Srpska

ќни оставЪаЉу свет да би схватили смисао вере

††††

—тарац »лиЉа роРен Ље 1932. године, у ќрловскоЉ губерниЉи. Ќа монашеЬу Ље добио име »лиЉан, по Љедном од четрдесет мученика —евастиЉских. ” чин велике схиме бива пострижен краЉем 1980-их година, када добиЉа име по другом —евастиЉском мученику, »лиЉи (имена четрдесет —евастиЉских мученика налазе се у „∆итиЉима —ветих“ светог аве £устина ѕоповиЮа, за март месец). —а духовником —вЉатЉеЉшег ѕатриЉарха ћосковског и све –усиЉе  ирила и оптинске братиЉе, старцем »лиЉом разговарали смо о монашком призиву.

ЦЅаЮушка, за монахе говоре да су они воЪена деца √осподЬа. »ли тако говоре сами монаси? √оспод воли све, па чак и оне коЉи су далеко од вере и ÷ркве. «ашто Ъуди постаЉу монаси?

Цћонаштво, као и хришЮанство, постоЉи 2000 година. ’ришЮанство Ље основа нашег живота, а увек актуелна авангарда наше хришЮанске вере, Ьен костур, наравно чини монаштво. ћонаштво садржи у себи оваплоЮеЬе идеала вере, а √oспод као Ьен оснивач Ље и утемеЪивач монаштва. —паситеЪ коЉи Ље —ебе назвао —ином „овечиЉим и био истински „овек, ниЉе имао породицу и природно, указао нам: да бисмо задобили Љаку веру, треба у свему да подражавамо ’ристу. Ѕез подражаваЬа ’ристу не можемо показати чистоту вероисповести. ѕрви мученици за ’риста нису жалили своЉ живот, дали су га за веру, за оно што Ље √оспод заложио као основу смисла свега живог.

ћонаси коЉи живе у манастирима, од првих векова хришЮанства представЪаЉу пример за подражаваЬе. ќни оставЪаЉу свет, да би схватили суштину хришЮанског живота и смисао наше вере. ћонашки ритам чува хришЮански живот у ЬеговоЉ основи. Куди стаЉу на монашки пут, пренебрегаваЉу радости овог света, сведочеЮи да ниЉе обавезно бити опиЉен овоземаЪском среЮом, сакупЪати материЉална блага, тражити породичну утеху, усхиЮеЬе и све оно што често тражи Ъудска природа.

Кудски живот се не завршава травом на гробном месту. ќн се наставЪа и после смрти. ѕостоЉи душа и човек ниЉе неки примитивни уреРаЉ, он Ље наЉвише ЅожиЉе створеЬе. „ак и да Ље само споЉ атома и молекула, без душе не би био човек.„овек има тело и душу, и те две животне супстанце надарене су сопственим снагама. „овеку су дати и разум и слобода. ѕошто Ље имао слободу, човек Ље одступио и ниЉе могао да опстане у раЉском стаЬу. јли, преко страдаЬа —паситеЪа, преко победе Ѕога над Раволом, он Ље добио могуЮност да се изнова врати вечном животу. Ќа основу слободе и разума задобиЉаЬе вечности природним путем доступно Ље нe само монасима, веЮ свим Ъудима уопште. ћонаштво, у глобалном смислу, чини мали део човечанства.

÷рква не прославЪа само оне коЉи живе у манастирима. ” свету такоРе постоЉе Ъуди коЉи живе целомудрено и свето. јли, има и оних коЉи без сваког расуРиваЬа напуштаЉу чак и наЉмаЬу жеЪу да схвате смисао. “и Ъуди не размишЪаЉу да ли постоЉе основе да не признаЉу веру и вечни живот. ¬ероватно да и за то постоЉе, али много Ље више основа да се призна постоЉаЬе вечног живота. »з приче о богаташу и Ћазару знамо да, како се богаташ налазио у ужасном стаЬу, молио Ље √оспода да пошаЪе јврама Ьеговим ближЬим и да им исприча да постоЉи други, загробни живот. јли Ље √оспод одговорио да има довоЪно пророчких сведочанстава на земЪи, а Ъуди ипак не веруЉу, не желе да се запитаЉу о томе. √оспод Ље васкрсао и Љавио —воЉа чуда, васкрсавао мртве и Љавио се многима, али ако човек не жели да веруЉе, како можемо да му помогнемо?

Ц„есто будемо у ситуациЉи да слушамо, с обзиром да Ље монашка традициЉа у –усиЉи била прекинута, да треба преузети искуство од православних ÷ркава коЉе нису биле рушене. ћоже ли се та пракса применити код нас?

