Srpska

ДќваЉ цар Юе постати великомученикУ

»нтервЉу о цару ЌиколаЉу

ƒан после канонизациЉе цара ЌиколаЉа ƒругог и Ьегове породице настао Ље интервЉу са професором ћосковске духовне академиЉе протоЉереЉем ¬алентином јсмусом. ќн Ље угледни специЉалиста у области историЉе монархиЉе у –усиЉи. ќтац ¬алентин Ље дао исцрпне одговоре на питаЬа о личности и духовности новопрославЪеног цара, као и ЬеговоЉ државноЉ делатоности.

÷ар ЌиколаЉ ƒруги ÷ар ЌиколаЉ ƒруги
††††

ƒуховни живот мученичког цара

Ц —транице дневника цара ЌиколаЉа ƒругог исупЬене су именом ЅожиЉим.  олики значаЉ Ље православна вера имала у Ьеговом животу?

Ц Ѕез сваке сумЬе, вера и ÷рква су заузимале наЉважниЉе место у животу ЌиколаЉа ƒругог. ќн не само да спомиЬе име ЅожиЉе, веЮ из Ьегових дневника сазнаЉемо да никада ниЉе пропуштао недеЪна и празнична богослужеЬа. ћожемо реЮи, да су вера и молитва заузимале све више простора у Ьеговом животу, како се приближавао зрелом узрасту. ќн Ље несумЬиво доживЪавао цареваЬе као служеЬе Ѕогу, и истовремено Ље своЉу власт схватао као дар од Ѕога. Мегова одговорност пред Ѕогом Ље подразумевала да он ниЉе био дужан да полаже рачуне пред било каквом овоземаЪском инстанцом. “о осеЮаЬе одговорности пред Ѕогом Ље код цара било врло развиЉено.

Ц ѕозната Ље посебна улога ЌиколаЉа ƒругог у прославЪаЬу ѕреподобног —ерафима —аровског, Ьегова помоЮ манастирима и мисионерским друштвима, православним братствима.  акво Ље било Ьегово залагаЬе у области ÷ркве?

Ц ЌиколаЉ ƒруги Ље веома активно учествовао, не само у прославЪеЬу ѕреподобног —ерафима —аровског, веЮ и у целом низу канонизациЉа, коЉе су обележиле Ьегово царствоваЬе.  анонизациЉе су биле врло ретке у –ускоЉ ÷ркви од ѕетра ѕрвог до револуциЉе. «а цео 19. век до ЌиколаЉа ƒругог спроведене су свега две канонизациЉе: ћитрофана ¬ороЬешког за време ЌиколаЉа ѕрвог и “ихона «адонског за време јлександра ƒругог. ј за време владавине ЌиколаЉа ƒругог, канонизациЉе су се низале Љедна за другом, притом су неке спроведене углавном захваЪуЉуЮи залагаЬу цара.

ЌиколаЉ ƒруги Ље много урадио на изградЬи храмова и манастира. ѕодржавао Ље ширеЬе мреже парохиЉских црквених школа, коЉе су биле важна карика у систему народног образоваЬа –уске ÷аревине.

Ц ЌиколаЉу ƒругом Ље био близак период руске историЉе до ѕетра ѕрвог, волео Ље тадашЬу уметност, обичаЉе, па чак и оне коЉи су се тицали политичког живота. ” коЉоЉ мери су се Ьегови вредносни ориЉентири поклапали са увереЬима политичке елите –усиЉе Ьеговог времена?  ако Ље руско друштво гледало на тежЬу цара ЌиколаЉа ка повратку духовноЉ и политичкоЉ традициЉи —вете –усиЉе?

Ц ЌиколаЉ ƒруги ниЉе само на емотивном нивоу волео –усиЉу пре ѕетра, веЮ Ље био Љедан од наЉвеЮих поштовалаца древног руског иконописа и умногоме Ље утицао да се и у друштву побуди интересоваЬе ка иконама. ќн Ље био инициЉатор рестаурираЬа древних икона и изградЬе нових храмова у истинском древноруском, а не неоруском стилу, као што Ље тад било прихваЮено. “о се односило и на осликаваЬе цркава у стилу 16. века. ћожемо навести као пример “еодоровски царски саборни храм у ÷арском селу и цркву —ветитеЪа јлексиЉа у ЋаЉпцигу, коЉа Ље подигнута на стогодишЬицу Ѕитке народа 1913. године.

