Srpska

ћитрополит јмфилохиЉе: јрхиЉереЉска дужност ме обавезуЉе да помажем, олакшам и подстичем на доброту и племенитост

††††

 ада би, коЉим случаЉем, архиепископ цетиЬски и митрополит црногорско-приморски јмфилохиЉе (–адовиЮ) обЉавио мемоаре, било би то, без сумЬе, наЉчитаниЉе штиво не само на овим, нашим просторима. ќ томе, каже нам уз осмех, не размишЪа. »ма важниЉих послова. ј и ово што Юе нам, уз велику захвалност на повереЬу, казивати, а „Ќовости“ тек део обЉавити, више Ље него довоЪно да се сагледа Ьегов подвижнички чин коЉи га доводи до заборавЪених, обесправЪених и од свих отписаних.

Ц “о Ље моЉа дужност. » Ъудска и хришЮанска. ј пре свега моЉа Ље обавеза, као и свих архиЉереЉа наше цркве, да пружимо руку у невоЪи. ѕомогнемо, олакшамо, подстакнемо на доброту и племенитост. ѕомиримо, али и подсетимо на поруке славних предака. ƒа их памтимо и следимо, како не бисмо кривудали и тумарали ововременим беспуЮима. “о наш народ, у великоЉ веЮини, све више препознаЉе.

* јли власти у ѕодгорици су у вама препознале помагача осумЬиченима за покушаЉ државног удара, када сте недавно у затвору у —пужу посетили Ѕранку ћилиЮ, са списка „завереника“ из —рбиЉе?

Ц £есте, оптужили су ме да сам Љедан од помагача. ј Ља сам посетио ту сиротицу коЉа Ље осам месеци у истражном затвору. ќсам месеци, у самици без прозора. ќднео сам и дао, не ЬоЉ, Љер то и ниЉе могуЮе, него у затворску кантину, уплатио нешто мало новца да има за кесицу чаЉа, кекс и кафу. ј они: ево га, оваЉ помаже државни удар. Ѕрже-боЪе заборавили да сам на позив министра унутрашЬих послова, у изборноЉ ноЮи, изашао пред народ да смирим страсти. ≈, после су смислили таЉ покушаЉ државног удара. ѕа удри по свима коЉи нису на линиЉи тог Ьиховог игроказа.

* £е ли се то, преосвеЮени, поновила историЉа? ¬реме краЪа Ќиколе и бомбашког процеса?

Ц » тада су умешали —рбиЉу, краЪа ѕетра. јли ови су лошиЉи Раци. ћного лошиЉи.

* ƒо сада Ље остало непознато да сте се упутили своЉевремено и до, од свих изоловане, £ованке Ѕроз, у Ьен, како Ље она сматрала Ц казамат?

Ц £ованка ЅудисавЪевиЮ Ѕроз заиста Љесте била у некоЉ врсти казамата. ѕосетио сам Ље у таквим околностима, на Ьену молбу, а позив ми Ље пренео наш заЉеднички приЉатеЪ ћилан Ўарац. Ѕило Ље то годину, можда и маЬе, пре Ьене смрти. ƒуго смо о свему, отворено, £ованка и Ља разговарали. ѕричала ми Ље како Ље отишла у партизане, као и многе српске девоЉке из Ћике, бежеЮи од усташа. »спричала ми Ље да су корени Ьене породице ЅудисавЪевиЮ из ћетохиЉе, да Ље породица у Ћици имала 17 свештеника. ƒуго смо причалиЕ ∆ао ми Ље, кад Ље била сахрана, био сам на путу, а дошао бих да Ље испратим. £ованка Ље, ипак, била и остала достоЉанствена, честита и непоткупЪива. —ви су ЉоЉ се клаЬали док Ље била жена Љедног од наЉмоЮниЉих Ъуди светаЕ ƒа, Љедног од наЉмоЮниЉих Ъуди света. ј кад то више ниЉе била, не само да су Ље заборавили, веЮ су чинили све да Ље понизе, наруже, за све осуде, на краЉу и изолуЉу.

