Srpska

∆итиЉе —вете велике кнегиЬе руске ќлге, у —ветом  рштеЬу £елене

††

Ќа краЉу тамне ноЮи идолослужеЬа, коЉа Ље притискивала –уску земЪу, блажена ќлга засиЉа као звезда ƒаница пред наступаЬе светлога дана свете вере, донесеног —унцем Ц ’ристом. Ѕлажена ќлга беше од знаменитог рода: праунука √остомисла, знаменитог мужа, коЉи пре руских кнежева владаше у ¬еликом Ќовгороду, по чиЉем савету би од ¬арЉага позван на руско кнезоваЬе –Љурик са браЮом. ќлга се роди у селу ¬ибутска, у близини данашЬег града ѕскова. »ако идолопоклоници, родитеЪи васпитаваше своЉу кЮер у честитости и разумности, те се ќлга одликоваше целомудреношЮу и мудрошЮу, што се види из следеЮег.

”мируЮи, велики кнез руски –Љурик остави после себе малолетног сина свог »гора, те и »гора и само кнезоваЬе, до пунолетства »горова, повери своме роРаку ќлегу. —купивши велику воЉску, и водеЮи са собом наследника кнежевине малог »гора, ќлег крену на  иЉев. ”бивши тамо јсколда и ƒира, ќлег потчини своЉоЉ власти  иЉев и постаде Љедини господар варЉагоруских земаЪа, чуваЉуЮи велико кнезоваЬе за свог неЮака »гора. «бог владалачких послова ќлег Ље час боравио у  иЉеву час у ¬еликом Ќовгороду. ј кнез »гор, достигнувши младиЮски узраст, занимаше се ловом. £едном за време лова у околини Ќовгорода »гор заРе у пределе ѕскова; трагаЉуЮи за звериЬем око споменутог села ¬ибутске, он угледа преко реке згодно место за лов, али не беше чамца да се превезе на ту страну. Ќо после мало времена он спази на реци Љедног младиЮа у чамцу и позва га к обали да га превезе преко реке. «а време вожЬе у чамцу »гор се загледа у лице веслача и познаде да то ниЉе младиЮ веЮ девоЉка; а беше то блажена ќлга, веома лепа у лицу. Ћепота ќлгина одмах рани срце »горово, и у Ьему се распали пожуда према ЬоЉ; и он ЉоЉ стаде говорити саблажЬиве речи, мамеЮи Ље на телесни грех. ј блажена ќлга, разумевши намеру распаЪеног похотом »гора, пресече му говор и стаде му мудро, као старица, зборити: «ашто си узнемирен, кнеже, покушаваЉуЮи узалудну ствар? »з твоЉих речи избиЉа твоЉа срамна жеЪа да ме осрамотиш. Ќе било тога! £а неЮу ни да чуЉем о томе; него те молим, господине, послушаЉ ме и угуши у себи те ружне и срамне помисли коЉих се треба стидети. ќпомени се и размисли у себи да си ти кнез, а кнез као управЪач и судиЉа треба свима Ъудима да светли примером добрих дела. ј и сада, какво безакоЬе желиш да учиниш?! јко ти сам, побеРен пожудом, будеш вршио злодела, како Юеш онда другима забраЬивати то и праведно судити поданицима своЉим? ќстави дакле такву стидну пожуду коЉе се поштени Ъуди гнушаЉу; и тебе, иако си кнез, могу омрзнути за то, и подсмевати се твоЉоЉ похотЪивости. Ќо знаЉ и ово: мада сам овде сама и немоЮна у пореРеЬу с тобом, ипак ме ти неЮеш савладати. Ќо ако бих осетила да Юеш ме насиЪем савладати, одмах би ми дубина ове реке била заштита: Љер ми Ље боЪе умрети чедна, и ову воду имати место гроба, него да девство моЉе буде осрамоЮено.