Ц ао институциЉа монаштво Ље током свог постоЉаЬа створило своЉу структуру, своЉ начин живота. ” свим руским земЪама Ље било око 1000 манастира. Ќаравно, пожеЪно Ље имати лик, дух монаштва старих времена коЉа за нас остаЉу пример. јли сада Ље врло важно да препородимо руско монаштво, да обновимо онаЉ лик коЉи Ље имала –усиЉа до револуциЉе.

††††

–уски манастири су не само споЪа били прелепи. ћного Ъуди Ље у тим обитеЪима пронашло уточиште и утеху за своЉе душе. ќни, коЉи се из неког разлога нису снашли у овом животу, такоРе су проналазили уточиште у манастирима. јли, како Ље револуциЉа ишла бандитским путем, газеЮи све друштвене законе и законе разума и воЪе, тако ни рушеЬе манастира, храмова, убиства без суРеЬа и истраге верних, посебно свештенства, нису били на законскоЉ основи. ” многим областима –усиЉе, по логорима Ље било стреЪано и мучено стотине хиЪада монаха и монахиЬа. ѕред рат читава петоЪетка била Ље посвеЮена уништеЬу ÷ркве. »сти таЉ задатак после рата желео Ље да оствари и ’рушчов, и не само он, веЮ сви комунисти. »рониЉа судбине се састоЉи у томе, и за нас Ље апсолутно Љасно, да Ље то био задатак Равола.

ћанастире су варварски и на неЪудски, неразумни начин рушили. ѕосле рушеЬа од Ьих би остаЉао само плач, вапаЉ и мука. „ак они коЉи су отимали од ÷ркве, често после нису користили те зграде. ћноги храмови су подсеЮали на градове разрушене од рата.  ао на пример град ќрел одакле сам родом, или град ¬елике Ћуке, у коЉем ниЉе остала ни Љедна зграда после бомбардоваЬа и после тога како Ље град прелазио из руке у руку. £асно Ље да се све одвиЉало уз учешЮе нечистих сила, и све су то РавоЪи трагови коЉи воЉуЉу против Ѕога. Ћегион своЉих снага Ље Раво покренуо да би разрушио –усиЉу, а –усиЉу Ље требало разрушити да би се уништили храмови и цркве. јли, треба признати да веру нису могли уништити.

††††

Ц” епоси информативних технологиЉа монаштво Ље преживело необичан период. ƒогаРаЉе из манастирског живота преноси саЉт —инодалног одеЪеЬа за манастире и монаштво. ƒокументи ћеРусаборног ѕрисуства посвеЮени манастирском животу, постаЉу предмет интернет дискусиЉе. “реба ли, по ¬ашем мишЪеЬу, толико пажЬе посветити проблемима монаштва у средствима масовних информациЉа?

Ц ѕа како Юемо? —паситеЪа називаЉу Ћогос, што значи –еч (од грч. "смисао", "разумеваЬе"). Ѕог у Ћицу —паситеЪа говори »стину о —еби, ќн говори какав треба да буде смисао Ъудског живота. √оспод Ље дао Ъудима разум, и никога не присиЪава да се спаси. ” свитаЬу Ъудског постоЉаЬа, у раЉу, √оспод Ље могао да забрани Ъудима да падну, да им не да могуЮност да послушаЉу Равола. јли тада би то било потребно забранити човековоЉ воЪи. ѕрво јдамово искушеЬе била Ље Ьегова слобода Ц слобода да бира измеРу добра и зла. ќдузети слободу, значи оставити човека у стаЬу присиле, одсуства слободе. јли √оспод нам даЉе могуЮност да вратимо своЉу среЮу, да вратимо раЉ. —пасавамо се кроз веру у Ѕога Ћогоса. ѕомоЮу речи човек разговара у породици, са другим Ъудима. –еч Ћогос пронашла Ље своЉ одраз у другим наукама. ѕомоЮу речи сведочимо о своЉоЉ вери. “оком прогона су за реч ЉеванРеЪске проповеди слали на —оловки и у друге логоре, уништавали кЬиге. Ѕог Ље дао човеку слободу, а Раво му забраЬуЉе да говори.

’ришЮанска мисиЉа треба да буде слободна, и да одражава достоЉанство човека, коЉи Ље обдарен слободном воЪом. „овек треба да говори истину, а истина Ље на нама, на хришЮанскоЉ вери. —ве чиме располажемо, радио, телевизиЉа, интернет - све то Ље √оспод дао како би човек добио могуЮност да у ширем смислу задобиЉа своЉе спасеЬе. “ако да Ље наша мисиЉа, мисиЉа хришЮанске вере неопходна.

—хиархимандрит »лиЉ (Ќоздрин)
–азговарала £екатерина ќрлова
—а руског »ва ЅендеЪа

06 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0