“аква интересоваЬа цара ЌиколаЉа дошла су на добар одзив код Ъуди у уметничким круговима, али су на нивоу друштва била осуРена да буду непопуларна. ”општено говореЮи, интересоваЬе друштва Ље било устремЪено на супротну страну. —тога можемо реЮи да Ље ЌиколаЉ ƒруги у духовном смислу био веома Ђстаромоданї човек.

Ц  ако су личност ЌиколаЉа ƒругог оцеЬивали православни подвижници тог времена и они чиЉи Юе духовни ауторитет доцниЉе порасти?

Ц ѕреподобни —ерафим —аровски Ље предсказао: ЂЅиЮе Љедном ÷ар, коЉи Юе ме прославити... Ѕог Юе ÷ара величати.ї

—вети £ован  ронштатски Ље рекао: Ђ÷ар Ље наш праведан и живи благочестивим животом. Ѕог му Ље послао тешки крст страдаЬа, као —воме изабранику и омиЪеном чеду, као што су рекли таЉновици.ї ј руски народ Ље упозорио пред револуциЉу: Ђ ога волим, тог разобличавам и кажЬавам. јко се руски народ не покаЉе, краЉ света Ље близу. Ѕог Юе им одузети благочестивог ÷ара и послати им бич у виду нечасних, сурових, самозваних владара, коЉи Юе залити сву земЪу крвЪу и сузама.ї

ќптински старац јнатолиЉе (ѕотапов): ЂЌема веЮег греха од противЪеЬа воЪи ѕомазаника ЅожиЉег. „уваЉ Ьега, Љер на Ьему почива земЪа руска и вера православна... —удбина цара Ље судбина –усиЉе. јко се радуЉе цар, радоваЮе се и –усиЉа. «аплаче ли цар, заплакаЮе и –усиЉа...  ао што човек одрубЪене главе више ниЉе човек, веЮ смрдЪиви леш, тако Юе и –усиЉа без цара бити смрдЪиви труп.ї

ќптински старац ЌектариЉе: ЂќваЉ цар Юе бити великомученик.ї

—ветитеЪ “ихон ћосковски: Ђќн се одрекао престола имаЉуЮи у виду добробит –усиЉе и волеЮи Ље. ќн Ље после абдикациЉе могао да живи релативно спокоЉним и безбедним животом у иностранству, али ниЉе то учинио, Љер Ље желео да страда заЉедно са –усиЉом. ќн ништа ниЉе предузимао како би побоЪшао своЉ положаЉ и без роптаЬа се покорио судбини...ї

ћитрополит јнтониЉе (Ѕлум): Ђ÷ар Ље себе самога и целу своЉу породицу одао у мучеништво зато што Ље сматрао да, у виду Ьега и Ьегове породице, на  рст иде –усиЉа. ¬еровао Ље да ако Ље представЪао –усиЉу у мирно доба, сад мора бити нераздвоЉан од Ье и у црна времена. ќ томе како су цар и Ьегова породица завршили своЉе овоземаЪско страдаЬе, можемо да судимо из белешки, коЉе су оставили на делима светих отаца, коЉе су имали при себи... и писама царице и деце... “и одломци говоре да се царска породица у потпунсти предала у руке ЅожиЉе, без туге, с трепетом, коЉи Ље тако дивно изражен у песми ЉедноЉ од великих кнегиЬа.ї

÷ар ЌиколаЉ благосиЪа воЉнике у –уско-Љапанском рату ÷ар ЌиколаЉ благосиЪа воЉнике у –уско-Љапанском рату
††††

ЌиколаЉ ƒруги у свакодневном животу

Ц ћноги мемоаристи су приметили да су цару ЌиколаЉу била страна осеЮаЬа такозваног царског гнева, раздражЪивости, и уопште оштре емоциЉе. „есто смо могли да чуЉемо да цар ниЉе волео сваРе. Мегови савременици су били склони да те карактерне особине тумаче као недостатак воЪе или равнодушност. ” коЉоЉ мери су те оцене оправдане?

