Srpska

—тарац »родион: Ђ’оЮеш да кажем Ѕогу да растера облаке?ї

—вета √ора —вета √ора
††

Ѕило Ље Љако тешко доЮи до Ьегове келиЉе, чак и ако знаш где се она налази. ћесецима сам живео у том делу —вете √оре и опет нисам могао да се снаРем са свим тим стазама. —ве су се преплитале и било их Ље тако много. £еданпут сам отишао у самопослугу за намирницима и са мном Ље био отац, код кога сам одсео. Ќа путу сам приметио да из рушевина излази неки старац.

Ц ќче ко Ље то? Ц зачуРено сам питао свог сапутника.

Ц ј таЉ! “о Ље геронда »родион... –умун... ЌиЉе сав своЉ.

Ц ’аЉде да му доРемо у посету, можда му нешто треба, Ц предложио сам.

Ц —лушаЉ, не можеш му се приближити, чим види човека одмах се скриЉе. ќн не жели да прича са Ъудима. √оворе да Ље неурачунЪив.

ƒобро, они боЪе од мене познаЉу оваЉ краЉ и Ъуде коЉи ту обитаваЉу, помислио сам.

ѕрошло Ље неколико месеци пре него што сам поново чуо нешто о старцу »родиону. ” то време се у нашем краЉу поЉавио нови становник. ћоЉ вршЬак јтиЬанин, дипломирани математичар, млади монах, сасвим неискусан.

Ќа јтосу постоЉи Љедно правило: ако монах жели да живи у испосници, он мора да буде духовно зрео, да има искуство у духовноЉ борби, и Љош Љедан услов, он треба да буде правилно духовно устроЉен. ” супротном, постоЉи велика опасност од пада у стаЬе прелести и од телесне болести. ƒо тог ступЬа, монах треба да проведе 10-15 година припремаЉуЮи се у манастиру, или код неког од стараца на послушаЬу, како би проучио технику борбе коЉу Раво води против нас, научио се умноЉ молитви и практичноЉ аскези. ѕосле тога веЮ треба да се удаЪи у осаму. “акав Ље на —ветоЉ √ори општи поредак, у духу православне монашке традициЉе. »спосништо ниЉе за сваког. »спосница Ље само за духовно напредне, за искусне и Љаке монахе.

“аЉ моЉ друг Ље провео у манастиру само две године, када Ље, после озбиЪног искушеЬа, због чега се замало ниЉе распало и читаво братство, отишао у испосницу. » то без благослова, и против савета самог старца ѕаЉсиЉа.

„ак сам и Ља, сасвим Ђзеленї, новаЉлиЉа и неискусан хришЮанин, разумео сву опасност од тог поступка и плашио се за Ьега.

ќтац »сихаста, код кога сам живео, често ме Ље слао да проверим тог монаха. “рудили смо се да му помогнемо на сваки начин и свиме чиме смо могли. “ако сам се здружио са Ьим.

≈то, тако се Љедан младиЮ из удобног атинског стана обрео у испосници код места  апсале на —ветоЉ √ори. Ѕио му Ље стран физички рад, ниЉе ни видео башту или повртЬак, ниЉе имао представу ни како да посади лук. £едном приликом ми Ље испричао да му Ље старац »родион показао некакав хлеб коЉи Ље испекао. Ѕио Ље тврРи од цигле.

Ц —лушаЉ, како си га то испекао? Ц питао Ље он старца.

Ц ≈то како, помешао сам брашно с водом и испекао у пеЮи!

Ц „ак ни со с квасцем ниси додао?

Ц ј што, Љел требало то да ставим? Ц упитао га Ље старац, кроз осмех. «аЉедно су се грохотом засмеЉли.

 апсала  апсала
††

ћоЉ друг се упознао са старцем »родионом и сажалио се над Ьим. ѕочео Ље да му доноси храну. Ќе знам каква Ље храна била у питаЬу, али чисто сумЬам да Љу Ље старац уопште и окусио, али му Ље моЉ друг с времена на време доносио и конзерве, и хлеб из продавнице, и шеЮер, кафу, со.

јли ниЉе се само моЉ друг сажалио на старца »родиона, веЮ се и старац сажалио над младим монахом. »з тог разлога он га Ље пуштао к себи у било коЉе доба. —тарац му Ље отворио врата своЉе келиЉе и ниЉе се скривао од Ьега. ќн Ље видео и разумео осетЪивост Ьеговог узраста, духовну неопробаност, телесну слабост и велику опасност у коЉоЉ се младиЮ налазио.

«бог тога му Ље он, поред врата своЉе келиЉе, отворио и врата свога срца. ћеРу Љуродивим и неразумЪивим изразима, почео Ље да му даЉе мудре духовне савете.

