ту тему, иако се могу чути боЉазни (углавном од самих миграната) о тешком налажеЬу посла за досеЪенике.

Ц  ада смо усвоЉили ту нову културу ми на «ападу смо почели да раРамо много маЬе деце него што нам Ље потребно да одржавамо благостаЬе нациЉе. “о Ље Љедан аргумент у корист имиграциЉе: нама Ље потребно више Ъуди да бисмо очували благостаЬе.

” нашем секуларном друштву, држава Ље постала Ђбогї. ѕретпоставЪа се да Ље она обавезна да обезбеди и побрине се за све. «бог тога економски аргументи губе на значаЉу. Ќаравно да се они узимаЉу у обзир, Љер ипак народ плаЮа ту политику из свог Яепа, али свеЉедно су ти аргументи од другоразредног значаЉа.

Ц ћи смо на прагу новог таласа аутоматизациЉе процеса рада, када милиони Ъуди у развиЉеним државама могу остати без посла. ” вези са тим може се поЉавити боЉазан од миграната, од коЉих су веЮина неквалификовани радници. ƒа ли се о томе расправЪа у ƒанскоЉ?

Ц Ќе. –асправЪа се само о културноЉ страни проблема, о утицаЉу на наше вредности и традициЉу. ” неку руку то Ље показатеЪ тога колико смо ми слаби. Ќа пример, муслимани у ƒанскоЉ чине незнатну маЬину од свега 250 хиЪада Ъуди. ѕа ипак се у последЬих десет година веЮина политичких дискусиЉа, посвеЮених питаЬу културе, врте око ислама. “олико Ље ослабила наша култура!

“ренутно, будуЮи да смо отворено друштво, ми се противимо томе да жене носе хиЯабе на Љавним местима, противимо се засебним базенима за мушкарце и жене итд.; али смо изгубили аргументе у борби против насилног наметаЬа туРег погледа на свет, Љер смо скоро у потпуности изгубили своЉе хришЮанске вредности. ”след тога, кроз проток времена, те туРе норме постаЉу буквално општеприхваЮене код нас. ¬еЮ смо сведоци тога.

Ц ”мерени муслимани су такоРе на губитку. ћноги из Ьих теже западним вредностима, али Юе видети како им веЮинско друштво све више противречи, док се истовремено Ьихове заЉеднице радикализуЉу. ћноги се жале да Ље ислам у ƒанскоЉ и другим европским државама суровиЉи, радикалниЉи него што Ље у самим исламским земЪама.

Ц “о Ље тачно. » опет Ље то резултат неуверености, коЉа царуЉе у државама коЉе су им пружиле азил.  ао последица тога, агресивна форма ислама се све више шири, на несреЮу свих, а нарочито жена.

ћуслимански протести у ѕаризу за слободно ношеЬе хиЯаба ћуслимански протести у ѕаризу за слободно ношеЬе хиЯаба
††

Ц ЌесумЬиво Ље да земЪе у развоЉу у целом свету чекаЉу тешка времена и да су оне државе коЉе су у могуЮности дужне да им помогну. ѕогледаЉмо истини у очи: лоша споЪна политика «апада Ље и без тога направила Љош гору ситуациЉу на Ѕлиском истоку, иако етнички сукоби и несугласице представника разних верских заЉедница такоРе играЉу немалу улогу. Ќеки данас предлажу да треба пружити помоЮ самим проблематичним државама, уместо отвараЬа граница. “о Юе бити ЉефтиниЉе, помоЮ Юе примити много више Ъуди, мигранти Юе бити смештени ближе Ьиховим родним огЬиштима, и ми Юемо избеЮи многе друштвене проблеме, коЉе нажалост сусреЮемо широм ≈вропе. Ўта о томе мисле дански политичари?