ќвакве и многе друге речи о целомудрености изговори блажена ќлга »гору. » он, чувши то, доРе к себи и застиде се свога безумЪа. » не могуЮи ништа одговорити, он Юуташе постиРен. “ако они препловише реку и растадоше се. » дивЪаше се кнез таквоЉ благоразумности и целомудрености младе девоЉке. » стварно, овакво држаЬе блажене ќлге достоЉно Ље дивЪеЬа, Љер она, Љош не знаЉуЮи истинитога Ѕога и Мегове заповести, показа такав подвиг у одбрану целомудрености, строго чуваЉуЮи девствену чистоту своЉу, и мудрим речима своЉим укроти дивЪу пожуду младога кнеза и уразуми га.

††

Ќакон не много времена после овог догаРаЉа кнез »гор отпутова у  иЉев са своЉим роРаком ќлегом, да тамо утврде престо великог кнежеваЬа сверуског, што и би учиЬено: Љер они седоше кнежевати у  иЉеву, а у ¬еликом Ќовгороду, као и у осталим великим градовима руским посадише своЉе намеснике.  ада пак наступи време да велики кнез »гор ступи у брак, онда измеРу многих лепих девоЉака стадоше бирати коЉа би била достоЉна царскога дворца; али се ниЉедна од Ьих не допаде кнезу. Ќо опоменувши се целомудрене и прекрасне ќлге, »гор одмах посла по Ьу свога роРака ќлега. ќлег са великом чешЮу довезе ќлгу у  иЉев, и »гор ступи у брак са Ьом. «атим умре ќлег, роРак и старалац кнеза »гора, и »гор стаде владати сам у целоЉ земЪи –ускоЉ. ” почетку свога самосталног кнежеваЬа »гор Ље имао тешке ратове са суседним народима. »шао Ље чак на ÷ариград: освоЉио многе краЉеве √рчке земЪе, наложио данак на √рке, и вратио се из тог похода са пленом и славом. ќстале године живота свог он проведе у тишини, имаЉуЮи мир са свима пограничним земЪама. ” то време »гору се роди од ќлге син —вЉатослав, коЉи потом постаде отац светог равноапостолног великог кнеза ¬ладимира. » владаше »гор среЮно на престолу великог кнежевства у  иЉеву. »зобилно богатство му притицаше одасвуд, Љер му и далеке земЪе шиЪаху многе дарове и данке.

Ќо кнез »гор погибе обилазеЮи градове и области свога кнежевства; убише га ƒревЪани, и то на тридесет и две године после смрти свога стараоца ќлега. Ѕлажена ќлга преузе престо са своЉим малолетним сином. ќна освети свога мужа. » управЪаше кнегиЬа ќлга потчиЬеним ЉоЉ областима –уске државе не као жена веЮ као муж моЮан и паметан, чврсто држеЮи власт у своЉим рукама и Љуначки се бранеЮи од неприЉатеЪа. » беше она неприЉатеЪима страшна, а своЉим Ъудима мила, Љер беЉаше добре нарави и милостива, никоме неправду не чиЬаше, праведно суРаше, милосрдно кажЬаваше, добре награРиваше, злима страх задаваше, свакоме по делима и заслузи одмераваше; у свима пословима управе далековидност и мудрост показиваше. ѕоред тога она ниште, убоге и невоЪне збриЬаваше, молбама се милостиво одазиваше, праведна тражеЬа испуЬаваше. —ва дела Ьена, ма да у идолопоклоничком незнабожЉу чиЬена, беху угодна Ѕогу и хришЮанске благодати достоЉна. ”за све то ќлга воРаше уздржЪив и целомудрен живот; она се не хте удавати по други пут, него пребиваше у чистом удовиштву, чуваЉуЮи сину свом до Ьеговог пунолетства великокнежевски престо. ј када син Ьен одрасте и омужа, она му предаде сву управу великог кнежевства; сама пак, склонивши се од вреве и хуке, провоРаше време у добротворним делима.

