Srpska

ќд тражеЬа до молитве - како се односимо према свецима

††

√де Ље дугме коЉе треба да притиснем?

¬ероватно се сваки свештеник и помагач у цркви, много чешЮе него што би желели, сусреЮу с питаЬима верника ком свецу треба приложити свеЮу, како би решили неки одреРен животни проблем. £ош више брига задаЉе чиЬеница да та питаЬа не поставЪаЉу само они коЉи о хришЮанском животу скоро ништа не знаЉу, веЮ и они коЉи редовно посеЮуЉу цркву. Ќедостатак неопходног поимаЬа како се успоставЪа однос овоземаЪске ÷ркве и небеске ÷ркве, неизбежно се одражава на црквени живот човека, стога сматрам да Ље важно попричати о томе.

ћорамо да схватимо да моЪеЬе одреРеном свецу за исцеЪеЬе искЪучиво болести очиЉу, а другом за добар принос краставаца, ниЉе просто обичаЉ коЉи датира из паганизма. “о Ље поЉава коЉа у некоЉ мери проистиче из особености савременог живота. ћи се све више навикавамо на то да до резултата у многим животним ситуациЉама можемо доЮи Љедноставним притиском на дугме, при чему нам на основном корисничком нивоу знаЬа ниЉе ни потребно да знамо како функционише читав процес. » нешто слично у данашЬе време можемо опазити у ÷ркви: човек улази у цркву и у Ьеговим очима Ље видно питаЬе Ц Ђј где Ље овде дугме?ї. » он почиЬе буквално да Љурца по храму у потрази за скупом деЉстава коЉе треба да испуни, како би на краЉу дошао до жеЪеног резултата.

–азуме се да у овом имаЉу удела и молитвеници у коЉима издавачи, воРени комерциЉалним интересима и надаЉуЮи се што веЮоЉ продаЉи, приписуЉу сваком свецу неку уску ЂспециЉализациЉуї. „овек уопште не сумЬа да Ље то и став ÷ркве, када у Љедном таквом зборнику покраЉ имена одреРеног угодника ЅожиЉег прочита назив своЉе болести или невоЪе.

ЌесумЬиво Ље да имамо неки оправдани разлог да се молимо овом или оном свецу у конкретноЉ нужди, Љер Ље то повезано са помоЮи коЉу нам Ље таЉ светац раниЉе пружао, са Ьеговим житиЉем, с Ъудима коЉима Ље он помагао и са чудесима коЉа су уследила после Ьеговог упокоЉеЬа. јли и у том случаЉу, наше молитве свецима треба да се засниваЉу на комуникациЉи меРу двума личностима, а не на томе шта ми за себе можемо добити од Ьих. £ер сваки угодник ЅожиЉи Ље пре свега човек, коЉи Ље некада живео на земЪи и наставЪа да живи на Ќебесима, не престаЉуЮи да буде личност. Ќама Ље Љасно да би било лицемерно, ако бисмо са сваким кога сретнемо у овоземаЪском животу комуницирали искЪучиво из жеЪе да од тог човека добиЉемо неку помоЮ, али нам из неког разлога у односу према свецима таква мисао не пада на памет. ј било би сасвим природно када би наше упознаваЬе са светитеЪима, мученицима, преподобнима, праведницима, ’риста ради Љуродивима текло на исти начин, као и када упознаЉемо обичне Ъуди с коЉима се зближавамо Ц удбуЪуЉемо се у Ьихово житиЉе, и као да улазимо у Ьихов живот, а они у наш. “ада се раРа уважаваЬе, тада долазимо до истинског поштоваЬа, тада исказуЉемо несебичност. » тада из свега тога, у нашем односу са свецем, може проистеЮи то што Юе заиста на боЪе изменити наш живот.

”познаваЬе са свецем долази кроз молитву

††

” свему томе треба обратити пажЬу на Љедну ствар: не доноси свако житиЉе свеца до нас све живе детаЪе, коЉи нам откриваЉу Ьегове поступке и особености Ьегове личности. ј има и угодника ЅожиЉих о коЉима скоро ништа ниЉе познато. „овек жели да ближе упозна свог небесног покровитеЪа, а о Ьему у зборнику житиЉа светих стоЉи свега Љедан пасус. »спада да многа имена у прологу треба таква и да остану за нас, условно говореЮи, да буду само имена?

ћислим да у сваком случаЉу треба да се потрудимо да изаРемо из оквира односа са свецем, коЉи се своди на прост скуп чиЬеница. ћожда Юе то звучати чудно, али можемо упознати свеца и непосредно кроз молитву Ьему. «бог тога што се наша молитва на завршава на томе да проговоримо пар речи и одемо Ц у нашем срцу ничу осеЮаЬа и то изазива одзив светаца коЉима се обраЮамо и коЉи у ƒуху —ветом виде сав наш овоземаЪски живот. ј из тога се и код нас веЮ раРа неки конкретан однос са свецем. Ќиче узаЉамност и та узаЉамност Ље потпуно реална, зато што Ље блискост са светима пуно веЮа од блискости са Ъудима, коЉима се можемо обраЮати директно.