Ц “о би било врло логично, али се у расправи о том питаЬу опет намеЮу неекономски аргументи. Куди желе да буду схваЮени као доброчинитеЪи, коЉи отвараЉу границе, пружаЉу помоЮ свима и брину се о Ьима. » Ља бих то оберучке подржала, ако би се то тицало искЪучиво жена и деце, па чак и породица. јли реалност Ље другачиЉа. ¬еЮина миграната, коЉе смо пустили у своЉу државу у последЬе време, нарочито од почекта мигрантске кризе, су енергични млади мушкарци. ќни овде доносе своЉе конфликте и осеЮаЬе незадовоЪства, отежаваЉуЮи околности за све нас.

Ц —матра се да Ље ƒанска наЉсреЮниЉа земЪа на свету. јли у данашЬе време за вас има мало разлога за среЮу Љер сте постали жртва политичке цензуре коЉу спроводи власт, и не само због тога што истичете алармантност стаЬа у вашоЉ држави, веЮ и за сарадЬу с руским медиЉима. Ўта се то догодило? Ќаписали сте интензиван чланак о томе где критикуЉете политику владе, притом изражаваЉуЮи ставове не само као жена, веЮ и као хришЮанка.

Ц Ќаписала сам чланак 2015. године у ком сам критиковала наше политичаре, коЉи мрзе хришЮанство, али користе хришЮанске вредности (особито Ъубав и саосеЮаЬе) да би достигли своЉе циЪеве, на пример да би прогурали масовну имиграциЉу.

 роз неколико месеци позвао ме Ље Љедан политичар и саопштио ми да ме Ље данска влада уврстила у Ђцрни списакї као вероватног Ђпроруског агента и агитатораї, иако за то нису имали никакав релевантан разлог. — времена на време сараРуЉем са Љедном руском медиЉском агенциЉом, али то Ље просто део мог новинарског посла.

ƒанас, у друштву у коЉем наводно влада слобода говора, уколико политичари зажеле да уЮуткаЉу своЉе критичаре, онда Ље довоЪно да их оптуже у сарадЬи са  ремЪем или да имаЉу неке необЉашЬиве везе са –усиЉом. “о се десило и са мном, а то исто се дешава и са високо позиционираним политичарима и новинарима у —јƒ-у, ‘ранцускоЉ, ЌемачкоЉ. јко нисте сагласни са политиком мултикултуралности у ≈вропи, одмах вас етикетираЉу као Ђруског агентаї. ј то Ље заиста форма политичке смрти Ц уништеЬе репутациЉе.

ќни се толико боЉе раста Ђпопулизмаї, како га Ђлевичариї називаЉу, Љер он угрожава Ьихову драгоцену ≈вропску униЉу! » сада су улози у тоЉ игри врло високи, Љер се приближаваЉу избори у битним земЪама «ападне ≈вропе. «бог тога они прибегаваЉу таквим тактикама, како би потиснули све оне коЉи су незадовоЪни Ьиховом политиком.

“ако су и мене унели у Ђцрни списакї у ЉедноЉ тако ЂслободноЉї земЪи као што Ље ƒанска, а уколико доРе до реалног конфликта са –усиЉом, завршиЮу у затвору као страни агент... Ѕез доказа и судског процеса. “ако се то ради у тоталитарноЉ држави. ѕрво вас уврсте у Ђцрни списакї, а када се поЉави проблем или измишЪени разлог, онда доРу по вас.

—корашЬа насловница —корашЬа насловница "“аЉма" као архетип америчке пропаганде и цензуре
††††

Ц ј ви сте само изразили мишЪеЬе, коЉе дели огроман броЉ конзервативних Ъуди са обе стране јтлантика. ЌесумЬиво Ље да су многи данас забринути за будуЮност западних држава. “у ми пада на памет —овЉетски —авез и ново грандиозно друштво, коЉе Ље требало да буде изграРено, што Ље довело до катастрофалних последица, коЉе су нам добро познате.

Ц “о Ље тачно и узнемируЉуЮе пореРеЬе. £ер комунизам Ље западна идеЉа наметнута –усиЉи Ц –уси нису измислили таЉ концепт. » с падом —овЉетског —авеза та идеЉа ниЉе ишчезла. Ќасупрот томе, она Ље Љош увек прилично жива и лута по нашем континенту. »ако таЉ концепт може фунцкионисати на разне начине, Ьегови главни циЪеви се битно не разликуЉу. ¬ерзиЉа комунизма коЉу ширимо по целом «ападу Ље културни марксизам.