 ада настаде време у коЉе сведобри √оспод шЮаше да ослепЪене неверЉем –усе просвети светлошЮу свете вере, приведе у познаЬе истине и упути на пут спасеЬа, ќн благоволи почетке тога просвеЮеЬа извршити преко немоЮног сасуда женског Ц ове блажене ќлге, на посрамЪеЬе тврдоглавог мушкиЬа. £ер као што раниЉе преко жена мироносица наЉпре обЉави своЉе васкрсеЬе, и преко жене Ц царице £елене Љави свету —воЉ „асни  рст па коме би распет, тако и потом, у земЪи –ускоЉ, ќн изволи засадити свету веру преко нове £елене Ц кнегиЬе ќлге. √оспод Ље изабра за чесни сасуд пресветог имена —вог, да га она пронесе по земЪи –ускоЉ. —тога ќн запали у срцу Ьеном зору невидЪиве благодати —воЉе, отвараЉуЮи очи ума Ьеног на познаЬе истинитога Ѕога, кога она Љош не знаРаше. ќна веЮ беше увидела лаж и заблуду многобожачког незнабожЉа, и потпуно беше свесна тога да идоли, коЉима се безумни Ъуди клаЬаЉу, нису богови веЮ бездахно дело руку Ъудских. «бог тога их она не само не поштоваше него их се и гнушаше.  ао што добар трговац тражи скупоцени бисер, тако ќлга свом душом тражаше право богопоштоваЬе, коЉе и наРе на следеЮи начин.

–уковоРена промислом ЅожЉим она чу од неких Ъуди да Ље Љедан истинити Ѕог, “ворац неба и земЪе и целокупне творевине, у кога веруЉу √рци, и да сем Мега нема другога Ѕога.

∆еЪна истинског богопознаЬа, и притом не леЬа, ќлга узажеле да сама отпутуЉе √рцима и да своЉим очима види хришЮанска богослужеЬа и потпуно се убеди у Ьихово учеЬе о истинитом Ѕогу. —тога узевши са собом неке знатне руске боЉаре и дворЉане, она са великом имовином крену лаРама у ÷ариград. “амо она би примЪена са великом чешЮу од цара и од патриЉарха, коЉима поднесе многе дарове, достоЉне таквих личности. ” ÷ариграду се ќлга учаше хришЮанскоЉ вери, свакодневно с усрРем слушаЉуЮи речи ЅожЉе и посматраЉуЮи лепоте црквене, богослужеЬа и целокупно устроЉство хришЮанског живота. » срце ЉоЉ се разгореваше ЪубавЪу к Ѕогу, у кога она поверова непоколебЪиво; стога и жеЪаше да прими свето крштеЬе. ј грчки цар, коЉи у то време беше удовац, хоЮаше да ќлгу узме себи за супругу, Љер га привлачаше Ьена лепота, Ьена памет, храброст, слава, као и огромност земЪе –уске. » цар рече ќлги: “и си, кнегиЬо ќлга, достоЉна да будеш хришЮанска царица и да заЉедно с нама живиш у овом престоном граду нашега царства.

» стаде цар говорити ќлги о супружанству. ќна се правЪаше као да не одбиЉа царев предлог, али наЉпре искаше да се крсти, говореЮи: £а сам допутовала овде ради светог крштеЬа, а не ради брака; када се пак будем крстила, тада се може говорити и о супружанству, Љер ниЉе лепо да незнабожна и некрштена жена ступа у брак са хришЮанским мужем.

÷ар настоЉаваше да се ќлга што пре крсти; а патриЉарх, пошто Ље довоЪно обучи истинама свете вере, огласи Ље за крштеЬе. » када купеЪ за свето крштеЬе беше веЮ спремЪена, ќлга стаде молити да ЉоЉ сам цар буде кум на крштеЬу: „£а се неЮу крстити, Ц говораше она, Ц ако ми сам цар не буде кум, и отиЮи Юу одавде без крштеЬа, а ви Юете дати одговор Ѕогу за моЉу душу“. ÷ар пристаде на Ьену жеЪу, и блажена ќлга би крштена од свЉатЉеЉшег патриЉарха, и сам цар ЉоЉ постаде кум при крштеЬу, примивши Ље из свете купеЪи. » дадоше ЉоЉ име £елена, према имену прве хришЮанске царице £елене, маЉке  онстантина ¬еликог. ѕосле крштеЬа патриЉарх на литургиЉи причести ќлгу Ѕожанственим “аЉнама пречистога “ела и  рви ’ристове и благослови Ље говореЮи: „Ѕлагословена си меРу женама руским, Љер си оставила таму, а потражила истиниту светлост; омрзла си идолско многобоштво, а заволела Љедног истинитог Ѕога; избегла си вечну смрт, а заручила се бесмртном животу. ќд сада Юе те почети славити сви синови земЪе –уске!“