Ќаравно, старац Ље предвидео да Юе се младиЮ кроз неколико месеци преселити у келиЉу близу Ьегове. “а келиЉа Ље била у добром стаЬу, Љер Ље монах коЉи Ље ту обитавао био добар домаЮин и градитеЪ.

Ц √еронда, али тамо живи неки монах, Ц зачудио се моЉ друг.

Ц Ќе брини, на пролеЮе Юе отиЮи одавде, ослободиЮе келиЉу и ти Юеш Ље добити на коришЮеЬе од манастира, Ц рекао му Ље старац и све се то збило до последЬег слова.

“аЉ монах Ље био зилот и на пролеЮе Ље напустио —вету √ору, где Ље у тоЉ истоЉ келиЉи провео пуних 20 година без прекида. ѕреселио се у неки други манстир ван јтоса.

ћоЉ приЉатеЪ и Ља смо били под великим утиском тога што Ље рекао старац.

Ц ѕа он нас Ље све надмудрио! Ц рекао ми Ље моЉ друг, кад сам му дошао у редовну посету.

Ц ќ коме причаш?

Ц ќ старцу »родионуЕ ќн се смеЉе свима нама, прави се да Ље луд, а заиста Ље врло духован човек.

Ц  ако знаш?

ћлади монах Ље почео да ми до детаЪа препричава разне догодовштине и духовне савете, коЉе Ље добио од старца.

Ц —лушаЉ, хаЉде да га посетим неки пут, Ц замолио сам га.

Ц ’аЉде, Ц сагласио се.

Ѕило Ље подне, када смо дошли до старца.

Ц —ачекаЉ овде иза Юошка, Љер ако те види неЮе отворити.

—крио сам се иза Юошка.

Ц √еронда, геронда, Ц повикао Ље. ѕосле неколико минута отворила су се вратанца и указао се погрбЪени старац »родион. Мих двоЉица су мало попричали и млади монах ме Ље покретом руке позвао да се примакнем.

Ц —тарче, то Ље јтанасиЉе, моЉ друг. Ц —тарац »родион се неочекивано тргнуо, вероватно не знаЉуЮи да ли да се скриЉе или не, али Ље на краЉу краЉева остао на свом месту, осмотрио ме и ништа ми не сказавши, наставио да разговара са моЉим другом.

—тарац »родион из млаРих дана —тарац »родион из млаРих дана
††††

” то време су ме мучила три питаЬа:

«ашто Ље Ѕог у —таром «авету допустио вишеженство?

 ако Ље могуЮе да Ље ƒавида, с толико духовности, пророка кога Ље благословио √оспод, коЉи Ље причао са Ѕогом и коЉи Ље добиЉао Мегову помоЮ у свим тешким тренуцима, савладала телесна похота и да Ље он пао у грех са ¬ирсавеЉом и био у браку са неколико жена?

 ако су се у ту епоху уклапале те противречности?

ѕратио сам Ьихов разговор и приметио да Ље старац »родион одговорио на сва моЉа питаЬа, иако Ља Љош нисам успео ни да му их поставим. ћоЉ друг ниЉе ни разумео о чему Ље реч. Ѕио сам потпуно задивЪен, посматрао сам старца с поштоваЬем и усхиЮеЬем.

” неком тренутку монах се окренуо и рекао старцу:

Ц √еронда, јтанасиЉе хоЮе да постане монах.

Ц ћа какав монах! ќн Ље... домаЮин. ѕрво —олун, па Юе живети у Љедном селу у близини —олуна, затим ‘лорина, потом... Ц направио Ље паузу, Ц —ибир, —ибир.

ћоЉ друг се осврнуо и упитао ме:

Ц √еронда, откуд знаш, да Ље он из ‘лорине?

Ц  аква ‘лорина, нисам рекао ‘лорина, рекао сам ‘лорида, у јмерици, тамо где пристаЉу бродови, Ц и почео Ље да прича колики су таласи тамо. «асмеЉало нас Ље како се он хитро снашао.

ѕосле 30 година видим да се практично све што Ље старац прорекао збило:

Ќа краЉу нисам постао монах.

∆ивео сам 24 године у —олуну.

ј веЮ неколико година живим у Љедном селу у близини —олуна. Ўта Ље Љош остало? ‘лорина и —ибир. ¬еруЉем да Юе се и то обистинити. ЌиЉе ме зачудило само то што су све моЉе мисли и расположеЬе мога срца били раскривени пред духовним погледом старца, веЮ и то што му Ље била позната моЉа будуЮност. Ђƒиван Ље Ѕог у светима —воЉимаї, слава Ѕогу!

ѕосле тог сусрета био сам у стаЬу радости, али сам се у исто време и замислио: шта све скрива —вета √ора!  аква блага!  аква нам духовна блага она поклаЬа!