ћи више немамо институт породице, па чак ни пола. ” ЎведскоЉ су недавно измислили родно неутралну заменицу да би се обраЮали малим дечацима и девоЉчицама у вртиЮима, како би их учили родноЉ Љеднакости. “о Ље потпуно одбациваЬе традиционалних европских вредности, коЉе су вековима чувале ≈вропу од завоЉевача. —ада тога више нема.

ѕриче о мултикултурализму и отвореним границама лепо звуче, али Ље то на краЉу довело до коренитих промена у нашим друштвима, и као што можемо видети на примеру Ўведске, не на боЪе. ћаЬе слободе, маЬе безбедности, маЬе повезаности, више кривичних дела, више подела, више социЉалних проблема. ”истину, то Ље борба добра и зла, и ми на «ападу нисмо способни да разликуЉемо та два поЉма. £а бих то чак назвала РавоЪском дезориЉентациЉом.

Ц Ўта ви мислите, колико Ље Љош времена остало пре него што с данске заставе скину крст? » како се према свему томе односи краЪевска породица? ƒански краЪ полаже заклетву да Юе чувати данску веру и културу.

Ц ЌиЉедан европски политичар неЮе стати у одбрану хришЮанства! Ќити Љедан! »зузетак може бити премиЉер ћаРарске ¬иктор ќрбан.

ѕостоЉи Ђсавез нечастивихї измеРу Ђлевичараї и радикалног ислама. ћноги ≈вропЪани у толикоЉ мери презиру сопствену традициЉу, да би радо видели потпуно искореЬиваЬе хришЮанства, чак и по цену личне слободе и свог начина живота.

 од нас можете видети Љедну чудну и комичну ситуациЉу: западне феминисткиЬе подржаваЉу жене коЉе су принуРене да покриваЉу главу или да се одрекну многих своЉих права, коЉа су им у потпуности доступна у нашим земЪама. јли ако те исте жене покушаЉу да се интегришу у наше друштво и услед тога биваЉу кажЬене од стране сопствене заЉеднице, феминисткиЬе из неког разлога Юуте. “о Ље све тако Ђмултикултуралної и Ђдоброї. ††

Ц ¬и познаЉете –усиЉу довоЪно добро. ƒа ли можете упоредити трансформациЉу коЉа се дешава у –усиЉи, са променама у веЮем делу «ападне ≈вропе?

Ц јко хоЮете веруЉте, а ако неЮете немоЉте, али ми смо заменили места! ƒанас се –усиЉа враЮа хришЮанству, док се у исто време «апад удаЪава од Ьега на све могуЮе начине. ” –усиЉи Ље хришЮанство дубоко укореЬено у кЬижевности, уметности, култури...  ада су боЪшевици покушали да униште хришЮанство применом грубе силе, по цену милиона Ъудских живота, оно Ље преживело, па макар и у илегали. Куди су наставили да исповедаЉу своЉу веру у таЉности, иза затворених врата су крстили своЉу децу и примали друге —вете “аЉне.

ѕредседник ѕутин Ље недавно отворио огроман споменик —ветом ¬ладимиру, коЉи Ље крстио –усе, веома близу зидина  ремЪа. јко станете на одреРено место преко пута  ремЪа, видеЮете да крст, коЉи ¬ладимир држи, надвишуЉе петокраку на ÷рвеном тргу, тако да Ље то снажна симболика.

«апад, као што сам веЮ рекла, се креЮе у супротном правцу. јли се ми не можемо тако брзо одреЮи своЉе традициЉе и наслеРа.

Ц ” –усиЉи Ље 2014. године премиЉерно приказан филм ЂЋевиЉатанї, коЉи наговештава поменуту трансформациЉу. ћеРутим, у Ьему Ље православЪе приказано у маЬе позитивном светлу Ц као идеолошки аргумент, коЉи користе таЉкуни како би озаконили своЉу новостечену власт. “о Ље покушаЉ да се препород православЪа у –усиЉи покаже као површни феномен.