††

“ако Ље благослови патриЉарх. ќд лица коЉа беху дошла са ќлгом крстише се многи, Ъуди и жене. » би велика радост у ÷ариграду због крштеЬа велике кнегиЬе руске. ÷ар приреди тога дана велику гозбу, и сви се весеЪаху славеЮи ’риста Ѕога. ѕосле тога цар поново поведе реч о браку са ќлгом, у светом крштеЬу названом £еленом. Ќо блажена £елена му одговори:  ако можеш ти мене, твоЉу кЮер духовну, узети себи за жену? £ер не само по закону хришЮанском, него и по закону многобожачком, гнусно Ље и недопустиво да отац има своЉу кЮер за жену. Ц Ќадмудрила си ме, ќлга! узвикну цар. Ќа то му блажена ќлга узврати: » раниЉе сам ти рекла, да нисам овамо дошла ради тога да царуЉем с тобом, Љер Ље мени са моЉим сином довоЪно власти и у –ускоЉ земЪи, него да се уневестим бесмртном ÷ару Ќебеском, ’ристу Ѕогу, кога свом душом заволех, да бих се удостоЉила вечног царства Меговог.

“ада цар, напустивши своЉу узалудну намеру и телесну Ъубав, заволе блажену ќлгу духовном ЪубавЪу као своЉу кЮер, богато Ље обдари даровима, па Ље отпусти с миром. ѕолазеЮи из ÷ариграда, блажена ќлга оде к свЉатЉеЉшем патриЉарху да узме благослов за пут, и рече му: —вети оче, помоли се Ѕогу за мене коЉа се враЮам у своЉу земЪу, где син моЉ пребива у незнабожачкоЉ заблуди и где су сви Ъуди окамеЬени у своме стародревном незнабожЉу, да ме √оспод, твоЉим светим молитвама, избави тамо од свакога зла. Ц ѕатриЉарх ЉоЉ рече на то: ¬ерна и благословена кЮери моЉа у ƒуху —ветом! Ќека те сам ’ристос, у кога си се обукла светим крштеЬем, сачува од свакога зла, као што сачува ЌоЉа од потопа, Ћота од —одома, ћоЉсиЉа са »зраиЪем од фараона, ƒавида од —аула, ƒанила од уста лавових, “ри младиЮа од пеЮи, Ц тако и тебе нека избави од сваке напасти, Љер си благословена ти у народу твом, и тебе Юе величати унуци и праунуци до последЬих година.

ќвакав благослов од свЉатЉеЉшег патриЉарха блажена £елена прими као дар, драгоцениЉи од свих наЉскупоцениЉих дарова. ”Љедно с тим она доби и поуку о чистоти и молитви, о посту и уздржаЬу, и о свима добрим делима, своЉственим богоугодном животу хришЮанском. ”сто блажена ќлга доби од патриЉарха часни крст, свете иконе, кЬиге, и остале ствари потребне за богослужеЬе. ѕоред тога патриЉарх ЉоЉ даде презвитере и клирике. » отпутова блажена ќлга из ÷ариграда у своЉу отаЯбину са великом радошЮу.