* £есте ли због неправедно униженог и прихватили да ЉоЉ накнадно служите помен?

Ц —лужио сам помен £ованки, то Ље истина.  од Ьене вечне куЮе, тога поподнева, а поподне Ље одабрано да не реметимо посетиоце у „ уЮи цвеЮа“, на помену Ље била Ьена наЉужа родбина, Ьен дугогодишЬи шеф обезбеРеЬа –аде „ечур и ћилан Ўарац. «ашто се чудите? ѕа, £ованка Ље била крштена и, не само по томе, него и као страдалник, заслужила Ље помен.

* ћирис тамЉанаЕ ЌиЉе могуЮе да ниЉе допро и до “итовог почивалишта?

Ц ћа, Ља сам мало кандило и према Ьему „бацио“. ¬елим: толико Ље греха и зла на себе натоварио, па да га мало окадим.

* Ќа сахрани брата —лободана ћилошевиЮа, Ѕорислава, коме сте служили опело у Кеворечким “узима, казали сте да сте се о —лободана огрешили. » извинили се пред броЉним укопницима.

Ц ћене Ље —лободан звао из ’ага да му сведочим. Ќисам отишао. “ако ми Ље тада у цркви саветовано. ѕогрешио сам што нисам отишао, мада ми Ље срце говорило да треба да одем. ¬реме показуЉе и тек Юе показати да се он, на своЉ начин, искрено борио за српски народ. ≈, друго Ље питаЬе да Ље пристао на понуде и учинио уступке, ко зна како би било. јли Ьегово име Юе у кЬизи вечних бити уписано неизбрисивим словима. Мему су судили они коЉима Ље требало да се суди. Ќису му пресудили, невин се преселио у ÷арство небеско. ЅожиЉи суд на краЉу све решава. ” имену ЅожиЉем Ље и суд и правда.

* ¬и сте ћилошевиЮа, ипак, посетили у ’агу пре Ьеговог трагичног животног краЉа?

Ц ƒаЕ

* Ўта вам Ље казао?

Ц Оутао Ље.

* ЌеЮете замерити на подсеЮаЬу на ваш опроштаЉни говор на опелу премиЉеру АинРиЮу у ’раму —ветог —аве. “аЉ ваш говор Љош звони и тумачи га свако на своЉ начинЕ

Ц —ваку своЉу реч из тог говора и данас бих потписао. јли наопака и фалсификована тумачеЬа Ц оспораваЮу.  ад сам Ља поручио: ко се ножа лати, од ножа Юе и да страда, то Ље било упуЮено «орановим убицама. ј приписали су да сам то управо Ьему упутио.  акав фалсификат и зла намера. √ледаЉте, после тог мог говора, Љедан моЉ сабрат ми каже: „ѕа ти, човече, од Ьега направи свеца“.

* Ўта сте сабрату одговорили?

Ц ќдговорио сам: „ азивао сам оно што Љесте и како су ми срце и ум налагали“. “рагично сам доживео убиство премиЉера АинРиЮа.

* ѕознато Ље да сте, пред упокоЉеЬе, исповедали патриЉарха ѕавла. јли ниЉе познато да вас Ље у манастиру ќстрог, ради исповести, потражио и атентатор на јнту ѕавелиЮа, ЅлагоЉе £ововиЮ?

Ц Ѕило Ље то краЉем 1998, можда и почетком наредне године. ѕреда мном Ље био стамен, стабилан човек, висок као Љаблан, у поодмаклим годинама. Ѕио Ље то некадашЬи млади официр —рпске краЪевске гарде.  аже, допутовао из јргентине, први пут у отаЯбину после успоставЪаЬа комунистичке Љугословенске власти, коЉу Ље презираоЕ ƒа, разговарали смо. √оворио Ље да су у пролеЮе, мислим да Ље био април 1957, он и ћило  ривокапиЮ пуцали и ранили ѕавелиЮа у Ѕуенос јЉресу. ѕодлегао Ље ѕавелиЮ убрзо у ЎпаниЉиЕ ЅлагоЉе Ље по повратку у јргентину умро. Ѕио сам тамо, посетио сам му породицу и гроб у –осариЉу.