Ц ÷ару ЌиколаЉу Ље била своЉствена велика уздржаност, и због тога Ље то некоме могло да личи на апатиЉу и равнодушност. јли то заиста ниЉе био случаЉ. “ребало му Ље пуно снаге да не покаже осеЮаЬа, када су се она сама борила да се пробиЉу на површину. “а уздржаност Ље понекад могла и да шокира, али можемо реЮи да Ље за време последЬих месеци живота цара, када Ље са своЉом породицом био у заточеЬу, та уздржаност проЉавила све своЉе добре стране, Љер цар буквално ниЉе направио ниЉедан погрешан корак. ќн Ље подносио своЉе заробЪеништво, с Љедне стране, са скрушеношЮу, а с друге са наЉвеЮим достоЉанством. ќн никада ниЉе тражио ништа за себе, за своЉу породицу, у тим месецима Ље показао истинску царску величину.

Ц ” царевом дневнику се стално помиЬу читаЬе извештаЉа и састанци са министрима. ƒа ли Ље цар пуно свог времена посвеЮивао државним пословима?

Ц ÷ар Ље непрестано радио. —ваки дан Ље читао мноштво докумената и саставЪао одлуку за сваки од Ьих. ќн Ље био обдарен свим неопходним умним способностима, коЉе су биле потребне за тако велику одговорност, као што су сведочили Ьему блиски Ъуди. »змеРу осталог, Ьега Ље красило феноменално памЮеЬе, наследна особина –оманових, тако да можемо реЮи да Ље и то Љедан од доказа да су Ьегови преци —амим Ѕогом били предодреРени за тешки терет царске службе.

Ц „ему Ље посвеЮивао своЉе слободно време?

Ц ÷ар ниЉе имао пуно слободног времена. ѕроводио Ље то време у кругу породице, пуно пажЬе Ље посвеЮивао деци, читао им Ље белетристику или историЉска дела. ¬еома Ље волео историЉу и читао Ље много историЉских истраживаЬа. “акоРе су му били своЉствени хобиЉи, коЉи приличе свим воЉним лицима. ¬олео Ље спорт и у неку руку и лов. ” питаЬу су древне воЉничке вештине, коЉе су и за ратнике 20. века сачувале своЉ значаЉ.

Ц  акву улогу Ље у животу ЌиколаЉа ƒругог играла Ьегова породица?

Ц ЌиколаЉ ƒруги Ље био породични човек за пример.  ао што сам рекао, цело своЉе слободно време Ље проводио са женом и децом. » меРу свим члановима те велике породице владала Ље права Ъубав и духовни склад.

÷ар ЌиколаЉ у √лавном штабу ÷ар ЌиколаЉ у √лавном штабу
††††

ќкружеЬе ЌиколаЉа ƒругог

Ц ћноги мемоаристи су мишЪеЬа да су на цара, у различитим раздобЪима Ьегове владавине, вршиле утицаЉ Ьегова маЉка царица ћариЉа и Ьегова жена јлександра ‘Љодоровна. ƒа ли Ље то тачно?

Ц Ўто се утицаЉа на ЌиколаЉа ƒругог тиче, могуЮе Ље да су и маЉка и супруга, две царице, имале неки утицаЉ на Ьега. » ту нема ништа чудно. » Љедна и друга су имале не само право, веЮ и потребне особине, да би могле да учествуЉу у државном животу –усиЉе, коЉу су оне тако искрено волеле и коЉоЉ су желеле да служе.

Ц ѕосебно место у окружеЬу ЌиколаЉа ƒругог зузимао Ље –аспуЮин, као и други Ъуди са стране, коЉи су били у блиском односу са царем. Ўта нам можете реЮи о односу цара са Ьима?

Ц Ўто се нашироко познатог √ригориЉа £ефимовича –аспуЮина тиче, Ьега су на двор довела веома поштована духовна лица, меРу коЉима су биле врло утицаЉне фигуре ѕетербурга, као што Ље архимандрит “еофан (Ѕистров), ректор ѕетербуршке духовне академиЉе, а касниЉе и архиепсикоп ѕолтавски, и епископ —ергиЉе (—тарогородски), коЉи Ље касниЉе постао патриЉарх.

«а ЌиколаЉа и Ьегову супругу Ље однос са тим човеком означавао комуникациЉу са представником вишемилионског руског сеЪаштва, коЉи Ље могао до царског престола да донесе жеЪе и надаЬа тог друштвеног слоЉа. Ўто се тиче утицаЉа –аспуЮина, ту Ље све претерано надувано путем злонамерне политичке пропаганде. јко обратите пажЬу на истраживаЬе ќлденбурга, видеЮете да –аспуЮин ниЉе имао никакав значаЉан утицаЉ на државна дела.