Ќеки монасу су сматрали да Ље старац »родион сишао с ума. Ѕило Ље немогуЮе убедити их у супротно.  ако бих решио ту недоумицу обратио сам се старцу ѕаЉсиЉу. „им сам поменуо старца »родиона, Ьегове очи су засЉале од радости, а душа заиграла.

 Ьига  Ьига "ѕустиЬа  апсала" јтанасиЉа –аковалиса
Ђ√еронда »родион Ље велики аскета, Ц рекао ми Ље старац ѕаЉсиЉе. Ц ѕослао сам му оца јрсениЉа, али га геронда »родион ниЉе примио. ќн седи у Љедном Юошку келиЉе, коЉи Ље Љош увек покривен кровом, и моли се сву ноЮ. ќн Ље велики подвижник.ї

Ц √еронда, чуо сам да Ље прот пошао да га посети, како би утврдио да ли Ље он заиста велики подвнижник или просто лудак.

—тарац ѕаЉсиЉе се насмеЉао.

Ц Ќе боЉ се, старац Юе и Ьега насамарити.

» то се одиста и десило. ѕрот Ље узео мог друга да га доведе до пустиЬе  апсале, како би видео ту Ђнеистражену таЉнуї...

ќвако ми Ље то испричао моЉ друг:

Ц —тарц »родион га Ље потпуно излудео, показао му Ље такав призор, да Ље оваЉ побегао у паници, стопостотно уверен да Ље старац полудео. ”залуд Ље пребио толики пут по шумским стазама  апсале.

ћалим, немоЮним и духовноЉ деци октривао се старац »родион. јли никада знатижеЪницима, без духовне потребе. ћи смо тада били духовна деца, неискусни, тужни, Ц зато нас Ље он загрлио своЉом ЪубавЪу и поделио с нама своЉе духовно богатство.

£едном приликом моЉ друг-монах Ље довео код Ьега младог оца, коЉи Ље желео да напусти манастир. ћучило га Ље мноштво мисли, борба Ље била непрестана и врло напета. “о Ље било зими Ц слоЉ од десет метара снега Ље прекривао земЪу, а небо испуЬено оловним кишним облацима.

ѕослушавши га, старац му Ље рекао:

Ц “воЉе помисли су сличне овим кишним облацима, оне скриваЉу сунце од нас, тоЉест благодат ЅожиЉу. јко желиш духовно да се огреЉеш, треба да уложиш све снаге да отераш помисли, иначе Юеш се охладити.

Ц  ако да их отерам, геронда?

Ц Ѕогу Ље сасвим просто да их прогна, али ти сам треба да се помучиш.

ћонах ништа ниЉе одговорио. Ѕило Ље видно да не веруЉе старцу.

Ц ’оЮеш да се Ља помолим да ишчезну твоЉе помисли? ј хоЮеш ли да се помолим да ти √оспод растера облаке и да се мало загреЉемо на сунцу?

ћлади монах опет ништа ниЉе одговорио, сумЬао Ље.

Ц ќдлазите облаци, одлазите, Ц рекао Ље старац и ветар Ље растерао облаке и зрак сунца Ље обасЉао све нас.

Ѕили смо шокирани.

Ц ’оЮеш да махнем руком и да се земЪа покриЉе цветовима? Ц казао Ље старац младом монаху.

Ц Ќе, геронда, ниЉе потребно! Ц узнемирено Ље ускликнуо монах. ”стао Ље, захвалио се старцу, замолио да се моли за Ьега и отишао у манастир, духовно оснажен. Мегово духовно стаЬе се променило у тренутку.

¬еома сам заволео старца »родиона. —ваки пут када сам имао прилике да доРем на јтос распитивао сам се о Ьему и желео да се сретнем са Ьим. » старац ме Ље примао у посету. Ќажалост, срео сам се с Ьим свега неколико пута.

ѕролази време и старци врло брзо слабе. —тога, када Ље старац сасвим изнемогао, дозволио Ље Љедном румунском монаху да се стара о Ьему. ќн Ље одвео старца у своЉу келиЉу у ƒоЬоЉ  апсали. “аЉ монах, како сам се Ља лично убедио, ниЉе био нешто посебно вешт у духовном животу. ќн Ље много више био за рад, него за молитву. –адио Ље много и веома усиЪено. ћислио сам да се старац сложио да преРе у Ьегову келиЉу, како би му духовно помогао. »стини за воЪу, не знам да ли Ље таЉ монах успео да прошири своЉу духовност кроз помоЮ старца.  ада сам дошао да га замолим за дозволу да посетим старца, погледао ме Ље Љако чудно. —игурно Ље помислио: и оваЉ ниЉе баш нормалан! »ако Ља нисам био Љедини, коЉи Ље исказивао такво уважеЬе према старцу. Меговом келеЉнику Ље то било краЉЬе неразумЪиво.