Ц ” –усиЉи такоРе постоЉе Ъуди, коЉи одбацуЉу сопствене традиционалне вредности и коЉи желе да позападЬаче своЉу државу. Ќисам гледала таЉ филм, тако да не могу да кажем да ли режисер подржава ту идеЉу или не.

Куди треба просто сами да посете –усиЉу и да виде шта се тамо дешава. ѕредседник ѕутин реагуЉе на промене коЉе се одвиЉаЉу и уважава избор руског народа у корист православЪа.

ћислим да Ље то Љедан од разлога зашто «апад тако много презире –усиЉу. ќн чак не може ни да замисли васкрслу, моЮну хришЮанску –усиЉу, коЉа отворено одбацуЉе културни марксизам «апада. “о Ље разлог из ког «апад демонизуЉе –усиЉу у веЮини своЉих медиЉа и политичких кругова.

—поменик —ветом кнезу ¬ладимиру надомак  ремЪа —поменик —ветом кнезу ¬ладимиру надомак  ремЪа
††

Ц ћожемо ли реЮи да Ље ƒанска данас на ивици? ƒа Ље и цела «ападна ≈вропа на ивици?

Ц ƒа, ƒанска Ље на ивици. » ≈вропа такоРе. ћи смо у потпуности изгубили своЉу културу, вредности, моралне ориЉентире. ќно што Ље некада било добро, сада Ље зло Ц и обрнуто.

¬и сте рекли да Ље ƒанска наЉсреЮниЉа земЪа на свету, али Ља у то не веруЉем. ћи се суочавамо са високим нивоом алкохолизма, а пола милиона наших суграРана Ље Ђнавученої на антидепресиве.

Ђ анал 1ї, наш главни “¬ канал, недавно Ље показао документарни филм о три данске девоЉке, коЉе су по свом избору прешле на ислам, не због тога што су се удале за муслимана, и не из неког другог разлога. —ве три су потекле из разбиЉених породица, имале су проблема са алкохолизмом итд. ЌаслеРе револуциЉе у ≈вропи, коЉа се десила 1968. године. “им девоЉкама Ље недостаЉала структура и нашле су Ље у исламу, Љер та религиЉа регулише сваки аспекат нашег живота: како се облачити, хранити, с ким се може причати, како се понашати ако сте жена и слично.

“о Ље оно што не разумеЉу наше Ђдесничарскеї странке у ≈вропи: у току Ље духовна битка. Ѕез духовне слободе не може бити ни политичке. јко одлучимо да идемо заобилазним путем и да забраЬуЉемо хиЯабе и остало, то нам неЮе помоЮи. Ќаша цивилизациЉа полако нестаЉе.

£едино што сада може спасти ≈вропу Ље истински духовни, и не плашим се то да кажем, баш хришЮански препород на целом континенту. “акав препород Ље одиграо огромну улогу у ЂодумираЬуї комунизма у ———–-у и »сточноЉ ЌемачкоЉ. “амо су се Ъуди таЉно окупЪали у храмовима, молили се, васпитавали децу, изражавали идеЉе и делили све потешкоЮе.

ќд самог свог почетка хришЮанство се увек борило против зла с помоЮу Ъубави, молитве и вере, и сва три поЉма представЪаЉу кЪуч за слободу. —ве те вредности никада неЮе прихватити екстремни левичари са «апада и радикални муслимани, Љер и Љедни и други захтеваЉу потпуну послушност држави и томе што они сматраЉу за свог Ђбогаї.

Ц ѕуно вам хвала на вашоЉ смелости и за то што сте поделили са нама ваше мисли. ¬и сте достоЉни да будете на насловноЉ страни часописа, а не на Ђцрном спискуї неке државе... ∆елим вам све наЉбоЪе!

Ц ’вала.

— »бен “ранхолм разговарао ≈рико ћатиЉас “аварез

— руског јлександар АокиЮ

Zero Hedge

27 / 06 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0