ѕрича се да Ље часни крст, добиЉен блаженом ќлгом из руку свЉатЉеЉшег патриЉарха, имао на себи следеЮи натпис: „–уска земЪа обнови се за живот у Ѕогу светим крштеЬем коЉе прими блажена ќлга“. ѕосле блажене кончине свете ќлге таЉ су крст чували верни до дана великог кнеза киЉевског £арослава ¬ладимировича; оваЉ подиже велику и дивну цркву свете —офиЉе у  иЉеву и споменути крст постави у ЬоЉ, у олтару с десне стране. ќваЉ крст више не постоЉи, Љер Ље  иЉев, заЉедно са црквама у Ьему, много пута био рушен и пустошен. Ќо, да се опет вратимо на повест о светоЉ ќлги.

¬ративши се у  иЉев, нова £елена Ц кнегиЬа ќлга стаде као сунце разгонити таму идолопоклоничког незнабожЉа, просвеЮуЉуЮи помрачене. ќна подиже прву цркву у име светог ЌиколаЉа на јсколдовоЉ могили, и многе  иЉевЪане обрати ка ’ристу Ѕогу. јли сина свог —вЉатослава она не могаше никако привести у познаЬе истинитога Ѕога, Љер он, сав заузет воЉним пословима, не обраЮаше пажЬу на Ьене речи. ќн беЉаше муж храбар и ратоЪубив, те живот своЉ провоРаше више меРу пуковима и по ратовима него дома. ј своЉоЉ маЉци коЉа га поучаваше и саветоваше, он говораше: јко примим хришЮанску веру и крстим се, онда Юе од мене одступити боЉари, воЉводе и сви Ъуди, па неЮу имати с ким воЉевати против неприЉатеЪа и заштиЮавати наше отачаство.

“ако одговараше кнез —вЉатослав, али не браЬаше онима коЉи су желели да се крсте. ћеРутим, мало беше велможа коЉи примаху свето крштеЬе; шта више они се ругаху крштенима, Љер Ље хришЮанство лудост за неверне (ср. 1.  ор. 1, 18). ќд простога пак народа мноштво приступаше к светоЉ ÷ркви. —вета ќлга посети и ¬елики Ќовгород и друге градове, и свуда колико могаше привоРаше Ъуде ’ристовоЉ вери; при томе она рушаше идоле и на Ьихова места поставЪаше часне крстове, од коЉих потом биваху многа знамеЬа и чудеса ради убеРиваЬа неверних. ƒошавши и у своЉ завичаЉ, у село ¬ибутска, блажена ќлга и тамо поучи познаЬу Ѕога блиске себи Ъуде. «а време боравЪеЬа у том краЉу она доРе на обалу реке ¬елике коЉа тече с Љуга на север, и заустави се према месту где се у реку ¬елику улива река ѕскова коЉа тече са истока; и одатле света ќлга угледа где са истока три пресветла зрака силазе с неба и обасЉаваЉу та места; и ту чудну светлост виде не само света ќлга него и Ьени пратиоци. “оме се силно обрадова блажена и узнесе благодарност Ѕогу за то виРеЬе коЉе Ље предзнаменовало просвеЮеЬе благодаЮу ЅожЉом те покраЉине. ќбраЮаЉуЮи се своЉим пратиоцима, блажена ќлга пророчки рече: „Ќека вам буде знано, да Юе по воЪи ЅожЉоЉ на овом месту, обасЉаваном трисветлим зрацима, пониЮи црква ѕресвете ∆ивотодавне “роЉице, и изградити се велики и славан град коЉи Юе изобиловати у свему“.

–екавши то, блажена ќлга проведе дуго у молитви, па постави тамо крст: и до сада стоЉи молитвени храм на том месту где света ќлга поби крст. ѕошто обиЮе многе градове земЪе –уске, проповедница ’ристова се врати у  иЉев, и многа добра чиЬаше у Ьему Ѕога ради. £ер када она у дане незнабоштва свог изобиловаше добрим делима, утолико више, просветивши се светом вером, блажена ќлга украшаваше себе сваковрсним врлинама, трудеЮи се да добро угоди новопознаноме Ѕогу, своме —творитеЪу и ѕросветитеЪу. ќпоменувши се виРеЬа на реци ѕскови, она посла тамо много злата и сребра да се сагради црква у име —вете “роЉице; при томе нареди да се то место насели Ъудима. » за кратко време тамо се подиже велики град ѕсков, назван тако по реци ѕскови, и прославЪаше се у Ьему име ѕресвете “роЉице.