Ќаш последЬи сусрет Ље протекао на следеЮи начин. ” то време су ми за срце прирасла дела аве ƒоротеЉа, коЉи Ље писао: ЂЌе лепи се ни за Љедну ствар. јко теби доРе брат и замоли те за ту ствар, а ти му Ље не даш, на таЉ начин изнад Ъубави према брату своме ставЪаш пролазну ствар.ї £ако ми се допала та мисао и покушао сам да Ље остварим у пракси...

 ада сам се срео са старцем, замолио ме Ље да му дам неку моЉу ствар, што сам и учинио с радошЮу. Ќа краЉу ме Ље замолио да му дам своЉ ранац и почео Ље да га претреса. “о веЮ нисам могао да издржим и брецнуо сам се на Ьега. ” ранцу Ље била броЉаница коЉе ми Ље поклонио старац ѕаЉсиЉе.

ќн Ље изокренуо ранац и почео да га истреса. Ђќх, Ц помислио сам, Ц сад Юе ми Љош узети и броЉаницуї. ¬еома ме Ље то узнемирило. ћислио сам да ту броЉаницу не треба да дам ни за шта на свету. Ѕаш о томе Ље и говорио ава ƒоротеЉЕ —тарац Ље разумео моЉа осеЮаЬа, погледао ме и зауставио се. ¬ратио Ље све ствари натраг у ранац и дао ми га.

 ако Ље одгонетнуо шта сам мислио и да сам покушавао да испуним речи аве ƒоротеЉа? ћоЉа душа Ље пред Ьим била попут отворене кЬиге. ќн Ље био тако сличан древним испосницима, о коЉима читамо у ќтечнику.

Ќаш наставник Ље засигурно владао харизмом, био Ље ЅогоспросвеЮенЕ ћогу само да замислим, шта Ље све покушао са тим монахом –умуном, не би ли га духовно пробудио.

ќд тог тренутка када сам живео у  апсали прошло Ље веЮ неколико година. –еРе сам посеЮивао —вету √ору и то на кратко. £еданпут сам хитно допутовао на јтос и нисам планирао да останем дуже.  ада сам дошао у келиЉу где сам увек ноЮивао рекли су ми да Юе кроз сат бити одржана сахрана старца »родиона.  аква неочекивана вест!.. ѕотрчао сам колико ме ноге носе.

Ќа погребу су се окупили они коЉи су волели старца. £а из —олуна, други човек из јтине и Љош Љедан с другог краЉа јтоса. —ва троЉица смо ЂслучаЉної сазнали да се старац упокоЉио, и сви смо се окупили захваЪуЉуЮи ЂстицаЉу околностиї. —тарац нас Ље све окупио.

“о што Ље одржано, тешко да се може назвати сахраном. “о Ље био ¬аскрс! ѕразник! —вечаност! —ви смо осеЮали радост.

—ветогорски подвижник —ветогорски подвижник
††

—утрадан сам отишао старцу ѕаЉсиЉу и све му испричао. —тарац ме Ље пажЪиво саслушао, са свиме се сложио и све Ђутврдиої Љедном речЉу:

Ц —тарцу »родиону Ље отворена капиЉа –аЉа!

Ќешто слично се догодило после неколико година при обретениЉу земних остатака старца. ќпет смо се сви ЂслучаЉної нашли ту на дан обретениЉа. «а време преношеЬа праха старца, царовала Ље атмосфера радости и уверености да старац пребива у раЉскоЉ обитеЪи. Мегове кости су биле боЉе тамног воска, што Ље на јтосу знак да се ради о угоднику ЅожиЉем.

ћолитвама старца »родиона, √осподе »сусе ’ристе, помилуЉ нас!

—тарац »родион Ље несумЬиво био велики подвижник. Мегов живот Ље био врло суров: непрестано самоодрицаЬе и скрушеЬе самог себе. ќбичним Ъудским трудом то се не може постиЮи, осим ако ƒух √осподЬи не запали твоЉе срце.

—тарац »родион Ље под мантиЉом Љуродивости скривао своЉ велики подвиг, своЉе високо духовно стаЬе.

јко бисмо успели да с очиЉу скинемо ту духовну копрену, тада бисмо Љасно пред собом видели Љедног од наЉвеЮих испосника.

√оспод се смиловао на мене по ѕромислу —воЉем да се на такав начин утврдим у вери.

 од других Ъуди се то дешава на други начин у сагласности са расположеЬем Ьиховог срца. јко Ѕог види да смо захвални и на малом, онда Юе нам ќн подарити нешто веЮе. Ѕог нас никада не оставЪа. ќн нам непрестано пружа прилику. ћи само то не желимо. ѕроблем Ље у нама самима.

— руског јлександар АокиЮ

ќдломак из кЬиге „ѕустиЬа  апсала“

26 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0