*  ад смо споменули патриЉарха ѕавла, и ви сте попут Ьега често походили ѕеЮку патриЉаршиЉу. ¬ежу вас лепе и горке успомене за оваЉ наш древни манастир. —ад долазе наговештаЉи да би оваЉ сион српских духовника могао да буде мушки манастир.

Ц ”покоЉени, наш патриЉарх ѕавле заиста Ље био везан за ѕеЮку патриЉаршиЉу, то Ље и логично. ќн Ље био епископ рашко-призренски, пре устоличеЬа за патриЉарха. Ѕио у време када Ље косметском монаштву и свештенству и нашим светиЬама било веома тешко. £ош теже, Љер се о томе ниЉе смело говорити. »гуманиЉа, упокоЉена ‘еврониЉа, рукоположена за старешину манастира када Ље дошла у ѕеЮку, затекла Ље сиротиЬску куЮу. ќна и сестринство полако су обнавЪали и куЮу и имаЬе, придизали га и придигли. “ако смо се свима Ьима поносили. «аиста су она и патриЉарх ѕавле били понос наше цркве и народаЕ ƒакле, историЉски гледано, тадашЬе сестринство и игуманиЉа су очували манастир, у Ьега уградили своЉу младост и животе. ј како Юе убудуЮе бити, видеЮемо.

* ѕосле мати ‘еврониЉе, а ево прилично Ље прошло од Ьеног упокоЉеЬа, домаЮинство манастира Ље Љош у такозваном в. д. стаЬу?

Ц “ако Ље одлучио патриЉарх.

* ќбнавЪа ли се монаштво, подмлаРуЉе ли се сестринство у ѕеЮкоЉ патриЉаршиЉи?

Ц ѕодмлаРуЉе. ѕатриЉарх Ље замонашио, током —абора у маЉу, искушеницу из угледне црногорске породице ”скоковиЮ. «авршила Ље факултет, доста сам ЉоЉ лепог испричао о ѕеЮкоЉ патриЉаршиЉи и отуда ми се Љавила.

* ¬ласт у ѕодгорици на све начине покушава да оспори сваки ваш покушаЉ да сачувате и унапредите ћитрополиЉу, Ље ли тешко одржати ту свеЮу —ѕ÷ да се у ÷рноЉ √ори не угаси?

Ц ЌиЉе. Ќарод се придигао у вери. ” вери подиже своЉе светиЬе. ¬и можда не знате, али ÷рна √ора Ље после ƒругог рата, уз јлбаниЉу била наЉкомунистичкиЉа земЪа у ≈вропи. —ада сваки део ÷рне √оре красе манастири, наЉлепши храмови су у ѕодгорици, Ѕару, освеЮеним уз присуство више хиЪада верног народа.

* Ќа краЉу, упитали бисмо вас да ли има нешто чему бисте се посебно радовали, уколико то ниЉе таЉна послушаЬа на путу служеЬа Ѕогу?

Ц –еЮи Юу вамЕ –адовао бих се да се радови, коЉи предуго, предуго траЉу на ’раму —ветог —аве, заврше барем до 2019. “о Ље велики ЉубилеЉ аутокефалности наше цркве.

ЌјƒјМ≈ —≈ ЌјЎ≈ «ј ќѕјЋќ

Ў“ј бисмо ми сада казали, као савременици несретне косовске збиЪе? ¬и питате има ли светла на краЉу тунела и наде у свеопштем, нашем безнаРу? ƒа вам кажем, Ља нисам сагласан са вама. Ќи “аЉновидац ловЮенски наш ниЉе казао безнаРе. ј Љесте: „ЌадаЬе се наше закопало, на  осову у Љедну гробницу“. ƒа, ниЉе казао: безнаРе.

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

10 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0