††

” то време велики кнез —вЉатослав, оставивши у  иЉеву своЉу маЉку свету ќлгу и са Ьом децу своЉу: £арополка, ќлега и ¬ладимира, крену на Ѕугаре. ” том рату са Ьима он освоЉи близу осамдесет градова Ьихових, и нарочито му се допаде за живот Ьихов престони град ѕереЉаславец. Ѕлажена пак ќлга, боравеЮи у  иЉеву, учаше своЉе унуке, децу —вЉатославЪеву, хришЮанскоЉ вери, уколико она беше доступна ЬиховоЉ детиЬоЉ памети. јли се она не усуди да их крсти, боЉеЮи се неке неприЉатности од стране сина, и препусти то воЪи √осподЬоЉ. Ќо док се —вЉатослав бавЪаше у земЪи Ѕугара, ѕечеЬези неочекивано упадоше у киЉевске пределе, опседоше град  иЉев и стадоше га туЮи. —вета ќлга са унуцима своЉим затвори се у граду, коЉи ѕечеЬези не могаху заузети, Љер √оспод, чуваЉуЮи верну слушкиЬу —воЉу, заштити и град на Ьене молитве. ƒознавши у ЅугарскоЉ о наЉезди ѕечеЬега на  иЉев, —вЉатослав похита са своЉом воЉском, неочекивано нападе ѕечеЬеге, разби их и натера у бекство. ”шавши затим у  иЉев он се поздрави са своЉом маЉком коЉа веЮ беше болесна, па поново хтеде да Ље остави и иде у Ѕугарску. ј блажена ќлга говораше му плачуЮи: „«ашто ме оставЪаш, сине моЉ, и куда идеш? иштуЮи туРе, коме повераваш своЉе? ≈то, деца твоЉа су Љош мала, а Ља сам веЮ стара и болна, и очекуЉем скори краЉ своЉ Ц одлазак моЉ ка жеЪеном ’ристу, у кога веруЉем; и Ља сада ни о чему другом не бринем сем о теби, и тугуЉем због тебе, Љер те много учих и молих да оставиш идолско незнабоштво и поверуЉеш у истинитога Ѕога кога Ља познах, али ти то пренебреже. » Ља знам да те због те непослушности према мени очекуЉе на земЪи рРав завршетак, а после смрти Ц вечна мука, припремЪена неверницима. »спуни ми бар сада ову последЬу молбу: не одлази никуда док Ља не одем из овог живота и не будем сахраЬена; онда иди куда хоЮеш. ѕо преставЪеЬу мом немоЉте ништа чинити нада мном по вашем паганском обичаЉу, него нека моЉи презвитери са клирицима погребу по хришЮанском обичаЉу моЉе грешно тело. ЌемоЉте се усудити да моЉу могилу посипате и тризне приреРуЉете, него пошЪи у ÷ариград злато к свЉатЉеЉшем патриЉарху да он принесе молитву и принос Ѕогу за моЉу душу и раздели милостиЬу ништима“.

—лушаЉуЮи ово, —вЉатослав плака горко и обеЮа да Юе поступити потпуно по Ьеном завештаЬу, само одби да прими свету веру. ѕо истеку три дана блажена ќлга потпуно изнеможе; и причести се Ѕожанским “аЉнама пречистога “ела и животворне  рви ’риста Ѕога нашег; и све време она провоРаше у усрдноЉ молитви Ѕогу и ѕречистоЉ Ѕогородици, коЉу свагда имаРаше себи помоЮницу по Ѕогу; такоРе она призиваше и све свете; а нарочито се топло моЪаше за просвеЮеЬе земЪе –уске после Ьене смрти, Љер она, провидеЮи будуЮност, много пута за живота свога пророчки предсказиваше, да Юе Ѕог просветити Ъуде земЪе –уске, и многи Юе од Ьих бити велики свеци; за што скориЉе испуЬеЬе тога пророштва и моЪаше Ѕога блажена ќлга при своЉоЉ кончини. » Љош молитва беше у устима Ьеним, када се чесна душа Ьена разреши од тела и као праведна би примЪена у руке ЅожЉе.