÷ар ЌиколаЉ и царевиЮ јлексеЉ ÷ар ЌиколаЉ и царевиЮ јлексеЉ
††††

ќдрицаЬе од престола, револуциЉа и цареубиство

Ц јбдикациЉа цара ЌиколаЉа ƒругог изгледа као свесно уништеЬе монархиЉе од стране самог цара.  ако ¬и то тумачите?

Ц —амо Ъуди коЉи не знаЉу ништа о историЉи и желе Љедино да оцрне цара, могу у ЬеговоЉ абдикациЉи видети намерно уништеЬе монархиЉе. ÷ар Ље учинио све у ЬеговоЉ моЮи, како би воЉним средствима зауставио револуциЉу, и тек када Ље видео да се Ьегова нареРеЬа не испуЬаваЉу, да генерали главнокомандуЉуЮи фронтовима захтеваЉу Ьегову отставку, да му се нико не подчиЬава, био Ље принуРен да пристане на абдикациЉу. јбдикациЉа Ље без сваке сумЬе била изнуРена, и ту Ље посреди била не заиста абдикациЉа ЌиколаЉа ƒругог, колико одрицаЬе руског народа, у виду Ьегових наЉистакнутиЉих представника, од цара и монархиЉе.

Ц  омунистички историчари су представЪали монархиЉу као деспотиЉу и полициЉску државу.  аква Ље била руска монархиЉа тога доба?

Ц –уска монархиЉа ниЉе била никаква деспотиЉа ни полициЉска држава. “ог деспотизма и полициЉског свевлашЮа Ље у –усиЉи било много маЬе, него у «ападноЉ ≈вропи. “оме сведочи чиЬеница да Ље у –усиЉи било маЬе полицаЉаца по глави становника, него у ‘ранцускоЉ, на пример. ” –усиЉи су биле незамисливе строге полициЉске мере, какве су се тада примеЬивале у ‘ранцускоЉ. ” ‘ранцускоЉ су почетком 20. века, могли да отворе ватру и на литиЉу, ако Ље то по мишЪеЬу неког полициЉског сатрапа било окарактерисано као кршеЬе реда и мира. ј од почетка ѕрвог светског рата 1914. године, у ‘ранцускоЉ Ље била дозвоЪена примена смртоносне силе као одговор и на наЉмаЬу безбедносну претЬу. “амо Ље држава у толикоЉ мери примеЬивала силу, да у –усиЉи нико тако нешто ниЉе могао ни да замисли, до боЪшевичке револуциЉе.

Ц ѕривремена влада, коЉа Ље на власт дошла после ‘ебруарске револуциЉе 1917. године, основала Ље ¬анредну истражну комисиЉу за ислеРиваЬе наводних злочина царског режима.  акви су били Ьени закЪучци?

Ц ¬анредна истражна комисиЉа за ислеРиваЬе наводних злочина царског режима, коЉу Ље основала ѕривремена влада, почела Ље са радом одмах после ‘ебруарске револуциЉе и радила Ље све до ќктобарске револуциЉе. Му су чинили наЉбоЪи правници тадашЬе –усиЉе, притом су у Ьен састав именовани, разуме се, наЉватрениЉи неприЉатеЪи царског система. » та комисиЉа, коЉа Ље имала све ресурсе на располагаЬу, на краЉу ниЉе открила никакве злочине царског режима. ј наЉважниЉи злочин, за коЉим Ље трагала комисиЉа, су биле оптужбе да Ље цар водио таЉне преговоре о сепаратном миру са Ќемачком, иза леРа народа. »споставило се да Ље цар ЌиколаЉ увек одлучно одбацивао такве предлоге, коЉе Ље Ќемачка одиста и упуЮивала при краЉу рата.

Ц Ўта нам можете реЮи о случаЉу чудеса повезаних са поштоваЬем ЌиколаЉа ƒругог и Ьегове породице?

Ц «аиста, поштоваЬе цара ЌиколаЉа се све више шири, и могу реЮи да никога од новомученика народ не слави у тоЉ мери, у коЉоЉ слави мученичког цара и Ьегову породицу, иако меРу новим мученицима несумЬиво има великих светаца. „удеса повезана са поштоваЬем царске породице су несумЬиво истинита, и у то се може убедити свако ко прочита дивне зборнике, коЉе Ље сакупио протоЉереЉ јлександар Ўаргунов.

–азговарали —емЉон —околов и Кудмила ЅоЬушкина

— руског јлександар АокиЮ

17 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0