ћи не знамо како тачно свеци виде помисли и животе свих Ъуди, али то Ље истина, без сваке сумЬе. ѕреподобни ѕаЉсиЉе —ветогорац у ЉедноЉ од своЉих кЬига описуЉе следеЮу сцену: Љедном приликом Ље, по свом обичаЉу, читао ЉутарЬе молитве и када Ље дошао до дела где треба да спомене оне свеце, коЉи се тог дана славе, сетио се да нема црквени календар при руци. ” то време се селио из Љедне келиЉе у другу и кЬиге су му биле спаковане, тако да ниЉе могао да доРе до календара. «асигурно га Ље то веома ражалостило и у том тренутку му се Љавио неки предивни човек и рекао: Ђќче Ља сам таЉ и таЉ светац, данас Ље моЉ данї. Ќаравно, ми не треба да рачунамо да Юе исто то догодити и у нашем животу, Љер би нам тако нешто наЉвероватниЉе нанело много више духовне штете, него користи. Ќо, невидЪиве нити меРу нама и свецима протежу се управао на таЉ начин: ми о Ьима стално мислимо, обраЮамо им се, надамо се Ьиховом заступништву, и они такоРе мисле о нама, виде нас и одЉеданпут нам притичу у помоЮ.

”згред, не правимо увек ми сами први корак у приЉатеЪству са светима. —ве Ље као и у обичноЉ комуникациЉи: не чинимо искЪучиво ми први корак, веЮ и неко други може то учинити. ј како такав корак може да учини светац? ƒа бисмо то разумели довоЪно Ље да се присетимо чуда, коЉа су се дешавала после кончине —ветитеЪа ЌиколаЉа „удотворца, или, на пример, —ветитеЪа ЌектариЉа ≈гинског. «намо да Ље —ветитеЪ ЌектариЉе на чудесан начин познат и поштован широм  анаде и —еверне јмерике, иако Ље цео своЉ живот провео у √рчкоЉ. —ве Ље врло просто и обЉашЬиво: он се више пута ЉавЪао православним хришЮанима, даровао им олакшаЬе у Ьиховим тешким животним околностима, а потом су на неки начин долазили до иконе овог свеца, и препознавали га. ј даЪе се то поштоваЬе преносило на Ьихове ближЬе, познанике и целу хришЮанску заЉедницу. ќтприлике исто може бити речено и о посебном поштоваЬу према —ветом Ќиколи у свим руским земЪама: он никада ниЉе имао контакт са –уском ÷рквом и руским народом и могао Ље да остане скоро непознат за нас, када не би било Ьегове збиЪа необичне Ъубави и безброЉних случаЉева помоЮи нашим Ъудима. » тачно тако, како се милост и Ъубав светих излива на целе државе и народе, она се може излити и на конкретног човека. » наравно не треба да смо у чуду од тога, и не треба, обрнуто, тражити у томе неки смисао коЉи би нас испунио гордошЮу Ц Љедноставно треба са свом узаЉамном ЪубавЪу и благодарношЮу да одговоримо на таЉ корак.

ѕомолити или замолити?

††

£еданпут сам са парохиЉанкама отишао на ходочасничко путоваЬе по московским светиЬама: посетили смо Ѕлажену ћатрону, били смо у ’откову, у “роЉице-—ергиЉевоЉ лаври, у √етсиманском скиту. » без обзира на све те дивоте, ниЉе могла да ме не погоди Љедна неподударност: у реду за поклоЬеЬе моштима Ѕлажене ћатроне била Ље огромна количина Ъуди (морали смо да чекамо неколико сати), а моштима ѕреподобног —ергиЉа смо се поклонили за 15 минута. ¬олим и поштуЉем Ѕлажену ћатрону, али да ли она више значи нашоЉ ÷ркви, од игумана целе –усиЉе? «бог чега онда толико интересоваЬе? »згледа ми да на то питаЬе може бити само Љедан одговор: Ѕлажену ћатрону посеЮуЉу како би за нешто Ђзамолилиї, а ѕреподобног —ергиЉа да би се помолили. »з нашег црквеног живота, у све веЮоЉ мери, нестаЉе непрестана молитва пред светима Ц без користоЪубЪа, без нужде, без жеЪе да истог трена решимо неки проблем. Куди носе до кивота све своЉе муке, и мало ко усред тога налази времена да се порадуЉе сусрету са угодником ЅожиЉим. ј та радост Ље Љако важна, без Ье нема правог односа.

ѕреподобни »сак —ирин каже да молитва треба да одговора животу човека коЉи Ље изговара. “оЉест, када имамо неку преку потребу, када нас нешто мучи, не смемо то да носимо Ђмимої Ѕога, треба Мему да се обратимо и да се молимо за олакшаЬе. јли морамо да имамо на уму да од свега тога постоЉи нешто више Ц жеЪа за насушном милошЮу ЅожиЉом и за испуЬеЬем Мегове воЪе. » постоЉи молитва Ђ√осподи помилуЉ!ї, коЉа обухвата апсолутно све. ј како Юе √оспод пожелети да нам конкретно покаже —воЉу милост, —воЉу Ъубав, више ниЉе важно, Љер човек осеЮа присуство Ѕога и поверЬе према Мему. — таквим устремЪеЬем и у таквом стаЬу духа потребно Ље да се молимо и светима. ќбавезно барем понекад. » тада Юе они одиста постати наша велика браЮа, како Ље то рекао —вештеноисповедник јтанасиЉе (—ахаров).

— руског јлксандар АокиЮ

13 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0