“ако се блажена ќлга пресели са земЪе на небо, и удостоЉи се палате Ѕесмртнога ÷ара, ’риста Ѕога, и као прва светица земЪе –уске би приброЉана к лику светих. ѕрестави се блажена ќлга, у светом крштеЬу £елена, у Љеданаести дан месеца Љула. ќна поживе у браку четрдесет две године, а при ступаЬу у брак била Ље девоЉка зрелог узраста и снаге, имала Ље око двадесет година. Ќа десет година после смрти свога мужа она се удостоЉи светог крштеЬа, а по крштеЬу богоугодно поживе петнаест година. “ако, када се упокоЉила, имала Ље око деведесет година. » оплакаше блажену ќлгу син Ьен велики кнез —вЉатослав, унуци Ьени, боЉари, достоЉанственици, и сви Ъуди. » би блажена ќлга погребена чесно по хришЮанском обичаЉу.

††

ѕо преставЪеЬу свете ќлге збише се Ьена пророштва: о злоЉ кончини сина и о добром просвеЮеЬу земЪе –уске. ѕосле не много година син Ьен —вЉатослав би убиЉен у рату од печеЬешког кнеза  урЉа. ќдсекавши —вЉатославу главу,  урЉа начини себи чашу од Ьегове лобаЬе, окова Ље златом и написа на ЬоЉ ове речи: „ о хоЮе туРе, губи своЉе“. » када пироваше са велможама своЉим, кнез печеЬешки пиЉаше из ове чаше. “ако, великог кнеза киЉевског —вЉатослава »горевича, коЉи беше храбар и непобедив у ратовима, постиже страшна смрт, по предсказаЬу маЉке Ьегове, зато што Ље ниЉе слушао. »сто тако испуни се пророчанство блажене ќлге и о земЪи –ускоЉ: Љер двадесет година после Ьеног преставЪеЬа, Ьен унук ¬ладимир прими свето крштеЬе и просвети светом вером сву земЪу –уску. ѕодигавши камену цркву у име ѕресвете Ѕогородице (звана ƒесетак, Љер ¬ладимир даде на Ьу десети део своЉе имовине), и договоривши се са митрополитом  иЉевским ЋеонтиЉем, свети ¬ладимир извади из земЪе чесне мошти свете ќлге, бабе своЉе, читаве, нетЪене и миомирисне, пренесе их с великом чешЮу у споменуту цркву ѕресвете Ѕогородице, и положи их не у земЪи него отворено, ради оних коЉи прибегаваЉу к ЬоЉ са вером и добиЉаЉу испуЬеЬе своЉих молитава: Љер се од чесних моштиЉу Ьених даваху многа исцеЪеЬа сваковрсних болести.

Ќе треба преЮутати ни ово: над гробницом блажене ќлге у црквеном зиду беЉаше прозорчиЮ; и када неко са чврстом вером долажаше к светим моштима Ьеним, прозорчиЮ се сам од себе отвараше, и оваЉ Ље кроз прозорчиЮ Љасно видео унутра лежеЮе чеоне чудотворне мошти, при чему су нарочито достоЉни видели неко чудесно сиЉаЬе где излази од Ьих; и сваки коЉи имаРаше веру одмах оздравЪаше, ма каква болест да Ље на Ьему. ќноме пак коЉи долажаше с маловерЉем прозорчиЮ се не отвараше, нити он могаше видети свете мошти; и такав не могаше добити исцеЪеЬе. ј веруЉуЮи добиЉаху све корисно по душе и тела Ьихова, молитвама свете ќлге, у светом крштеЬу £елене, и благодаЮу √оспода нашег »суса ’риста, коме са ќцем и —ветим ƒухом слава, сада и увек и кроза све векове. јмин.

—ветосавЪе

24 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0